Biljni i životinjski svet Srbije je veoma

raznovrsan i bogat, ali to naše blago se

vremenom sve više smanjuje i troši. Jedini
razlog za to smo mi, ljudi, ali smo mi i jedini
koji mogu zaustaviti i sprečiti bespovratne i
neprocenjive gubitke koji nastaju usled naše
nepažnje i nesavesnosti.
 Čovek je svojom djelatnošću izmjenio izgled Zemlje i u
znatnoj mjeri oštetio biosferu. Na ogromnim površinama
planete potpuno su uništeni prirodni ekosistemi (šume, 
stepe, močvare) ili su zamjenjeni vještačkim (plantaže, 
farme, naselja).
Ono malo prirode, koja još postoji kao netaknuta, polako
nestaje pod pritiskom čovjeka. Najpre je ugrozio šume
kao najsloženije i najproduktivnije ekosisteme. I danas se
to nastavlja u tropskim šumama Amazona, zapadne 
Afrike i jugoistočne Azije. Čitavo Sredozemlje bilo je
nekada pokriveno tvrdolisnom, slaborastućom šumom, a
sada je ta oblast, sječom šuma, pretvorena u antropogenu
pustinju i kamenjar.
 Crvene i Crne Knjige
Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen,
mnoge se nalaze pred iščezavanjem, a veliki broj je zauvek nestao.
Prvi i veoma značajan korak u ostvarivanju zaštite jeste
evidentiranje ugroženih vrsta flore i faune. Tome služe takozvane 
Crvene knjige. One predstavljaju naučno-stručne publikacije u
kojima su navedene sve vrste organizama koje podležu zaštiti
prema međunarodnoj klasifikaciji stepena ugroženosti:
vrste pred istrebljenjem;

vrste u opasnosti od istrebljenja;

ranjive (osetljive vrste);

retke vrste.
Retke i ugrožene vrste su zaštićene zakonom.
Proglašavanjem njihovih staništa za stroge 
prirodne rezervate, u kojima vlada poseban režim i u
kojima je aktivnost ljudi svedena na najmanju meru,
predstavlja najefikasniji način zaštite ugroženih vrsta.
Najsloženiji, ali i najobuhvatniji oblik zaštite prirode su 
nacionalni parkovi, u čijem se okviru nalazi veći broj 
rezervata.

U svetu je takođe formirana i Crna knjiga u

kojoj je popis više hiljada vrsta biljaka i
životinja koje je čovek, nažalost, istrebio
svojim bahatim, pohlepnim i nemarnim
ponašanjem.
 I Srbija je našla mesto u CRNOJ KNJIZI i to sa 4 vrste koje
su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, a živele su
samo u Srbiji!
Neke od vrsta koje se više ne mogu naći u našoj zemlji su crni
lešinar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac i
mnoge druge.
 Da li postoji način da
sprečimo dalje uništavanje?

Svi znamo da postoji više načina za to, ali najefikasniji i

najdelotvorniji mora biti promena svesti prema okolini i sredini u
kojoj živimo.

Mi smo deo prirode i bez nje ne možemo da opstanemo. Zato je

moramo koristiti na pravi način, ali ne više nego što je
neophodno.

Procesi ponovnog korišćenja sirovina u velikoj meri mogu da

pomognu, jer se time smanjuje iskorišćenost prirodnih resursa, a
na taj način se i celokupni ekosistem održava zdravim i
raznovrsnim.
Već ugrožene vrste detaljno se evidentiraju u pomenutu CRVENU
KNJIGU, nakon čega se njihovo stanje i brojnost redovno prati.

Obavezno je i donositi zakone kojima se štite staništa i

proglašavaju strogi prirodni rezervati, gde se aktivnost čoveka
mora smanjiti na minimum.

Proglašavanje NACIONALNIH PARKOVA predstavlja

najobuhvatniji vid zaštite u našoj zemlji. U njima je čovekovo
narušavanje prirode svedeno na najmanju moguću meru, pa oni
predstavljaju najveću šansu za održavanje balansa čiste prirode i
za slobodan razvoj velikog broja biljnih i životinjskih vrsta.
Endemičke i reliktne vrste životinja na Durmitoru i u kanjonu Tare su:

