KVANTITATIVNA

ANALIZA VITI-JA
Procedura za analizu VITI skale po
koracima
1.KORAK
Procena globalnog postignuća
Izračunavanje IQ-a → imenovanje kategorije
kojoj IQ pripada → izačunavanje percentilnog
ranga → odredjivanje intervala pouzdanosti
za dobijeni IQ
Procedura za analizu VITI skale po
koracima
2. KORAK
Procena postignuća na verbalnom i
manipulativnom delu skale
IQv i IQm → utvrdjivanje značajnosti razlike IQv i
IQm → utvrdjivanje rastura subtestova /
homogenost IQv i IQm→izračunavanje faktora →
analiza faktora (rastur subtestova unutar faktora i
odstupanje faktora u odnosu na AS za sva tri
faktora)
Procedura za analizu VITI skale po
koracima
3. KORAK
Analiza subtestovne varijabilnosti (ili analiza
profila ili skater analiza)
odnosno odstupanja skora ispitanika na svakom
subtestu u odnosu na aritmetičku sredinu (AS) svih
skorova (AS za celu skalu, AS za verbalni i AS za
manipulativni deo skale)
Procedura za analizu VITI skale po
koracima
4. KORAK
Analiza intratestovne varijabilnosti (varijabilnost
unutar pojedinačnih subtestova)

5.KORAK
Kvalitativna analiza (najčešće verbalizacije
ispitanika na verbalnim subtestovima)
Procena globalnog postignuća
 Klasifikacija dobijenog IQ skora prema tabeli 15. iz VITI
priručnika (imenovanje kategorije u koju spada ispitanikovo
postignuće)
 Primer : Na testu sposobnosti ispitanik postiže IQ-115 što ga
svrstava u kategoriju visoki prosek (bistri normalni)

 Odredjivanje percentilnog ranga (aproksimativno iz tabele

koja sledi na sledećem slajdu)
 Primer : Dobijeni IQ odgovara odgovara percentilnom rangu
Pr=84. Drugim rečima, ispitanikovo postignuće na celoj skali
je bolje od postignuća 84% drugih ispitanika iz njegove
starosne grupe.
PROCENA GLOBALNOG POSTIGNUĆA

 Korisno je uključiti i standardnu grešku merenja (SE) jer IQ

skor nije precizna mera

 Utvrdjivanje intervala pouzdanosti prema formuli :

IQ+ ili – 2 x SE
 standardna greška merenja (SE) za datu starosnu grupu
(tabela 9. u VITI priručniku)
 zaključujemo da se ispitanikov dobijeni IQ skor sa verovatnoćom
od 95% nalazi u tom (izračunatom) intervalu
PROCENA GLOBALNOG POSTIGNUĆA
Primer (ispitanik 35 god., SE=3,70 za celu
skalu):
115 – 2 x 3,70 = 107,6
115 + 2 x 3,70 = 122,4

 Kako standardna greška merenja na uzrastu 35– 44

godine iznosi 3.70 jedinice, možemo zaključiti da se
ispitanikov pravi skor IQ sa verovatnoćom od 95%
nalazi u intervalu između 107,6 i 122,4 IQ jedinice.
PROCENA GLOBALNOG POSTIGNUĆA
Važno!
Smisaonost IQ-a progresivno opada i ne treba ga
tumačiti ako:

 Postoji značajna razlika izmedju IQv i IQm

 Postoji značajna razlika izmedju faktora
 Postoji upadljivi rastur izmedju subtestova
Utvrdjivanje i procena razlike izmedju IQv i IQm

 Razlika izmedju verbalnog i manipulativnog IQ

veća od 12 jedinica smatra se statistički
značajnom i klinički relevantnom na VITI-ju

 Ako je razlika izrazito velika (preko 17 jedinica)

UVEK je interpretiramo
 u smislu da postoji značajna diskrepanca u dobijenim
merama ispitanikovih verbalnih odnosno neverbalnih
sposobnosti
Utvrdjivanje i procena razlike izmedju IQv i IQm

 Oprezno interpretiramo dobijenu razliku od 12-

17 IQ jedinica :
 kada je rastur skorova unutar verbalne ili
manipulativne skale izrazito veliki (>9), tada oprezno
intepretiramo povišenje/sniženje IQv/IQm jer se
verovatno ne radi o jedinstvenom entitetu
 tada interpetiramo indekse faktora
 ideja je da regrupišemo skorove na subtestovima na
takav način da sa više smisla opisujemo ispitanikove
deficite ili snage
Analiza faktora
 Sledeći korak je izračunavanje faktora i indeksa.
 Na VITI-u se mogu izračunati 3 faktora:
 Faktor verbalnog razumevanja (FVR)
 Faktor perceptivne organizacije (FPO)
 Faktor radne memorije (FRM)
Značenje faktora (prema Kaufman i Lichtenberger,
2006)

