Pretvaranje svetlosnih u električne

veličine
Podešavanje nivoa video signala (monitor i osciloskop)

pozadina je nejednako osvetljena:

na krajevima tamnija a prema sredini svetlija.

prikaz svih 625 horizontalnih linija slike

Podešavanje nivoa crnog

Normalni nivo crnog, malo iznad 0% signala.

Slika deluje prirodno.

Izdignut nivo crnog, znatno iznad 0%

signala. Slika deluje sivo i nezasićeno.

Spušten nivo crnog, zalepljen uz liniju koja

označava 0% signala: slika je zagušena i teška,
detalji u tamnijim delovima slike nestaju.
 Pretvaranje svetlosnih u električne
veličine
 Formiranje optičke slike na senzoru kamere
 Pretvaranje potencijalnog reljefa u električni signal. Nivo
v. signala svakog piksela proporcionalan je njegovoj srednjoj
vrednosti osvetljaja, odnosno energiji reflektovane svetlosti.
 Cevni – linijska struktura, mozaik fotoosetljivih elemenata
(piksela), čija se provodnost menja u zavisnosti od jačine
osvetljaja (sjajnosti). Očitavanje se vrši pomoću el. mlaza
 CCD senzori slike – diskretna struktura, mozaik fotoosetljivih
MOS kondenzatora čije se naelektrisanje menja u funkciji
promene osvetljaja. Očitavanje električnog opterećenja MOS
kondenzatora vrši se pomoću odgovarajućih registara . FT, IT, FIT
 Metode analize slike

Progresivna analiza Analiza sa proredom

 Analiza slike
 Progresivna analiza 1:1 (progresive)
 Analiza sa proredom 1:2 (interlace, slika - frejm, poluslika-fild)
 Progresivna analiza

 Slika (frejma) se iscrtava odjednom - čistija slika bez

treperenja, što se naročito može primetiti po ivicama
ekrana, ali zahteva duplo veći propusni opseg
 Progresivna analiza kao standard u TV nije prihvaćena
zbog zahteva za većom širinom propusnog opsega i zbog
toga dolazi do pojave efekta treperenja u slici.
Analiza slike sa proredom 2:1
FILD 1 FILD 2
 12

 način analiziranja

Analiziranje sa proredom Progresivno analiziranje

 kritična učestanost treperenja
 Jedna analiza (prolaz) generiše statičnu sliku
 Da bi se izbegao efekat vizuelnog treperenja
potrebno je reprodukovati 50 slika u sekundi (više od 4 8
slika)
 Za reprodukciju 50 slika u sekundi potreban je dvostruko
širi propusni opseg prenosnog sistema (10MHz), da bi se
uštedelo na propusnom opsegu cela slika se deli na dve
poluslike, od kojih jedna sadrži samo neparne a druga
parne horizontalne linije.
 Pri reprodukciji slika vrši se učešljavanje dve slike,
odnosno slika sa parnim linijama se reprodukuje tako da
neparne linije upadnu tačno u srdini slike sa parnim
linijama. raster
 kritična učestanost treperenja
 kritična učestanost treperenja -Granica pri kojoj se gubi
osećaj treperenja a to je preko 48promena
 U kinematografiji utvrđeno je, eksperimentalno, da je 24
emitovanih slika u sekundi dovoljno da se u oku posmatrača
stvori osećaj kontinualnosti u pokretu, odnosno da se doživi
određena dinamika slike,
 U TV je potrebno 50/60 promena u sekundi
 U TV se efekat treperenja rešava analizom sa proredom
odnosno kod reprodukcije dve slike učešljavajem jedne u
drugu
Analiza sa proredom
Analiza sa proredom
PAL:
 TL =TLa+TLp,
TL = 52µs + 12µs = 64µs
 TS = TVa + TVp
 TS = 18.4ms + 1.6ms = 20ms
 fL = 1/64µs = 15 625Hz
linijska frekfencija,
 fs = 1/20ms = 50Hz
vertikalna frekfencija
 z = 2fL / fs = 2 x 15625
/50 = 625 linija
 Analiza sa proredom

