ПРЕЛАЗНИ

ЕЛЕМЕНТИ
 ГВОЖЂЕ
• Гвожђе (Fe), метал је VIIIB групе. Има 16 изотопа чије се атомске
масе налазе између 49 — 63. Постојани изотопи су: 54, 56, 57 и
58. Најзаступљенији је изотоп 56 (91%).

• Потпуно чисто гвожђе је мекан метал сребрнкастог сјаја. Познато

је од прадавних времена, а данас је вероватно најважнији
технички метал који налази мноштво облика примене. Оно се
првенствено користи у виду челика, у којем је угљеник заступљен
са до 2,06%. Гвожђе рђа на влажном ваздуху и раствара се у
разређеним киселинама.
• Гвожђе се у природи најчешће налази као минерал магнетит, који је
кристализован се у облику црних кубних кристала. Елементарно
гвожђе се у природи налази као метеоритско које је доспело на земљу
из Свемира, и као телурно које је присутно у Земљиној кори од
исконских времена.

• Гвожђе је хемијски врло реактивно и као неплеменити метал раствара

се у неоксидирајућим киселинама. На ваздуху је врло нестабилно и
релативно брзо се оксидује. У оксидирајућим киселинама површина
гвожђа се не раствара, него се пасивизира стварањем заштитног слоја.

• Гвожђе има 9 изотопа и четврти је елемент по уделу у земљиној кори. У

природи се гвожђе налази као смеша четири стабилна изотопа:
гвожђе-54 , гвожђе-56 , гвожђе-57 и гвожђе-58 , а остали су изотопи
радиоактивни осим изотопа гвожђе-60.
 ЈЕДИЊЕЊА
• -са кисеоником
• Гвожђе(III) оксид - Fe2O3
• феро-фери-оксид - Fe3O4 * Fe2O3
• Гвожђе(II) хидроксид - Fe(OH)2

• -са азотом
• Гвожђе(II) нитрат - Fe(NO3)2
• Гвожђе(III) нитрат - Fe(NO3)3
• -са угљеником
• Гвожђе карбид или цементит - Fe3C
• Гвожђе(II) карбонат - FeCO3

• -са халогеним елементима

• Гвожђе(II) халогениди су FeBr2, FeF2, FeI2 и FeCl2
• Гвожђе(II) хлорид, FeCl2 x 4H2O
• Гвожђе(III) хлорид FeCl3 x 6 H2O).

• -органска једињења гвожђа

• 2CH3COOH + Fe -------> (CH3COO)2 Fe + H2
 BAKAR
• Бакар (лат. cuprum) хемијски је елемент са симболом Cu и атомским
бројем 29. Спада у прелазне метале, а у периодном систему
елемената уврштен је у 4. периоду и прве споредне групе која је по
њему и названа група бакра.

• Бакар је релативно мек метал, може се добро обликовати и доста је

чврст. Као одличан проводник топлоте и електричне струје пронашао
је многе примене у техници. Осим тога убраја се и у метале за израду
кованица. Као слабо реактиван тешки метал, бакар спада у
полуплемените метале. Поседује 18 изотопа чије се атомске масе
налазе између 58—73. Постојана са само два: 63 и 65.
• Чисти бакар је црвенкасто-браон боје, мек метал, врло велике
топлотне и електричне проводљивости. На ваздуху не подлеже
корозији, али дугим стајањем на њему бакар се превлачи зеленом
патином базних соли бакра (хидрокси карбоната, хидроксисулфата
или хидроксихлорида). Ако се у ваздуху налази велика количина
сумпордиоксида уместо зелене патине ствара се црни слој бакар
сулфида.

