СВЕТСКО-СИСТЕМСКА ТЕОРИЈА

ИМАНУЕЛНА ВОЛЕРСТИНА
(у спомен на великана 1930-2019)
• Имануел Волерстин (1930-2019) спада међу
најзначајније светске теоретичаре који су се бавили
проучавањем деловања глобализације.
• Његово теоријско утемљење је марксистичко, али он
не узима као јединицу анализе раднике, класе нити
државе, већ се бави проучавањем економских
целина које почивају на подели рада која није
ограничена политичким нити културним границама.
• Једина његове анализе је светски систем, који је
самодовољан друштвени систем са скупом граница и
одређеним веком трајања
• Током историје, према схватању Волерстина,
постојала су само два типа светског система, и то:
1. светска империја (нпр. Римско царство)
2. модерна капиталистичка светска економија
• Светска империја је била заснована на политичкој и војној
доминацији
• Капиталистички светски систем је заснован на економској
доминацији.
• Капиталистичке светски систем је стабилнији из више разлога:
1. Има ширу базу, пошто обухвата виише држава
2. Има уграђен процес економске стабилизације
3. Посебни политички ентитети имају могућност да апсорбују све
губитке који настају, док сва добит одлази у руке приватних
власника
• „Моја претпоставка је да историјски ситем представља једну
интегрисану мрежу економских, политичких и културних процеса, чија
укупност одражава целовитост система“ (Волерстин, 1985).
• Волерстин објашњава да светску капиталистичку привреду чини
јединствени систем међусобно повезан светском - неједнаком и
просторно хијерархијском - поделом рада.
• Ту деобу он сагледава као:
1. Светски центар
2. Светску периферију
3. Светску полупериферију
1. Светски центар, је географска област која доминира
капиталистичкиом светском привредом и која експлоатише остатак
система
2. Светска периферија, области капиталистичке светске привреде које
снабдевају центар сировинама и јевтином радном снагом и које он
потпуно експлоатише
3. Светску полупериферију, је резидуална категорија светско-
капиталистичке привреде која обухвата скуп региона који се налазе
између центра (експлоататора) и периферије (експлоатисаних).
• У центру светске капиталистичке привреде су концентрисани виши
ниво капиталне интензивности производних процеса, виши ниво
најамнина неквалификованих радника и виши проценат запослених
који управљају непосредним произвођачима у интересу капитала.
• Хегемонска национална држава располаже монополом
продуктивности, снажном армијом и културним утицајем у
хијерархијском међудржавном систему, обезбеђује у датом периоду
релативно стабилне друштрвене услове за остваривање профита.
• Такву улогу су играле уједињене низоземске провинције средином
XVII века, Уједињено краљевство средином XIX века, а САД псоле II
светског рата.
• Пораз у Вијетнаму 1975. допринео је опадању моћи Америке
• Волерстин показује како се посредством поделе рада у оквиру светске
капиталистичке привреде различити њени делови специјализују за
вршење различитих функција (специјализација радне снаге,
снабдевање храном, обезбеђење сировина и организовање
индустрије).
• Та специјализација је и просторна: Африка даје робове, јужна Европа
сељаке-закупце, а западна Европа је центар најамних радника,
владајуће класе и другог квалификованог особља које обавља
функцију надгледања и управљања.
• „Центар има слободан рад, периферију карактерише принудан рад, а
полупериферија је средиште закупаца-наполичара“ (Митровић, 2008)
• Центар има дифиренцирану поделу рада, привредну и друштвену
структуру, док је периферија недиференцирана, „монокултурна“ и
зависна од светског центра и полупериферије
• Између центра – полупериферије – периферије успостављају се
односи хијерархије и зависности.
• Подела рада и неједнака размена између ова три елемента светске
капиталистичке привреде према Волерстину су њени конститутивни
елементи.
• Неразвијеност је нужна последица те неједнаке размене и
експлоатације коју врши центар над остатком већ дуже од четири
века, од како је настао капитализам.
• Волерстин указује и на то да државе централне зоне по правилу
развијају снажне политичке системе, што није случај са онима на
периферији, те стога оне бивају подређене светском центру.
• Основне тезе Волерстинове светскосистемске анализе могу се свести на:
1. Светски систем је јединствена целина заснована на подели рада и међузависности
2. Социјално структурирање и просторна сегрегација (центар – периферија –
полупериферија) резултат су међународне класне поделе рада и неједнаке
размене која траје вековима
3. Није свака друштвена промена истовремено и напредак у развоју човечанства
4. Развој капитализма не постулира аутоматски бољи и напреднији свет
5. Научно-технолошка револуција сама по себи не води у прогрес
6. Светски капиталистички систем се налази у структуралној кризи и према
Волерстиновим рпедвиђањима требало би да око 2050. пређе у нову и другачију
врсту историјског система
7. У друштвима постоје прелазни периоди и када оно у њих уђе отворене су све
опције. Ништа не гарантује да ће потоња фаза бити прогресивнија
8. Волерстин сматра комунизам утопијом, док социјализам види као остварив
историјски систем „који повећава владавину људи над сопственим животом
(демократију) и ослобађа стваралаштво“ (Волерстин)
• Волерстин разоткрива експлоататорску суштину капиталистичког
система.
• Врховно добро капиталисте – профит
• Према схватању Волерстина, историјски посматрано капитализам је
„напредујући на свом путу, због самог свог успеха, постајао гори, ане
бољи“ . То се аргументује повећањем нејендкости у светско
расподели вишка вредности, али и тиме што је порасла експлоатација
у руралним зонама, настали бројни облици сегрегације (класне,
етничке, расне, полне), довео свет на ивицу нуклеарног рата...
• У последњој од својих колумни, написаној неколико месеци пред
смрт, написао је да сматра „да постоји 50-50 вероватноћа да ћемо
успети да дођемо до трансформативне промене“ (Волерстин, 2019, в.
Вратуша doi: 10.5937/socpreg53-24586 )