ZABORAVLJENI LJUDI SIGMUNDA

FROJDA: POLITIČKI ASPEKT

KULTURE SEĆANJA U ČITANJU
GOCETA SMILEVSKOG
NAUČNI SKUP SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM „DRUŠTVO I POLITIKA“
SCIENTIFIC CONFERENCE WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION „SOCIETY AND POLITICS“
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA UNIVERZITETA U BANJOJ LUCI, 29. I 30. SEPTEMBAR 2021. GODINE
FACULTY OF POLITICAL SCIENCES, UNIVERSITY OF BANJA LUKA, 29-30 SEPTEMBER 2021

Petra Mitić
 UMETNOST KAO SEĆANJE I FORMA FIKCIJSKE REKONSTRUKCIJE
STVARNOSTI

-
„Stvaranje ovog romana bilo je
poput rekonstrukcije, ili, tačnije,
zamišljanja i maštanja, jednog
portreta sa kojeg je vreme zbrisalo
gotovo sve boje, i na platnu ostavilo
nekoliko tačaka koje su sugerisale
tragiku postojanja’’ (Smilevski,
2019)
 ČITANJE KAO UČEŠĆE U AVETINjSKOJ ROMANSI I POLITIČKI GEST
PREOSMIŠLJAVANJA

 čitalac koji stupa u svojevrsnu avetinjsku romansu (ghostly romance) sa tekstom nije više u
prevashodnoj ulozi da tekst razume (to je još uvek ostajanje na kognitivnoj ravni), koliko da
sa njim uspostavi jedno dubinsko emotivno prožimanje
 premeštanje fokusa sa načina na koji se stvara značenje na način na koji čitalac reaguje, na
koji se on čak i brani od teksta koji ga proganja, Piars objašnjava kao premeštanje sa
epistemološke na ontološku ravan čitanja. Politika čitanja, a u okviru te politike i rodno
pozicionirano iskustvo, postaje tako ontološko pitanje kao neodvojivo od hermeneutike
 traumatske tačke kolektivne prošlosti i kultura sećanja (Alaida Asman)
 „Ovo je kraj Evrope“ (p. 7)
 dve percepcije stvarnosti koje se, nalik na dva zvona, večito sudaraju u suštinskoj
nemogućnosti međusobnog razumevanja
Narcisoidna samoća onoga koji je video samo sebe: Frojd u čitanju
Smilevskog

 spajanje dva lica – privatnog lica Frojda i zvaničnog lica naučnika

 simboli darivanja koje ubija
 Ambivalentnost dara i ptica koja čupa vlastito srce kao metafora žene i sestre koja na
izdajničke darove uzvraća ljubavlju i razumevanjem – kao svojom konačnom žrtvom
 pukotina nade na mestu gde se za samu Adolfinu, i hiljade drugih, svaka nada zauvek
okončava
 žena nije tek pasivna žrtva koja ka svom neumitnom tragičnom kraju odlazi a da nije razumela
zašto je do njega uopšte moralo doći
 sećanje na scenu rastanka
 dijalog brata i sestre u snu i uteha bratu koji konačno shvata u čemu je njegova krivica
Pojam Edipovog kompleksa i njegove konsekvence na Frojdovo
razumevanje kulture

 središnje mesto teorije psihoanalize budući da ga je Frojd sagledavao kao jezgro celokupnog
psihičkog razvoja pojedinca, kao jezgro kulture i svih patoloških poremećaja ličnosti
 „Sistemi etike, religije, pa i same civilizacije, tvrdi Frojd, izgrađeni su upravo na ovoj dinamici
oca i sina“(Sprengnether 2018: 66)
 Erih From ističe da se u različitim oblicima ovog mita koji prethode antičkoj drami Edipov lik
uvek dovodio u vezu sa kultom Erinija i boginje zemlje Demetre, a da je njegova artikulacija, u
vreme kada je postao dostupan Sofoklu, već bila prilagođena patrijarhalnom obrascu
 Frojd je bio prinuđen da u grčkoj tragediji vidi umetničku ilustraciju sopstvenih ideja
Gubitak smisla u kontekstu civilizacijske fuge Goceta Smilevskog

 svedočanstvo ne samo jednog konkretnog vremena, i usuda onih koji su u njemu stradali
 nedvosmislene implikacije i na sadašnje i buduće vreme, i naše vlastito mesto u svetu koji se
zapravo i nije radikalno izmenio – to je i dalje svet koji počiva na pogubnoj kulturnoj matrici
patrijarhata, koji je Frojd video kao poredak bez alternative
 svet u kome naše imaginarno još uvek sledi obrazac koji opisuje/problematizuje grčka tragedija,
a čiju okosnicu čini nekažnjeno ubistvo majke (Luce Irigaray)
 Poslednje darivanje kao zaveštanje drugačijoj budućnosti
 civilizacijska fuga upravo zbog toga što smrt u gasnoj komori predstavlja zastrašujući ali
logični završetak jedne kulturne matrice koja počiva na nepriznatom i neprepoznatom sadizmu
patrijarhalne kulture