        * Kraška krtica (Talpa caeca),

        * Balkanska planinska ševa (Eremophia alpestris balcanica),
        * Zminički mrmoljak (Triturus alestris serdarus),
        * Mosorski gušter (Lacerta mosorensis),
        * Žabljački trčuljak (Carabus zabljakensis),
        * Durmitorski trčuljak (Carabus croaticus durmitorensis),
        * Reliktna voluharica (Dinaromys bogdanovii),
        * Snježna voluharica (Microtus nivalis),
        * Alpska rovčica (Sorex alpinus),
        * Patka dupljašica (Bucephala clangula),
        * Tropski djetlić (Picoides trydacylus),
        * Gaćasti ćuk (Aegolis funereus),
        * Planinski popić (Prunella collaris),
        * Puzgavac (Trichodroma muraria),
        * Vjetroglavi kraljić (Regulus ignicapillus),
        * Snežna zeba (Montifringilla nivalis),
       * Apolonov leptir (Parnassius apolo) .
Sivi soko - ranjiva vrsta: Staru Rosulja – ugrožena vrsta: ne samo retka
planinu nastanjuje 5-6 gnezdećih vrsta, već nastanjuje i najređe i
parova ili 9% nacionalne populacije. najugroženije ekosisteme.
Tokom poslednje decenije, populacija
jarebice u Srbiji se smanjila za četvrtinu.
Nastanjuje upravo Jabučko ravnište i
Sunčanu dolinu, namenjene za turističko
naselje i staze.
Žutokljuna galica - ugrožena: u užoj Srbiji
se gnezdi svega 70-90 parova ove vrste, a
na Staroj planini se još uvek sreće po neka
ptica.
Krilasti zvončić - verovatno izumrla vrsta: i Na Staroj planini živi čak 136 vrsta leptira,
kada su je Ranđelović i Zlatković otkrili, od kojih su 6 ugroženih, 37 osetljivih i 21
ova endemična vrsta nije bila brojnija od retka vrsta. Na slici: koprivar (Aglais
jedva par desetina biljaka. urticae).
U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta
životinja koje su kao prirodne retkosti
stavljene pod najstroži stepen zaštite
države. Među ugroženim životinjama
je 273 vrsta ptica, kao i 66 vrsta sisara.
Zaštićena je i 41vrsta
beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta
riba.
Najznačajnije ugrožene i istovremeno i zaštićene
biljke naše zemlje, koje su pod zaštitom prvog stepena:

 Pančićevaomorika (Picea omorika), planine srednjeg toka Drine

u zapadnoj Srbiji (Tara, Mileševka)
      
  
 Tisa (Taxus baccata), nalazi se po planinama i klisurama
      
  
 Molika (Pinus peuce), raste na Šar-planini i Prokletijama       
  
  Stepski božur (Paeonia tenuifolia) koji raste u Deliblatskoj
peščari       
  

Rod Paeonia (naziv roda potiče iz grčke mitologije po bogu lekarstva Peonu) je
jedini rod u porodici božura (Paeoniacae) i obuhvata oko 40 vrsta.
Rasprostranjenje vrsta ovog roda prvenstveno je vezano za Evropu i Aziju. Božuri
rastu po šumama i obodima šuma, po proplancima, na utrinama, u području
stepa i šumostepa, u šibljacima ili na kamenjaru.

U Srbiji raste pet vrsta božura, i sve vrste su strogo zaštićene Pravilnikom o
proglašenju strogo zaštićenih vrsta, čime je njihovo branje, kao i degradacija i
uništavanje staništa strogo zabranjeno.
 Gorocvet (Adonis vernalis), raste na Fruškoj gori, Deliblatskoj
peščari, Subotičkoj peščari i dr. 
  

Višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića, koja raste na peskovitim staništima

i sušnim livadama. Još jedna biljka kojoj je ime pozajmio lik iz grčke mitologije,
lepi lovac Adonis. Zaštićena je od 1978. godine. Značajna po lekovitosti i koristi
se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja, ali je otrovna. Rasprostranjen
je u južnoj, srednjoj, severnoj i istocnoj Evropi, evropskom delu Rusije i zapadnoj
Aziji, a naročito u zemljama oko Crnog mora, Ukrajini ,na Krimu, severnom
Kavkazu i jugozapadnom Sibiru.
 Rosulja (Drosera rotundifolia), može se naći na Staroj planini i
Vlasini
  

Vlasinska rosulja je jedina biljka mesožderka kod nas, koja nedostatak soli azota
i fosfora u zemlji nadoknađuje lovljenjem sitnih zglavkara. Nekada su pod njom
bila čitava polja. Gazilo se po njoj kao po prirodnom tepihu. Danas rosulja "beži"
pred naletom hemije. Sadnja semenskog krompira koji ovde uspeva uz upotrebu
pesticida i drugih hemijskih sredstava deluje pogubno na ovu biljku.
  Sasa (Pulsatilla grandis), koje ima na Fruškoj gori i
Deliblatskoj peščari
  

