EVROPSKA IDEJA I UJEDINJENJE EVROPE

I. POREKLO IMENA

BOGINJE EVROPU I AZIJU POMINJE HESIOD (KRAJ VIII

I POČ. VII V)
IZRAZ NASTAO IZ SEMITSKE REČI EREB: ZAĆI, VEČE, A
ASIS TAMO GDE SUNCE IZLAZI
PESNIK OVIDIJE U METAMORFOZAMA OPISUJE
EVROPU I BIKA
EVROPA JE KĆERKA FENIČANSKOG KRALJA AGENORA
KOJU JE OTEO ZEVS
 II. GRANICE EVROPE
1. Antičko određivanje granica

Naziv Evropa u VII veku p. N. E. Imao je u vidu Heladu, Trakiju i

Makedoniju
Početkom VI v. p. n.e. Prostor između Gibraltara i Crnog mora
označavan je Evropa
Herodot opisuje otmice: Feničani su oteli u Argu kćerku kralja
Inaha Iju; Heleni u Fenič. gradu Tiru (sada Sidon) ugrabe kraljevu
kćer Evropu; Heleni na reci Fasid otmu kraljevu kćer Medeju;
Prijamov sin Aleksandar (Paris) otme iz Helade Jelenu.
Oko 180 godine p.n.e znalo se da se Evropa prostire do Severnog
ledenog okeana
Dioklecijan (240 – 316) i Konstantin Veliki (285-337) u Evropu
ubrajaju upravnu jedinicu Trakiju sa zaleđem Carigrada
Enciklopedista iz XIV veka: Evropa počinje na reci Tanaj (Don),
pruža se do Severnog okeana i Španije)
Godinu dana posle pada Carigrada (1454) Eneja Silvije Pikolomini
piše u Frankfurtu da je hrišćanstvo poraženo u Evropi
 2. Rimski limes i vojna krajina

 granice nekad i sad: između rimske države i varvara; kineski zid;

berlinski zid; zid u Izraelu prema palestincima; američki zid prema
Meksiku
 rimski imperator Karakala 212 doneo odluku da svaki slobodan
građanin Carstva dobije status rimskog građanina
 limes je u početku bio naziv za put u neprohodnim oblastima, a
kasnije za granicu između carstva i varvara, nomada i
starosedelaca, zakona i samovolje: dok je unutar Carstva vladao
“pax Romana”. Limes se protezao od severne Engleske preko
Belgije i južne Nemačke, duž Dunava do Crnog mora i Dnjestra
 Od sredine XVI v. Habzburška carevina podiže vojnu krajinu
(confinium militare), radi odbrane od Osmanlija. Naseljenici
pravoslavni od 1535. dobijaju privilegije. Vojna granica je bila duga
 1750 km od Jadrana do Karpata. Poslednji potomci čuvara vojne
granice – Srbi proterani su iz Krajine i Zap. Slavonije 1995
 3. Današnje granice Evrope

 Geografska definicija: posle Australije drugi najmanji kontinent na

Zemlji
 Granice: Severni ledeni okean, Atlantski okean, Sredozemno more,
Crno more i Kaspijsko more; istočna granica – Ural i reka Ural
 Evropska obala duga 38.000 km; površina Evrope 10.400.000 km2
 Prema popisu iz 2001. Evropa ima 666.498.000 stanovnika
 Univerzalni i parcijalni elementi čine strukturu Evrope: grčko rimski
koreni i hrišćanska religija – Grčka je začetnik demokratije, filozofije,
nauke i umetnosti. Sredinom II p.n.e. Antička Grčka je pala pod
vlast Rimskog carstva. Rimsko carstvo je prenelo tekovine Grčke
civilizacije do danas.
 III. EVROPA I RUSIJA

 Zapadni susedi su nastojali da iz Evrope isključe Rusiju ističući da je

necivilizovana, autokratska i ortodoksna
 Sigismund fon Herberštajn je objavio Komentare o Rusiji. Rusiju je
ubrojao u manje poznate zemlje. Podržava granicu Evrope i Azije na
Donu. Nije jasno da li je Moskva u Evropi jer Don izvire južnije od
Moskve
 Granicu Evrope i Azije na Uralu postavio je u XVIII Petar Veliki da bi
označio azijski i evropski deo Carstva.
 Pobedom boljševika Rusija je od 1917. izolovana.
 Posle raspada SSSR zapad je podržao Rusku Federaciju, ali nije
kandidat za Evropsku uniju.
 Uspon Rusije
 IV. KULTURNO ISTORIJSKO ODREĐENJE EVROPE

 Velika šizma 1054. povukla granicu između rimske (zapadne) i

istočne crkve u Carigradu, Aleksandriji, Jerusalimu i Antiohiji
 Evropa se određuje i kulturno – istorijski: ona je tamo gde ljudi
govore i pišu o Evropi
 Međusobni kulturni uticaje Evrope i Azije traju vekovima i to ne
samo zbog ratova: kulturni uticaj je ostvaren najezdom Mongola u
XIII veku, zauzimanjem Carigrada i dela jugoistočne Evrope od
Turaka
 Napredak Evrope u matematici ostvaren je prihvatanjem arapsih
brojeva, nula i decimalnog sistema.
 V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – prvi deo

 Posle pada Zapadnog Rimskog carstva pojam Evrope se prvi put

jasno pojavljuje za vreme Karla Velikog koji se 800. god. krunisao
za cara a svoje Carstvo smatrao novom Rimskom imperijom
 Evropa Karla Velikog prostirala se: od Severnog ledenog okeana do
Mediterana i od Atlantika do Ellbe – nije obuhvatala britanska ostrva
i najveći deo Iberijskog poluostrva (tada pod vlašću Arapa), ni
sadašnu istočnu i severnu Evropu
 Evropski politički kamen temeljac je spis Pjera Diboa “O obnavljanju
svete zemlje” objavljen 1306. god – obezbeđenje mira unutar
Evrope radi ekspanzije u spoljnom svetu: to je ideja krstaša.
 “Veliki plan” Maksimilijana de Betina, vojvode od Silija (1560 –
1641), sadržan u njegovim memoarima koji su štampani posthumno
1632: srazmerna podela Evrope na 15 država, otklanjanje
nesporazuma na Opštoj skupštini saveta u kome su sve zemlje
predstavljene.
 V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – drugi deo

 Konrad Fridrih fon Šmit – Fizeldek 1821. objavio spis “Evropski

savez”
 Predlaže osnivanje evropske federacije, savezne vojske, kongresa
nacija, uvođenje zajedničke evropske zastave, uspostavljanje
jedinstvenog pravnog poretka, postojanje evropske valute i
zajedničke vaspitne i obrazovne mere.
 Sen Simon se zalagao za stvaranje jezgra Evrope: englesko-
francusku uniju kojoj će se priključiti i druge države Evrope
 Napoleon je sebe neubedljivo prikazao kao naslednika Karla Velikog
 Evropska integracija je, u izvesnoj meri, ostvarena za vreme
Napoleona donošenjem i širenjem Građanskog zakonika
 Evropska ideja izražava se u “Evropskim listovima” (1824),
“Evropskim novinama” (1817)
 V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – treći deo

 Viktor Igo (1802 – 1888) je na kongresu pacifista 1849. u Parizu

pozvao na stvaranje sjedinjenih evropskih država
 Međunarodna liga za mir i slobodu na II kongresu 1868. prihvata
ideju o “sjedinjenim evropskim državama” zasnovanu na narodnim i
demokratskim institucijama, ravnopravnosti pojedinaca i autonomiji
opština i provincija
 Šarl Lemonije (1806 – 1891) urednik časopisa “Sjedinjene evropske
države”. Evropska federacija bi svakom narodu morala garantovati:
1) suverenost i autonomiju, 2) individualnu slobodu, 3) slobodu
glasanja, 3) slobodu štampe, 4) slobodu udruživanja i okupljanja, 5)
slobodu savesti, 6. slobodu rada bez izrabljivanja radnika, 7)ličnu
odgovornost svih činovnika vlasti
 V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – četvrti deo

 Tomaš Garig Masarik (1850 – 1937), predsednik Čehoslovačke

1918-1935, u spisu Nova Evropa opravdava pravo nacija na
samoopredeljenje – suprotno hegemonizmu u Evropi
 Rihard Kudenhof Kalergi u “Panevropskom manifestu” zalaže se za
povezivanje svih evropskih zemalja u savez
 Evropska unija se prvi pominje u zvanično uobličenom
“Memorandumu” koga je uputio francuski ministar spoljnih poslova
Aristid Brijan 17. maja 1930. Društvu naroda i u kome predlaže
osnivanje Evropske unije kao federalnog saveza naroda Evrope
 Nacionalističko shvatanje Evrope preovladalo je u Nemačkoj
dolaskom Hitlera na vlast 1933.
 Hitler i Ribentrop su govorili o viziji nove Evrope 1943-osnivanju
Saveza evropskih država, krijući vojni poraz.
 VI. MOTIVI UJEDINJENJA

 Demokratske snage su nacionalizmu suprotstavile mogućnost

evropskog zajedništava
 Širenju komunizma može se suprotstaviti samo ujedinjena Evropa
 Ujedinjena Evropa ukidanjem država sprečila bi nove ratove i
suprotstavila se američkoj i sovjetskoj dominaciji
 Za vreme rata kretanje ljudi, robe i kapitala bilo je ograničeno te je
postojala je želja da ono bude slobodno
 Evropske države koje su pre 1914. god. Vladale Evropom su se
raspale a nastale su SAD i SSSR kojima nijedna država Evrope nije
sama mogla parirati
 Ujedinjenje Evrope imalo je prvenstveno bezbednosni i politički, a
zatim ekonomski i kulturni motiv
 U poslednje dve decenije u prvom planu su socijalni i ekonomski
motivi ujedinjenja
 DRUGO PREDAVANJE
OBLICI UJEDINJENJA EVROPE

 I. KORACI UJEDINJENJA – prvi deo

 Prvi koraci ka integraciji Zapadne Evrope učinjeni su govorom
Vinstona Čerčila na Univerzitetu u Cirihu 19. IX 1946: predložio je
francusko-nemačko ujedinjenje i osnivanje “Sjedinjenih evropskih
država”
 Godine 1947. osnovana je Organizacija za evropsku ekonomsku
saradnju (OEEC) da bi među saveznicima rasporedila američku
pomoć u skladu sa Maršalovim planom (DŽordž Maršal je američki
državni sekretar).
 Države članice OEEC međusobno su ukinule trgovinske kontigente i
usaglašavale su trgovinsku politiku
 Godine 1961. OEEC menja ime u Organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD).
 I. KORACI UJEDINJENJA – drugi deo

 UNIJA BENELUKSA nastalala je 1. januara 1948. kao carinska unija

da bi prerasla u ekonomsku uniju
 Koordinacioni odbor za stvaranje Ujedinjene Evrope saziva 1948.
Haški Kongres koji predlaže da se stvori Ujedinjena Evropa i osnuje
Savet Evrope
 Briselskim ugovorom iz marta 1948. stvorena Zapadnoevropska
unija (WEU) između: V.Brit, Franc, Zap. Nemačke, Italije i zemalja
Beneluksa. Stvaranjem NATO 1949. WEU je prevaziđena
 Šumanova deklaracija: Robert Šuman, ministar inostr. poslova
Francuske, u govoru od 9. maja 1950. predlaže da se objedini
francusko-nemačka proizvodnja uglja i čelika pod zajedničkom
vlašću
 Pariski sporazum 18. 04. 1951 (Evropska zajednica za ugalj i čelik)
potpisuju: Zap. Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa
(“šestorica”)
 I. KORACI UJEDINJENJA – treći deo

 Rimski ugovori “šestorica” potpisuju 25.03.1957. i to:1) Ugovor o

osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i 2) Evropske
zajednice za atomsku energiju (EURATOM). Stupio je na snagu 1. 1.
1958. a važi neodređeno vreme
 Ugovor o stvaranju Evropske zone slobodne trgovine (EFTA)
21.07.1959. potpisuju 7 država: Danska, V.Brit. Austrija, Norveška,
Švedska, Portugal i Švajcarska. Ugovor stupio na snagu 3.5.1960.
 EEZ sa Grčkom potpisuje 1961. Ugovor o pridruživanju
 Zahteve za pristupanje su u toku 1961. podneli: V. Brit. i Danska
 Norveša 1962. podnosi zahtev za prijem u EEZ
 Predsednik Francuske De Gol stavlja veto na prijem V. Brit. u
članstvo EEZ, da bi pregovori sa V. Brit. O njenom prijemu u EEZ
iste godine bili prekinuti
 I. KORACI UJEDINJENJA – četvrti deo

 Nemačko – francuski Ugovor o prijateljstvu potpisan je 1963. u

Parizu (Jelisejski ugovor)
 Godine 1963. Sporazum o pridruživanju potpisan je sa 17 afričkih
država i Madagaskarom, a zatim i Turskom
 Sporazum o spajanju izvršnih organa: 1) EEZ, 2) Evropske zajednice
za ugalj i čelik i 3) Evr. Zajednice za atomsku energiju potpisan
1965.
 II. EVOLUCIJA EEZ U EU – prvi deo

 Ugovorom između Francuske i Zap. Nemačke predviđena je

saradnja u oblasti spoljne politike, odbrane, informisanja i kulture
 Jak ekonomski rast prvih godina u EEZ
 Carinska unija stvorena 1. 7. 1968. i uvedena zajednička spoljna
carina EEZ
 U Hagu 1969. održana je Konferencija EEZ na vrhu: odobreni
predlozi o formiranju sopstvenih sredstava EEZ, širenje budžetskih
ovlašćenja Evropskog parlamenta; postignuta saglasnost da se
stvori ekonomska i monetarna unija do 1980.
 Spoljnotrgovinska nadležnost sa država članica prelazi na EEZ 1. 1.
1970.
 Konsultativna skupština Saveta Evrope 1970. usvaja evropsku
himnu: “Preludijum Ode radosti (pre vokalnog dela), četvrti stav
Betovenove “Devete simfonije”. Evropsku himnu usvaja zatim i
Savet ministara
 II. EVOLUCIJA EEZ U EU – drugi deo

 U toku 1972. potpisani su sporazumi o pristupanju Danske, Vel.

Brit., Irske i Norveške EZ. Iste godine stanovnici Irske i Danske (na
referendumu) prihvataju da pristupe u EZ. Britanski Parlament se
izjašnjava za pristupanje EZ, a Norveška se (na referendumu)
izjašnjava protiv prijema u EZ
 EZ i Kipar 1972. potpisuju Ugovor o pridruživanju
 Samit Ez u Parizu 1974: predsednici država i vlada EZ donose
odluku da ubuduće redovno zasedaju kao Evropski savet;
dogovoreno je osnivanje Evropskog fonda za regionalni razvoj ERDF
 Evropski monetarni sistem (EMS) EZ stupa na snagu 1.1.1979.
 Puna ekonomska i monetarna unija nije uspostavljena do 1980. EMS
je zasnovan na novčanoj jedinici EKI
 Grčka je postala deseta članica EZ 1.1. 1981
 II. EVOLUCIJA EEZ U EU – treći deo

 U junu 1983. Evropski savet u Štutgartu usvaja “Svečanu deklaraciju

o Evropskoj uniji”.
 Godine 1983. u Savetu Evrope usvojena je evropska zastava koja
zvanično postaje i zastava EZ: krug od 12 zlatnih zvezda na plavoj
podlozi – simbol savršenstva i ispunjenosti
 Samit u Mlanu 1985: dogovoreno je da se u roku od 7 godina ukine
300 barijera na unutrašnjem tržištu, da se razmotre amandmani na
Rimski ugovor, demokratizuje i ubrza proces donošenja odluka
 III. JEDINSTVENI EVROPSKI AKT

 Jedinstveni evropski akt Evropski savet je usvojio u Luksemburgu 2-

3. 12. 1985, potpisali su ga ministri inostranih poslova u Hagu 28.2.
1986, a stupio je na snagu 1. jula 1987. posle ratifikacije svih 12
parlamenata
 Jedinstveni evropski akt proklamuje ekonomske i političke ciljeve
 Evropski savet na samitu u Milanu 1986. usvaja “Belu knjigu”o
realizaciji unutrašnjeg evropskog tržišta sa 300 mera za njegovu
realizaciju
 Jedinstveni evropski akt uvodi monetarnu politiku u Rimski ugovor i
tako otklanja ovaj njegov nedostatak
 Sledeći cilj je stvaranje ekonomske i monetarne unije i uvođenje
zajedničke monete – eki.
 Usvojen je Program za zaokruživanje unutrašnjeg tržišta EZ –
Program za 1992. i uvedena “ekonomska politička saradnja”
 IV. ŠENGENSKE PRAVNE TEKOVINE

 U Šengenu, mestu u Luksemburgu, 14. 06. 1985. Francuska,

Nemačka i zemlje Beneluksa zaključile su Sporazum
 Šengenski sporazum predviđa: postepeno uklanjanje kontrole na
zajedničkim granicama i uspostavljanje slobodnog kretanja
državljana država potpisnica Sporazuma, drugih država članica ili
trećih zemalja
 Šengenska Konvencija potpisana je 1990, a stupila je na snagu
1995. Sporazum i Konvencija označavaju se kao “Šengenske pravne
tekovine”
 Šengenske pravne tekovine uključene su u Ugovor o Evropskoj uniji.
Velika Britanija i Irska učestvu u nekim područjima saradnje
(policijska, pravosudna, borba protiv narkotika, Šengenski
informacioni sistem).
 V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPŠTE) – prvi deo

 Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Holandskom gradu Mastrihtu

7. 2. 1992, a stupio je na snagu 1. 11. 1993. To je u istoriji EZ
najvažniji događaj od potpisivanja Rimskog ugovora
 Postavio je rok za ostvarenje evropske i monetarne unije – do 1999;
odredio razvoj zajedničke spoljne i odbrambene politike
 Protokol je potpisalo 11 država članica a Velika Britanija se sama
isključila
 Austrija, Finska i Švedska u januaru 1995. postaju članice EU
 Ugovorom o EU osnovana je EU kao nova organizacija. Izmenama i
dopunama osnivačkih sporazuma promenjen je karakter postojeće
tri evropske zajednice
 EU se temelji na postojećim zajednicama koje su i dalje zadržale
subjektivitet u međunarodnom pravu.
 EU nema pravni subjektivitet u međunarodnom pravu
 V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPŠTE) – drugi deo

 Ugovor o EU predviđa: a) dalje jačanje integracija između država

članica: b) veću usklađenost privreda; v) zajedničku spoljnu i
bezbednosnu politiku i postepeno utvrđivanje zajedničke
odbrambene politike; g) slobodu kretanja lica, d) privrženost
osnovnim socijalnim pravima
 Ugovorom o EU proširena je nadležnost u oblastima: socijalne
politike, naučno istraživačkog rada, tehnološkog razvoja, životne
sredine i spoljnih odnosa
 Nove nadležnosti uvedene su u oblastima: politike viza,
obrazovanja, zaštite potrošača, transevropskih mreža u oblasti
saobraćaja, telekomunikacija, energetike, kulture, industrijske
politike. Najveći značaj ima stvaranje ekonomske i monetarne unije i
uvođenje prava građansktva Unije
 V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (INSTITUCIONALNI OKVIR I “TRI
STUBA” – treći deo

 Ugovorom o EU predviđeno je da su institucije i organi EU isključivo

nadležni da deluju u oblastima koje su im prenele države članice
 Organi i institucije EU mogu da intervenišu i u oblastima za koje EU
nisu isključivo nadležne, u skladu sa načelom supsidijarnosti: 1) ako
se u određenoj oblasti ne ostvaruju Ugovorom utvrđeni ciljevi i 2)
ako realizaciju ovih ciljeva ne može bolje ostvarivati pojedinačno
svaka država članica
 Svi organi EU objedinjeni su u jedinstveni institucionalni okvir koga
čine: Evropski savet, Evropski parlament, Savet ministara, Evropska
komisija i Sud pravde
 “Prvi stub” hrama čine: Zjednica za ugalj i čelik, Evropska zajednica i
Zajednica za atomsku energiju (EURATOM)
 “Drugi stub”: zajednička spoljna i bezbednosna politika
 “Treći stub”: policijska i pravosudna saradnja u krivič. predmetima
 V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (CILJEVI EU)

 Ciljevi EU određeni su čl. 2. Ugovora o EU:

 Podsticanje uravnoteženog i trajnog privrednog i društvenog razvoja
i visok nivo zaposlenosti, stvaranje prostora bez unutrašnjih granica,
jačanje privredne i društvene kohezije, uspostavljanje ekonomske i
monetarne unije sa jedinstvenom monetom
 Potvrđivanje identiteta na međunarodnoj sceni (vođenje zajedničke
spoljne i bezbednosne politike i postepeno stvaranje zajedničke
odbrane)
 Jačanje zaštite prava i interesa državljana svojih država članica
uspostavljanjem prava građanstva EU
 Jačanje EU kao prostora slobode, bezbednosti i pravde uz
obezbeđeno slobodno kretanje i kontrolu spoljnih granica
 Očuvanje tekovnina zajednica (pozitivno pravo EU i evropskih
zajednica) i njihovo dalje razvijanje
 EU OD MASTRIHTA DO NICE. VI. UGOVOR IZ AMSTERDAMA
(TREĆE PREDAVANJE)

 Ugovor iz Amsterdama potpisan 2. 10. 1997. a stupio na snagu 1. 5.

1999.
 Ovim ugovorom izvršena je revizija Osnivačkih ugovora.
Dogovoreno je: uspostavljanje pune monetarne, ekonomske i
političke unije, usklađivanje budžeta EU, reorganizacija Evropske
komisije i početak pregovora o proširenju EU
 Ugovor predviđa: 1) proširenje ovlašćenja Evropskog parlamenta i
predsednika Evropske komisije; 2) proširenje nadležnosti suda
pravde; 3) uvođenje mera prema državni članici – suspendovanje
njenih prava ako ozbiljno prekrši neki od osnovnih principa EU: npr.
o ljudskim pravima; 4) jačanje socijalne politike; 5) utvrđivanje
politike zapošljavanja; 5) uvođenje mogućnosti država članica da
međusobno uspostave pojačanu saradnju pod određ. uslovima
 EU OD MASTRIHTA DO NICE- VII. UVOĐENJE JEDINSTVENE
VALUTE

 Na samitu u Madridu, decembra 1995. dogovoreno da se nova

valuta zove EVRO i da će biti jednaka novč. jedinici EKI
 Na samitu 1996. u Dablinu dogovoren Pakt stabilnosti o
kriterijumima za ulazak u evropsku monetarnu uniju (EMU)
 Samit u Briselu 1. i 2. maja 1998. odobrava da 11. od 15 država
članica treba da od 1. 1. 1999. godine učestvuje u jedinstvenoj
valuti.
 Grčka nije ispunjavala uslove iz Mastrihta pa je isključena, dok Vel.
Brit, Danska i Švedska odbijaju da pristupe iz političkih razloga
 Od 1. 1. 1999. evro je postao operativan za bankarske potrebe
 U januaru 2001. Grčka postaje 12 zemlja koja se priključila zoni evra
 Evro postaje jedino zakonsko sredstvo plaćanja u 12 zemalja EU
 EU OD MASTRIHTA DO NICE - VIII. UGOVOR IZ NICE

 Evropski savet zaseda u Nici 11. 12. 2000, a Ugovor je (posle

jezičke i pravne redakcije) potpisan 26. 2. 2001. i upućen
nacionalnim parlamentima na ratifikaciju
 Kjlučne odredbe ugovora su: 1) uspostavljanje nadzora i upozorenja
od institucija i organa EU; 2) proširenje ovlašćenja predsednika
Komisije; 3) glasanje kvalifikovanom većinom u Evropskom savetu
proširena je i na nova pitanja; 4) predviđen broj poslanika do 1. 1.
2004. ne veći od 732 i da će posle tog datuma raspored mandata
biti promenjen; poboljšava se mehanizam pojačane saradnje država
članica; 6) u Prvostepenom sudu ustanovljavaju se raspravna veća,
nadležna da odlučuju u prvom stepenu; 7) ustanovljava se
nadležnost Prvostepenog suda da raspravlja o prethodnim pitanjima
u oblastima određenim statuom
 EU OD MASTRIHTA DO NICE – IX. HRAM EU POSLE NICE, I deo

 Ugovor iz Nice ugrađen je u postojeći hram EU.

 Pod “krov” EU ugrađeni su: 1) spisak zadataka (načela demokratije,
poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravne države),
ciljeva i principa EU; 2) ciljevi EU (podržavanje ekonomskog i
socijalnog napretka i visokog nivoa zapošljavanja, ostvarivanje
ujednačenog i stalnog razvoja, ekonomska i socijalna povezanost i
osnivanje ekonomske i monetarne unije).
 “Prvi stub” čine: evropske zajednice sa snažnim nadnacionalnim
crtama, ekonomska i monetarna unija (ekonomski razvoj, visok nivo
zapošljavanja, socijalna zaštita, polna jednakost, konkurentnost,
zaštita čovekove okoline, podizanje nivoa i kvaliteta života,
ekonomska i socijalna saradnja
 Ekonomska i monetarna unija ispoljava se u jednoj valuti (evro)
 EU OD MASTRIHTA DO NICE –IX. HRAM EU POSLE NICE, II deo

 “Drugi stub” - zajednička spoljna i bezbednosna politika - obuhvata:

očuvanje zajedničkih vrednosti, interesa i nezavisnosti, bezbednosti i
solidarnosti, očuvanje mira, međunarodna saradnja, jačanje
demokratije i kvaliteta života, poštovanje ljudskih prava i osnovnih
sloboda
 “Treći stub” - policijska i pravosudna saradnja u krivičnim
predmetima: 1) borba protiv rasizma, netrpeljivosti prema
strancima, terorizma, trgovine ljudima, krivičnih dela protiv dece,
trgovine drogom i oružjem, korupcije i prevre (ostvaruje se i putem
Šengenskog informacionog sistema), 2) zajednički utvrđena politika
prema azilantima, graničnoj kontroli, imigracionoj politici, suzbijanju
međunarodnog kriminala i trgovine drogom, 3) saradnja
pravosudnih organa u građanskim parnicama i krivičnom postupku,
saradnja carinskih službi
 EU OD MASTRIHTA DO NICE – IX. HRAM EU POSLE NICE, III deo

 “Treći stub” realizuje se kroz mere politike “Evrope bez granica”:

 Prvi skup mera – ukidanje kontrole putnika na granicama unutar EU
uz poštovanje kontrole na spoljnim granicama EU
 Drugi skup mera – međusobno priznavanje viza – vize koje zemlje
članice izdaju putnicima iz trećih zemalja priznaju i potpisnici tog
ugovora
 Treći skup mera – pojednostavljenje celog postupka dobijanja azila:
samo je jedna zemlja (po pravilu ona u koju je lice koje traži azil
ušlo) nadležna za sprovođenje postupka dobijanja azila
 Četvrti skup mera – formiranje nove policijske saradnje Evropskog
policijskog ureda (EUROPOL i EUROJUST)
 Peti skup mera – saradnja organa pravosuđa država članica EU
 Drugi i treći stub počiva na međudržavnoj saradnji i konsenzusu
 EU OD MASTRIHTA DO NICE – PROŠIRENJE EZ (EU) – I deo

 Proširenje EZ šestorice odigrava se 1973. ulaskom V. Brit, Irske i

Danske
 EZ pristupa Grčka 1981, a Španija i Portugalija 1986.
 Austrija, Švedska i Finska pristupaju EU 1995.
 Podneseno je još 14 zahteva za pristupanje
 O zahtevu Turske za pristupanje EZ se negativno izjasnila 1989.
zbog statusa Kurda
 Evropski savet odlučuje da počnu pregovori sa Poljskom, Estonijom,
Mađarskom, Češkom, Kiprom i Slovenijom, a kasnije i sa Maltom,
Letonijom, Litvanijom i Slovačkom
 Pregovore o pristupanju počinju februara 2000. Rumunija,
Bugarska, Malta, Letonija, Litvanija i Slovačka, a Turskoj je priznat
status kandidata za pristupanje EU
 EU OD MASTRIHTA DO NICE – PROŠIRENJE EZ (EU), II deo

 EU je 1. maja 2004. primila još 10 novih članova: Poljsku, Češku,

Slovčku, Sloveniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Maltu i
Kipar
 Najmnogoljudnija je Poljska 39 miliona, a najmanja Malta sa oko
400.000 ljudi. Unija je tada imala oko 455 miliona stanovnika
 EU je povećana na 25 članica
 Proširenje EU iz 2004. je najveće u istoriji EZ (EU)
 Godine 2007. 1. januara u EU su primljene Bugarska i Rumunija
tako da EU sada broji 27 članica
 Doneta je odluka o početku pregovora s Turskom, a za ulazak u EU
zainteresovane su i 6 balkanskih država: Hrvatska, Makedonija, Crna
Gora, Albanija, BiH i Srbija. Ove zemlje su, izuzimajući BiH i Srbiju,
potpisale sporazume o stabilizacji i pridruživanju EU
 USTAV EVROPSKE UNIJE – PRVI DEO

 Evropski parlament je 13. juna 2003. prihvatio Nacrt Ugovora o

uspostavljanju Ustava za Evropu i podneo ga Evropskom savetu
(Savetu EU)
 Evropski savet je u Briselu 17 – 18 juna 2004. godine usvojio nacrt
Ustava za Evropu (Ustav Evropske unije), a opunomoćeni
predstavnici država su ga potpisali u Rimu 20. X. 2004.
 Ako bi Ustav bio ratifikovan Evropa bi u organizacionom smislu
postala nedeljiva celina
 Ustav ima 448. članova, 36 protokola, 2 priloga i 50 deklaracija
 EU je garant u svom okviru slobodnog kretanja lica, robe, usluga i
kapitala, kao i slobode nastanjivanja; ima svojstvo pravnog lica
 Simboli EU: zastava – krug sa 12 zlatnih zvezdica na plavoj pozadini;
himna je “Oda radosti” (deo IX simfonije Ludviga van Betovena)
 Moneta EU je evro, a dan Evrope 9. maj
 USTAV EVROPSKE UNIJE – drugi deo

 Prvi deo Ustava EU sadrži: Institucionalni okvir (u njemu su smešteni:

Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija i
Sud pravde) i Ostale institucije i organi EU (Evropska centralna banka,
Revizorski sud i konsultativni organi EU)
 Evropski savet bira svog predsednika kvalifikovanom većinom na 2,5
godine, sa mogućnošću ponovnog reizbora
 Evropski savet imenuje kvalifik. većinom, u dogovoru sa predsedn. Komisije
ministra inostranih poslova EU koji vodi zajedničku spoljnu i bezbednosnu
politiku EU
 Drugi deo Ustava sadrži Povelju o osnovnim pravima EU (garantuje prava
čoveka i druga prava); politiku i način rada EU, opšte i završne odredbe
 Ustav nije usvojen na referendumu u Francuskoj i Holandiji, a usvojen je u
parlametima: Litvanije (novembra 2004), Mađarske (decembra 2004),
Slovenije (februara 2005), Italije (aprila 2005), Slovačke (maja 2005),
Belgije (maja 2005), Nemačke (maja 2005) i referendumima Luksemburga
(jula 2005) Španije (februara 2005)
 RAZVOJNE FAZE EVROPSKIH ZAJEDNICA

 Prva faza - faza inkubacije zajednice: od 1945-1950

 Drugi faza - osnovna faza (faza formiranja): od 1950-1957
 Treća faza – faza konsolidacije EZ: od 1958-1969 (stabilizuje se
saradnja članica EZ, širi broj zajedničkih asocijacija, formira
Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu i Organizacija za evropsku
saradnju i razvoj
 Četvrta faza - faza ekspanzije: od 1969-1985 (EZ pristupa Vel.
Britanija, Danska, Irska i (1981) Grčka
 Peta faza – faza proširenja i daljeg otvaranja EZ (“karavan ide
dalje”): 1986-1990 (Švedska i Finska su primljene u članstvo u
kratkom roku)
 Šesta – savremena faza – počinje 1990. Na osnovu govora od
Mastrihta od 7. februara 1992. postoji kao EU. Najveće proširenje
EU se događa 2004. kada je primljeno 10 novih članica
 BUDUĆNOST EVROPSKE UNIJE – STRATEGIJE RAZVOJA

 EU ni Ugovorom iz Nice nije dobila svoj konačan oblik

 I dalje se postavljaju pitanja strategije dalje integracije.
 Strategija “produbljenje pre proširenja” ima u vidu dalju integraciju EU
bez prijema novih članica. Ona nije usvojena 2004. i 2007. kad su
primljeni novi članovi
 Strategija “proširenje bez produbljenja”: povećanje broja članova u
postojećem institucionalnom i političkom stanju. Na ovaj način je
izvršeno proširenje 2004.
 Strategija “proširenje i produbljenje” – evoluciona strategija: oba
procesa shvata kao paralelna koji jačaju jedan drugog. Proširenje 2007.
izvršeno je na ovaj način
 Strategija “fleksibilnosti i diferencijacije” – ima u vidu po fazama
ograničene korake integracije: jedan deo obavezujućih ciljeva sprovode
jedne države, a otvorenio su za sve
 BUDUĆNOST EU – DEKLARACIJA O BUDUĆNOSTI EU

 Deklaracija o budućnosti EU usvojena u Nici ističe:

 1) preciznije razgraničenje nadležnosti između Brisela i nacionalnih
vlada, naročito načela supsidijarnosti
 2) razgraničenje da li je Povelja o osnovnim pravima EU obavezan ili
neobavezan dokument (posle 2000. regulisanje osnovnih prava je
preneseno na EU)
 3) uprošćavanje Ugovora EU tako da bude jasniji i shvatljiviji
 4) potrebu da se precizira uloga nacionalnih parlamenata u
arhitekturi evropskih institucija
 Nacrt Ustava EU usvojen je 2004, ali još nije ratifikovan
 Prema odredbama nacrta Ustava EU može istupati u
međunarodnom pravu kao suverena država – dobija pravni
subjektivitet
ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE
INTEGRACIJE - NATO

 NATO – temelji se na političkom, ekonomskom i vojnom potencijalu

svojih članova
 Osovan je 4. aprila 1949 na zahtev V. Brit. i Francuske
 Osnivači: USA, Kanada, Francuska, V. Brit., Holandija, Belgija,
Luksemburg, Norveška, Danska, Portugalija, Island i Italija
 1952 NATO paktu su pristupile Grčka i Turska, 1955. Zapadna
Nemačka, a 1982. Španija
 1999. NATO je brojao 19 država jer su mu pristupile Češka,
Mađarska i Poljska
 U Vašingtonu 29. marta 2004. u NATO pristupaju: Bugarska,
Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovenija i slovačka
 Pakt određuje da je osnovni njegov zadatak zaštita svih država
članica od eventualne agresije: oružani napad na bilo koju državu
članicu je napad na sve zemlje članice NATO
ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE
INTEGRACIJE - NATO

 NATO ima civilnu i vojnu organizaciju. Članovi civilne organizacije su

sve zemlje članice, a vojnoj organizaciji ne pripada Francuska,
Island i Španija
 Najviši organ NATO Savet u kome predstavnici država odluke
donose konsenzusom.
 Značajni su organi NATO: Odbor za planiranje odbrane i Odbor za
nuklearno naoružanje (od 1967)
 Izvršni organ NATO je Generalni sekretarijat na čijem čelu je
Generalni sekretar koji se bira na 5 godina
 1991. osnovan je Savet za kooperaciju čiji članovi su postale i
države bivšeg SSSR
 Uz pomoć “Partnerstva za mir” NATO kreira sistem bezbednosti
 Sedište NATO je u Briselu
ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE
INTEGRACIJE – SAVET EVROPE - uopšte

 Statut o formiranju Saveta Evrope potpisan je 5. 5. 1949. u

Londonu između: zemalja “Beneluksa”, Danske, Francuske, Irske,
Italije, Norveške, Švedske i Vel. Brit., SR Nemačka je pristupila
Savetu Evrope 1950. Osnovni zadaci Saveta Evrope:
 1) uspostavlajnje čvrstih veza između svojih članova radi
unapređenja demokratije, ljudskih prava i vladavine prava i
ekonomskog i društvenog napretka
 2) savetovanje država članica prilikom izrade ustava i zakona koji se
tiču pravne države, demokratije i ljudskih prava
 3) nadziru regularnost parlamentarnih i drugih važnih izbora u
državama članicama i onima koji žele postati članovi Saveta
 4) Komitet SE ocenjuje da li države članice poštuju određena prava
građana (kao npr. aa ne smeju biti mučeni od državnih organa)
 ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE – SAVET
EVROPE – Evropska konvencija o ljudskim pravima. Organi SE

 Savet Evrope (SE) je izradio Konvenciju o ljudskim pravima:

potpisana je 1950, a stupila na snagu 1953.
 Doprinos Konvencije: mogućnost da se sudu za ljudska prava
obraćaju fizička lica, nevladine organizacije ili grupe fizičkih lica ako
su žrtve povrede prava priznatih Konvencijom
 Prijem u članstvo SE moguć je samo ako je država prihvatila
Konvenciju, a time i nadležnost Suda za ljudska prava
 Glavni organi SE: 1) Parlamentarna skupština, 2) Komitet ministara,
3) Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, 4) Generalni sekretar
SE, 5) Sud za ljudska prava
 1) Parlamentarna skupština ima savetodavnu ulogu a čine je
predstavnici svake države članice
 2) Komitet ministara čine ministri inostranih poslova država članica
ili njihovi diplomatski predstavnici: priprema konvencije i donosi
preporuke
 ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE. SAVET
EVROPE. Organi SE- Sud za ljudska prava

 Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope osnovan 1994) je

konsultativan organ SE.
 Nadležnost: 1) priprema redovan izveštaj za svaku zemlju članicu (i
onu koja pretenduje da bude članica) o stanju demokratije u njoj i
2) prati primenu principa iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi
 Evropski sud za ljudska prava štiti ljudska prava garantovana
Konvencijom
 Sudije bira Parlamentarna skupština SE na 6 godina, a broj sudija
odgovara broju članica, ali sudija ne predstavlja države članice
 Sudija Suda za ljudska prava iz Srbije je Dragoljub Popović
 Postupak pred Sudom mogu pokrenuti: fizička lica, nevladine
organizacije ili grupe fizičkih lica zbog povrede prava priznatih
Konvencijom
 Sedište Saveta Evrope je u Strasburu
 ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE.
SAVET EVROPE. Organi SE- Sud za ljudska prava

 Panel od 3 sudija odlučuje o tome da li je zahtev prihvatljiv

 Ako je zahtev prihvatljiv šalje se veću od 7 sudija koji o njemu
odlučuje
 Posle odluke veća od 7 sudija svaka strana može zahtevati
upućivanje predmeta veću od 17 sudija
 Da li će Veće od 17 sudija postupati u tom predmetu odlučuje panel
od 5 sudija
 Odluka suda je obavezujuća
 Presuda Suda u sporu protiv Srbije iz marta 2007. kojom je Srbija
obavezana da plati majci, koja nije viđala dete (zbog neefikasnosti
suda) naknadu u iznosu od 15.000 troškova i 4.350 evra za troškove
postupka. Postupak pred sudom je javni stranački postupak koga
vodi oštećeni protiv države članice
 Članovi SE su sve evropske zemlje (Srbija od 2003) izuzev Belorusije
 GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET

 Evropske zajednice su zadržale pravni kontinuitet

 Ključne organe zajednica preuzima EU ili ih “posuđuje” koristeći se
subjektivitetom organa EZ koji zadržavaju kontinuitet
 Evropski savet osnovan je 10. decembra 1974
 Čine ga: šefovi država i vlada članica EU, predsednik Evropske
komisije, ministri spoljnih poslova država članica i jedan član
Evropske komisije
 Evropski savet (ES) je politički vodič EU; definiše principe, strategiju
i opšte političke smernicedelovanja EU
 ES ponekad istupa kao kao “Vrhovni sud” da razreši neslaganja u
okviru Saveta ministaras – npr. Prilikom nametanja sankcija državi
članici koja teško i trajno krši ljudska prava
 ES se označava i kao kolektivni šef države
 GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET

 Posle ratifikacije Ugovora iz Nice u ES će kvalifikovanom većinom

imenovati kandidata za mesto predsednika Komisije
 U “užem” smislu ES čine predsednici država ili vlada (premijeri), a u
“širem” ministri spoljnih poslova
 ES zaseda najmanje dva puta, ali po pravilu 3 do 4 puta godišnje
 Sedište ES je u Briselu
 ES podnosi Evropskom parlamentu izveštaj nakon svakog sastanka
 ES ima ulogu konstitucionalnog graditelja EU: sazvao je
Međuvladinu konfenrenciju o jedinstvenim evropskim aktima 1985;
o evropskoj i monetarnoj uniji 1990, koja je okončana usvajanjem
Ugovora iz Mastrihta 1992; predsednici vlada su sazvali Međuvladinu
konfenrenciju 1996/1997, okončanu usvajanjem Ugovora iz
amsterdama itd.
 GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET

 ES: donosi odluke o proširenju, izboru kandidata za pristupanje,

utvrđivanje kriterijuma za pristupanje itd.
 Odlučivanje: odlučuje o opštim smernicama o ekonomskim i
socijalno političkim pitanjima, daje saopštenja značajna za spoljnu
politiku, a odluke od suštinskog značaja donosi sam
 Za neke odluke se zahteva jednoglasnost (konsenzus)
 Kad nije predviđen poseban odnos glasova ES odlučuje prostom
većinom
 Nekada se zahteva kvalifikovana većina (npr. 71,26 %). U tom
slučaju svakoj državi pripada određeni broj glasova
 Nadležnost ES: zakonodavni organ (tvorac odluka); u ime EU
zaključuje međunarodne ugovore; koordinira globalnu ekonomsku
politiku članica EU; sa Parlamentom deli budžetska ovlašćenja
 GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET

 ES donosi odluke u vezi sa utvrđivanjem i sprovođenjem spoljne i

bezbednosne politike, koordinira postupke zemalja članica EU i
donosi mere iz oblasti policijske i sudske saradnje u krivičnim
predmetima, može da zahteva od Komisije da mu podnese
odgovarajući predlog iz oblasti bezbednosne i spoljne politike
 ES predsedava svakih 6 meseci jedna država članica
 PETO PREDAVANJE - III. EVROPSKI PARLAMENT - 1

 Evropski parlament reprezentuje 493 miliona stanovnika EU

(uključujući Rumuniju i Bugarsku)
 Broji 785 poslanika iz 27 zemalja
 Predsednik Evropskog parlamenta je Hans Gert Potering
 Evropski parlament je jedini neposredno izabrani i neposredno
legitimni organ EU
 Zajednice su imale Parlamentarnu skupštinu, koja je 1958. sama
sebe nazvala Parlamentom, a taj naziv je potvrđen u Jedinstvenom
evropskom aktu koji je stupio na snagu 1. jula 1987.
 Ovlašćenja Evropskog parlemanta su ugovorima iz Mastrihta,
Amsterdama i Nice stalno proširivana
 Način odlučivanja: ako Ugovorom o EU nije drukčije predviđeno
Evropski parlament odlučuje prostom većinom glasova prisutnih
poslanika
 III. EVROPSKI PARLAMENT - 2

 Uopšte nadležnost EP jeste: 1) politička, 2) kontrolna, 3)

zakonodavna, 4) budžetska i 5) savetodavna
 EP učestvuje u političkoj saradnji, donosi odluke u pogledu osnovnih
prava čoveka, imenuje ombudsmana, vrši demokratsku kontrolu
rada Komisije, daje saglasnost na izbor rada Komisije i može da im
izglasa nepoverenje, obavlja demokratsku kontrolu svih institucija
 EP je zakonodavni organ (Ovo ovlašćenje deli sa Evropskim
savetom) – usvaja sve evropske zakone (uredbe, odluke, direktive)
 EP odlučuje o ukupnom zajedničkom budžetu
 Organi EP: Predsedništvo, Generalni sekretarijat i stalni odbore
 Generalni sekretarijat je u Luksemburgu, a sve veći broj službi
sekretarijata premešta se u Brisel
 Sedište EP je u Strazburu
 IV. SAVET MINISTARA - 1

 Savet ministara (SM) je centar političke kontrole i moćan organ EU

 Savet ministra je sastavljen od predstavnika svake države u rangu
ministra
 Zasedanjima Saveta ministara prisustvuje najmanje jedan komesar i
osoblje iz njegovog sekretarijata
 Sastav učesnika zasedanja se menja: ako je na dnevnom redu
poljoprivreda čine ga ministri poljoprivrededržava članica itd.
 Savet ministara ima rotirajućeg predsednika ili predsedništvo:
funkciju predsedavajućeg naizmenično vrši svaka država članica
Saveta ministara u trajanju od 6 meseci prema redosledu koji on
jednoglasno utvrdi
 U 2007. predsedavajući SM je emačka od januara do kraja juna, a
Portugal od jula do kraja decembra 2007.
 IV. SAVET MINISTARA - 2

 Nadležnost SM: pre nego što se iznesu na sastanak SM problemi se

prethodno detaljno razmatraju na nižem nivou – svaka država ima u
Briselu stalno predstavništvo koje se sastoji ne samo od diplomata
nego i funkcionera iz ministarstva države članice na koje mogu da
utiču odluke SM
 SM je glavni zakonodavni organ Unije. On je nadležan da:
 Usklađuje usaglašavanje opštih ekonomskih politika država članica
 Ovlašćen je da donosi uredbe, direktive i odluke, kao i preporuke i
mišljenja
 Prenosi na Komisiju ovlašćenja za sprovođenje propisa koje donosi
ili sprovođenje propisa rezerviše za sebe
 Daje ovlašćenje Komisiji da pregovara sa trećim licima i zaključuje
sporazume
 Utvrđuje polan budžeta
 IV. SAVET MINISTARA - 3

 Način odlučivanja: ako Ugovorom o EU nije drukčije određeno SM

donosi odluke većinom glasova – to su često nevažna pitanja
proceduralne prirode
 Kad je predviđena kvalifikovana većina glasovi se ponderišu
različito – prema broju stanovnika
 Jednoglasnost je predviđena za odluku SM: 1) o izmeni broja
sudija i generalnih pravobranilaca u Sudu pravde; 2) izmene sastava
i nadležnosti Prvostepenog suda, 3) izmeni broja članova Komisije,
4) izmeni dela Statuta suda pravde, 5) postavljanju članova
Revozorskog suda, 6) prijemu novih članova, 7) zaključivanju
ugovora sa trećim državama i međun. organiz, odnosno ugovora o
pridruživanju, 8) merama protiv rasne, polne, verske, etničke i
druge diskriminacije, 9) uvođenje novih i proširenje postojećih prava
građana EU i 10) službenim jezicima komunalnih institucija
 IV. SAVET MINISTARA - 4

 SM pomaže generalni sekretarijat pod rukovodstvom Generalnog

sekretara
 Generalni sekretar je istovremeno i visoki predstavnik za spoljnu i
bezbednosnu politiku. Pomaže mu zamenik generalnog sekretara
 Generalnog sekretara i zamenika Generalnog sekretara imenuje SM
jednoglasnom odlukom
 U aprilu, junu i oktobru SM zaseda u Luksemburgu
 Sedište SM je u Briselu
 V. EVROPSKA KOMISIJA - 1

 Evropskoj komisiji (EK) prethodila je Visoka vlast ustanovljena 1950.

zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik. Rimskim
ugovorom pridružile su joj se EEZ i EUROATOM
 Ugovorom o spajanju 1967. ustanovljena je samo jedna Komisija
kao organ sve tri zajednice
 EK je pokretačka snaga integracije EU i smatra se oblikom moguće
vlade EU
 Iznad EK su Evropski savet i Savet ministara
 EK čine predsednik Komisije i Kolegjum komesara
 Vlade država članica zajednički određuju ličnost koju nameravaju da
imenuju za Predsednika Komisije. Ovo imenovanje potvrđuje
Evropski parlament.
 Vlade država članica uz saglasnost imenovanog Predsednika EK
određuju druge ličnosti koje nameravaju da imenuju za članove EK
 V. EVROPSKA KOMISIJA - 2

 Izbor predloženog Predsednika EK i članova EK podleže dobijanju

saglasnosti Evropskog parlamenta. Ako je saglasnost data
predsednika EK i EK imenuju zajednički vlade država članica
 Članovi EK dužnost vrše potpuno nezavisnoi u opštem interesu EU.
Ne smeju primati uputstva od bilo koje vlade ili tela; ne mogu
obavljati drugu plaćenu ili neplaćenu delatnost
 Pre isteka mandatačlan Komisije može dati ostavku, može ga
razrešiti Evropski sud pravde, a EK može izglasati nepoverenje EP
 Svaki komesar odgovatra za pojedini resor (konkurencija,
poljoprivreda, zajednička monetarna politika, regionalna politika itd.)
 Svakom komesaru pomaže jedan kabinet u kome deluju njegovi
direktni saradnici
 EK broji sada 27 komesara. Mandat komesara traje 5 godina
 V. EVROPSKA KOMISIJA - 3

 Evropska Komisija je nadležna: 1) da se stara o primeni Ugovora o

osnivanju i merama koje donosi EU; 2) da formuliše preporuke i
daje mišljenja; 3) da samostalno odlučuje i učestvuje u pripremanju
mera koje donosi Evropski savet i Evropski parlament na način
predviđen Ugovorom i 4) da vrši ovlašćenja koja je Evropski savet
preneo na EK radi sprovođenja propisa koje je Evropski savet
doneo; 5) daje predloge za izradu zakonodavnih akata i
međunarodnih sporazuma; 6) stara se o sprovođenju zakona EU
(direktiva, uredbi, odluka), budžeta, programa koje sam donosi ili
Evropski savet, 7) u sferi trgovine zaključuje međunarodne ugovore;
8) ako smatra da država članica krši svoje obaveze EK piše prijavu ili
obrazloženo mišljenje i o tome obaveštava vladu države članice (ako
država ne postupi po zahtevu Komisija podnosi tužbu Evropskom
sudu pravde
 Sedište Evropske komisije je u Briselu
 VI. SUD PRAVDE – Uopšte. Imenovanje

 Sud pravde je osnovan 1952, prvobitno kao sud pravde Evropske

zajednice za ugalj i čelik
 Stupanjem na snagu Rimskog ugovora postao je zajednički sud svih
zajednica
 Sud pravde je sastavljen od 27 sudija (po jedan iz svake države
članice) i 8 nezavisnih pravobranilaca koje, u međusobnom ogovoru
imenuju vlade država članica
 Sudije se imenuju sporazumom vlada država članica na 6 godina, a
svake 3 godine delimično se zamenjuju sudije
 Sudije biraju predsednika iz svojih redova na 3 godine, koji na tu
funkciju može biti ponovo biran
 Sud pravde ima Sekretara. On odgovara: za pitanja postupka, za
podneske upućene sudu (dostavlja ih strankama i sudijama), upravu
Suda i prisustvuje sednicama Suda kad se razmatraju pravna
pitanja, iako nema pravo glasa
 VI. SUD PRAVDE – nadležnost

 Sud zaseda u punom sastavu, ali za određene predmete može

formirati veća
 U praksi rad u većima je pravilo: odlučuje se u veću od 3, 5, ili 7
sudija – većinom glasova
 Sud pravde deluje kao ustavni, upravni i žalbeni (apelacioni) sud, ali
on nije žalbeni sud u odnosu na nacionalne sudove
 Direktno obraćanje pravnih i fizičkih lica sudu pravde je izuzetno
 Sud pravde je nadležan za tumašenje i primenu komunitarnog prava
 Sud pravde kontroliše zakonitost akata: 1) koje zajednički donose
Evropski parlament i Evropski savet; 2) Evropskog saveta, 3)
Komisije i 4) Evropske centralne banke, osim preporuke i mišljenja
 Kontrola zakonitosti Suda pravde ima u vidu i zaštitu pravnih i
fizičkih lica u EU i u odnosu na zakonitost postupanja EU
 VI. SUD PRAVDE – nadležnost 2

 Sud je nadležan da ocenjuje zakonitost akata po tužbama koje

podnesu: 1) države članice EU, 2) Evropski savet i 3) EK ali i fizička i
pravna lica
 Pred Sudom se može voditi postupak: 1) po tužbi za poništaj akta
komunitarnih institucija, zbog nezakonitosti, 2) po tužbi zbog
povrede ugovora i 3) za donošenje odluke po prethodnom pitanju
 Tužba za poništaj akta: kontroli podležu uredbe, direktive i
odluke (obavezujući akti)
 Tužba se može podneti zbog: nenadležnosti; povrede bitnih pravila
postupka propisanih Ugovorom; povrede Ugovora i drugog propisa
ili zloupotrebe ovlašćenja
 Sud postupa po tužbama Evropskog parlamenta, Revizorskog suda i
Evropske centralne banke
ŠESTO PREDAVANJE VI. SUD PRAVDE – nadležnost - 3

 Svako fizičko ili pravno lice može podneti tužbu protiv odluka
donetih protiv njega i protiv odluka koje su donesene u vidu uredbe
ili odluke upućene nekon drugom licu a neposredno i pojedinačno
ga pogađaju
 Tužba za poništaj akta podnosi se u roku od dva meseca od
objavljivanja akta, saopštavanja tužiocu ili od dana kada je sa njim
upoznat
 Ako je tužba osnovana sud oglašava ništavim osporeni akt
 Ništavost deluje od momenta kad je akt donesen (ex tunc)
 Vrši se povraćaj u pređašnje stanje i dosuđuje naknada
prouzrokovane štete
 Organi koji su doneli poništeni akt moraju doneti mere radi izvršenja
odluke Suda u roku koji Sud odredi
 Sud je nadležan i za sporove o naknadi ugovorne i vanugovor. štete
 VI. SUD PRAVDE – Tužba zbog “ćutanja administracije”

 Ako se Evropski parlament, Evropski savet ili Evropska komisija

uzdrže od delovanja (“ćutanje administracije”) države članice i
institucije Unije (privilegovani tužioci) mogu podneti tužbu Sudu
pravde
 Žalbu Sudu može podneti svako fizičko ili pravno lice zbog “ćutanja
administracije” – nedonošenja pravno obavezujućeg akta
 Tužba je dozvoljena samo ako je organ bio dužan da preduzme
neku radnju
 Ako u roku od 2 meseca od dana podnošenja žalbe taj organ nije
delovao tužba se zbog toga može podneti u novom roku od 2
meseca
 Odlukom Suda konstatuje se povreda Ugovora propuštanjem i
nalaže donošenje odluke, zauzimanje stava (delovanje)
 VI. SUD PRAVDE- Prigovor neprimjenljivosti uredbe