• Са густоћом од 8920 kg/m3, бакар спада у тешке метале, његова тачка

топљења износи 1083,4 °C. Кристализује се у кубно-плочастом
центрираном кристалном систему, (тип бакра). По Мосовој скали
тврдоће има вредност између 2,5 и 3. Бакар изузетно добро проводи
електричну струју (58 · 106 S/m), незнатно слабије од сребра а много
боље од злата. Осим тога, бакар је врло добар проводник топлоте.
 ЈЕДИЊЕЊА
• Бакар(I) јодид - CuI
• Бакар(I) цијанид - CuCN
• Бакар(I) хлорид - CuCl
• Бакар(I) оксид - Cu2O
• Бакар(II) ацетат - (Cu(CH3COO)2 * H2O)
• Бакар(II) ацетоарсенит - (Cu(C2H3O2)2 * 3Cu(AsO2)2
• Бакар(II) бромид - CuBr2
• Бакар(II) флуорид дихидрат - CuF2 * 2H2O
• Бакар(II) хидроксихлорид - (CuCl2Cu(OH)2)
• Бакар(II) хлорид дихидрат - (CuCl2 * 2 H2O
• Бакар(II) оксид - CuO
• Бакар(II) карбонат - (CuCO3 * Cu(OH)2)
• Бакар(II) хидроксид - (Cu(OH)2,
• Бакар(II) сулфид - CuS
• Бакар(II) сулфат пентахидрат - (CuSO4 * 5H2O,
• Бакар(II) бензоат - (C14H10CuO4 или Cu(C6H5CO2)2)
• Бакар(II) нитрат - (Cu(NO3)2 * 6H2O)
 ЦИНК
• Цинк (Zn, лат. zincum) хемијски елемент је из групе IIB, са
атомским бројем 30. По неким аспектима цинк је хемијски сличан
магнезијуму: оба елемента имају само једно оксидационо стање
(+2), и јони Zn2+ и Mg2+ су сличне величине. Цинк је 24.
најзаступљенији елемент у Земљиној кори и има пет стабилних
изотопа. Најизобилнија руда цинка је сфалерит, минерал цинк
сулфида. Највећа налазишта цинка су у Аустралији, Азији и
Сједињеним Државама. Цинк се рафинира путем флотације руде
пеном, топљења, и финалне екстракције користећи електричну
струју.
• Стајањем на ваздуху на површини цинка се формира отпорни
заштитни слој састављен из цинк-оксида и цинк-карбоната
(Zn5(OH)6(CO3)2). Због тога се цинк, и поред својих неплеменитих
особина користи за заштиту од корозије (поцинкавање челичних
предмета и слично). Цинк се раствара у киселинама дајући
цинкове двовалентне соли а у базама даје цинкате [Zn(OH)4]2−.
Један изузетак је цинк високе чистоће (99,999 %), који не реагује
са киселинама. Цинк се у својим спојевима јавља готово
искључиво са оксидационим бројем +2 (двовалентан).

• Заступљен је у земљиној кори у количини од 75 ppm у облику

минерала - углавном ZnS, ZnO и смитсонита. Намирнице које су
богате цинком су: остриге, посно месо и рибе, а има га има и у
зрнастом хлебу.
• Познато је укупно 29 изотопа цинка од 54Zn до 83Zn те још
додатних десет нуклеарних изомера. Од њих, пет изотопа је
стабилно 64Zn, 66Zn, 67Zn, 68Zn и 70Zn и могу се наћи у природи.
Не постоје природни радиоактивни изотопи цинка. Најчешћи
изотоп је 64Zn са 48,63 % удела у природном односу изотопа.
Након њега следе 66Zn са 27,90 %, 68Zn са 18,75 %, 67Zn са 4,10 %,
и као најређи природни изотоп је 70Zn са уделом 0,62 %.
Најстабилнији вештачки изотоп је бета и гама радијацијски
изотоп 65Zn са временом полураспада од 244 дана. Овај и
нуклеарни изомер 69m служе као средство за праћење (трасер) у
нуклеарној медицини. Као једини природни изотоп 67Zn се може
доказати путем НМР спектроскопије.
 ЈЕДИЊЕЊА
• Најпознатије једињење цинка је његов оксид ZnO, који се користи
као додатак за боје и лакове.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ

Лазар Станисављевић I5