ПРАВО, ЕТИКА И

ТРАНСРОДНОСТ
 Дефиниција трансродне особе

• Особа се може сматрати трансродном

особом ако је њен родни идентитет
неодређен, или није културолошки повезан
са полом који јој је додељен при рођењу.
• Ове особе могу желети да успоставе нови
родни статус који је у складу са њиховим
родним идентитетом
 ШТА ЈЕ ТРАНССЕКСУАЛНА
ОСОБА?
• Транссексуалцем ​се сматра подгрупом
трансродних, особа, али неки транссексуални људи
одбијају да буду означени као трансродне особе.
• Глобално гледано, већина правних јурисдикција
признаје два традиционална родна идентитета и
друштвене улоге, мушкарца и жену, али имају
тенденцију да искључе било који други родни
идентитет и израз.
Међутим, постоје неке земље које по закону
признају трећи род. Однедавно, постоји веће
разумевање ширих варијација изван
типичних категорија "мушкарац" и "жена", и
многи други називи улазе у литературу,
укључујући
«панџендер»,»џендерквир»,»полиџендер»,
«аџендер».
Термин „транссексуалност“, замењује
се термином „родни индентитет“ или
„родна дисфорија“
Ово покреће многа правна и етичка
питања и аспекте.
Најчешће се ова питања јављају у
оквиру породичног права, а посебно
када је у питању породочино право и
могућност да ове особе имају
партнерово осигурање (социјално,
здравствено).
Степен законског признавања
трансродним људима варира од
државе до државе.
Данас, многе државе дозвољавају
промену пола у матичној књизи
рођених (укључујући и Републику
Србију)
Многе транссексуалне особе,
предузимају операцију за промену
пола, или полу-трајно мењање тела
хормонским средствима, хормонску
терапију. У многим земљама су неке од
ових измена потребне за правно
признавање.
Правни аспекти су директно везани за
област здравствене заштите;
Иста тела или лекари, одлучују да ли
особа може кренути даље у свом
лечењу, а следећи процеси аутоматски
укључују ово мишљење.
У неким је земљама експлицитна
медицинска дијагноза „транссексуализма“
неопходна (барем формално).
У другима, дијагноза "родне дисфорије", или
једноставно чињеница да је неко
успоставио нескладну родну улогу, може
бити довољна за нека, или сва доступна
законска и друга права.
До сада, у више од 30 земаља, донешени су
посебни правни акти који регулишу права
трансродних особа.

Енглеска - Gender Recognition Act, 2004

Шпанија – Gender identity law, 2007
Вијетнам - Transgender Rights Law 2015
 У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Радна група министарства za државну
управу и локалну самоуправу и
Mинистарства зравља Републике
Србије донела је Правилник о начину
издавања и обрасцу потврде надлежне
здравствене установе о промени
пола („Сл. Гласвник РС", бр. 103/2018,
od 26.12.2018.)
Према овом правилнику, гениталне
операције представљају неопходан
услов за промену личних докумената.
 Примедбе на решење
Републике Србије
Припадници трансродне популације,
ово решење виде као половично, јер
сматрају да се њима дискриминише
велики број особа транс - индентитета
које не желе или нису у могућности да
се подвргну операцији из различитих
разлога, укључујући и ризике по
њихово здравствено стање.
Такође, док не заврше процедуре
психијатријске процене и хормонске
терапије, ове особе неће имати
одговарајуће документе који одговарају
њиховом родном идентитету и опису и неће
моћи неометано да се школују, траже
посао, путују ван земље итд.
Трансродна популација није задовољна
овим решењем, сматрају да оно треба
да буде поједностављено и да, као и у
многим европским земљама, буде
неопходна само изјава воље, како би
било могуће променити пол у личним
документима.
 ПРАВА ТРАНСРОДНИХ ОСОБА КАО
ОСНОВНА ЉУДСКА ПРАВА

Мишљење и терија о трансродним

правима често се ослањају на аргументе
„рођени на тај начин“, који тврде да је
родни идентитет урођен, непроменљив и
није повезан са избором.
•Из аргумената људских права, јача
подршка трансродним правима.
Припадници теорије који сматрају
да је право на промену рода
основно људско право, сматрају да
трансродне особе трпе активну
дискриминацију у много различитих
домена, укључујући запошљавање,
стамбена питања и доступност
опште и специјализоване
здравстене заштите.
 KRITIKA TEORIJЕ О
УРОЂЕНОМ РОДУ
Постоји неколико проблема са
тврдњом да је родни идентитет
урођен. Прво, тврдња је у основи
недоказива. Родни идентитет се,
као и било који аспект људског
идентитета, развија током времена.
НЕПРОМЕЊИВОСТ Овај концепт је
проблематичан, јер могућности за
промену нису нужно везане за то да
ли је фактор присутан при рођењу.
Чак се и фактори које првенствено
одређују гени могу променити током
животног века:
Боја и текстура косе су генетски
одређени, али коса може бити
присутна или одсутна током рођења,
мењати боју током времена, прелазити
из коврчаве у равну или обрнуто и
развити се другачије обрасци
ћелавости како особа стари.
Још једна замерка теорији „рођена на
тај начин“ је та, што транродни људи не
дефинишу свој родни идентитет као
ствар избора, већ као неминовност,
њихово тело и ум, почело је да се мења.
Трансродна права спрадају у редн
основних права која припадају
свакој особи. Трансродне особе
заслужују да живе и напредују у
својим заједницама - са слободом
учења, рада, љубави и игре - и
граде животе повезане са другима.
Ово важи и за њихово радно место
и све јавне средине. Треба им
омогућити да живе без страха за
своју безбедност и опстанак,
аргументује ова теорија.