 Vidljivi deo slike počinje kod PAL sistema

sa 25 linijom, kod NTSC sa 22 linijom.
 Overscen slika

 Zbog promene parametara elektronskih kola u TV prijemniku

(starenje elemenata, svi TV prijemnici nisu idealno podešeni) računa
se da je samo 90% površine sigurno vidljivo “bezbedno”.
 Ako se vodi računa i o titlovima i drugim natpisima onda vidljivost
pada na oko 80% površine cele slike “overscen” . Ovo je zbog toga
da bi se titlovi i potpisi videli na svim TV prijemnicima.
Horizontalni sinhronizacioni signal

 HSS = 4.7µs

 Prednja ivica
1.5 µs

 Zadnja ivica
5.8 µs

 Burst signal
2.25 µs,
300mV i
4.43MHz
 Vertikalni sinhronizacioni interval

 Da ne bi došlo do greške u proredu, NTSC=6II, PAL=5II

 Ekvilajzing impulsi (II) zbog nesimetričnog položaja VSI u parnoj i
neparnoj poluslici - posledica analize sa proredom
 Složeni sinhronizacioni signali

5 IZJ EDNAC AVA JUCIH

5 IZJ EDNAC AVA JUCIH

VE RT IK AL NI SINH R O
IM P U LSA

IM P ULSA
IM PUL SI
PRVA POLUSLIKA

TEST SIGNALI

623 624 625 1 2 3 4 5 16 17 18 19 20 21 22

POCETAK PRVE POLUSLIKE

DRUGA POLUSLIKA
POCETAK DRUGE POLUSLIKE
TEST SIGNALI

311 312 313 314 315 316 317 318 329 330 331 332 333 334 335

VERTIKALNI POVRATNI INTERVAL

(25 LINIJA + HORIZONTALNI POVRATNI INTERVAL)

