PROJEKTOVANJE I

IZVOĐENJE AB RAMOVSKIH
KONSTRUKCIJA
 Karakteristike, primena i sistemi
• Okvir (ram) je element sastavljen, najčešće, od vertikalnih
elemenata (stubova) i horizontalnih greda (rigli).
• Okvir je osnovni konstruktivni element velikog broja AB inženjerskih
konstrukcija i konstrukcija u zgradarstvu.
• Prost okvir je deo konstrukcije sastavljen od grede i dva stuba, pri
čemu stubovi mogu biti vertikalni ili kosi, konstantnog ili promenljivog
poprečnog preseka. Grede mogu biti horizontalne ili kose,
pravolinijske ili poligonalne ili nekog drugog oblika:
• Oslonci okvira su, po pravilu, nepomerljivi. Nepomerljivost
fundamenata se, u slučaju manjih horizontalnih sila, postiže
prenosom horizontalne sile na tlo putem trenja između kontaktne
površine temelja i tla.
• U slučaju većih horizontalnih sila, temelji (ili stubovi neposredno
iznad temelja) se međusobno povezuju zategom, koja prima
horizontalnu komponentu reakcije.
• Izborom veze između stubova i rigle (kruta ili zglobna) utiče se na
veličinu statičkih uticaja u pojedinim presecima okvira.
• Zglobna veza stuba i rigle pogodna je za montažnu izvedbu, zbog
jednostavnosti oblika sastavnih delova rama.
• Kruta veza je pogodna za monolitne konstrukcije, jer zahteva manju
visinu rigle, a samim tim i manju sopstvenu težinu u odnosu na
zglobnu vezu. Ovakvi ramovi, međutim, postaju osetljivi na
nejednaka sleganja oslonaca i temperaturne promene.
 Tipovi okvira
• Ravanski ili prostorni
• Sa jednim ili više polja (jednobrodni ili višebrodni)
• Sa jednom ili više etaža (jednospratni ili višespratni).

Ravanski okviri: a. jednospratni jednobrodni, b. jednospratni

višebrodni, c. višespratni jednobrodni i d. višespratni višebrodni ram
Prostorni okviri
Prema načinu oslanjanja i veze sa temeljima, kao i mođusobnoj vezi
pojedinačnih okvira, razlikuju se:
• okviri sa zglobnim vezama
• okviri sa krutim vezama
• kombinovani.
U statičkom pogledu okviri mogu biti statički određeni ili statički
neodređeni. Osnovni tipovi prostih okvira su:
• okvir na 3 zgloba (slika a)
• okvir na 2 zgloba (slika b)
• uklešteni okvir (slika c).
Specijalan slučaj predstavljaju zatvoreni okviri:
• Prema načinu izvođenja okviri mogu biti:

– monolitni (izvedeni betoniranjem u oplati na licu mesta), ili

– montažni (elementi se izvode van mesta ugradnje - u

pogonu za prefabrikaciju ili na samom gradilištu, a konstrukcija
se ostvaruje postavljanjem gotovih, prefabrikovanih, elemenata
u projektovani položaj i njihovim međusobnim povezivanjem).
 Jednospratne ramovske konstrukcije
• Najčešće se primenjuju kod industrijskih hala, skladišta i sličnih objekata.
• Nastaju tako što se okviri jednog pravca postavljaju u niz na određenom
međusobnom rastojanju i međusobno povezuju gredama upravnog
pravca. Ovako se formiraju poprečni i podužni ramovi koji čine skelet.
• Ravanski okvir prima opterećenje u svojoj ravni. Povezivanjem više
okvira gredama suprotnog pravca dobija se prostorna skeletna
konstrukcija koja je u stanju da primi opterećenje iz bilo kog pravca i da
ga preko temelja prenese na tlo.
• Neki uobičajeni oblici jednospratnih okvira:
• Smatra se da su klasične AB ramovske konstrukcije ekonomične za
raspone jednog broda do 25 m, dok se od prednapregnutog betona
mogu racionalno konstruisati i ramovske konstrukcije većeg raspona.

• Uobičajeni oblici poprečnog preseka elemenata rama:

– stubovi - najčešće pravougaonog preseka
– grede - pravougaoni i T-preseci.

• Izbor statičkog sistema:

– statički određeni - kod tla slabih karakteristika, sa mogućim
nejednakim sleganjima oslonaca
– statički neodređeni - tlo dobrih karakteristika, homogeno, bez
opasnosti od nejednakog sleganja oslonaca.

