HEMIJSKI SASTAV

ĆELIJE
HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE

10% 3% 4%
O 65%
O C

18% H N
C 18%

65%
Ostali

H 10%

C, O, H, N, P, Ca
●
Makroelementi

N 3%
Fe, К, S , Na, Cl, Mg
●
Mikroelementi

Ostali
B, Cu, Mn, Mo, Se, J, Zn, F, Si
elementi 4% ●
Elementi u tragovima < 0,01%
Hemijski sastav ćelije
ELEMENTI U LJUDSKOM TELU

Samo 10 elemenata periodnog sistema čine 99,9%

ljudskog tela

VELIKA ČETVORKA

Kiseonik
(65%)

Ugljenik (18%)

Vodonik (10%)
Azot (3%)

Kalcijum Sumpor
Fosfor Natrijum
Kalijum Hlor

15 drugih elemenata
prisutno je sa manje od
0.1%
Hemijski sastav ćelije
Hemijski sastav ćelije

Voda

Vodonična veza
Organska jedinjenja

MONOMER
+ MONOMER

- H2O
Dehidrataciona sinteza

MONOMER MONOMER

DIMER

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Organska jedinjenja

MONOMER MONOMER

DIMER

+ H2O

HIDROLIZA

MONOMER
+ MONOMER

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Organska jedinjenja

Energija

Dehidrataciona sinteza

Energija

Hidroliza
BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Organska jedinjenja

CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH

O O O O
H H dehidrataciona sinteza
+ O + H2O
OH HO hidroliza

glukoza C6H12O6 glukoza C6H12O6 maltoza C12H22O11 voda

MONOSAHARID + MONOSAHARID DISAHARID + VODA

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Organska jedinjenja

MONOMER
+ MONOMER

H2O
Dehidrataciona sinteza

MONOMER MONOMER

DIMER

MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER

POLIMER

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Organska jedinjenja

Ugljeni hidrati

Lipidi

Proteini

Nukleinske kiseline

Ugljeni hidrati, proteini i nukleinske kiseline pripadaju polimerima.

Veliki lipidni molekuli nisu polimeri, ali se tretiraju kao makromolekuli.

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
PROTEINI
Proteini

Proteini predstavljaju za žive sisteme najznačajnije i

najzastuplenije organske molekule.
Na njih otpada 50 do80% suve materije ćelije.
Proteini su makromolekuli, polimeri. Manji molekuli,
monomeri koji grade proteine nazivaju se
aminokiseline.

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

R
NH2

C
COOH

Amino - kiseline

Aminokiseline su jedinjenja koja za isti C atom imaju vezanu amino grupu

H
(-NH2) i karboksilnu grupu (-COOH). Medju sobom se razlikuju po R grupi
pri čemu R grupa predstavlja bočni niz i karakterističan je za svaku A.K.

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

R bočni niz

NH2 C COOH
amino grupa karboksilna grupa

H
BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

Glicin Alanin Valin

R ostatak H R ostatak
CH3

Leucin Izoleucin

Metionin

Neke od poznatijih amino kiselina (zaokružen R-ostatak)

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

Fenilalanin Triptofan

Tirozin

Neke od poznatijih amino kiselina

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini
Aminokiseline se PEPTIDNIM vezama povezuju u linearne nizove - POLIPEPTIDE

H R
H O H O

N–C-C
+ N–C-C
H OH H H OH
R

- H2O
peptidna veza- jaka
kovalentna veza

H O R O
H
N-kraj N–C-C -N–C-C C-kraj
H OH
R H H

DIPEPTID
Kada se samo dve amino kiseline povežu peptidnom vezom obrazuje se dipeptid,
a povezane tri amino kiseline daju tripeptid……………………..
BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
PROTEINI

Amino kiselina 1 Amino kiselina 2

dehidrataciona
sinteza

DIPEPTID
Reaguju karboksilna grupa prve i amino grupa druge A.K.
BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
PROTEINI

Polipeptidni niz

N - kraj C - kraj

Veliki broj aminokiseline povezanih peptidnim vezama grade dugačke

polipeptidne lance

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

Svaki polipeptidni lanac dobija dalje određenu prostornu strukturu: sekundarnu, tercijarnu i kvatenernu.
Ove strukture zavise od primarne.

Sekundarna struktura se postiže obrazovanjem vodoničnih veza i savijanjem polipeptidnog lanca.

Alfa zavojnica Beta ploča

Nastaje tako što se između atoma koji Strukturu održavaju vodonične veze koje
pripadaju svakoj četvrtoj amino kiselini se obrazuju između različitih delova
obrazuju vodonične veze polipeptidnog lanca

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

Alfa zavojnica Beta ploča

Često su u istom polipeptidnom lancu zastupljena oba ova oblika, a između njih se nalaze delovi koji nemaju
strukturu, odnosno to su mesta manje stabilnosti lanca te se on tu dalje može da savija. Time dobija naredni nivo
- tercijernu strukturu.
BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

TERCIJARNA STRUKTURA
daje proteinima trodimezionalnu strukturu (konačan oblik)
Grade je spirale, ploče i neuređeni delovi lanca

Postizanjem tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može nazvati protein.
Savijanje polipeptida u neuređenim delovima postiže se određeni oblik prema kome se razlikuju dve osnovne vrste proteina:
 globularni (loptasti)

 fibrilarni(končasti)
BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

TERCIJARNA STRUKTURA
Grade je spirale, ploče i neuređeni delovi lanca.

Beta ploče

Neuređeni delovi

Alfa zavojnice

Postizanjem tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može nazvati protein.
Savijanje polipeptida u neuređenim delovima postiže se određeni oblik prema kome se razlikuju dve osnovne vrste proteina:
 globularni (loptasti)

 fibrilarni(končasti)
BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

Fibrilarni proteini su često strukturni proteini kao što su :

kolagen, a-keratin i b-keratin, elastin......

Mioglobin – globularni
protein
Kolagen – fibrilarni
protein
BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

jonske
veze

disulfidne van der Walsove

veze sile privlačenja
vodonične veze

Tipovi veza koji uspostavljaju i održavaju tercijernu strukturu proteina

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

KVATERNERNA STRUKTURA

Ovu strukturu nemaju svi proteini, ali je veliki broj proteina ima. Prisutna je kod proteina koji se sastoje od dva ili više
polipeptidnih lanaca. Svaki od lanaca ima svoju tercijernu strukturu i označavaju se kao subjedinice. Subjedinice međusobno
interaguju i povezuju se što kao rezultat proteinu daje kvaternarnu strukturu. Primer tako složenog proteina jeste hemoglobin.

α lanci

β lanci

HEMOGLOBIN
Sastoje se od više polipeptidnih lanaca (oligomeri) Deo oligomera koji ima fiziološku ulogu naziva se subjedinica.
Hemoglobin ima 2 subjedinice.

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

Primarna struktura

Sekundarna struktura Sekundarna struktura

Tercijarna struktura Kvatenerna struktura

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

Da bi protein obavljao svoju funkciju, mora da ima određenu strukturu. Ako dođe do gubitka te strukture, protein će izgubiti i
svoju funkciju. To se zove denaturacija. Do denaturacije može da dođe usled visoke temperature, promene pH vrednosti, ali i
delovanjem drugih supstanci (soli teških metala i organskih rastvarača).

ne vraća se u
prvobitan
oblik,
denaturacija
je nepovratna
aktivan protein nektivan protein primer: prženje jaja

aktivan protein nektivan protein vraća se u primer: zagrevanje mleka

prvobitan
oblik,
denaturacija
je povratna

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
Proteini

Neke od uloga proteina su:

BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI