Power Point slajdovi za:

MEĐUNARODNA EKONOMIJA

Pripremio: doc. dr Ranko Mijić

VSSP Beograd

1
7 OBLICI SVETSKE
TRGOVINE I SARADNJE

2
Sadržaj

1. Svetska trgovina
2. Spoljna trgovina
3. Dugoročna ekonomska saradnja
4. Spoljna trgovina vis-a-vis dugoročne saradnje

3
1. Svetska trgovina

1. PREDMET SVETSKE TRGOVINE

• Svetska trgovina (World Trade) ili međunarodna robna
razmena (International Commodities Exchange) predstavlja
ukupnost odnosa razmene roba između država i njihovih
privrednih aktera (privatnog i javnog sektora) na svetskom
tržištu.
• Pri tome, pod razmenom roba podrazumeva se ne samo izvoz
(Export) i uvoz (Import) dobara (Goods), nego i promet usluga
(Services), transfer tehnologije (Transfer of Technology),
kretanje kapitala i novca (Circulation of Capital and Money) i
kretanje radne snage (Migration of Manpower).
4
Cont.

2. KORISTI OD SVETSKE TRGOVINE

• Neposredne i posredne koristi (Benfits) od svetske
(međunarodne) trgovine su brojne. Ona, između ostalog:
(1) pospešava ekonomski rast u svim zemljama sa otvorenom
ekonomijom, bilo da su razvijene ili zemlje u razvoju,
doprinoseći time prevazilaženju ekonomske krize;
(2) podstiče konkurenciju i održava konkurentnost na domaćem
tržištu, suzbijajući monopolske i oligopolske pojave;
(3) smanjuje zavisnost od domaćeg tržišta;
(4) stabilizuje sezonske tržišne fluktuacije;
(5)olakšava razmenu inovativnih i visoko-tehnoloških proizvoda;
5
Cont.

(6) omogućava otvaranje novih radnih mesta, veće plate zaposlenim i

viši životni standard u zemlji (samo u EU više od 36 miliona radnih
mesta zavisi, direktno ili indirektno, od njene trgovine sa ostatkom
sveta);
(7) omogućava zemljama-uvoznicama da za svoje građane nabave
najbolje proizvode i usluge u svetu;
(8) nudi potrošačima veću raznovrsnost dobara, po nižim cenama;
(9) podstiče racionalniju podelu rada u svetskim razmerama i
korišćenje međunarodnih standarda za industrijske proizvode, što
smanjuje troškove poslovanja i unapređuje proizvodnju i trgovinu;
(10) ohrabruje primenu međunarodnih pravila o intelektualnoj svojini,
koja štite znanje i dozvoljavaju međunarodni transfer tehnologije;
6
Cont.

(11) širi nove ideje, inovacije i tehnologije;

(12) svima na svetu, bez razlike, čini život lakšim; (13) zbližava
ljude, razvija ekonomske veze između naroda i doprinosi
političkoj stabilnosti u svetu; i dr.
• Tako na značaj i ulogu međunarodne (svetske) trgovine u
savremenom svetu gledaju Svetska trgovinska organizacija,
Evropska unija i mnoge druge globalne ekonomske
integracije, odnosno trgovinski blokovi.
• Svetska trgovina se ostvaruje obavljanjem: (1) poslova spoljne
trgovine (Foreign Trade); i (2) poslova dugoročne ekonomske
saradnje (Long-term Economic Co-operation)
7
2. Spoljna trgovina

1. ŠTA JE SPOLJNA TRGOVINA?

• Spoljna trgovina predstavlja organizovani prekogranični promet
(kupovinu i prodaju) dobara i usluga između „subjekata raznih
zemalja, tako što predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju i
teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a na
osnovu zaključenih pismenih spoljnotrgovinskih ugovora.
• Ako se ova definicija rasčlani, iz nje proizilazi sledeće:
1. spoljna trgovina se obavlja između subjekata različitih
zemalja,
2. roba, po pravilu, prelazi državu granicu; i
3. spoljna trgovina se obavlja po određenim zakonima
8
Cont.

• Posmatrana iz perspektive preduzeća (mikroekonomski

aspekt), pod spoljnom trgovinom se podrazumeva „promet
roba i usluga, koji vrše rezidenti iz dve različite nacionalne
ekonomije, sa čijom aktivnošću se ostvaruje razmena roba i
usluga između tih ekonomija.
• Znači, u ovom slučaju kriterijum je pripadnost rezidenta i
transfer robe i usluga od jedne nacionalne ekonomije do
druge.“