Rod Pulsatilla sadrži oko 33 vrste zeljastih biljaka. Potiče sa livada i prerija u
Severnoj Americi, Evropi i Aziji.Uobičajeni nazivi su: Sasa, prerijski
Šafran,Uskršnji cvet ili livadska Anemona. Pulsatilla su veoma toksične i
proizvode kardiogeni toksin i ohitoksin koji usporava rad ljudskog srca.
Preterano unošenje ove biljke može dovesti do dijareje, povraćanja, grčeva
,hipertenzije i na kraju kome. Američki starosedeoci su Pulsatillu koristili
vekovima kao lek. “Blackfoot” pleme je koristilo ovaj cvet da izazovu abortus ili
porođaj.
  Runolist (Leontopodium alpinum), ima ga na Kopaoniku,
Mučnju, Prokletijama
  

Pripada familiji glavočika (Asteraceae). Cvast izgledom podseća na lavlju šapu

pa otuda i ime biljke (grč. leon = lav i grč. podion = nožica). Veoma je retka i
zaštićena biljka ne samo u Srbiji već i u čitavoj Evropi. Može se naći samo na
veoma nepristupačnim, kamenitim, planinskim liticama (otuda ime - lat. alpinum
= planinski). Cvet runolista je znak planinarskog pokreta. Kod nas se još zove
-Jagodina suza. Zanimljiva legenda prati ovo ime. Devojka Jagoda izgubila je
ovce u planini. Tražeći stado gorko je plakala. Na svakom mestu gde je pala suza
izronio je po jedan plavičasti cvet runolista.
  Žuta lincura (Gentiana lutea), živi na nepristupačnim
kamenim liticama

Žuta lincura (lat. Gentiana lutea) pripada familiji lincura (lat. Gentianaceae) u

koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Lincura se kao lek koristi preko 2000
godina, ali je njen hemijski sastav upoznat tek u XX veku. U II veku pre n. e.
ilirski vladar Gencij je lincuru preporučivao kao lek protiv kuge i trajno po tome
ostao zapamćen kroz ime ove biljke. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata
dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je 
rizom kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako
nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.
  Gospina papučica (Cypripedium calceolus), vrsta orhideje na
Suvoj planini, zaštićena je od strane UNESKO-a

Gospina papučica (Cypripedium calceolus) je evropska vrsta orhideje koja u

Srbiji, raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od reči - grč. Kypris,
što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote) i grč. pedilon što znači cipelica,
zbog oblika usne cveta, a što se ponavlja i u drugom delu imena - lat. calceolus,
takođe znači cipelica. Rasprostranjena je u većem delu Evrope, kao i u Aziji sve
do Sahalina, Koreje i Kine.
bela, šumska breberina (Anemone nemerosa) zaštićena je samo u
Vojvodini
beli lokvanj (Nimphaea alba), zbog isušivanja močvara je pred
istrebljenjem
žuti lokvanj
zlatni ljiljan (Lilium martagon), raste u vlažnim bukovim šumama;
kovilje (Stipea pennata);
Degenova kockavica (Fritillaria gracilis);
srpska ramonda
jagorčevina
veprina
velika sasa
munika
bor krivulj
divlja foja
stepski lužnjak
divlji karanfil
šumska sasa
 Retke, ugrožene i zaštićene životinje:
Apolonov leptir  (Parnassius apolo)   

Apolonov leptir (Parnassius apollo, Papillio apollo) je karakterističan za pri-

alpske i alpske predele Evrope i Azije na visinama između 1000 i 2800 m. Jedan je
od najlepših leptirova, ali istovremeno je i u opasnosti da nestane, jer je vrlo
osetljiv na promene. Razmnožava se samo jednom godišnje, tako što jaje zimi
“spava zimski san”. a ukoliko gusenica i izađe u jesen, neće se razviti do sledećeg
proleća. Larva se smesti na samu zemlju ili ispod kamena. Apolon je zaštićena
vrsta leptira koji je izuzetno ugrožen na evropskom nivou, a zaštićen je i propisima
Republike Srbije. Leptir obitava na vrlo ograničenim malim prostorima, otvorenim
kamenjarima i čistinama sa niskom vegetacijom, brojnost populacija je vrlo mala.
 Prdavac (Crex crex)    