 Po isteku 2 mjeseca od objave (saopštavanja) akta moguće je

osporiti zakonitost pravnih akata organa i institucija EU
 Fizička i pravna lica, ali i države članice može podneti tužbu protiv
uredbe koja je zajednički usvojena od Evropskog parlamenta i
Evropskog saveta, Evropske komisije ili Evropske centralne banke
 Ovo sredstvo (tužba) se označava kao Prigovor neprimjenljivosti
uredbe – prigovor nezakonitosti
 Prigovor ima u vidu: neprimenljivost uredbe i nenadležnost
institucija EU, povredu bitnih pravila postupka, povredu Ugovora i
svakog drugog pravnog propisa koji se odnosi na njegovu primenu
ili na zloupotrebu ovlašćenja
 Tužbu iz ovih razloga mogu podneti fizička i pravna lica ali i
države članice kada Komisija ili Evropska centralna banka
protiv njih vodi postupak zbog povrede preuzetih obaveza
Ugovorom
 VI. SUD PRAVDE- tužba zbog povrede Ugovora

 Sud pravde ispituje postojanje povrede osnivačkih ugovora EU

 Države članice mogu povrediti: osnivačke ugovore, obaveze
utvrđene na osnovu osnivačkih ugovora, obaveze ustanovljene
sporazumom između EU i trećih država, konvencije zaključene
između država članica ako su deo komunitarnog prava i obaveze
koje proističu iz opštih pravnih načela
 Najbrojniji postupci vode se zbog nesprovođenja, zakasnelog ili
neregularnog sprovođenja direktiva u nacionalno pravo
 Tužbu mogu podneti Komisija i države članice
 Podizanju tužbe prethodi vansudski postupak koga sprovodi
Komisija koja državi članici omogućava da se izjasni o tužbi
 Ako država članica u određenom roku ne zauzme stav Komisija se
obraća Sudu
 VI. SUD PRAVDE- neizvršenje odluke Suda pravde

 Ako država članica nije donela mere za izvršenje odluke Suda u

utvrđenom roku Komisija o tome obaveštava Sud
 Komisija koristi razne mere pritiska da država članica izvrši odluku
Suda, a fizička i pravna lica imaju pravo na naknadu štete zbog
neprimene ili pogrešne primene komunitarnog prava, što je dodatni
pritisak
 Komisija u podnesku kojim obaveštava Sud predlaže i visinu
paušalnog iznosa ili novčane kazne koju treba da plati država članica
 Ako Sud utvrdi da se država članica nije pridržavala njegove odluke
može joj naložiti plaćanje paušalnog iznosa ili novčane kazne
 VI. SUD PRAVDE- spor pune jurisdikcije. Prethodno pitanje

 U ovom sporu Sud je ovlašćen da ne samo oceni zakonitost

upravnog akta nego i da meritorno odluči o pravu tužioca: dosudi
naknadu štete ili preinači upravni akt
 Ovlašćenje Suda da tako postupa može biti predviđena uredbama
 Sud može izreći i novčane kazne
 Sud odlučuje o prethodnom pitanju na traženje nacionalnih sudova
 Stranke su u postupku pred nacionalnim sudom mogu pozvati na
pravo EU. Nacionalni sud može zatražiti da o primeni prava EU
prethodno odluči Sud pravde
 Sud pravde je nadležan da odlučuje o prethodnom pitanju u vezi: 1)
tumačenja osnivačkih ugovora; 2) zakonitosti i tumačenja akata
organa i institucija EU i 3) tumačenju statuta tela koja su osnovana
aktom Evropskog saveta, ako to oni predviđaju
 VI. SUD PRAVDE- prethodno pitanje

 Zahtev za tumačenje prava EU može postaviti bilo koji nacionalni

sud (i privredna arbitraža, žalbeno veće profesionalnog udruženja,
odbor za žalbe u postupku izbora univerzitetskog nastavnika itd.).
 Ako se takvo pitanje postavi pred nacionalnim sudom čije odluke ne
podležu pravnom leku unutrašnjeg prava, taj sud je u obavezi da
zatraži prethodno mišljenje
 Odluka o prethodno pitanju može se tražiti za obavezujuće i
neobavezujuće akte (i radi tumačenja sporazuma o pridruživanju,
sporazuma koje je zaključila EU itd.)
 Sud nije u obavzi da daje mišljenje ako zahtev suda države članice
ne sadrži dovoljno činjenica i pozivanja na odgovarajuće propise
 Sud daje mišljenje u formi presude ili rešenja
 Na osnovu odluke Suda o prethodnom pitanju sud države članice
može nastaviti prekinuti postupak, a vezan je stavom Suda
 VII. PRVOSTEPENI SUD – pojam, imenovanje, nadležnost

 Prvostepeni sud je jednostepena instanca za sve neposredne tužbe

fizičkih i pravnih lica
 Ima 27 sudija, nema nezavisnih pravobranilaca. Sudije imenuju
vlade država članica zajednički na 6 godina. Delimična zamena
sudija obavlja se svake 3 godine, a dotadašnji članovi mogu se
ponovo imenovati
 Protiv odluke Prvostepnog suda Sudu pravde se može izjaviti žalba
samo zbog povrede prava
 Nadležnost Prvostepenog suda utvrđuje Evropski savet
konsenzusom, na predlog Suda pravde, posle konsultovanja
Evropskog parlamenta i Komisije
 Prvostepeni sud je nadležan da odlučuje:
 VII. PRVOSTEPENI SUD – pojam, imenovanje, nadležnost 2

 Prvostepeni sud je nadležan da odlučuje:

 O radnopravnim sporovima između EU i njenih službenika
 O tužbama fizičkih i pravnih lica: protiv EU za naknadu vanugovorne
štete; sporova koji su mu povereni na osnovu arbitražnih klauzula iz
javnoppravnih i privatnopravnih ugovora; za ocenu zakonitosti
komunitarnog upravnog akta
 O sporovima povodom komunitarne marke (žiga) i komunitarnog
prava vezanih za nove biljne vrste
 O žalbama na odluke apelacionih tela donetih u internom postupku i
u okviru određenih komunitarnih ustanova (dampinško ponašanje
na komunitarnom tržištu)
 VII. PRVOSTEPENI SUD – pojam, imenovanje, nadležnost 2

 Sud odlučuje u većima od 3 ili 5 sudija ili plenarnoj sednici, a sudija

pojedinac odlučuje u predmetima manjeg značaja i to: u
radnopravnim sporovima, sporovima fizičkih i pravnih lica povodom
odluke organa i institucija EU, u spoprovima za naknadu
vanugovorne štete i u slučajevima kad je ugovorena nadležnost
Prvostepenog suda
 Protiv odluke Prvostepenog suda može se izjaviti žalba Sudu pravde
zbog: nenadležnosti Prvostepnog suda, bitne povrede postupka,
pogrešne primene materijalnog prava
 Rok za žalbu je dva mesec od dostaljanja odluke
 Sud pravde može: ukinuti pobijanu odluku, sam odlučiti u sporu kad
je to moguće i vratiti predmet Prvostepenom sudu na ponovni
postupak
 Sedište Prvostepenog suda je u Luksemburgu, kao i Suda pravde, sa
kojim deli i neke službe
 VIII. EVROPSKI FINANSIJSKI SUD

 Evropski finansijski sud (EFS) nadležan je za revizorsku finansijsku

kontrolu
 Kao nezavisna institucija počeo je da obavlja finansijsku kontrolu u
oktobru 1977, a Ugovorom iz Mastrihta izjednačen je sa drugim
organima
 Sastoji se od 27 članova – svaka država članica predlaže po jednog
sudiju
 Članovi EFS ne mogu obavljati drugu delatnost i ne smeju primati ni
tražiti direktive od svojih vlada ili bilo koga
 EFS vrši revizorsku kontrolu svih prihoda i rashoda EU osim
Evropske centralne banke i Evropske investicione banke
 EFS je nadležan da kontroliše i sopstveni budžet ali u praksi
angažuje društvo da bi se podvrglo nezavisnoj kontroli
 VIII. EVROPSKI FINANSIJSKI SUD 2

 EFS nadležan je da kontroliše izdatke u oblasti zajedničke

bezbednosne i spoljne politike, policijske i pravosudne saradnje u
krivičnim predmetima
 Revizorska kontrola se sprovodi naknadno posle podnošenja
zbršnog računa za svaku budžetsku godinu
 Revizijska kontrola se obalja na osnovu revizorskih dokumenata i
ako je potrebno na licu mesta u organima EU, kao i u državama
članicama
 Rezultati revizorske kontrole navode se u godišnjem izveštaju koji se
podnosi organima EU i objavljuju u “Službenom listu EU”
 Sedište suda je u Luksemburgu
 IX EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

 Evropska investiciona banka (EIB) je banka i samostalna institucija

EU
 Osnovana je 1. januara 1958, i ima svojstvo pravnog lica
 EIB ima zadatak da doprinese skladnom razvoju zajedničkog tržištza
u interesu EU i ove ciljeve ostvaruje koristeći se sredstvima sa
tržišta kapitala i svojim sopstvenim sredstvima
 EIB finansira: razvoj manje razvijenih regiona; osavremenjivanje i
rekonstrukciju preduzeća ili pokretanje novih delatnosti koje ne
mogu finansirati države članice; projekte od zajedničkog interesa
više država članica koje ne mogu pokriti te države članice
 Cilj rada EIB nije sticanje prihoda pa je kamatna stopa EIB u visini
troškova njenih kreditnih sredstava uvećana za 0,15%
 Davanjem zajmova do 50% troškova projekta i garancija EIB
finansira projekte koji su u skladu sa ciljevima EU
 IX EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

 EIB podiže kredite i na tržištu kapitala EU i na svetskom tržištu

 Članovi EIB su sve države članice EU
 Zajmovi se odobravaju svakoj državi članici: glavni korisnici su dugo
bili Italija i Vel. Brit. Posle ujedinjenja Nemačka je 1998. postala
najveći dužnik EIB
 Organi EIB su: Savet guvernera (čine ga ministri finansija svake
države članice); Upravni savet, Odbor direktora i Nadzorni odbor
 Sedište EIB je u Luksemburgu
 X. EVROPSKA CENTRALNA BANKA

 Evropski sistem centralnih banaka (ESCB)i Evropska centralna banka

(ECB) osnovane su radi prelaska EZ na stepen ekonomske i
monetarne unije
 Organi odlučivanja ECB su: Upravni savet i Upravni odbor
 Upravni savet sastoji se od guvernera centralnih nacionalnih
banaka
 Upravni odbor sastoji se od od predsednika ECB, potpredsednika i
druga četiri člana koja su imenovana zajedničkim sporazumom vlada
zemaqa koje učestvuju u zoni evra
 ECB je preuzela sve nadležnosti od 1. 01. 1999. kad su države
članice uspostavile ekonomsku i monetarnu uniju i uvođenje evra
 Pravog januara 1999. evro je postao jedinstvena valuta u 11 država
EU (tada u svim državama osim u Danskoj, Vel. Brit, Grčkoj,
Švedskoj), u Grčkoj 2001, u Sloveniji 2007.
 X. ESCB I ECB - OVLAŠĆENJA