9
Cont.

• Posmatrana sa nivoa nacionalne ekonomije

(makroekonomski aspekt), „spoljna trgovina može da se
definiše kao razmena dela društvenog proizvoda jedne
nacionalne ekonomije za delove društvenog poizvoda druge
nacionalne ekonomije.
• U određenim slučajevima ova definicija nije precizna, jer se u
praksi ponekad dešava transfer dela društveng proizvoda od
jedne nacionalne ekonomije u drugu, a da to ne spada u
spoljnu trgovinu (razne donacije od država ili međunarodnih
organizacja, transfer od nasledstva, alimentacije i dr.).“

10
Cont.

• Potreba za spoljnom trgovinom ne bi postojala kada bi svaka

društena i državna zajednica bila u stanju da svojom
ekonomijom i raspoloživim resursima zadovolji sve potrebe svog
stanovništva.
• Takva zajednica nikad nije postojala, ne postoji i nikad neće
postojati.
• Prirodna bogatstva su neravnomerno raspoređena od jedne do
druge države. Različit je geološki sastav zemljišta. Klimatski
uslovi su različiti. Sve države nisu na istom ekonomskom i
tehnološkom nivou razvijenosti.
• Različita je i dinamika privrednog razvoja od jedne od druge
države. To su razlozi zbog kojih je spoljna trgovina nužna.
11
Cont.

• Spoljna trgovina obuhvata (1) kompleks poslova vezan za izvoz

i uvoz dobara i (2) međunarodni promet usluga (transport
robe i putnika, špedicija, osiguranje, saobraćajno-agencijske
usluge, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe, inostrane
turističke usluge, zastupanje inostranih firmi, i dr.).
• U ukupnom izvozu ekonomski najrazvijenijih zemalja
dominantno učešće imaju proizvodi viših faza prerade,
(mašine, stilski nameštaj, kompjuteri i dr.
• U ukupnom izvozu ekonomski nerazvijenijih i zemalja u
razvoju dominantno učešće imaju proizvodi primarnih faza
prerade, (rude, industrijske sirovine, poljoprivredne sirovine,
rezana građa i dr)
12
Cont.

2. IZVOZ I UVOZ DOBARA

• Izvoz je oblik spoljnotrgovinskog posla (Exporting) u kojem
preduzeće jedne države samostalno i slobodno prodaje
dobra i usluge preduzeću ili preduzećima druge države,
naplaćujući ih, najčešće, konvertibilnim sredstvima plaćanja.
• Svaka zemlja pridaje posebnu pažnju izvoznim poslovima, i u
većoj ili manjoj meri favorizuje svoja preduzeća da izvoze.
• Od nivoa izvoza dobara i usluga zavisi dinamika ekonomskog
rasta i razvoja, efikasnije korišćenje raspoloživih resursa i
njihova alokacija, ostvarivanje stranih sredstava plaćanja
(devizni prihod) neophodnih za plaćanje obaveza prema
inostranstvu i održavanje platno-bilansne likvidnosti zemlje i ..13
Cont.

• Kupci izvezenih dobara i usluga su uvek nerezidenti države iz

koje su dobra izvezena i usluge izvršene.
• Preduzeća jedne države izvoze dobra i usluge zato što su cene
po kojima ih prodaju na stranom tržištu više od cena istih
dobara i usluga na domaćem tržištu.
• Izvozna dobra i usluge (Exportables) su oni proizvodi koje
jedna zemlja može da izveze, nezavisno od toga da li ih
stvarno i izvozi.
• Za svaku zemlju je izuzetno važno da raspolaže sa što više
eksportnih dobara i usluga, posebno dobara i usluga viših faza
obrade.
14
Cont.

• Izvoz dobara i usluga može biti vidljiv i nevidljiv.  

• Vidljivi izvoz (Visible Export) su dobra koja se fizički eksportuju u
drugu zemlju. Ona mogu da budu kapitalna dobra (Capital Goods)
i potrošna dobra (Consumer Goods).
• Nevidljivi izvoz (Invisible Export) su usluge koje se prodaju
nerezidentima države koja ih je izvršila. Neki nevidljivi izvozi se
realizuju u drugim zemljama, kao, na primer, obavljanje vazdušnog
i pomorskog transporta. U nekim drugim slučajevima nevidljivog
izvoza, nerezidenti dolaze u zemlju u kojoj se koriste uslugama
hotela, bolnica, univerziteta, instituta ili kazina te države.
• U nekim situacijama, kao što je, na primer, obavljanje poslova
osiguranja, lokacija vršenja usluga nije definisana.
15
Cont.

• Pod izvozom kapitala se podrazumeva odobravanje zajmova

nerezidentima ili kupovina imovine (Real Assets) locirane u
inostranstvu 
• Uvoz je oblik spoljnotrgovinskog posla (Importing) u kojem
preduzeće jedne države kupuje dobra i usluge od preduzeća
druge ili drugih zemalja radi prodaje na domaćem tržištu,
plaćajući ih, najčešće, konvertibilnim sredstvima plaćanja.
• Uvoznici dobara i usluga uvek su nerezidenti države iz koje se ta
dobra uvoze i usluge vrše.
• Preduzeća jedne države uvoze dobra i usluge zato što su cene po
kojima ih nabavljaju na stranom tržištu niže od cena na
domaćem tržištu.
16
Cont.