Radi se o retkoj ptici čije glasanje ´kreks, kreks´, pa i latinsko ime ´Crex, crex´,
neke podseća na brušenje kose (prdavca zovu i kosač), a druge na ono po čemu je
prdavac dobio, da tako kažemo, jedno od dva ´svoja´ narodna imena. Prdavac
(Crex crex), deo je naše prirodne baštine, iako je rasprostranjen skoro po celoj
Evropi. Zimuje u Africi, a krajem marta kreće prema evropskim gnezdilištima. 
. Hrani se insektima, larvama, puževima i semenkama. U celoj Evropi brojnost mu
opada i preti mu izumiranje.
Trendovi populacija najugroženijih lovnih ptica u
Srbiji: 
Srpski naziv vrste/ Naučni naziv vrste/ Trend populacije u
Srbiji 1990-2002 ( *)

- Kamenjarka/ Alectoris graeca/ opadanje 25% 

- Jarebica/ Perdix perdix/ opadanje 25% 
- Prepelica /Coturnix coturnix/ opadanje 20% 
- Barska šljuka - bekasina/ Gallinago gallinago/ svega 20-35 parova! 
-Grlica/ Streptopelia turtur/ opadanje 20% 

* Puzović, S., Simić, D., Saveljić, D., Gergelj, J., Tucakov, M., Stojnić, N.,
Hulo, I., Ham, I., Vizi, O., Šćiban, M., Ružić, M., Vučanović, M. &
Jovanović, T. (2003). Ptice Srbije i Crne Gore – veličine gnezdilišnih
populacija i trendovi: 1990-2002. Birds of Serbia and Montenegro – breeding
population estimates and trends: 1990-2002. Ciconia, Vol. 12: 35-120.

U Evropskoj uniji je zabranjen lov prepelica. U našim lovištima domaći lovci

imaju pravo lova sredom i nedeljom, stranci svakog dana. Gde završavaju
stotine prepelica, niko ne zna.
 Lipljan (Thymallus thymallus)    

Lipljan je slatkovodna riba koja pripada familiji Salmonidae. Maksimalna dužina

varira, a maksimalna težina je oko 2 kg. Vreme mresta: od aprila do sredine maja.
Na plodnost i na mrest lipljana u Srbiji veliki uticaj imaju ekološki činioci, koji na
mnogim našim vodama utiču da mrest uspe svake pete godine.
  Stepski soko (Falco cherrug)   

Stepski soko nastanjuje otvoren prostor, najčešće neke litice ili drveće. Ima ga od
istočne Evrope pa preko Azije sve do Mandžurije. On je uglavnom selica, osim u južnim
delovima njegovog staništa, zimu provodi u Etiopiji, na Arabijskom poluostrvu,
severnom Pakistanu ili u zapadnoj Kini. Kritično ugrožena gnezdeća populacija. 
Svetska populacija 1990. procenjena je na 8500-12000 parova. 2003. godine svetska
populacija pada na samo 3600-4400 parova.
   Crni daždevnjak (Salamandra atra)   

 Živi visoko u predjelima Durmitora, dobro je prilagođen stjenovitim staništima. Mladi

se rađaju potpuno razvijeni, metamorlozu prežie u tijelu majke, pa nije neophodno da
okončaju larveni stadijum u vodi. Takođe, najstanjuje sve četinarske šume u okolini
Crnog jezera.
Crni daždevnjak je zaštićen sledećim međunarodnim propisima:
Direktiva o staništima - Annex IV
Bernska konvencija - Appendix II; strogo zaštićena vrsta
Procena rizika od izumiranja prema IUCN kriterijumima - Crveni popis: Globalno –
Smanjeni rizik (lc).
    Veliki tetreb (Tetrao urogallus)  

 Veliki tetreb (Tetrao urogallus) Totalno ugrožena vrsta kojoj preti izumiranje! Nekada

je bio brojan i široko rasprostranjen u planinskim područijima Srbije (Šar planina,
Stara planina, Zlatar, Tara, Zlatibor, Golija i Kopaonik). Osnovni uzroci naglog
opadanja brojnosti populacije i nestajanja sa pojedinih lokaliteta bili su intezivna seča
šuma, izgradnja šumskih puteva, potiskivanje četinarskih vrsta ,veliki šumski požari,
uznemiravanje i prekomeren lov. Usled male brojnosti i visokog stepena ugroženosti,
veliki tetreb je u Srbiji proglašen za prirodnu retkost i zaštićen je trajnom zabranom
lova.
 Patka njorka (Aythya nyroca)    

Ova vrsta je doživela visok stepen ugroženosti u mnogim delovima Evrope, a smatralo se
da nestaje i u Aziji, dok je zvanično proglašena ugroženom 1994. godine. Međutim
ispostavilo se da je ova vrsta rasprostranjena u Aziji i da tamo ima povoljne uslove za
opstanak. Obične njorke spadaju u socijalne ptice, koje zimi obrazuju velika jata, često
zajedno sa ostalim njorkama.  
 Beloglavi sup (Gyps fulvus)    