 Faktor verbalnog razumevanja (FVR):

Verbalna konceptualizacija, znanje,
ispoljavanje/reprodukovanje tog znanja, odgovaranje
na usmeno postavljena pitanja koja mere činjenično
znanje, značenje reči, rezonovanje, sposobnost da se
ideje i misli verbalizuju
Značenje faktora
 Faktor perceptivne organizacije (FPO):
Vizuo-motorna koordinacija, integracija vizuelnih
stimulusa, neverbalno rezonovanje, primena vizuelno-
spacijalnih i vizuelno-motornih veština da bi se rešili
različiti problemi koji nisu stečeni kroz edukaciju
Značenje faktora
 Faktor radne memorije /Faktor nezavisnosti od
uznemiravanja (FRM):
Numerička sposobnost i sekvencionalno
procesiranje
Odgovaranje na usmene stimuluse koji uključuju
sekvencioniranje brojeva, ali koje zahteva i
solidnu, neometenu pažnju, usmerenu pažnju
Sposobnost koncentracije, usredsređivanja i
održavanja pažnje
Izračunavanje faktora
 Faktor verbalnog razumevanja:
FVR = (INF + REČ + SHV + SL) / 4 =

 Faktor perceptivne organizacije:

FPO = (DOP + KM + SF) / 3 =

 Faktor radne memorije:

 FRM = (PB + ARIT) / 2 =
Izračunavanje IQ skorova faktora

 Za svaki faktor izračunavamo i odgovarajući IQ-

skor i percentilni rang:

 IQ FVR = (INF + REČ + SHV + SL) x 1.4 + 44 =

 IQ FPO = (DOP + KM + SF) x 2 + 40 =

 IQ FRM = (PB + ARIT) x 2.8 + 44 =

Analiza faktora
 Prvi korak u analizi faktora je utvrdjivanje razlike
skorova unutar faktora (rastur skorova): da li je
faktor unitaran kompozit i da li ga možemo
interpretirati?
Rastur unutar faktora
 Ako je rastur prevelik onda taj faktor nije
jedinstveni konstrukt i nema mnogo smisla
interpretirati ga
 Dozvoljen rastur (razlika izmedju najmanjeg i
najvećeg skaliranog skora na subtestu koji
pripada tom faktoru):
 FVR <7
 FPO <8
 FRM <4
ANALIZA FAKTORA
 Analiza slabosti i snaga svakog faktora:
IQ faktora <85 slabost
IQ faktora 85-115 normalan
IQ faktora >115 snaga
 Utvrdjivanje razlike izmedju faktora i objašnjenje
te razlike (plus integracija sa vantestovnim
informacijama o ispitaniku)
 Analiza faktora
 Utvrdjivanje AS za sva tri faktora i značajnosti odstupanja
pojedinačnog faktora od te AS
 Smer odstupanja ukazuje da li je snaga ili deficit u pitanju

Faktor – AS za 20-74 god. 16-19-god

sva tri faktora
FVR-AS >7 >8
FPR-AS >9 >11
FRM-AS >9 >11
Primer tabele-analiza faktora