 Složeni signhronizacioni signali za parnu i neparnu sliku za 625 lin. sistem

 7.5 linija za v. sinhronizaciju +17 linija za smeštaj (test signala, mernih
signala i teleteksta …….) 17,18,330,331-internacionalni test signali,
19,20,21,332,333,334 nacionalni test signali
 teletekst
 signal teleteksta (video teksta) je digitalni signal koji se sastoji od niza
impulsa koji se smeštaju u vertikalnom pot. intervalu
 koriste se 2,4, 6 pa i više linija u v.p.i. zavisno od TV centra
 nivo crnog je na nivou 0, a nivo belog na nivou 66% video signala
 u jednoj liniji v.p.i. smešta se i prenosi 360 bita odnosno 45 bajta
 prvih 5 bajtova koristi se za sinhronizaciju i adresiranje, a sledećih 40
bajtova koristi se za prenos 40 karaktera u jednom redu t.t.stranice
 jedna t.t.stranica ima 24 reda (linija iz v.p.i), po 40 karaktera
 za prenos 100stranica t.t. po 2 linije u v.p.i. potrebno je 24secundi
 oprema za t.t.obuhvata: karakter generator, teletekst koder i inserter
 teletekst
 t.t. se insertuje u slobodne linije v.p.i. Cvbc signala i zajedno sa njim
emituje
 100 stranice t.t. signala formiraju magacin. Numeracija strane ide
od 0-99
 broj magacina zavisi od sistema, RTS je prihvatio sistem od 8
magacina sa po 100stranica po magacinu
 Boje karaktera su: bela,crna, sve primarne i sve komlementarne
 U TV prijemniku pomoću dekodera (daljinskog upravljača) vrši se
izdvajanje teletekst signala iz slike
 t.t. signal se reprodukuje: bez šumova, refleksije, ili drugih smetnji
koje se javljaju u TV slici
 pomoću t.t. moguće je titlovanje filmova na više jezika, gde korisnik
bira tital ili ga skida
Cevni senzori slike
 Promena električne provodnosti
materijala pod uticajem svetlosti
 Ortikon, vidikon, plumbikon,
ledikon, satikon, njuvikon
 mane:
 Skupe, mali radni vek,
mala rezolucija, velika potrošnja,
predgrevanje, podešavanje
registracije, manja osetljivost,
inercija – leg (posledica inertne
promene otpornosti piksela sa
brzim promenama osvetljaja, pa
izlazni v.s nemože da prati verno
promenu osvetljaja ispred kamere)
Princip rada senzora slike
Izgled FT CCD senzora
 Prednosti CCD
 manje dimenzije i težina
 bolja kompaktnost i pouzdanost. Nije potrebno
pregrevanje kamere. Operativna podešavanja su laka i
jednostavna
 nisu osetljivi na spoljna elektromagnetna zračenja,
vibracije i udare
 niži naponi napajanja pa je potrošnja mnogo manja
 bolja osetljivost
 slika koja se dobija manje je osetljiva na distorziju sa
mnogo boljom rezolucijom pa je jasnija.
 minimalna inercija. Nemaju “leg” niti probleme koje je
unosio analizatorski mlaz.
 Cena koštanja i održavanja je mnogo manja, traju
mnogo duže (proizvođači tvrde da traju neograničeno)
 Mane CCD
 Smearing- pojava vertukalnih svetlosnih linija
oko vrlo svetlih mesta u kadru.
 Blooming – (cvetanje) gubitak oštrih ivica i
pojave oreola oko vrlo svetlih mesta u kadru.
 Waving – lelujanje, to je pojava klatna: kada
se kamera krece, kod vertikalnih linija se javlja
zaostajanje donjeg dela linije za gornjim.
 Moare – izbijanje, pojava treperenja sitnih
detalja u slici usled diskretne strukture senzora,
a javlja se kao posledica odmeravanja po
horizontalnoj dimenziji.
 CIE dijagrama
 CIE dijagram služi za izračunavanje vrste i zasićenja bilo koje
boje iz spektra vidljive svetlosti.
 On je u obliku potkovičaste krive na kojoj su nanete talasne
dužine od 400 do 700nm
 U centru je tačka belog. Unutar površine, obuhvaćene
potkovičastom krivom, nalaze se sve boje različitog zasićenja,
uključujući i standardnu belu svetlost
 CIE dijagram

 Boje izvan ovog trougla nemogu da se ostvare u TV prijemniku.


Površina unutar ovog trougla obuhvata boje koje se najčešće sreću u prirodi
 Polje R1,G1,B1 predstavlja FCC primare
 Polje R2,G2,B2 predstavlja EBU primare
 Zasićenje bele boje p = 0, p = x-xo/xb-xo = y -yo / yb- yo
 Primer određivanja vrste i zasićenja
boje pomoću standardnog
CIE dijagrama boje

 p =x-xo/xb-xo =y-yo /yb – yo

 Belo x(0.313), y(0.329)

 C(xo,yo) –normalizovana bela svetlost

 (xb i yb) - kordinate preseka prave
između C(xo,yo) i oboda CIE
dijagrama xb i yb

x, y- kordinate tražene boje
x y
R 0.64 0.33
G 0.29 0.6
B 0.15 0.06
 Primer

 Odrediti vrstu boje sa koordinatama (0.1,

08) i (0.7, 03)
Formiranje video signala
 M A G E N T
C R V E N O
Z E L E N O

P L A V O
C I J A N

C R N O
Z U T O
B E L O

M AGENTA
CRVENO
ZELENO

PLAVO
C IJA N

CRNO
ZUTO
BELO
1.0

0.5 0 .5
a) a )
0 0
1.0
- 0 .5
0.5
b)
0 0 .7 0 0 .7 0
0 .5 9
1.0 0 .5
0 .1 1 0 .1 1
0.5 b )
0

c) - 0 .5
0
1.0 0.89
0.70
0.59 0 .9 0 0 .9 0
0.5 0.41 0 .7 6
0 .8 3
0 .7 6
0.30
0.11 d) 0 .5
0
0.89 c )
0.59 0
0.5
0.30
- 0 .5
e)
0
1 .7 9
-0.30
-0.5
-0.59 1 .5 1 .4 6 1 .4 2
1 .2 4
-0.89 0.70 1 .0 0 1 .0 6 1 .0 1
0.59 1 .0
0.5
0.11 f) 0 .5
d )
0
-0.11
0 - 0 .0 1
- 0 .0 6
-0.5 - 0 .2 4
-0.59 - 0 .5 - 0 .4 2
-0.70 - 0 .4 6

