REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA

Regulacija aktivnosti gena

Brazdanje predstavlja prvi proces embrionalnog razvića koji započinje odmah nakon formiranja
zigota.
Brazdanje se sastoji od niza uzastopnih mitotskih deoba kojima se od jedne ćelije – zigota, dobija
višećelijski stupanj – blastula.

Ćerke ćelije koje nastaju prilikom brazdanja, nazivaju se blastomere.

Prvo nastaju dve blastomere, pa 4 , pa 8 , 16, 32, 64 itd...

zigot 2 blastomere 4 blastomere 8 blastomera 32 blastomere blastula

Regulacija aktivnosti gena

citodiferencijacija

glatka mišićna ćelija

neuron

epitelna ćelija

zigot

eritrocit

srčana mišićna ćelija

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

 Sve ćelije jednog višećelijskog organizma sadrže iste gene.

 Različiti geni u različitim ćelijama aktivni.

 Različiti geni aktivni u različitim periodima ontogeneze.

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Ova oblast molekularne biologije se bavi mehanizmima koji

regulišu tj. upravljaju procesima koji dovode do aktivnosti
gena.
To je i najteži deo molekularne biologije jer su ti mehanizmi
kontrole i regulacije izuzetno složeni.

Ekspresija gena = sinteza funkcionalnog produkta

Krajnji cilj ekspresije ili aktivnosti gena jeste
stvaranje njegovog funkcionalnog produkta, odnosno,
funkcionalnog proteina.

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

U svakoj ćeliji jednog organizma postoje geni koji moraju uvek biti aktivni – to su oni geni čiji
su produkti esencijalni za život jedne ćelije, tj. koji su neophodni svakoj ćeliji u svakom
trenutku housekeeping geni.

• aktivni geni u skoro svim ćelijama:

proteini citoskeleta, histoni, nehistonski
proteini hromatina, proteini retikuluma
ribozomalni proteini, enzimi glavnih
metaboličkih puteva

Medjutim, veliki broj proteina je potreban samo u specifičnom trenutku ili pod specifičnim
okolnostima i zato aktivnost gena koji kodiraju takve gene mora biti regulisana i uskladjena sa
potrebama.

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Operon je u genetici funkcionalna jedinica regulacije genetičke aktivnosti koja se sastoji iz promotora, operatora i jednog ili
više strukturnih gena

Bakterijska ćelija
Hromozom

Skrukturni geni
Promotor Operator

Operon
1. Promotor - deo gena sadrži sekvencu koda koju u procesu traknskripcije
prepoznaje RNK polimeraza
2. Operator deo operona je zadužen za interakciju sa specifičnim proteinima koji
bilo stimulišu transkripciju (induktori) ili je sprečavaju (represori). (DEO JE
PROMOTORA I NE PREPISUJE SE)
3. Strukturni geni koji se prepisuju i prevode u protein

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Laktoza prisutna u podlozi

Laktoza

Laktoza vezana
za represor Represorni protein

RNK polimeraza

Transkripcija

iRNK

Enzim koji razlaže

Translacija
laktozu je prisutan

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena
Bakterijska ćelija
Hromozom Laktozni operon

Skrukturni geni
Promotor Operator

DNK

Bez laktoze u podlozi

RNK polimeraza

DNK Represorni protein

Transkripcija

iRNK

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

TRANSKRIPTAZA
(RNK POLIMERAZA
II)

OPŠTI TRANSKRIPCIONI FAKTORI

(proteini)

PROMOTOR

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Promotor
Pojačivač

Transkriptaza

Stimulatorski nizovi nukleotida u DNK (enhenseri – pojačivači) predstavljaju DNK sekvence koje nakon
vezivanja regulatornih proteina dovode do naglog porasta aktivnosti gena.
Ovi nizovi nukleotida najčešće se nalaze u okviru promotora ili na hiljade baznih parova (do 50 000) uzvodno
ili nizvodno od gena čiju aktivnost povećavaju. Mogu se nalaziti i u okviru gena koji se prepisuje.
Ubrzavaju stopu transkripcije i do 200 puta.
Utišivači imaju suprotan efekat od pojačivača, smanjuju stopu transkripcije.

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Pojačivači

specifični
transkripcioni
faktori.

specifični
transkripcioni
faktori.

Rnk
specifični polimeraza
transkripcioni II
faktori.

Za pojačivače i utišivače se vezuju regulatorni proteini koji se nazivaju specifični transkripcioni faktori.
Pojačivači ili utišivači i za njih vezani specifični transkripcioni faktori, zajedno mogu da utiču na nivo
transkripcije, tj. da ga povećavaju ili smanjuju.