 Osnovni zadaci ESCB su: utvrđivanje i sprovođenje monetarne

politike EU; vršenje deviznih poslova; držanje i upravljanje
zvaničnim deviznim rezervama država članica; unapređenje
nesmetanog delovanja platnog prometa
 ECB ima svojstvo pravnog lica i sa centralnim bankama država
članica EU predstavlja ESCB
 ECB: donosi uredbe i odluke za obavljanje zadataka određenih
osnivačkim ugovorom odnosno statutom ECB; daje preporuke i
mišljenja
 ECB će biti konsultovana: o svakom predloženom komunitarnom
aktu iz njene nadležnostii od nacionalnih organa o svakom n acrtu
propisa iz njene nadležnosti
 ECB jedina odobrava emitovanje novčanica u EU, a kovanc novac
emituju i nacionalne centralne banke u obimu koji odobri ECB
 Sedište ECB je u Frankfurtu
 XI. EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ. OMBUDSMAN

 Osnovana je 1991, a daje kredite za obnovu i razvoj

 Sedište Banke je u Londonu
 OMBUDSMAN štiti građane vršenjem kontrole nad radom organa
uprave
 Deluje po žalbi građana ili po službenoj dužnosti
 Ombudsman je: 1) organ Parlamenta; 2) jedini organ koji osim
zakonitosti ceni i celishodnost rada organa uprave i službenika, 3)
ispituje žalbe zbog administrativne nepravde i loše uprave; 4)
postupa brzo i efikasno po žalbama građana ili po sopstvenoj
inicijativi, 5) ovlašćen je da istražuje, kritikuje i upozorava organe,
ali ne i da poništava akte organa uprave
 Ombudsmana imenuje Evropski parlament (EP) na 5 god. Mandat
može da se obnovi. Imenuje se posle svakog izbora EP za taj
legislacioni period. EP utvrđuje Statut i opšte uslove vršenja funkcije
ombudsmana, posle dobijanja mišljenja Komisije i uz saglasnost ES
 OMBUDSMAN, II

 Ombudsman je ovlašćen:
 1) da perimi žalbu od svakog građanina EU ali i svakog fizičkog ii
pravnog lica koje ima prebivalište ili statutarno sedište u nekoj
državi članici a koje se odnose na slučajeve loše uprave u radu
komunitarnih organa ili tela
 2) da pokreće istrage koje smatra opravdanim ex oficio ili po
žalbama
 Ombudsman nije ovlašćen da postupa po žalbama fizičkog ili
pravnog lica u oblasti pravosudnih funkcija Suda pravde ili
Prvostepenog suda
 Ako obudsman utvrdi slučaj loše uprave nastojaće da razloge za
žalbu otkloni dogovorom, a ako se oni ne otklone tako OMBUD. Će
zvanično obavestiti organ ili instituciju da je utvrdio propust i
predložiće način rešavanjaspornog pitanja putem preporuke
 OMBUDSMAN, III. EVROPOL

 Ako organ ili institcija nije prihvatila nacrt preporuke ili nije ponudila
odgovarajuće rešenje Ombudsman će dostaviti izveštaj Evropskom
parlamentu i dotičnoj instituciji sa eventualnom preporukom
 Lice koje je izjavilo žalbu obaveštava se o ishodu te istrage
 Svake godine Ombudsman podnosi izveštaj Evropskom parlamentu
o rezultatima svojih istraga
 EVROPOL – POLICIJSKI BIRO ostvaruje policijsku saradnju
 Organi EVROPOLA: Upravni odbor, direktor, Zajednička kontrolna
služba za zaštitu podataka, Finansijski kontrolor i Odbor za finansije
 Uspostavljanej EVROPOLA trajalo je od 1995. do 1999.
 Evropska policijska jedinica za borbu protiv droga osnovana je 1993,
a počela je raditi 3. januara 1993.
 OMBUDSMAN, III

 CILJEVI EUROPOLA: da poboljša efikasnost nadležnih službi država

članica i njihovu saradnju na prevenciji i borbi protiv terorizma,
ilegalne trgovine drogom i drugim oblicima međunarodnog kriminala
 U predviđenim situacijama policija ima pravo da pri poteri za
kriminalcima i teroristima prelazi granice
 Hapšenje delinkvenata je i dalje u nadležnosti nacionalne policije
 Ustavovljen je visoko kompjuterizovani Šengenski informacioni
sistem
 Uloga EUROPOLA je 2001. proširena na sve oblike međunarodnog
kriminala
 Sedište EUROPOLA je u Hagu
 EUROJUST

 Evropski biro za saradnju u oblasti pravosuđa (EUROJUST)

ustanovljen je Ugovorom iz Nice
 EUROJUST čine javni tužioci, sudije i službenici policije sa
odgovarajućim nadležnostima
 Prvi sastanak EUROJUSTA održan je 1. 03. 2001. u Briselu
 Ostvaruje saradnju sa EUROPOLOM, Komisijom i Kancelarijom za
borbu protiv pronevera
 DRUGI DEO, GLAVA I. KOMUNITARNO PRAVO

 Razni nazivi za Komunitarno pravo

 Komunitarno pravo: pravila kojim su regulisani uzajamna prava i
obaveze EU i država članica i pravnih i fizičkih lica kao i pravila kojim
su uređeni njihovi odnosi
 Komunit. pravo proizašlo je iz međunarodnog prava i razlikuje se od
prava država članica
 Zakonodavci država članica ne mogu menjati ili stavljati van snage
Kumunit. pravo koje im je nadređeno
 Komunitarno pravo čine: 1) ugovori i njima pridruženi akti (primarno
ili originarno pravo); 2) konvencije između država članica; 3)
konvencije i ugovore između EU i trećih država i međunarodnih
organizacija; 4) opšte pravne principe; 5) akte koje usvajaju
institucije EU (sekundarno ili derivativno pravo) i 6) sadska praksa
 DRUGI DEO, GLAVA I. KOMUNITARNO PRAVO

 Komunitarno pravo neposredno važi na teritorijama država članica

EU i paralelno je sa pravnim normama država članica
 Subjekti Kom. Prava su pravna i fizička lica, države članice i organi
EU
 Pojedini komunitarni propisi mogu se primenitiizvan EU, najčešće
propisi o konkurenciji. Na KO. Pravo se mogu pozvati i i državljani
trećih država nečlanica i njihova pravna lica
 Prema predmetu regulisanja norme EU čine: 1) norme ustavnog u i
upravnog prava; 2) norme o uspostavljanju i funkcionisanju
zajedničkog i unutrašnjeg tržišta: sloboda prometa robe, pružanja
usluga i osnivanju društava, kretanja lica i sloboda kretanja kapitala
 KOMUNITARNO PRAVO – PRAVNA PRIRODA

 U početku je Kom. pravo bilo međunarodnog karaktera da bi sve

više dobijalo ustavnopravni karakter
 Izvor nastanka Kom. Prava je međunarodno jer je zavisilo od volje
suverenih država. Kad bude ratifikovan Ustav EU u Kom. Pravu će
prevagnutui svojstva ustavnog prava
 PODELA FORMALNIH IZVORA PRAVA: PRIMARNI I SEKUNDARNI
 PRIMARNI izvori prava čine ugovori o osnivanju, ugovori koji ih
dopunjuju i menjaju, zajedno sa protokolima i aneksima
 Primarno pravo se neposredno primenjuje
 PRIMARNI IZVORI PRAVA EU

 UGOVORI O OSNIVANJU
 1) ugovori kojima su osnovane zajednice
 2) ugovori kojima se ugovori o osnivanju zajednica menjaju i
dopunjavaju i to: a) Jedinstveni evropski akt iz 1986; b) Ugovor o
Evropskoj uniji iz 1992; c) Ugovor iz Amsterdama iz 1997; d) Ugovor
iz Nice od 26. 2. 2001. o izmenama osnivačkih ugovora
 3) Aneksi i protokoli priključeni ovim ugovorima
 4) Ugovori o pristupanju i njihovi aneksi
 5) Sporazumi koji su potpunije odredili sastav i položaj Zajednice
(EU)
 6) Akti Saveta EU, usvojeni u skladu sa Ugovorom, koji stupaju na
snagu kad ga ratifikuju države članice
 Ugovori su samoizvršivi i ratifikacijom su postaju deo prava članica
 PRIMARNI IZVORI PRAVA EU II

 Predmet ugovora o:
 EZUČ i EUROATOM određeni su samim nazivima
 EEZ (EZ) je opšteg karaktera – lex generalis i primenjuju se i na
odnose koji nisu uređeni ugovorima o EZUČ i EUROATOM
 Ugovor o osnivanju EEZ (EZ) primenjuju se na teritorijama država
članica (uključujući i Gibraltar - V. Brit; i francuske prekomorske
teritorije: Azore, Madeiru i Kanarska ostrva). On se ne primenjuje na
prekomorske teritorije Vel. Brit. i Irske ni na Farska ostrva
 Primena komunitarnog prava podudara se sa teritorijom i
jurisdikcijom država članica. Ako se promene granice država članica
komunitarno pravo važi u promenjenim granicama: Ugovor nije
menjan proširenjem granica Nemačke
 Ugovor o EZUČ zaključen je na vreme od 50 g. do 24.6.2002.
 PRIMARNI IZVORI PRAVA EU III

 Ugovor o EZUČ se inkorporisao u u Ugovor o EU

 Ugovori o EZ i EUROATOM su osnovani na neodređeno vreme
 Osnivački ugovori se mogu menjati, a predlog mogu podneti svaka
država članica ili Komisija. Predlog se podnosi Savetu EU koji se
konsultuje sa Evropskim parlamentom i Komisijom
 Savet EU zatim saziva Konferenciju predstavnika država članica da
bi se utvrdile izmene koje bi se unele u Ugovor
 Izmene u slučaju pristupanja EU
 Svaka evropska država može zatražiti da postane članica EU
 Zahtev za prijem u EU upućuje se Evropskom savetu (Savetu EU), a
o tome se on konsultuje sa Komisijom i za to traži saglasnost
Evropskog parlamenta (traži se apsolutna većina članova koji ga
čine)
 Evropski savet o prijemu nove države u EU odlučuje jednoglasno
 PRIMARNI IZVORI PRAVA EU IV

 Zaključivanje međunarodnih ugovora – može ih zaključiti država

članica ili EU. Međunarodni ugovori koje su zaključile i ratifikovale
države članice ne obavezuju EU. Ugovori koje su zaključli organi EU
moraju biti u skladu sa pravom EU
 Konvencije između država članica mogu dopunjavati Osnivačke
ugovore, ako se njima jačaju odredbe Ugovora, a svojim
državljanima omogućuju pogodnosti: a) zaštita ličnosti i prava kao i
domaćim državljanima; b) ukidanje dvostrukog oporezivanja unutar
EU; c) uzajamno priznavanje trgovačkih društava, zadržavanje
pravnog subjektiviteta u slučaju premeštanja sedišta društva,
udruživanje društava i d) pojednostavljenje postupka za uzajamno
priznavanje i izvršavanje presuda suda i arbitražnih odluka
 PRIMARNI IZVORI V
KONVENCIJE I UGOVORI IZMEĐU EU I TREĆIH DRŽAVA I MOR