• I uvoz može da bude vidljiv i nevidljiv.

• Vidljivi uvoz (Visible Import) su dobra koja su fizički uvezena u
zemlju, bilo da je reč o kapitalnim i potrošnim dobrima.
• Nevidljivi uvoz (Invisible Import), ili uvoz usluga, može da se
realizuje tako što strani snabdevač usluga dolazi u drugu
zemlju i pruža odgovarajuće usluge, ili rezidenti jedne države
odlaze u drugu zemlju u kojoj kupuju i koriste odgovarajuće
usluge (avionske, hotelske, bolničke, obrazovne, zabavne i
druge). Za neke nevidljive uvoze, kao što je, na primer,
plaćanje prava korišćenja patenata, mesto vršenja usluge nije
definisano.
17
Cont.

• Uvoz kapitala predstavlja uzimanje stranih zajmova (Foreign

Loans) ili prodaju domaće realne imovine (Real Domestic
Assets) nerezidentima date države.
• Uvozni poslovi su uvek pod odgovarajućom kontrolom države,
koja svojom politikom uvoza utiče na odluke preduzeća u
pogledu uvoza nedostajućih sirovina, repromaterijala, opreme
i tehnologija, potrošnih dobara, kao i uvoz kapitala.

18
Cont.

3. “VEZANA” TRGOVINA
• “Vezani” spoljnotrgovinski poslovi su oni poslovi u kojima se uvoz jednih
roba i usluga vezuje za izvoz drugih roba i usluga, i obrnuto.
• Klasični barter je najelementarniji oblik kompenzacionih poslova, kroz
koje se ostvaruje jednostavna razmena dobra za dobro (barter–trampa)
između dva strana poslovna partnera, u vrednosnoj srazmeri 1:1, bez
novčanog učešća.
• Predmet klasičnog bartera su pojedinačne homogenizovane robe,
jednake vrednosti, čiji se kvalitet i obim mogu bez teškoća evidentirati
(poljoprivredni proizvodi, minerali i dr.).
• Ekonomska situacija u kojoj se pojedine države nalaze, često primorava
njihova preduzeća da se, u nedostatku konvertibilnih sredstava plaćanja,
orijentišu ovakve kompenzacione poslove.
19
Cont.

• Složeni kompenzacioni aranžman koji na strani uvoza i izvoza,

ili samo na strani uvoza, odnosno izvoza, uključuju više roba i
više poslovnih partnera je savremeni barter. Takve spoljnotrg.
operacije, zbog svoje komplikovanosti, po pravilu, obavljaju
specijalizovane barter kompanije.Ravnoteža uvoza i izvoza
balansira se u srazmeri 1:1, uz ređe izuzetke od ovog pravila.
•  Paralelni spoljnotrgovinski poslovi u kojima se kupovina jednih
dobara ili usluga (uvoz) uslovljava prodajom drugih dobara ili
usluga (izvoz), pri čemu odnos između izvoza i uzvoza ne mora
da bude u srazmeri 1:1, jer se naplata izvezene robe i plaćanje
uvezene robe vrši odvojeno, kao kod redovnog izvoza i uvoza,
nazivaju se kontrakupovine.
20
Cont.

• Varijanta spoljnotrgovinskog posla kontrakupovine koja se realizuje

kroz protivvrednosnu (ravnotežnu) razmenu proizvoda naziva se
ofset aranžman (Offset Arrangement). Praktikuje se kod nabavki
opreme za vojne potrebe, komercijalnih prevoznih sredstava
(aviona, lokomotiva i dr.) i nabavki direktno od stranih vlada.
• Te nabavke se pokrivaju domaćim kontraisporukama i to: (1)
kupovinom odgovarajućih komponenti, sklopova, podsklopova,
materijala proizvedenih u zemlji kupca, koji se ugrađuju u kupljeni
finalni proizvod; (2) kupovinom na lokalnom tržištu proizvodnih
komponenti, sklopova, podsklopova, materijala koje se ugrađuju u
istu opremu koja se isporučuje trećim zemljama; i (3) kupovinom na
lokalnom tržištu široke liste dobara i usluga kojima se osigurava
protivvrednosna (ravnotežna) razmena.
21
Cont.