Odstupanje od Dozvoljeno IQ
Faktor Skalirani skor IQ
AS faktora odstupanje

FVR ±7
FPO ±9
FNU ±9
AS
VAŽNO
 Ako imamo veliku razliku izmedju FVR i FRM onda
IQ v nije jedinstven konstrukt i ne treba ga
tumačiti
 Razlika izmedju FVR i FRM:
 > ili = 13 značajno odstupanje na nivou 0.01
 10-12 značajno odstupanje na nivou 0.05
 0-9 nema značajnog odstupanja
Skater analiza
 2 alternativna pristupa:
 Tadicionalni / klinički (po Veksleru)
 Savremeni (alternativni) empirijski (po Kaufmanu,
2002, 2006; Groth-Marnat, 2003)
Tradicionalni klinički pristup
 Računamo AS za celu skalu (suma skaliranih skorova
subtestova podeljena brojem primenjenih testova)
 Odstupanje od 1.5 skaliranih poena smatra se klinički
relevantnim odstupanjem, a odstupanje +-3 kao
veoma relevantno
 Ako je razlika IQv>IQm ili IQm> IQv 12 ili više poena
računa se posebno AS za verbalni, a posebno za
manipulativni deo skale (ASv i ASm)
 Ako je IQ <80 ili > 110 onda se SD računa po formuli:
SD = AS : 4 (ili ASv i ASm : 4)
Savremeni (alternativni) pristup
 Računa se AS po istom principu (poželjno sve tri
AS)
 Ako jedan ili više subtestova dramatično odstupa
od ostalih, obavezno računamo posebno AS za
verbalni i AS za manipualtivni de skale
 Dozvoljene razlike skorova na pojedinim
subtestovima u odnosu na AS su u sledećoj tabeli
(prema Kaufman, 2006):
Značajna odstupanja
Subtest Dozvoljena razlika Subtest Dozvoljena razlika
u odnosu na AS u odnosu na AS
Informacije +/-3 Dopune +/-4
Brojevi +/-3 Strip +/-3
Rečnik +/-2 Mozaik +/-4
Aritmetika +/-3 Sklapanje +/-4
Shavatnje +/-3 Šifra +/-3
Sličnosti +/-3
Analiza profila
 Prvo, proverom odstupanja pojedinačnog subtesta
od AS utvrdjujemo:
 Da li su nam IQ skorovi pouzdani skorovi/jedinstveni
kompoziti
 Odredjujemo snage/deficite kod našeg ispitanika
Analiza profila
 Drugo, proveravamo i rastur skorova unutar IQ,
IQv i IQm
 Ako je ukupna suma odstupanja > 20 za celu skalu
ili >9 za verbalnu odnosno za manipulativnu skalu
zaključujemo da je prisutan značajan rastur
 U tom slučaju IQ ili IQv ili IQm nisu jedinstveni
entitet, pazimo u interpretaciji
Analiza profila
 Snage i slabosti ispitanika utvrdjujemo:
 svako odstupanje veće od dozvoljenog (pogledati
tabelu) u odnosu na prosečne vrednosti (AS) smatra
se klinički značajnim, te predstavlja (u zavisnosti od
smera razlike) ili snagu ili slabost ispitanika
 Poželjno utvrditi odstupanje svakog subtesta u odnosu
na AS za celu skalu, AS za verbalni i AS za
manipulativni deo skale
 Na taj način se odredjuju ispitanikove snage i
slabosti
Važno!!!!
 Ne interpretira se snaga ili slabost samo na
osnovu odstupanja jednog subtesta već se traga
za tendencijom
 Hipoteze o snagama i slabostima su samo
hipoteze, nisu činjenice o kognitivnom i
bihejvioralnom funkcionisanju našeg ispitanika,
važna je i kros-validacija (uzimanje u obzir
podataka iz života i sa drugih testova)
Intratestovna varijabilnost
 Analiza obrazaca odgovaranja unutar subtestova
 Očekivano je uspešnost na lakšim zadacima i greške
ili odstajanje na težim jer su zadaci progresivno sve
teži
 Ako ispitanik greši na lakšim a uspeva na težim, ili
ima tzv. nazubljeni (cik-cak) profil to zahteva analizu
 Može biti znak:
 Poremećaja pažnje ili specifičnog memorijskog deficita,
deficita sposobnost prisećanja
 Simulacija
 Oštećenja mozga
 Psihotičnost
Kvalitativna analiza
 Analiza verbalizacije na verbalnim subtestovima
(INF, SLIČ, SHV, REČ)
 Primeri:
 Agresivni sadržaji, negativizam, konkretno mišljenje,
egocentričnost, egoreferentnost, alogično
rezonovanje, projekcije, neuobičajene asocijacije,
preopširnost, neologizmi, blokovi u mišljenju....
KOEFICIJENT MENTALNE DETERIORIZACIJE

 Subtestove razlikujemo s obzirom na još jedan kriterijum –

u kojoj meri su skorovi postojani tokom vremena.
Razlikujemo :
 „postojane“ (Informacije, Rečnik, Dopune, Sklapanje
figura) kod kojih tokom vremena ne dolazi do većeg
opadanja sposobnosti, relativno neosetljivi na moždane
lezije
 „nepostojane“ subtestove (Brojevi, Sličnosti, Mozaik,
Šifra) kod kojih tokom vremena dolazi do većeg opadanja
postignuća i koji su osetljivi na moždana oštećenja
KOEFICIJENT MENTALNE DETERIORIZACIJE

 Koeficijent mentalne deterioracije, koji može ukazivati na

postojanje mentalne lezije, dobija se preko sledeće
formule:

 DQ = (P – N) / P x 100 =

 DQ 100 - 90 bez deteriorizacije

 DQ 89 - 80 eventualna deteriorizacija
 DQ 79 - 0 vrtlo verovatna deteriorizacija