• Zglobna veza stubova sa temeljima daje grede nešto većih

dimenzija, a temelje manjih dimenzija u odnosu na uklešteni ram istog
raspona i opterećenja.
 Višespratne ramovske konstrukcije
• Najčešće se primenjuju u visokogradnji, za konstrukcije stambenih zgrada,
industrijskih i poslovnih zgrada.
• Nastaju tako što se jednospratni okviri postavljaju jedan na drugi i
međusobno povezuju zglobnom ili krutom vezom. Ovako nastali okviri
jednog pravca postavljaju u niz na određenom međusobnom rastojanju i
međusobno povezuju gredama i međuspratnim konstrukcijama upravnog
pravca. Na taj način se formira skelet.
• Uobičajeni rasponi u zgradarstvi su 4 - 10 m.
• Veze između greda i stubova, i stubova i temelja se najčešće projektuju
kao krute.
• Grede se najčešće usvajaju istih dimenzija na svakom spratu, dok
dimenzije poprečnog preseka stubova mogu biti različite po etažama, a
najveće za niže spratove, zbog većih aksijalnih sila.
• Da bi se obezbedilo odgovarajuće ponašanje skeletnih konstrukcija usled
dejstva zemljotresa, skeleti se na određenim mestima ukrućuju vertikalnim
elementima - platnima, koja na sebe primaju horizontalne sile i prenose ih
do temelja.
 Proračun i dimenzionisanje AB
okvira
• Proračunska shema konstrukcije se bira tako da što vernije opisuje
stvarno ponašanje konstrukcije pod uticajem opterećenja, deformacija
tla, promena temperature, skupljanja betona...

• Proračun se odvija u tri faze:

– Orjentaciono usvajanje poprečnog preseka elemenata radi
sračunavanja sopstvene težine;
– Približan proračun konstrukcije radi dobijanja tačnijih dimenzija
preseka elemenata za određivanje njihove krutosti;
– Tačan statički proračun konstrukcije, na osnovu kojeg se
dimenzionišu elementi i konstruiše armatura.
• Orjentacione visine poprečnog preseka greda date su u sledećoj
tabeli, u zavisnosti od raspona i vrste okvira:

• Širina grede se usvaja u granicama 1/3 do 1/2 visine grede.

• Visina poprečnog preseka krajnjih stubova jednospratnih okvira se usvaja 0,6 visine grede, a srednjih stubova 0,5 visine grede.
• Širina stuba je obično jednaka širini grede.
• Grede okvirnih konstrukcija sa pločom međuspratne konstrukcije
čine T ili Г presek, što treba uzeti u obzir pri proračunu krutosti greda
(uzeti u obzir sadejstvujuću širinu ploče).

• Pri proračunu i dimenzionisanju karakterističnih preseka biraju se

najnepovoljnije kombinacije dejstava. Npr., kada deluju moment
savijanja i normalna sila, kombinacije koje treba razmotriti su
sledeće:
– Maksimalni moment savijanja Mmax, odgovarajuća normalna sila
N i transferzalna sila T
– Maksimalna normalna sila Nmax, odgovarajući moment savijanja
M i transferzalna sila T
– Maksimalna transferzalna sila Tmax, odgovarajući moment
savijanja M i normalna sila N.
• Proračun statičkih uticaja može se vršiti primenom računarskih
programa (STRESS, SAP, ASPHALATOS, TOWER i dr.), gde je
posao konstruktera da pripremi ulazne podatke (geometrijski podaci
konstrukcije, krutosti elemenata, opterećenje i dr.)
• Proračun može da se uradi i bez upotrebe računara, pri čemu se
često koriste gotove tablice.

• Tačnost proračuna zavisi od tačnosti polaznih pretpostavki, koje su

često prilično grube (zanemaruje se promena krutosti greda usled
pojave prslina, koje nastaju već pri eksploatacionim opterećenjima;
usvaja se idealno kruta veza stubova i temelja; tlo se smatra
homogenim po celoj površini oslanjanja konstrukcije, zanemaruju se
deformacije usled skupljanja i tečenja betona...).
• Okviri se mogu proračunavati po:

– linearnoj teoriji - dobijaju se uticaji na strani sigurnosti (postoji

rezerva nosivosti). Do loma može doći dostizanjem nosivosti
jednog preseka, dok drugi ostaju neiskorišćeni

– linearnoj teoriji sa ograničenom preraspodelom - ušteda

materijala, bolja raspodela armature duž greda i stubova zbog
ravnomernije raspodele momenata po konstrukciji

– teoriji plastičnosti

– nelinearnoj teoriji
 Čvorovi okvira

• Istraživanja su pokazala da čvorovi najčešće predstavljaju

slaba mesta u okvirnim konstrukcijama. Proračunom se
ustanovilo da su naprezanja u čvorovima veća od
naprezanja u priključnim elementima.