• Oblik kompenzacionog spoljnotrgovinskog posla u kojem se

kupac obavezuje da plaćanje uvezene opreme, postrojenja i
tehnologije izvrši isporukom finalnih proizvoda proizvedenih
korišćenjem te opreme, postrojenja ili tehnologije, naziva se
baj-bek aranžman (Buy-Back Arrangement)) ili povratna
kupovina.
• Strani poslovni partner daju opremu, postrojenja i tehnologije
najčešće na kredit, sa dužim rokom otplate (i do 20 godina).
• Baj-bek aranžmani praktikuju se i kod ponovnog otkupa istog
proizvoda, kao što je, na primer, zamena zastarale mašine
novom, zamena postojeće proizvodne linije novom, zamena
automobila.
22
Cont.

• Oblik kompenzacionih spoljnotrgovinskih poslova u kojima se

prodavac visoke tehnologije ili savreme opreme obavezuje da iz
države kupca uveze odgovarajuću robu pre isporuke ugovorene
tehnologije i opreme, nakon čega prodavac može da izvrši
odgovarajuću naplatu od kupca, nazivaju se poslovi prethodne
kupovine.
• Specifični vezani spoljnotrgovinski poslovi gde se „vezivanje
poslova“ ne vrši na nivou konkretnih tržišnih aktera (preduzeća)
nego na nivou država, na osnovu prethodno ugovorenih
državnih robnih lista, u srazmeri 1:1, a realizacija posla odvija se
u okviru globalne međudržavne kompenzacije, bez korišćenja
konvertibilnih sredstava plaćanja, nazivaju se klirinški poslovi.
23
Cont.

• Pojedine zemlje, naročito one koje oskudevaju sa konvertibilnim

sredstvima plaćanja, uvele su u svoj spoljnotrgovinski režim i
mogućnost da domaći kupci države u kojoj se sajam održava
mogu izložene sajamske eksponate (proizvoda) kupiti
naknadnim isporukama domaće robe u razmeni 1:1, u skladu sa
okvirnom količinom takvih kompenzacionih poslova koje država
propisuje (godišnje liste uvoza i izvoza).
• Izloženi sajamski eksponati se, po pravilu, prodaju domaćim
kupcima po cenama nižim od tržišnih, kako strani sajamski
izlagači ne bi morali da plaćaju transportne troškove njihovog
vraćanja. Inače, sajamski kompenzacioni poslovi se obavljaju u
okviru propisanog režima izvoz i uvoza.
24
Cont.

• Specifična vrsta kompenzacionih poslova je malogranični i

susedni prekomorski promet. Praktikuje se između susednih
država koje tradicionalno povezuju zajedničke vrednosti
(kulturne, etničke i dr.). Obavlja se na prostoru od 15
kilometra sa svake strane granice, na moru 30 kilometara, a na
na osnovu međudržavnog sporazuma i godišne razmene
dobara i usluga u srazmeri 1:1.
• Preduzeća koja se bave malograničnim prometom moraju bitu
locirana u graničnom prostoru određen za takav promet.
• Takođe, malogranični promet se obavlja u okviru propisanog
režima izvoz i uvoza.
25
Cont.

4. SPECIFIČNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

• Vrsta spoljnotrgovinskih poslova gde jedno preduzeće
privremeno uvozi strane proizvode na doradu, obradu i
preradu, i, nakon obavljenog posla, vraća ih dorađene,
obrađene i prerađene stranom partneru – naručiocu posla,
nazivaju se aktivni poslovi dorade i prerade. Ovom vrstom
poslova se ostvaruje pozitivan devizni priliv iz inostranstva.
• Ukoliko preduzeće privremeno izvozi domaće proizvode radi
dorade i prerade u inostranstvu (tzv. pasivni poslovi dorade i
prerade), po tom osnovu dolazi do deviznog odliva iz zemlje u
inostranstvo.
26
Cont.

• Doradom se proizvod oplemenjuje, ali bez menjanja njegovih

osnovnih svojstava (na primer, poslovi prečišćavanja
proizvoda, sortiranje robe, zaštćivanje od korozije, ušivanje
detalja na odeći, bojenje tkanine i dr).
• Obradom se poboljšava kvalitet proizvoda, primenom
odgovarajućih mehaničkih, hemijskih i drugih postupaka (na
primer, legiranje čelika i dr.), ali, takođe, bez menjanja njegove
osnovne upotrebne vrednosti.
• Preradom se menjaju osnovna upotrebna svojstva proizvoda
kao predmeta oplemenjivanja (na primer, pretvaranje kože u
obuću, pšenice u brašno i dr.).
27
Cont.

• Osim klasičnih (jednosmernih) poslova dorade, obrade i

prerade (aktivni i pasivni), postoje i tzv. lon (Lohn) poslovi. To je
posebna vrsta poslova dorade, obrade i prerade koji se vrše na
osnovu tehničke i druge dokumentacije inostranog partnera
(kupca).
• Inostrani partner je obavezan da domaćem proizvođaču dostavi
celu količinu ili deo repromaterijala, sirovina ili gotovih delova
koji se ugrađuju u finalni proizvod namenjen inostranom kupcu.
• U lon poslovima domaći proizvođač naplaćuje svoj rad, energiju
i, eventualno, deo domaćeg repromaterijala. „Za ovu vrstu
posla često se kaže da je to jeftina prodaja radne snage.
28
Cont.