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

DNK

1 Gen
Kada se specifični transkripcioni faktori vežu za, Pojačivač Promotor
na primer, pojačivač, dolazi do savijanja molekula
DNK usled čega taj pojačivač dolazi u blizinu
promotora gena na koji deluje. Tada će pojačivač Specifični
transkripcioni
početi da ‘’privlači’’ u tu regiju opšte faktori
transkripcione faktore a kada se njihov nivo Opšti transkripcioni
poveća, oni će se češće vezivati za promotor tog Opšti transkripcioni faktori
faktori
gena i tako će se povećati nivo njegove
transkripcije.
2
Ako se radi o utišivačima, efekat će biti suprotan,
tj. doći će do smanjenja nivoa opštih Transkriptaza
transkripcionih faktora u tom regionu a samim tim
će se smanjiti i nivo transkripcije gena koji je
meta delovanja ovog regulacionog mehanizma.

3
Početak transkripcije

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Heterohromatin je kondenzovan (spiralni

navoji DNK su zbijeni) pa je zbog toga
Jedarova
opna tamnije obojen i lako se uočava u jedru.
Euhromatin je difuzan (rasplinut – manje
Jedarce
su zbijeni navoji DNK) pa je usled toga
svetlije obojen.
Ćelije koje intenzivno sintetišu neki
protein imaju malo heterohromatina, a
dosta euhromatina – njihova jedra su
Euhromatin
nekondezovani
svetlija, jer je
hromatin HETEROHROMATIN NAJVEĆIM
DELOM NEAKTIVAN U
TRANSKRIPCIJI, DOK JE
Heterohromatin EUHROMATIN AKTIVAN.
kondezovani
hromatin

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

REGULACIJA NIVOA KONDENZACIJE HROMATINA

Struktura hromatina igra važnu ulogu u regulaciji ekspresije eukariotskih gena. Nivoi organizacije hromatina , kao što su
nukleozomalno vlakno i hromatinsko vlakno, ne ometaju transkripciju ali svi viši nivoi ‘’pakovanja’’ hromatina je sprečavaju.

Kondezovani hromatin

Nekondezovani hromatin

Transkripciono aktivniji regioni

hromatina imaju manje kondezovanu
strukturu koja omogućuje pristup
R.N.K. polimerazi i drugim
regulatornim molekulima.

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Faktori koji utiču na ekspresiju gena a pri tom nisu odredjeni sekvencom nukleotida na DNK (što znači da
nisu genetski faktori), nazivaju se EPIGENETSKI FAKTORI.

Najvažniji epigenetski faktori su metilacija DNK i acetilacija histona.

Metilacija DNK povećava stepen kondenzovanosti hromatina i samim tim smanjuje transkripcijsku
aktivnost. Demetilacija DNK dovodi do dekondenzacije hromatina i čini regione transkripcijski aktivnim.

Acetilacija histona dovodi do dekondezacija i povećanja transkripcijske aktivnosti a deacetilacija histona

ima suprotan efekat.

TRANSKRIPCIONO TRANSKRIPCIONO
AKTIVNI REGIONI NEAKTIVNI REGIONI

DNK metilacija deacetilacija

DNK demetilacija acetilacija

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena
Acetilacija histona
Bez Acetilacije

Kondezovani
nukleozomski paketi

Acetilacija
D.N.K. Dostupna za
transkripciju

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Šine-Dalgarnov niz omogućava vezivanje iRNK za manju subjedinicu ribozoma.

Za vezivanje iRNK i manje subjedinice ribozoma potreban je eIF-2 proteinski faktor.
Fosforilacijom eIF-2 faktora smanjuje se njegova aktivnost.

startni
 Šine-Dalgarnov niz kodon

iRNK

rRNK manje
subjedinice
ribozoma

Regulacija aktivnosti gena

Regulacija aktivnosti gena

Posttranslaciona obrada proteina i degradacija proteina

Osnovni ciljevi post-translacionih modifikacija:
a) stvaranje funkcionalno aktivnog proteina
b) usmeravanje sintetisanog proteina na njegovo mesto delovanja

Proteolitičko razlaganje

1) uklanjanje metionina
2) ograničena proteoliza, obrada neaktivnih proteina tzv. proproteina
( tripsinogen tripsin, himotripsinogen himotripsin )
3) obrada poliproteina (jedan polipeptidni lanac koji sadrži više proteina,
proopiomelanokortin-obradom nastaje najmanje 8 različitih polipeptidnih hormona)

Kovalentne modifikacije – više od 150 različitih modifikacija amino-kis. u sastavu proteina

1.fosforilacija – katalizuje je proteinske kinaze koja sa ATP_a fosfatnu grupu prenose na

serinske, tirozinske i treoninske ostatke u proteinu. Fosforilacija može stimulisati ili
smanjiti biološku aktivnost proteina.

2. glikozilacija (dodavanje oligosaharida)

3. acetilacija

Regulacija aktivnosti gena