Земљорадња Земљорадња је грана пољопривреде која обухвата обрађивање земљишта, гајење биљака и добијање производа биљног порекла. Дели се на ратарство, воћарство и виноградарство. Ратарство Ратарство даје основне намирнице за исхрану људи, сировине за неке гране лаке индустрије и сточну храну. 73,11% пољопривредних површина у Србији је користи за земљорадњу. Најважнији ратарски производ су жита.
Пшеница и кукуруз Пшеница и кукуруз су најважније житарице и оне заузимају највећи део ораничних површина. Пшеница је основна намирница у исхрани, а кукуруз се углавном користи за исхрану стоке и мањим делом у прехрамбеној индустрији. Употребом сортних врста ове житарице приносима надмашују остале пољопривредне културе. За ово је највише заслужан Институт за кукуруз „Земун Поље“. Војводина је најважнија овласт за гајење пшенице и кукуруза. Раж, јечам и овас Гаје се у планинским областима до 1500 m надморске висине. Користе се као сточна храна, али због напуштања пољопривредних површина у планинским деловима, производња ових жита је у сталном паду. Изузетак овог пада је пивски јечам који је основа за индустрију пива.
Раж Јечам Овас
Индустријске биљке Индустријске биљке су углавном сировине за прехрамбену, текстилну и дуванску индустрију. Мањим делом се ове биљке користе и у друге сврхе. Шећерна репа - користи се у индустриској производњи шећера, али је веома корисна и као сточна храна. Србија је значајан произвођач шећерне репе у Европи. Највише се производи у Војводини. Сунцокрет - најпознатија индустријска биљка поред шећерне репе. Он се од Другог светског рата користи за производњу уља. Узгаја се и хмељ зато што се користи у производњу пива. Конопља и лан се користе за производњу грубих влакана за канапе и грубо платно. Узгајање дувана је у порасту од 2002. године. Крмно биље Производња крмног биља је основа за интезивно сточарство и ове биљке имају велику улогу у побољшању плодности земљишта зато што детелина, сточни грашак и грахорица својим корењем везују азот. Поврће Има велики значај у исхрани становништва. Најважније повртарске културе у Србији су кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз и паприка. Уз житарице су највећи пољопривредни производ наше земље. Кромпир - поред исхране користи се и у производњи алкохола и скроба. Узгаја се у брдским крајевима. Пасуљ - гаји се као међукултура на кукурузном пољима. Узгаја се у равницама Централне Србије, Западног и Јужног Поморавља. Поврће Купус - захтева влажно и плодно земљиште. Уз наводњавање се може узгајати у целој Србији, али је најзначајније подручје његове производње јужна Бачка (Футог). Паприка је обележје производње појединих крајева. Највише се гаји у Јужном Поморављу и на самом северу Војводине. Остале врсте поврћа (грашак, шаргарепа, ротква, краставци...) производе се у мањим количинама углавном у околини градова. Воћарство Веома је значајна грана у структури пољопривреде Србије због повољног рељефа и климатских услова. Углавном се узгаја средњоевропско воће. Највише се гаји на приватним поседима у брдовитим крајевима Централне Србији, Косова и Метохије. У 2012. години воћњаци су заузимали 5% површине кориштене за пољопривреду, а од тога су плантажни воћњаци заузимали скоро две трећине. Највећу површину тренутно заузимају шљиве, па јабуке. Шљива- најраспрострањенија врста воћа и даје највећи род. Највећи број стабала налази се у Шумадији, Мачви, Подрињу као и у Западном и Јужном Поморављу. Због слабије потражње користи се у производњи ракије, џемова и сокова. Јабука- користи се у исхрани много више од шљива. Највећи број стабала је у Војводини, Подунављу, околини Београда и на Косову и Метохији. Прерађује се и у сокове. Плантажно се гаје се и брескве, кајсије, вишње и трешње. Највећи део овог воћа прерађује се у џемове и сокове. Шљива Јабука Виноградарство Винова лоза није захтевна када су у питању услови за узгој. Успева у песковитом које је сиромашно хумусом, али зависи од климатских услова. Винову лозу почели су да узгајају у Србији још Римљани у 4. веку и то на Фрушкој гори и у околини Смедерева. Највећи део се прерађује у вино док се мањи део користи у исхрани.