• Preduzeće koje ne raspolaže dovoljnim sopstvenim sredstvima za

razvoj, za nabavku neophodne savremene opreme i tehnologije
radi unapređenja proizvodnje, što je često slučaj u zemljama u
razvoju i tranziciji, može do njih da dođe zakupom, odnosno
lizingom (Leasing), a ne direktnom kupovinom.
• Uslovi zakupa opreme i tehnologije regulišu se ugovorom između
preduzeća (zakupac) i preduzeća druge države (zakupodavac). 
• Ugovorom o lizingu se, pored ostalog, utvrđuje vrednost
zakupljenih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja lizing
zakupnine (naknade) u odgovarajućim ratama, i dr.  
• Za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova, u poslovima
lizinga vlasništvo nad predmetom lizinga ostaje nepromenjeno.
29
Cont.

• Prema davaocu lizinga razlikuju se: (1) dirktni ili klasični lizing ili
lizing proizvođača, kada proizvođač opreme direktno stupa u
odnos sa primaocem lizinga, odnosno korisnika opreme, i
pojavljuje se kao finansijer lizing posla, i (2) indirktni ili
savremeni lizing, kada se u odnos između proizvođača opreme
i primaoca lizinga (korisnika opreme) inkorporira treći
ekonomski subjekt (banka i dr.) koji je davalac i finansijer
lizinga.
• Predmet lizinga mogu biti kompletna postrojenja ili objekti
(zgrade, dvorane, bazeni i dr.), oprema (automobili,
građevinske mašine, strugovi, kompjuteri i dr.) i roba široke
potrošnje (televizori, frižideri, mašine za pranje veša i dr.).
30
Cont.

• Oblik poslovne saradnje u kome nezavisna preduzeća

(franšizanti), u skladu sa ugovorom o franšizingu, koriste u
svom proizvodnom i poslovnom sistemu trgovačke marke,
znakove, patente, nacrte i operativne sisteme drugog
preduzeća (franšizer), uz plaćanje odgovarajuće ugovorene
naknade (franšize), naziva se franšizing.
• Franšiza se plaća za ulazak u sistem (Initial Fee) i za poslovanje
sve dok ugovor traje (Royality Fee). Plaćanje naknade se vrši
kvartalno ili godišnje, najčešće 3–5% od obima prodate
proizvodnje, odnosno izvršenih usluga.

31
Cont.

• Specifičan oblik ekonomske saradnje sa inostranstvom, kojim

jedna strana (klijent) nudi drugoj strani (faktor), kao
posredničkoj organizaciji, svoja kratkoročna potraživanja za
isporučenu robu ili izvršene usluge, ali pre njihovog dospeća
za naplatu, naziva se faktoring (Factoring).
• Preduzeće–faktor prihvata ponudu o prenosu potraživanja pri
čemu može, ali ne mora, da obaveštava dužnika. Preduzeće–
faktor odmah isplaćuje deo potraživanja preduzeću–klijentu.
To obično ne prelazi 80%, a ostatak isplate izvršava se
redovno. Preduzeće–faktor, naplaćuje proviziju oko 3% na
iznos potraživanja na ime faktoring usluge.
32
Cont.

• Kupoprodaja dugoročnih validnih spoljnotrgovinskih potraživanja,

odnosno prava naziva se forfeting (Forfeiting). Izvoznik prodaje
banci (forfeter) ili nekom drugom specijalizovanom finansijskom
institutu svoje spoljnotrgovinsko potraživanje.
• Forfeting poslovi obično se pojavljuju kada izvoznik ili izvođač
radova nema mogućnosti da iz sopstvenih sredstava finansira neki
veći i značajniji investicioni posao u inostranstvu, pa zbog toga
svoje potraživanje prema stranom partneru ustupa banci da bi na
takav način pribavio gotovinska sredstva plaćanja.
• U poslu forfetinga redovno učestvuju: domaći izvoznik ili izvođač
radova, strani uvoznik ili investitor i banka koja preuzima
potraživanja.
33
Cont.

5. REEKSPORT
• Reksportni poslovi su složene robne i finansijske transakcije
posredovanja u trgovini između različitih zemalja radi
ostvarivanja pozitivnog finansijskog efekta.
• Javljaju u više oblika, kao što su: (1) uvoz radi ponovnog izvoza
u nepromenjenom ili bitno nepromenjenom stanju; (2)
ramplasman, odnosno kupovina robe u inostranstvu, njen uvoz
i paralelni izvoz iste količine robe domaćeg porekla, iste
vrednosti i tarifnog broja; 3) reeksportna doradai (4) klasični
reekspotni, najstariji oblik reekspotnih poslova, kada
reeksporter kupuje robu u inostranstvu i istu neposredno
prodaje u inostranstvu
34
Cont.