• Dokazano je da do otkazivanja nosivosti čvora, koji nije

pravilno armiran, redovno dolazi zbog krtog loma.
 Osnovne smernice za proračun, armiranje i
betoniranje čvorova okvira

• Nosivost čvorova za eksploataciono opterećenje treba da bude

jednaka nosivosti priključnih elemenata. Ona mora da bude dovoljna
da ne dođe do krtog loma u čvorovima pre stvaranja plastičnih
zglobova u priključnim elementima.

• Proračunom se mora obuhvatiti slučaj mogućeg alternativnog znaka

momenta savijanja u čvoru, ukoliko je moguće da čvor bude
naizmenično opterećen pozitivnim i negativnim momentima
savijanja.
• Armatura u čvoru treba da bude konstruisana tako da se omogući
prihvatanje i prenos sila priključnih elemenata, te osigura
monolitnost i krutost, uz jednostavno izvođenje.

• Izbegavati nastavljanje armature u čvoru.

• Kvalitet betona i njegovo ugrađivanje moraju biti takvi da se dobije

kompaktan i gust beton, bez radnih prekida.
 Ivični čvorovi sa negativnim momentom

• Ispitivanjima je utvrđeno da raspored normalnih napona pri savijanju

ugla okvira, od homogenih materijala, umnogome zavisi od ugla pod
kojim se vezuju greda i stub. Kod veze pod pravim uglom javljaju se
veliki naponi pritiska na unutrašnjoj ivici čvora. Maksimalna vrednost
napona zatezanja ne dostiže se na spoljnoj ivici, već pomereno ka
neutralnoj osi:
• Efekat koncentracije napona pritiska u uglu okvira ublažava se
konstruisanjem vute, koja može biti pravolinijskog ili krivolinijskog
oblika:

• Vute su naročito poželjne kod okvira sa krutim stubovima u odnosu

na rigle i kod okvira u kojima se javljaju veliki ugaoni momenti.
• Zategnuta armatura se povija iz stuba u gredu po poluprečniku koji
mora biti dovoljan da se ne prekorače lokalni naponi na mestu gde
armatura pritiska ("zaseca") beton duž krivine:
• Za preuzimanje sile cepanja postavlja se posebna atrmatura (Aac).
Ova armatura prati oblik glavne zategnute armature u čvoru, a
postavlja se u dva ili tri reda. Šipke se povezuju poprečnom
armaturom zavarivanjem:

• Koso postavljena armatura u unutrašnjem uglu (Aas) smanjuje

napone pritiska u betonu.
 Ivični čvorovi sa pozitivnim momentom

• Primeri nedovoljnog armiranja čvorova okvira napregnutih pozitivnim

momentom savijanja:

• Mogu se uočiti dijagonalne prsline i pojava odvajanja spoljnjeg

(pritisnutog) ugla betona.
• Nosivost ovako armiranih čvorova iznosi svega 20-70% nosivosti
priključnih elemenata za presek uz čvor.
• Bolja nosivost čvora se postiže efikasnijim sidrenjem zategnute
armature u obliku petlje koja obuhvata pritisnutu zonu. Nosivost se
ovim povećava na 75-85% nosivosti priključnih elemenata.
• Predlog armiranja čvora okvira za male visine priključnih elemenata
(d < 50 cm):

• Preporučuje se uvođenje kose armature (Aas):

Aas = 0,5 Aa1 za 0,4%    1,0%

Aas = Aa1 za   1,0%

• Čvorovi okvira, u kojima priključni elementi imaju visinu veću ili
jednaku 50 cm, osiguravaju se kosom i dijagonalnom armaturom za
preuzimanje rezultante zatežuće sile:
 Ivični čvorovi sa momentom alternativnog
znaka
• Kada su čvorovi okvira izloženi naizmenično pozitivnom i
negativnom momentu savijanja preporučuje se sledeći način
armiranja:

3 s1
A av1    A a1
2 h1
3 s 2  h1
A av1   2  A a1
2 h2
 Spoljnji čvorovi višespratnog okvira

• Slika prslina i naponi prianjanja u čvoru:

• Predlog armiranja, u zavisnosti od dimenzija priključnih elemenata:
 Srednji čvorovi višespratnog okvira

• Slika prslina i proračunski model:

• Armiranje:
Još neki detalji...