ISTOČNA EVROPA

Источна Европа је регија Европе која захвата 53,5% површине истоименог континента, односно 5.582.351

km2, у којој живи око 26,3% укупне европске популације, тачније око 200.105.253 становника.

Границе:
Север – Баренцово море
Југ – Црно море, Кавказ и Каспијско језеро
Исток – планина Урал
Запад – Балтичко море и Карпати
ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Рељеф: Највећи део Источне Европе

заузима пространа Источноевропска
низија (Руска равница). Равницу прекида
неколико побрђа, која представљају
главна речна развођа Источне Европе.

У темељу низије лежи стара платформа

покривена дебелим седиментним слојем,
док старе стене избијају на површину
само у најсевернијим делу (
полуострво Кола).

Највећа низија у Европи.

Просечна висина 170м.

Прикаспијска низија (-28м)

Побрђа: Валдајско и Доњецко
Набране планине: јужни и југозападни део- Кавказ (Елбрус 5642м), Карпати
Раседна планине: Урал
ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Клима:
Континентална (највећи део регије)
Измењено средоземна (приобаље Црног
мора, Крим)
Степска (Прикаспијска низија)

Смањују падавине

Зиме дуже
ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Хидролошке карактеристике

Каспијско језеро:
Најдужа река Европе – Волга
Извире на Валдајском побрђу и улива се
у Каспијско језеро
Урал

Црно море:
Дњепар и Дњестар
индиректно Дон преко Азовског мора

Бело море:
Двина

Баренцово море:
Печора

Велики значај: пловидба, наводњавање, водоснадбевање, производњу електричне енергије

Језера: Ладога и Оњега
ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Педолошке карактеристике

Више типова земљишта

Најзначајнији:
Чернозем најзаступљенији
Песковито земљиште, северни део
ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Вегетација

У директној вези са климом

југ-Црно море-средоземна вегетација
Каспијско језреро- полупустињска
степе-ниска вегетација без дрвећа
средишњи део –листопадне шуме
северни део –тајге (четинари)
крајњи север – тундре (лишајеви и
маховине)
ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

СТАНОВНИШТВО

Највећа регија Европе која захвата 53,5% површине истоименог континента, односно 5.582.351 km2, у којој живи
око 26,3% укупне европске популације, тачније око 200.105.253 становника.

Депопулација
емиграција
низак или негативан природни прираштај
Неравномерна густина насељености
Москва — 2015. 12.197.596 — површина 17.125.187 km2 (1)
— густина 4.626[2] ст./km2 Становништво ‍
Агломерација 20.858.372[3] — 2017.[2] 146.804.372 (9)
— густина 8,57 ст./km2 (217)
Санкт Петербург — 2015. 5.191.690
— густина 3.607,85 ст./km2
Волгоград
Кијев
Слабо насељене облсти : Сибир и Кавказ
ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

СТАНОВНИШТВО

Хришћани православци (већина) – Русија

Католици – могу се наћи Украјина, Молдавија

Протестанти – Балтичке земље

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Привреда
Петнаест година након пропасти комунизма, тачније након распада Совјетског Савеза 1990. године, руска
економија се 2005. године приближила економијама средње развијених земаља слободног тржишта.

Пољопривреда – Источно европска низија

пшеница , сунцокрет, шећерна репа, као и чај и ђумбир .

Индустрија- Унутрашњност (металургија и тешка индустрија)

Природна богатства:
Каспијска област Доњецки басен
Уралска област нафта, гас Подмосковски басен угаљ север Русије – Курск гвожђе
Долина Волге Уралски
Печорски

Украјина -Криви рог – гвожђе, Никопољ- манган

Данас се руска економија углавном темељи на :извозу енергената (нафте и земног плина), где се посебно
издвајају компаније Гаспром и Лукоил, и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска
металургија и са њом повезана производња машина, аутомобила као што је Лада и авиона преживљавају
захваљујући високим царинама које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа.
ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Култура

Русија има огромну културну баштину. Нарочито у 19. и 20. веку постигнути су велики успеси у: балету, музици,
драми, књижевности и филму. Средњовековни руски уметници су мање познати или анонимни, а изузетак је
сликар Андреј Рубљов.

Многи руски писци спадају у врх светске књижевности: Фјодор Достојевски, Максим Горки, Борис Пастернак,
Александар Солжењицин, Лав Толстој, Антон Чехов и Иван Тургењев. Ту су и песници: Александар Пушкин,
Михаил Љермонтов, Ана Ахматова и Сергеј Јесењин.

Музичари који имају украјинско порекло попут Петра Иљича Чајковског, Игора Стравинског и других спадају
међу најпознатије композиторе на свету.

Музеј Ермитаж у Санкт Петербургу поседује 3 милиона предмета, и по томе је међу највећим у свету, а први је
по опсегу колекције уметничких слика. Део колекција Ермитажа (руска уметност) је 1895. издвојен у Руски
музеј. Природњачки музеј Кунсткамера, отворен 1719. по замисли Петра Великог, био је први музеј у Русији.
ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ТУРИЗАМ

Бележи развој од касних совјетских времена, прво домаћи, а затим и међународни. Богато културно наслеђе и
велика природна разноликост сврставају Русију међу најпопуларније туристичке дестинације на свету. Не
рачунајући Крим, земља садржи 23 места Унескове светске баштине, док се још мноштво налази на
Унесковим оквирним листама.

Културни туризам – углавном у градовима.

Припјат у Украјини

Природни туризам
Седам руских чуда, најпопуларнијих туристичких дестинација изабраних на националном гласању 2008,
укључују Бајкалско језеро, Долину гејзира, стене Манпупунер и планину Елбрус. Остала подручја која прувлаче
туристе су Камчатку са вулканима и гејзирима.

Здравствени туризам
Бројни бањски градови, међу којима су најпознатији Камчатска Покрајина, Алтајска Покрајина, Краснодарска
Покрајина, Ставропољска Покрајина и регион Северног Кавказа у Русији.

Зимско спортски туризам

Скијалишта су прилично честа, а Зимске олимпијске игре 2014. одржане су у Сочију, где се налазе најпознатија
скијалишта. Друга најпопуларнија су на Северном Кавказу.
ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

САОБРАЋАЈ

Велике удаљености и често сурови климатски услови веома су утицали су на развој транспортне
инфраструктуре у Русији. У превозу робе, а и путника још увек доминантну улогу има железница. Железничка
мрежа има 87.000 km пруга у јавној употреби и 63.000 km индустријских пруга. Удео железнице у укупном
превозу робе је 83,2%, а путника 40,9%. У Русији се налази и најдужа светска железничка пруга, 9.289 km дуга
Транссибирска железница која повезује Москву и Владивосток на Тихом океану.

Иако је путна инфраструктура у прилично лошем стању, без савремених ауто-путева, путни превоз је у успону.
Аутомобил је данас у Русији све мање статусни симбол, посебно у великим градовима што доводи до великих
гужви и једне од највећих стопа смртности у друмским саобраћајним несрећама у Европи.

Ваздушни превоз је у сталном порасту па има доминантну улогу у путничком превозу на релацијама већим од
1.500 km.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