• Berzanske igre koje se zasnovaju na razlikama u cenama dobara

i usluga, razlikama u deviznim kursevima ili razlikama u
kamatnim stopama na tržištima različitih zemalja i u različitim
vremenskim periodima, nazivaju se svič (Swich) poslovi.
• Svič spoljnotrgovinski posao se najčešće obavlja na sledeći
način: reeksporter otkupljuje u nekoj zemlji po nižoj ceni
potraživanja sa nesigurnom naplatom od njihovog vlasika,
odnosno izvoznika, potom tim sredstvima kupuje robu u zemlji
koja duguje i istu prodaje u drugoj zemlji po višoj ceni.
• Kupovina robe u inostranstvu, njena prerada, dorada i obrada u
domaćim firmama, plaćanje usluga njene prerade, dorade i
obrade i njen izvoz, naziva se oplemenjivanje robe za izvoz.
35
Cont.

6. TRANZIT
• Pod tranzitom se podrazumeva prevoz robe preko državne
teritorije jedne ili više zemalja koje se nalaze se na putu od mesta
isporke do mesta krajnjeg odredišta robe. Zemlja ili zemlje preko
čije se teritorije roba prevozi nazivaju se tranzitne zemlje.
• Za prevoz robe preko svoje teritorije tranzita zemlja naplaćuje
tanzitnu taksu, koja se obično kreće između 4–5%, kao i
odgovarajuću naknadu za izvršene usluge prevoza, špedicije i itd.
• Tanzitne takse i naknade za izvršene usluge u tranzitu robe
predstavljaju važnu stavku u deviznom prilivu zemalja koje se se
nalaze na raskrsnicama važnih međunarodnih saobraćajica
(Holandija, Srbija, Bugarska, Iran, Hong Kong, Singapur i dr.)
36
Cont.

7. UNIFIKACIJA UNUTRAŠNJE I SPOLJNE TRGOVINE

• U savremenim uslovima globalizovanja svetske privrede sve više je
prisutan proces relativizacije razlika između unutrašnje i spoljne trgovine,
jer se promet roba i usluga između zemalja koje predstavljaju jedinstveno
trgovinsko-političko i carinsko područje ne razlikuje, sa ekonomskog
aspekta, od prometa roba i usluga između područja unutar jedne zemlje.
Tako se praktično ostvaruje vizija STO o slobodnoj trgovini širom sveta.
• Unifikaciji unutrašnje i spoljne trgovine posebno doprinose regionalne
ekonomske integracije, kao što su EU, NAFTA, MERCOSUL i dr. Robna
razmena (kupovina i prodaja roba) između država-članica globalne
ekonomske integracije smatra se unutrašnjom, a ne spoljnom trgovinom,
bez obzira što se robni promet realizuje peko njihovih nacionalnih granica.

37
Cont.

• Otvaranje bescarinskih ekonomskih zona unutar državnih

granica u određenoj meri, takođe, relativizuje podelu trgovine
na unutrašnju i spoljnu, s obzirom na to da se spoljnotrgovinsko
poslovanje realizuje u granicam date države.
• Globalne korporacije, posebno tzv. intrafirm trgovina, baca novo
svetlo na odnos između unutrašnje i spoljne trgovine, obzirom
na to da filijala neke korporacije ima tretman domaće firme, a
njeno poslovanje istovremeno ima i unutrašnjotrgovinsku i
spoljnotrgovinsku dimenziju.
• Savremena trgovina je, u stvari, jedinstvena privredna
delatnost, a njena podela na unutrašnju i spoljnu je više stvar
konvencije, nego ekonomske logike.
38
3. Dugoročna ekonomska
saradnja

1. ŠTA JE DUGOROČNA EKONOMSKA SARADNJA?

• Osim spoljnotrgovinskog robnog prometa drugi značajan segment
svetske trgovine je dugoročno ekonomsko, tehnološko i poslovno
povezivanje preduzeća i privrede jedne zemlje sa preduzećima i
privredom druge i drugih zemalja, pa se zato naziva i dugoročna
ekonomska saradnja.  
• Ovi se poslovi dugoročne ekonomske saradnje smatraju se višim,
naprednijim oblicima međunarodne ekonomske (robne) razmene,
pa se često nazivaju i viši oblici privredne saradnje (VOPS).
• Zajednička karakteristika ovih poslova je ekonomski tešnja i trajnija
interesna povezanost partnera u određenom poslovnom poduhvatu
radi ostvarivanja što boljih poslovnih rezultata, (što većeg profita).
39
Cont.

