Русија у XVI и XVII веку

Ширење Московске Русије

• Московска велика кнежевина је до краја XV века успела да се ослободи Татара за време владавине Ивана III Васиљевича.

• Он је потом ујединио независне руске територије, тзв. удоене кнежевине: Новгород, Твер, Ростов, Јарослављ и друге, и
постао владар националне државе.

• Заустављањем продора Турака, Русија је постала моћно царство, бранилац православља.

• Московска Русија постала је наследница византијске традиције. Иван III Васиљевич оженио се ћерком деспота Томе
Палеолога, братаницом последњег византијског цара, узео је византијски грб са довглавим орлом, увео у Москви
византијски дворски церемонијал и преузео вођство над хришћанским Истоком.

• Црква је признала кнезу Ивану врховну власт, што је знатно ојачало владарева права.

• Цариград, „Нови Рим“, заменила је Москва „Трећи Рим“. Византијске политичке идеје и духовни идеали наставили су да
живе у Руском царству.

• Отуда потиче идеја о Русији као универзалној држави. Према књигама пророка – два Рима су пала трећи, Москва,
постоји, а четвртог неће бити.

• У снажењу државе ово је била централна идеја о Москви као „трећем Риму“ а поред тога независна (аутокефална) руска
православна црква имала је такође битну улогу у остваривању националног идентитета и свести Руса.
 Новгород

Грб Русије у време

Ивана III

Иван III
Васиљевич
• У Русији православље је било застава под којом је извршено уједињење руских земаља.

• Пошто је преброђена династијска криза, а на престо дошао Иван IV (1533-1584), слава и моћ Русије нагло су
уздигнути. Његова мајка Јелена, српског је порекла из рода Јакшића.

• За његове владавине Русија је постала од кнежевине царство, Иван IV је узео царску титулу 1547. године, када је
свечано миропомазан и крунисан.

• Затим је основао стајаћу војску и личну гарду (стрелци) и посветио се центализовању државне управе.

• У његово време смањена је моћ крупног племства – бољара који су покушали да ограниче власт цара.

• Москва је постала државно и црквено средиште.

• Основана је штампарија и радило се на јачању веза Русије са Западом. Током времена, странци су почели да се
насељавају у Русији, најчешће Немци, Швеђани и Холанђани.

• Иван IV предузео је освајачке походе у Сибиру и потом успео на југу да заузме Казански (1552) и Атрахански
каганат (1556) – остатке државе Златне Хорде.

• Шведска и Пољска спречавају Русију да изађе на Балтик, а Османлијско царство спречава Русију да изађе на Црно
море.
Иван IV Грозни

Руски бољар
• Руско друштво се делило на две групе: властелу и тежаке. Властелу су чинили кнежевићи
(крупно) и дворјани (ситно племство).

• Иван IV био је даровит владар, али, у позним годинама, необуздано плаховит. После жестоке
расправе са сином Иваном, у наступу беса, убио га је, што му је донело ептет – „Грозни“.

• Наследио га је син Фјодор, човек благе нарави, али слаб владар.

• За царевог првог саветника изборио се Борис Годунов, који је 1589. године основао
патријаршију, остваривши тиме вековни сан Руске цркве.

• Смрћу Фјодора, држава Русија се нашла у расулу, захваћена грађанским ратом, сељачким
немирима и бунама.

• Ово време је познато у историји као „смутно време“ које је трајало од 1605 – 1613. године.

• У борби око наслеђа руског престола умешали су се највише Пољаци, али је њихова превласт
кратко трајала захваљујући држању цркве.
Борис Годунов
Романови
• Пошто су истисли Пољаке у Москви се састао Земски сабор 1613. године,

• Учесници Сабора били су представници свих друштвених сталежа, и они су изабрали за цара Русије
Михаила Фјодоровича Романова (1613-1645). Са њим почиње владавина династије Романов која ће у Русији
владати до 1917. године.

• Цару Михаилу пружао је подршку у управљању Русијом отац, митрополит Филарет. Он је окончао ратовање
са Пољацима и заузео турско утврђење Азов на Дону.

• Земски сабор постао је сталешка скупштина – племства, свештенства и трговаца.

• Да би постала велика сила Русији је били неопходно да добије излаз на мора, Балтичко или Црно.

• Ратовима и освајањима Русија је почела да шири своје границе према Сибиру, освојивши Урал, богат рудама.

• Током 17. века избили су на Пацифик и код Амура дошли у додир са Кинезима.

• У Украјини („Мала Русија“) подигнут је козачки устанак под вођством Богдана Хмељницког, у који се уплела
и Русија.

• Плод тог мешања био је припајање украјинских територија на десној обали Дњепра 1667. године.
Михаил Фјодорович Романов Московски Кремљ