Beloglavi sup je retka vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila do tri
metra. Uloga beloglavog supa u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i
nezamenljiva - isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza.
Pre dvadesetak godina vrsta je bila pred izumiranjem. 1990. godine, na teritoriji
uvačkih jezera preživelo je samo 7 jedinki beloglavog supa. 1994. godine osnovan je
Fond za zaštitu ptica grabljivica „Beloglavi sup“ i otvoreno hranilište Manastirina na
koje se od tad kontinuirano iznose tela ugunulih životinja i klanični otpad, gdje se
godišnje iznese preko 50 tona hrane. Zahvaljujući tome, brojnost beloglavih supova se
povećala na 67 gnezdećih parova, odnosno oko 300 jedinki. Tako je kolonija ove
jedinstvene vrste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.
  Orao krstaš (Aquila heliaca)    

Veličina populacije orla krstaša je danas na celom arealu dramatično opala i vrsta je
globalno ugrožena u svetu. Iako par orlova krstaša može da podigne jedno do tri
mladunca godišnje, uspešnost gnežđenja je jako mala. Legla stradaju zbog vremenskih
nepogoda, uznemiravanja i pljačke legla, zbog čega ptice mogu i da napuste svoje
mladunce. Kod orlova krstaša se susreće i pojava da jači mladunac ubija slabijeg-
kainizam. Glavni krivac za njihovo nestajanje je čovek, koji ga je u prošlosti često
proganjao i ubijao.
Orao krstaš je zaštićen kao prirodna retkost Zakonom o zaštiti prirode i lovstvu
Srbije.
  Vidra (Lutra lutra)    

Nekada su vidre bile rasprostranjene širom Evrope,međutim danas su nastanjene samo

u delovima V.Britanije, Norveškoj, Rusiji ,Italiji i kod nas na delu malog Bačkog kanala
odnosno na ataru Kruščića.Vidre su lovljene zbog krzna, često su ih i ribari ubijali
zbog konkurencije, mada najveći neprijatelj je zagađenje vode pesticidima(OC i PCB).
Vidre su danas zaštićene zakonom u većini zemalja u kojima žive.
Nije dovoljno razvijena svest o postojanju i zaštiti staništa Vidri.  Članovi udruženja
Skladište će u narednom periodu ukazivati na značaj postojana ove zivotinjske vrste
kod nas, vršiti edukaciju dece školskog uzrasta i sprovoditi konkretne mere na terenu
radi obezbeđivanja boljih uslova za život Vidri.
Belonokta vetruška (Falco naumanni)  
 Slepi miševi (Chiroptera)  

Svi slepi miševi u Evropi zaštićeni su. U Srbiji je do sada evidentirano dvadeset šest
vrsta slepih miševa koji su Uredbom Vlade Srbije zaštićeni kao prirodne retkosti.
Boravišta (odmarališta ili skrivališta) slepih miševa su pećine i drugi podzemni
objekti, šuplja stabla i građevine. Posebno treba istaći da se jedanaest vrsta slepih
miševa koji se sreću u speleološkim objektima u Srbiji nalazi na Crvenoj listi sveta kao
globalno ugrožene vrste.
 Velika droplja (Otis tarda)    

Velika droplja (Otis tarda) je ptica iz porodice droplji i jedina vrsta roda Otis. To je
najteža ptica letačica na svetu.  Naseljava Evroaziju, od Pirinejskog poluostrva do
Dalekog istoka. Procenjuje se da u svetu ima između 31.000 i 37.000 jedinki. U Evropi
je najbrojnija u Španiji i Portugalu. Karakteristična je ptica Panonske nizije. Najviše
ih je preostalo u Mađarskoj (nacionalni park Kiškunšag) U Srbiji se održala samo na
severu Banata, u rezervatu Pašnjaci velike droplje, gde se može naći oko 30 jedinki.
 Šareni tvor (Vormela pergusna)    

Šareni tvor je raspostranjen na teritoriji Azije i Evrope. U Srbiji se može videti u

istočnom delu Srbije, na Pešteru i na Kosovu. Ima ga na Kopaoniku. Vormela
peregusna se nalazi u Crvenoj knjizi ugroženih vrsta. Kao ugrožena vrsta je
proglašena 1996 god. Mišljene je da je do smanjenja populacije šarenog tvora došlo
usled unuštavanja njegovog staništa (kultivacijom), upotrebom rodenticida i
smanjivanja broja dostupnog plena.