2. ZAJEDNIČKA ULAGANJA
• Među najznačajnijim višim oblicima privredne saradnje sa
inostranstvom su zajednička ulaganja (Joint Venture), to jest ulaganja
stranih partnera u domaća preduzeća radi realizovanja zajedničkih
poslovnih poduhvata.
• Zajednička ulaganja su ekonomski najpogodnija forma privlačenja
nedostajućih investicionih sredstava i naprednih tehnologija, kao i
najracionalniji i najstimulativniji instrument povezivanja, u
finansijskom, tehničko-tehnološkom i komercijalnom pogledu,
domaćih i stranih preduzeća.
• Zajednička ulaganja se ostvaruju kroz direktne strane investicije
(Foreign Direct Investment) i indirektne strane investicije (Portfolio
Investment).
40
Cont.

• Direktne strane investicije (Foreign Direct Investment - FDI)

predstavljaju svako kretanje kapitala preko nacionalnih granica
na način koji investitoru obezbeđuje vlasničku kontrolu nad
privrednim entitetom u koji je uložio svoj kapital u visini većoj
od 10%. Mnoge FDI koje potiču od multinacionalnih korporacija
dostižu i 100% vlasništva firme u koju su uložene.
• Prekogranična strana ulaganja koje investitoru obezbeđuju
učešće manje od 10% ukupne imovine kompanije, u koju je
uložen kapital, nazivaju se portfolio kapitalna ulaganja
(Portfolio Equity Investments). Portfolio investicije uglavnom
čine ulaganja u obveznice, deonice i druge hartije od vrednosti,
pa se nazivaju i rentijerskim ili papirnatim investicijama.
41
Cont.

• Direktne strane investicije koje se u ulažu u izgradnju novih

proizvodnih kapaciteta (fabrike i dr.) ili proširenje postoječih
nazivaju se grinfild investicije (Greenfield Investments).
• Direktne strane investicije koje se u ulažu u postojeće
kapacitete date kompanije, kroz njeno spajanje (Merger) sa
investitorom ili preuzimanje (Acquisition) od strane
investitora, nazivaju se braunfild investicije (Brownfield
Investments).

42
Cont.

3. DAVANJE KONCESIJA
• Izuzetno značajan kanal za dotok stranih investicija je davanje
koncesija stranim investitorima.
• Koncesija je pravo korišćenja prirodnog bogatstva ili dobra u
opštoj upotrebi, koje nadležni državni organ (koncedent)
ustupa stranom licu (koncesionaru), pod posebno utvrđenim
uslovima i uz odgovarajuću naknadu.
• Koncesije se, po pravilu, daju na duži rok. U Srbiji, na primer,
ona se može dati stranom licu na rok do 30 godina.
• Poseban oblik koncesije je ustupanje izgradnje objekta po
B.O.T. sistemu finansiranja (Build-Operate-Transfer).
43
Cont.

4. TRANSFER TEHNOLOGIJE
• Osim stranih investicionih sredstava, pribavljanje savremenih stranih
tehnologija, kao što su prenos određenih tehnoloških znanja,
dokumentacije ili zaštićenih prava industrijske svojine (licence,
patenti, modeli, žigovi i dr.), neophodan je uslov napretka preduzeća
i nacionalne ekonomije, prilikom nedostatka domaćih tehnologija.
• Najbolji ugovori o transferu strane tehnologije su oni koji domaćem
preduzeću omogućavaju da u roku njenog korišćenja kreira
sopstvenu tehnologiju, uz svođenje tehnološke zavisnosti u tom
pogledu na najmanju meru. Na takvoj strategiji korišćenja stranih
tehnologija su izrasle mnoge danas poznate i poslovno uspešne
kompanije Južne Koreje, Singapura i drugih tzv. „azijskih tigrova“.
44
Cont.

5. Dugoročna proizvodna kooperacija

• Odgovarajući transferi stranih tehnologija se ostvaruju i kroz
dugoročnu proizvodnu kooperaciju domaćih i stranih preduzeća,
kao i kroz njihovu poslovnotehničku i naučnotehniču saradnju.
• Dugoročnu proizvodnu kooperaciju, kao značajan oblik
ekonomsko-tehnološke saradnje, posebno praktikuju preduzeća iz
dve ili više zemalja koje u procesu proizvodnje koriste iste ili slične
tehnologije, što omogućava njihovu specijalizaciju u proizvodnji
odgovarajućih delova ili sklopova proizvoda, uz niže troškove.
• Dugoročna proizvodna kooperacija se ugovara na srednjoročni (5
godina) i dugoročni rok (10 godina), „pri čemu je predmet ugovora
ista familija proizvoda.
45
Cont.