- 0 .7 9
Luminentni (monohromatski) signal

 Nosi informaciju o sjajnosti

(osvetljaju) pojedinih
elemenata u slici
 Daje slici oštrinu i zauzima
frekvencijski opseg do
5MHz. Omogućuje da se
sitni detalji u slici
reprodukuju sa dovoljnom
oštrinom
 Ey=0.30ER+0.59EG+0.11EB
 BELA BOJA: ER= EG = EB
 Signal Ey za boje:
 Belo: Ey= 0.30ER + 0.59EG +0.11EB
 Ey= 0.30x1 + 0.59x1 + 0.11x1=1
 Žuta: Ey= 0.30x1 + 0.59x1 + 0.11x0 =0.89
 Plava: Ey= 0.30x0 + 0.59x0 + 0.11x1=0.11
 Signali razlike
 Signali ER, EG, EB nisu pogodni za prenos kroz radio
difuzni TV sistem zbog prevelikog frekvencijskog
opsega, 3x5=15MHz.
 Mogu se formirati tri signala razlike boja i to ER-Ey,
EB –Ey i EG-Ey
 Za fomiranje i prenos hrominentnih signala koriste
se dva signala razlike boja i to ER-Ey i EB-Ey
 frekvencijski spektar hrominentnih signala
ograničen na 1.3MHz. Rezolucija signala boje
redukovana je na jednu četvrtinu luminentne
rezolucije
 Matematičko dobijanje signala razlike
 Ey= 0.30ER + 0.59EG + 0.11EB: (+0.7E R i 0.89EB)
 ER - Ey = 0.70ER – 0.59EG - 0.11EB
EB - Ey = -0.30ER - 0.59EG + 0.89EB
 Ey= 0.30ER + 0.59EG + 0.11EB,
Ey= 0.30Ey + 0.59Ey + 0.11Ey, oduzme i sredi
EG -Ey = -0.51 (ER - Ey ) - 0.19 (EB - Ey )
 ER – Ey, EB – Ey, EG –Ey - mogu se realizovati
pomoću prostih razdelnika napona
Dobijanje signala razlike

MATRICA 2

K2(UR-U Y)

MATRICA 1
UR

UG K1UY FAZNI
INV.
UB

K3(UB-UY)

MATRICA 3
K1UY
 40

Značaj televizijskih signala

Kompozitni i komponentni videosignal
videokamera
ER E'R
senzor za R 
EG E'G
komponentni
senzor za G  signal
E'RE'GE'B
EB E'B
senzor za B 

0.59
0.11 0.30
E'Y

E'R
matrični E'R-E'Y
E'Y sklop
komponentni signal
E'Y(E'R-E'Y)(E'B-E'Y)
E'B
matrični E'B-E'Y
E'Y
sklop

kvadraturna
modulacija

E'Y
+ kompozitni signal
Formiranje hrominentnih signala
 Signali razlike ER - Ey i EB - Ey modulišu dvostruko
amplitudno isti noseći signal (subcarrier), ali fazno
pomaknut za 90o.
 Signal koji služi kao nosioc hrominentnih podataka naziva
se pomoćni noseći signal ili noseći signal boje –
(Subcarrier)
 Za NTSC sistem iznosi fc =3,57954MHz, i fazno je
pomerena za π/2. Za PAL sistema iznosi 4,43MHz i fazno
je pomeren za π/2
Ev = 0,877(ER–EY) x