 Države članice su ovlašćene da zaključe: 1) sporazum o

pridruživanju, 2) sporazum o saradnji, 3) međunarodne trgovinske
sporazume i 4) sporazum o zaštiti životne sredine i drugi sporazumi
 Sporazum o pridruživanju zaključuje EU sa jednom ili više država i
MOR. Njime se dugoročno regulišu uzajamna prava i obaveze. Ima
cilj da pripremi pridruženu državu da ispuni uslove za kasniji prijem
u EU
 Sporazumom o saradnji unapređuje se ekonomska saradnja sa
trećim državama (sa zemljama MAGREBa, Izraelom, Egiptom,
Jordanom, Libanom, Sirijom itd)
 Sa zemljama tzv. Zapadnog balkana predviđeno je zaključivanje
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
 EU je zaključila brojne trgovinske sporazume. Najznačajniji je
Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije
 PRIMARNI IZVORI V
OPŠTI PRAVNI PRINCIPI

 Opšti pravni principi su viša nadređena pravna pravila

 Ona nisu precizno navedena nego ih u svakom pojedinom slučaju
konkretizuje i stvara Sud pravde
 Komunitarno pravo nije usklađeno pa je značajna uloga suda u
tumačenju propisa i popunjavanju pravnih praznina
 Opšti pravni principi mogu proisticati iz 1) ustavnih tradicija država
članica i 2) primarnih izvora komunitarnog prava
 Judikatura Suda pravde je opšte pravne principe pretvorila u
poseban unutrašnji izvor komunitarnog prava
 SEKUNDARNI (DERIVATIVNI) IZVORI PRAVA EU

 Sekundarno pravo stvaraju institucije i organi EU i to: Evropski savet

(Savet EU), Komisija, Evropski parlament i Evropski savet zajedno
sa Evropskim parlamentom
 Sekundarno pravo se izvodi iz Osnivačkih ugovora i sa njim mora biti
usklađeno – zbog toga se naziva i derivativno ili izvedeno pravo
 Zakonitost sekundarnih izvora kontroliše Sud pravde i ovlašćen je da
odlučuje po tužbama koje podnesu: 1) države članice, 2) Evropski
savet, 3) Komisija, 4) pravno ili fizičko lice
 Sekundarni izvori su: 1) uredbe, 2) direktive, 3) odluke, 4)
preporuke i 5) mišljenja
 Uredbe, direktive i odluke su obavezujuće, a preporuke i mišljenja
su neobavezujuće
 Sekundarno pravo se objavljuje u “Službenom listu EU” na 21
zvaničnom jeziku
 SEKUNDARNI (DERIVATIVNI) IZVORI PRAVA EU, II

 Uredbe, direktive i odluke stupaju na snagu na dan koji je u njima

utvrđen, a ako nije navedeno kad stupaju na snagu stupaju
dvadesetog dana po objavljivanju u “Službenom listu EU”
 “Službeni list EU”, objavljuje se pod oznakama L i C. Oznaka L
(Legislation) sadrže svi propisi evropskih institucija. Oznaku C
sadrže pripremni tekstovi: predlozi, stavovi, beleške sa sastanaka,
rezime predmeta pred sudovima
 Uredba: najjači, opšti, apstraktni i obavezujući propis koji se
neposredno i u celosti primenjuje u svim državama članicama EU;
može regulisati i odnos vezan za jednu državu ili jedan njen deo
 Uredba ima nadnacionalno neposredno dejstvo i isključuje pravo
države članice a donose je: Evropski savet, Evropski parlament i
Evropski savet, Komisija i Evropska centralna banka
 SEKUNDARNI (DERIVATIVNI) IZVORI PRAVA EU, III
DIREKTIVE

 Direktive (smernice, uputstva) su osnovni pravni akti za

usklađivanje (harmonizaciju) prava država članica sa komunitarnim
pravom
 Direktive obavezuju države članice (imperativni akti) na koje se
odnosi ali se forma i sredstvo izvršenja direktive (implementacija)
prepušta državama članicama
 Direktiva nije opšti pravni akt jer je, po pravilu, upućena jednoj
državi članici ili jednom broju država članica
 Izuzetno, direktiva je opšti pravni akt ako je upućena svim
državama članicama
 Direktive mogu donositi Evropski savet, Evropski parlament i
Evropski savet i Komisija
 SEKUNDARNI (DERIVATIVNI) IZVORI PRAVA EU, IV
ODLUKE

 Odluke su pojedinačni upravni akti koji u potpunosti obavezuju

subjekte, a ne samo postavljenim ciljem kao direktiva
 Odluka subjektu može: 1) nametnuti određenu obavezu; 2) stvarati
ovlašćenje; 3) sadržavati deklaraciju (konstataciju određenog
stanja) i 4) sadržavati odbijanje komunitarnog organa ili institucije
da donese odluku o određenom pitanju
 Odluke Komisije i Evropskog saveta koje utvrđuju novčane obaveze
su izvršni naslovi, osim državama
 Ako su odluke upućene državama pravna ili fizička lica se na njih
mogu pozvati samo ako ih države svojim merama uvedu u
nacionalno zakonodavstvo
 Zakonitost odluke ocenjuje Sud pravde na zahtev pravnog ili fizičkog
lica koje je u odluci imenovano
 SEKUNDARNI (DERIVATIVNI) IZVORI PRAVA EU, V
PREPORUKE I MIŠLJENJA. OSTALI IZVORI

 Preporuke i mišljenja su pravno neobavezujući akti

 Preporukom komunitarni organi i institucije pozivaju određenu
državu članicu na doređeno ponašanje koje je od interesa za EU
 Mišljenje komunitarnih organa i institucija je stav (izjava) o
određenom pitanju dato na zahtevpravnog ili fizičkog lica
 Zakonitost preporuka i mišljenja nije moguće, po pravilu, pobijati
pred sudom pravde
 Nacionalni sudovi moraju uzeti u obzir preporuke i mišljenja Suda
pravde u postupku tumačenja i primene nacionalnog prava
 Ostali izvori: deklaracije, zaključci, komunikacije, rezolucije,
memorandumi, akcioni planovi
 SEKUNDARNI (DERIVATIVNI) IZVORI PRAVA EU, VI
EVROPSKO OBIČAJNO PRAVO. PRAKSA SUDA PRAVDE

 Evropsko običajno pravo stvaraju države članice EU i organi i

institucije EU
 Ako države članice stvaraju određeni običaj nastaje primarno
evropsko pravo iz običaja, a kada organi i institucije stvaraju običaj
nastaje sekundarno pravo EU
 SUDSKA PRAKSA Suda pravde je de facto izvor komunitarnog prava
kad tumači propis primarnog ili sekundarnog prava ili se
popunjavaju pravne praznine
 Sud pravde donosi odlukeo prethodnim pitanjima u vezi: 1)
tumačenja Ugovora i 2) valjanosti i tumačenja akata koje su doneli
organi i institucije EU i Centralne banke i tumačenja statuta tela
koja su osnovana aktom Evropskog saveta, ako je tim statutom to
predviđeno
 Nacionalni sud može zatražiti od Suda pravde prethodno mišljenje.
Stav Suda pravde dužan je da sledi nacionalni sud
 KOMUNITARNO PRAVO I PRAVO DRŽAVA ČLANICA

 Da bi bilo primenjeno u državi članici komunitarno pravo mora biti

prihvaćeno od pravnog poretka te države – donošenjem
odgovarajućeg akta u državi članici
 Samostalnost pravnog sistema EU je ojačala naročito putem
Federalne prinudne tužbe
 Ako država članica nije izvršila odluku Suda pravde Komisija EU je
ovlašćena da državi članici pruži priliku da na oddluku iznese svoje
primedbe i da o neizvršenju odluke obavesti Sud pravde.
Istovremeno Komisija će predložiti Sudu visinu paušalnog iznosa
novčane kazne koju bi trebalo da plati država koja ne izvršava
sudsku odluku
 U ostalim situacijama izvršenje upravnih i sudskih akata zavisi od
ponapšanja država članica
 KOMUNITARNO PRAVO I PRAVO DRŽAVA ČLANICA
PRIRODA KOMUNITARNOG PRAVA

 Komunitarno pravo nije deo međunarodnog prava ni deo

nacionalnog pravnog sistema nego proističe iz autonomnog izvora
 Države članice su priznale neposrednu primenu i direktan efekat
komunitarnog prava
 Komunitarno pravo ima primat nad nacionalnim pravom država
članica
 NEPOSREDNA PRIMENA KOMUNITARNOG PRAVA: podobnost akata
komunitarnog prava da bude neposredno (direktno) primenjeno od
nacionalnih sudova a posredno i Suda pravde bez donošenja
naknadnih normi država članica
 Neposredna primena je ustanovljena Ugovorom za uredbe
 Sud pravde je, međutim, uveo pojam DIREKTNOG EFEKTA normi
komunitarnog prava i tako direktnu primenu ovog prava proširio i na
određene druge odredbe Ugovora i obavezne akte sekundarnog
komunitarnog prava
 DIREKTAN EFEKAT (DEJSTVO) KOMUNITARNOG PRAVA

 Direktan efekat je podesnost odredbi komunitarnog prava da

neposredno stvaraju prava i nameću obaveze na koje se subjekti
mogu pozvati bez intervencije organa država članica
 Nacionalni sudovi, a prilikom odlučivanju o prethodnom pitanju, i
sud pravde dužni su da primene
 Sve norme kom. prava nemaju direktan efekat nego samo one
koje imaju direktan efekat za subjekte u jednom odnosu, a ne
samo efekat za države ili samo za pojedince
 Norme kom. prava imaju direktan efekat ako:
1) Norma sadrži jasnu obavezu države članice
2) Da je norma “pravno savršena” ili “samoizvršiva” – sama
proizvodi efekat
3) Za primenu ove norme se ne može tražiti donošenje akta od EU
ili države članice
 DIREKTAN EFEKAT (DEJSTVO) KOMUNITARNOG PRAVA, II

4) Države članice ne mogu imati diskreciono ovlašćenje za ispunjenje

obaveze
DIREKTNI EFEKAT OSNIVAČKIH UGOVORA
Ugovor o osnivanju nije odredio koje njegove norme imaju direktan
efekat
O direktnom efektu Sud pravde se prvi put izjasnio u slučaju
privrednog društva Van Gend & Loos koje je podnelo tužbu pred
Upravnim sudom osporavajući holandskoj carinskom organu da na
uvezeni formaldehid u toku 1960 iz SRN primeni uvećanu carinsku
stopu od 8% iako je 1.1. 1958. stupio na snagu Ugovor o EEZ po
kome je za iste proizvode carina 3%
DIREKTNI EFEKAT SPORAZUMA SA TREĆIM DRŽAVAMA
Sud pravde je priznao direktni efekat sporazumima EEZ sa Grčkom,
Portugalijom i prilikom zaključenja Opšteg sporazuma o carinama -
GATT