Земљорадња

Иван Добретић III-3

Земљорадња
 Земљорадња је грана пољопривреде која обухвата обрађивање земљишта,
гајење биљака и добијање производа биљног порекла.
 Дели се на ратарство, воћарство и виноградарство.
Ратарство
 Ратарство даје основне намирнице за исхрану људи, сировине за неке
гране лаке индустрије и сточну храну.
 73,11% пољопривредних површина у Србији је користи за земљорадњу.
 Најважнији ратарски производ су жита.

Површине под ратарским културама (2011)

жита
индустријско биље
крмно биље
поврће
кромпир
махунарке
семенски и садни материјал
цвеће и украсно биље
остало
0 10 20 30 40 50 60 70 80

Површине под ратарским културама (2011)

Пшеница и кукуруз
 Пшеница и кукуруз су најважније житарице и оне заузимају највећи део
ораничних површина.
 Пшеница је основна намирница у исхрани, а кукуруз се углавном користи
за исхрану стоке и мањим делом у прехрамбеној индустрији.
 Употребом сортних врста ове житарице приносима надмашују остале
пољопривредне културе. За ово је највише заслужан Институт за кукуруз
„Земун Поље“.
 Војводина је најважнија овласт за гајење пшенице и кукуруза.
Раж, јечам и овас
 Гаје се у планинским областима до 1500 m надморске висине.
 Користе се као сточна храна, али због напуштања пољопривредних
површина у планинским деловима, производња ових жита је у сталном
паду. Изузетак овог пада је пивски јечам који је основа за индустрију
пива.

Раж Јечам Овас

Индустријске биљке
 Индустријске биљке су углавном сировине за прехрамбену, текстилну и
дуванску индустрију. Мањим делом се ове биљке користе и у друге сврхе.
 Шећерна репа - користи се у индустриској производњи шећера, али је
веома корисна и као сточна храна. Србија је значајан произвођач шећерне
репе у Европи. Највише се производи у Војводини.
 Сунцокрет - најпознатија индустријска биљка поред шећерне репе. Он се
од Другог светског рата користи за производњу уља.
 Узгаја се и хмељ зато што се користи у производњу пива. Конопља и лан
се користе за производњу грубих влакана за канапе и грубо платно.
Узгајање дувана је у порасту од 2002. године.
Крмно биље
 Производња крмног биља је основа за интезивно сточарство и ове биљке
имају велику улогу у побољшању плодности земљишта зато што детелина,
сточни грашак и грахорица својим корењем везују азот.
Поврће
 Има велики значај у исхрани становништва.
 Најважније повртарске културе у Србији су кромпир, пасуљ, купус, лук,
парадајз и паприка.
 Уз житарице су највећи пољопривредни производ наше земље.
 Кромпир - поред исхране користи се и у производњи алкохола и скроба.
Узгаја се у брдским крајевима.
 Пасуљ - гаји се као међукултура на кукурузном пољима. Узгаја се у
равницама Централне Србије, Западног и Јужног Поморавља.
Поврће
 Купус - захтева влажно и плодно земљиште. Уз наводњавање се може
узгајати у целој Србији, али је најзначајније подручје његове производње
јужна Бачка (Футог).
 Паприка је обележје производње појединих крајева. Највише се гаји у
Јужном Поморављу и на самом северу Војводине.
 Остале врсте поврћа (грашак, шаргарепа, ротква, краставци...) производе
се у мањим количинама углавном у околини градова.
Воћарство
 Веома је значајна грана у структури пољопривреде Србије због повољног
рељефа и климатских услова. Углавном се узгаја средњоевропско воће.
 Највише се гаји на приватним поседима у брдовитим крајевима Централне
Србији, Косова и Метохије. У 2012. години воћњаци су заузимали 5%
површине кориштене за пољопривреду, а од тога су плантажни воћњаци
заузимали скоро две трећине. Највећу површину тренутно заузимају шљиве,
па јабуке.
 Шљива- најраспрострањенија врста воћа и даје највећи род. Највећи број
стабала налази се у Шумадији, Мачви, Подрињу као и у Западном и Јужном
Поморављу. Због слабије потражње користи се у производњи ракије, џемова
и сокова.
 Јабука- користи се у исхрани много више од шљива. Највећи број стабала је
у Војводини, Подунављу, околини Београда и на Косову и Метохији.
Прерађује се и у сокове.
 Плантажно се гаје се и брескве, кајсије, вишње и трешње. Највећи део овог
воћа прерађује се у џемове и сокове.
Шљива Јабука
Виноградарство
 Винова лоза није захтевна када су у питању услови за узгој. Успева у
песковитом које је сиромашно хумусом, али зависи од климатских услова.
 Винову лозу почели су да узгајају у Србији још Римљани у 4. веку и то на
Фрушкој гори и у околини Смедерева.
 Највећи део се прерађује у вино док се мањи део користи у исхрани.