Eu = 0.493 (EB–EY) x
 Redukcija amplitude hrominentnih
signala

 Luminentnom signalu dodaje se hrominentni signal, pa

premašuje amplitudu od 1V, zato se uvode koeficijenti
redukcije
 Da nebi došlo do premodulacije i pojave nelinearnih
izobličenja, vrši se redukcija amplitude signala razlike
 signal razlike ER-EY smanjuje se na 0.877, a signal razlike
EB-EY na 0.493 početne amplitude.Vrednosti 0. 877 i
0.493 nazivaju se koeficijenti redukcije. U TV prijemniku
množe se sa 1/0.877 i 1/0.493
 Redukovani signali razlike se označavaju sa Eu i Ev ili sa U
i V ili sa Pr i Pb, ili sa Cr i Cb.
 Eu=0.493(EB– Ey), EV=0.877(ER–Ey)
 Cb=0.564(EB – Ey), Cr= 0.713(ER – Ey)
 Sinhronizacioni signal boje
 Sa učestanošću od 4.43MHz obezbeđuje se da je
međusobni uticaj luminentnog i hrominentnog signala
najmanji
 Sinhronizacioni signal boje (burst signal) smešta se u
zadnjem stepeniku horizontalnog sinhro signala i njegova
amplituda iznosi 0.3V, sadrži 9 -11 sinusoida.
 On služi da TV prijemnik na osnovu njega regeneriše signal
pomoćnog nosioca boje isti po učestanosti i faznom stavu
sa originalnim pomoćnim nosiocem
 regenerisani signal 4.43MHz je potreban da bi mogla da se
u TV prijemniku izvrši detekcija hrominentnih signala.
 Bez berst signala izgubila bi se sinhronizacija boje u TV prij.
Učešljavanje luminentnog spektra i spektra
signala razlike

 Praznine u spektru lumin.

signala iskorišćene su za
prenos hrominentnih
komponenti
 Učešljavanje spektra-segmenti
hrominentnog spektra upadaju
u praznine luminentnog
spektra
 Translacija spektra ostvaruje
se modulacijom pomoćnog
nosioca (subcarriera, 4.43MHz)
 Realizacija hrominentnih signala
 Izlazi iz pojedinih modul. su
U B -Y
Eusinwct i Evcos wct
BALANSNI
M O DULATO R  Posle sabiranja dobija se
U B -Y s i n c t
UY
hrominentni signal Ec (signal
boje), Ec = Eu sin wct  Ev
O S C IL A T O R M I K S E R U IZ M IK S E R cos wct = │Ec│sin (wct )
 hrominentni signal je
90 U R -Y c o s c t
modulisan i po amplitudi i
BALANSNI
po fazi
M O DULATO R  Prvi član određuje zasićenje
U R -Y
boje, a drugi fazu nosećeg
signala boje, odnosno vrstu
boje
Vektorski prikaz signala Ec
 Amplituda vektora signala boje │Ec│
određuje zasićenje boje, dok njegova
faza  određuje vrstu boje
 │Ec│= √ E2u +E2v,  = arctg Ev/Eu
 Promenom dužine vektora Ec menja
se zasićenje boje, a promenom
položaja vektora menja se faza
nosećeg signala boje odnosno vrsta
boje
 Crvena boja je određena uglom od
103,5o, zelena 240,5o, plava 347o.
Složeni (kompozitni) video signal
 CVPS, BVPS
 U istom kanalu
prenosi se Ey, Ec i
SSS: EY+ Eu sin wct 
Ev cos wct
 Kod kompozitnog
povezivanja koristi se
samo jedan kabl
(koaksijalni RG59,75 Ω)
 Koristi se kod manjih
TV stanica,
poluprofesionalnih i
profesionalnih
 ima ekonomsku
prednost, ali ne i
prednost u kvalitetu
Složeni (kompozitni) video signal
 kompozitni v.s. koriste se za obradu u studiju i prenos.
 Sadrži: luminentni signali Ey, hrominentni signal Ec i
složene sinhronizacione signale SSS (horizontalni
sinhronizacioni signali + vertikalni sinhronizacioni signali
+ signal za sinhronizaciju boje, burst)
 Luminentni signal nosi informaciju o sjajnosti slike.
 Hrominentni signal nose podatke o vrsti i zasićenju boje
 EY, ER–EY i EB–EY prenose se u istom kanalu širine
5MHz
 Luminentnom signalu dodaje se hrominentni signal, pa
premašuje amplitudu od 1V, zato se uvode koeficijenti
redukcije
 Y/C (S) video signal