6. DUGOROČNA NAUČNOTEHNIČKA SARADNJA

• Naučnotehnička saradnja između odgovarajućih tržišnih
aktera dve zemlje (naučni instituti, zavodi, razvojni centri
preduzeća i dr.) pojavljuje se kao njihova posebno
organizovana aktivnost radi ostvarivanja određenih razvojnih
ciljeva ili, što je najčešće slučaj, kroz datu dugoročnu
proizvodnu kooperaciju i poslovnotehničku saradnju.

46
Cont.

7. IZVOĐENJE INVESTICIONIH RADOVA U INOSTRANSTVU

• Izvođenje investicionih radova u inostransvu je jedan od najkompleksnijih
i najkomplikovanijih poslovnih operacija u saradnji sa inostranstvom. To
nije klasična spoljnotrgovinska aktivnost, samo izvoz usluga, roba i radne
snage, nego i transfer znanja, iskustva i materijalnih prava na tehnologiju.
• Tržišna evaluacija izvezene robe i usluga se ne ostvaruje neposredno,
nego kroz konačnu evaluaciju izgrađenog investicionog dobra u
inostranstvu.
• Za izgradnju investicionog objekta u inostranstvu angažuje se veliki i
različit broj privrednih i intelektualnih aktivnosti, koje se ekonomski i
tehnički vezuju samo za jedan konkretan investicioni objekat. Izvođenje
radova u inostranstvu je vremenski ograničeno i traje dok se objekat ne
izgradi.
47
Cont.

8. TAJMŠERING POSLOVI
• Tajmšering (Time Sharing) ili vremensko korišćenje objekta je oblik
dugoročne ekonomske saradnje u kome strano preduzeće ulaže svoj
kapital, opremu, znanje, inžinjering i drugo, a domaće preduzeće
obezbeđuje zemljište, infrastrukturu, obrtni kapital, sirovine i drugo
radi zajedničke izgradnje nekog investicionog objekta.
• Po završteku investicionog objekta, na primer, hotela, poslovnih i
stambenih zgrada i drugo, strani partner koristi izgrađeni objekat ili
njegov deo (jedan ili više apartmana, jedan ili više spratova, nekoliko
prostorija u poslovnoj zgradi i dr.), u određenom vremenskom
periodu, najčešće 10–15 godina, a po isteku tog roka, definisanog
ugovorom, pravo upotrebe zajednički izgrađenog objekta prelazi u
celosti na domaće preduzeće, odnosno u njegovo vlasništvo.
48
Cont.

9. PODSTICANJE I UZAJAMNA ZAŠTITA ULAGANJA

• Radi unapređivanja ekonomsko-tehnološke saradnje između
preduzeća različitih zemalja i podsticanja međunarodnih tokova
kapitala i transfera znanja i tehnologija, u savremenom svetu je
sve raširenija praksa zaključivanja bilateralnih sporazuma
između zemalja o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja
(investicija), posebno od nekomercijalnih rizika (politička
nestabilnost, sukobi i dr.).
• Srbija je do sada potpisala takve sporazume sa više zemalja. Oni
postiču ulaganja fizičkih i stranih lica dve države i doprinose
unapređivanju ukupnih ekonomskih odnosa između njih.
49
Cont.

10. IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA.

• Oporezivanje dobara i usluga u međunarodnom prometu, i u
zemlji njihovog porekla i u zemlji njihove destinacije
(dvostruko oprezivanje), povećava nivo njihovih izvoznih,
odnosno uvoznih cena i time destimuliše robnu razmenu i više
oblike saradnje između preduzeća dve države.
• Da bi rešile ovaj problem, mnoge države pribegavaju
potpisivanju bilateralnih ugovora (sporazuma) o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja, to jest da se porezi i druge dažbine
plaćene u jednoj zemlji za ista dobra i usluge ne plaćaju
ponovo u drugoj zemlji.
50
4. Spoljna trgovina vis-á-vis
dugoročne ekonomske saradnje

• Granicu između poslova klasične spoljne trgovine i poslova dugoročne

ekonomske saradnje nije uvek lako i precizno odrediti, jer se oba ta
oblika međunarodne robne razmene međusobno prepliću, više ili
manje. Na primer, kod izvođenja investicionih radova u inostranstvu se
izvozni poslovi prožimaju sa poslovima transfera tehnologije,
zajedničkih ulaganja i dr.
• Po pravilu, najprosperitetnije nacionalne ekonomije su one kod kojih se
u ukupnoj robnoj razmeni sa inostranstvom povećava relativno učešće
viših oblika privredne saradnje sa inostranim partnerima.
• Povećavanje relativnog učešća poslova dugoročne ekonomske saradnje
u ukupnoj robnoj razmeni sa inostranstvom je pokazatelj odvijanja
kvalitetnijih procesa u ekonomskoj strukturi date privrede.

51
HVALA NA PAŽNJI.

52