 Kod Y/C signala razdvojeni

su kanali za luminentni
signal Ey i hrominentni
signal Ec= Eu sin wct  Ev
cos wct
 Uređaji se međusobno
+ spajaju jednim
četvorožilnim kablom.
 Y/C u odnosu na kompozitno
i komponentno povezivanje
uređaja predstavlja srednji
kvalitet. Manji je šum nego
kod kompozitnog signala
Komponentni Y, Pb, Pr video signali

 Oznake: Ey,EU,Ev, ili

Ey,U,V, ili Ey,Pb,Pr.
 Luminentni EY i
hrominentni signali Pb i
Pr prenose se različitim
kablovima (3 kabla).
 a) Pb= 0.493(EB-EY)
 b) Pr=0.877(ER-EY)
 Smanjujeni su parazitni
efekti, moguće različite
interferencije i štetni
međusobni uticaji.
Komponentni R,G,B i Y, Pb, Pr video signali
 Oznake signala na uređajima
 Kompozitni video signal CVBS ili CVBS ili VBS
 Komponentni analogni signali Y/Pb/Pr,
Y/B-Y/R-Y i G/R/B
 Komponentni digitalni signali Y,CR, CB
 Y/C video signal CVBAS
 Digitalni signali HD/Cs/SDI
 Blek berst signal REF
 Matematičko dobijanje signala razlike
 Ey= 0.30ER + 0.59EG + 0.11EB: (+0.7E R i 0.89EB)
 ER - Ey = 0.70ER – 0.59EG - 0.11EB
EB - Ey = -0.30ER - 0.59EG + 0.89EB
 Ey= 0.30ER + 0.59EG + 0.11EB,
Ey= 0.30Ey + 0.59Ey + 0.11Ey, oduzme i sredi
EG -Ey = -0.51 (ER - Ey) - 0.19 (EB - Ey)
 ER – Ey, EB – Ey, EG –Ey - mogu se realizovati
pomoću prostih razdelnika napona
Graficki prikaz formiranja signala Ey
Graficki prikaz formiranja signala EU
Graficki prikaz formiranja signala EV
Primer pretvaranja svetlosnih u
električne veličine
 Signal Ey za boje prema slici:
 Belo: Ey= 0.30ER + 0.59EG +0.11EB
 Ey= 0.30x1 + 0.59x1 + 0.11x1=1
 Siva: Ey= 0.30x0.5+0.59x0.5+0.11x0.5 = 0.5
 Žuta: Ey= 0.30x1 + 0.59x1 + 0.11x0 =0.89
 Plava: Ey= 0.30x0 + 0.59x0 + 0.11x1=0.11
 Signali razlike:
 Za žutu boju se dobija:
 ER – Ey = 0.70ER – 0.59EG - 0.11EB = 0.70x1 –
0.59x1 - 0.11x0 = 0.11
 EB - Ey = - 0.30ER - 0.59EG+ 0.89EB = - 0.30x1-
0.59x1+ 0.89x0 = - 0.89
 EG -Ey = - 0.51(ER - Ey) - 0.19 (EB – Ey
-0.51(011) - 0.19(-0.89) = 0.11
 PRIMER
BELA SIVA 60% ŽUTA CRVENA LJUBIČASTA
refleksivnost
R+G R R+B

 Luminentni signal Ey
 ER-EY
 EB-EY
 EG-EY
 Ev, Eu
Za crvenu boju
 primeri

za dvesta devetu liniju

za trista devedeset sedmu limiju