Magnetno polje.

Magnetno polje električne struje

Magda Puljević, VIII 1
Istorija magneta
• U blizini grada Magnezije, tadašnje
grčke kolonije, pronadjena je ruda
koja je privlačila metal. Grci su je
nazivali magnes, to jest magnetit.
Odatle potiče I reč magnetizam.
Čak I tada ljudima je bilo jasno da
ova ruda privlači metal, iako im nije
bilo najjasnije kako taj proces
funkcioniše. Ono što su znali je da
je magnetizam rude prelazan. Kada
bi komad gvoždja protrljali o tu
rudu, I on bi postao namagnetisan.
ruda magnetita
Opšte karakteristike magneta
• Magnetit je prirodni magnet, dok su magneti od • U doba engleske kraljice Elizabete I (1533 -
drugih elemenata veštački stekli magnetizam. 1603) prvi put je utvrdjeno da magnet ima dva
Svaki magnet se sastoji od mnoštva magnetića pola koji su po prirodi jedan drugom suprotni.
koji nisu zasebni predmeti, već vrlo sitni delovi Severni pol označava se slovom N, a južni
koji sami deluju kao magneti. Ti sitni delovi se kod slovom S, po prvim slovima engleskih reči za
magneta slažu u nizove. sever I jug (north / south).
• Magnetne delove zovemo elementarni magneti. • Jednaki polovi se odbijaju a suprotni privlače.
Nemagnetizovani elementi takodje sadrže • Magneti su najjači na polovima a najslabiji na
elementarne magnete ali su njihovi polovi okrenuti sredini. Zato se gvozdeni predmeti najbolje
u drugim smerovima te im se magnetizmi privlače upravo na krajevima magneta.
poništavaju. Zato kod njih nema stalnog
magnetizma. Medjutim, kada se element
namagnetiše snažnim magnetnim poljem, njegovi
elementarni magneti se poslažu u redove tako da
magnetna sila deluje u istom pravcu. Tako taj
element poprima magnetna svojstva.
• Kada slomimo ili prerežemo magnet, svaki
komad zadržava magnetna svojstva jer
elementarni magneti ostaju poredjani u nizove.
Primena magneta
• Najbolji primer primene osobine polova
magneta da se odbijaju ili privlače u
svakodnevnom životu jeste kompas. Ako
se u okolini kompasa pojavi neki magnet,
njegovo polje će delovati na iglu a kao
posledica toga ona će se okretati. Ako
nema drugog jačeg polja, kompas će
osetiti magnetno polje zemlje, koje uvek
postoji oko nas. Zbog toga će se stalno
orijentisati tako da pokazuje severni I južni
magnetni pol Zemlje. Činjenica da se igla
kompasa uvek okreće tako da pokazuje
magnetne polove Zemlje je omogućila I
olakšala ljudima da se orijentišu.
Magnetno polje
• Magnetno polje se nalazi u prostoru oko
magneta. Samo polje je nevidljivo, ali
možemo da vidimo njegovo delovanje na
druge predmete. Ako pospemo gvozdene
opiljke u blizini magnetnog polja, oni će se
rasporediti duž linije njegovog delovanja.
Na ovaj način možemo da vidimo kako
polje izgleda.
• U fizici postoje dve veličine koje opisuju
magnetno polje. To su magnetna
indukcija koja se označava slovom B I
jačina magnetnog polja koja se
označava slovom H. Jedinica kojom se
meri magnetna indukcija je Tesla, koja je
dobila ime u čast srpskom naučniku Nikoli
Tesli. Jedinica se označava velikim slovom
T, a iznosi 1 veber po kvadratnom metru.
• Magnetno polje stalnog magneta prikazuje
se linijama. Linije magnetnog polja
usmerene su od severnog ka južnom polu
magneta. Drugim rečima, magnetne linije
polaze iz severnog a ulaze u južni pol.
Magnetna indukcija je fizička veličina
kojom se karakteriše magnetno polje. Ona
predstavlja meru dejstva magnetnog polja
na magnete I magnetne materijale. To je
vektorska fizička veličina I shodno tome
pokazuje intenzitet, pravac I smer
delovanja magnetnog polja. Kada
govorimo o magnetnim linijama sile,
mislimo na linije koje prate pravac I smer
magnetne indukcije. Na mestima gde je
intenzitet vektora indukcije veći, tu su linije
polja gušće I obrnuto.
Otkriće danskog naučnika Ersteda
• Revoluciju u korišćenju magneta započeo je
1820. godine danski naučnik Hans Kristijan
Ersted. Svojim ogledom dokazao je da
električna struja koja teče kroz provodnik oko
njega stvara magnetno polje. Kažu da je on
to sasvim slučajno otkirio na svojim
predavanjima gde je izvodio eksperimente
vezane za električnu struju. Jednom prilikom
student mu je ukazao na to da magnetna igla
skreće kada on uključuje I isključuje strujno
kolo.
• Nakon toga Ersted je izveo niz eksperimenata I
došao je do vrlo važnog otkrića - oko
provodnika sa električnom strujom postoji
magetno polje.
• Da bi utvrdio na koju stranu će skrenuti
magnetna igla, Ersted je doneo pravilo koje
glasi ovako: ako dlan desne ruke stavimo pored
provodnika I okrenemo ga prema magnetnoj igli
tako da ispruženi prsti pokazuju smer struje,
onda će palac pokazati smer kretanja severnog
pola magnetne igle (uzima se u obzir tehnički
smer kretanja struje - od pozitivnog ka
negativnom polu izvora).
Magnetno polje pravolinijskog provodnika
• Naučnici su izveli brojne oglede na osnovu
kojih su došli do zaključka da magnetno polje
pravilo desne ruke
pravolinijskog strujnog provodnika ima izgled
koncentričnih krugova.
• Ako imamo jednu ploču I pospemo je
opiljcima gvoždja, a zatim kroz nju
provučemo pravolinijski provodnik, čim kroz
taj provodnik protekne struja opiljci koji su
bačeni na ploču počeće da poprimaju oblik
koncentričnih krugova (krugova koji imaju isti
centar a različit poluprečnik).
• Smer magnetnih linija u ovom slučaju
odredjuje se pravilom desne ruke. Ako se
pravolinijski provodnik obuhvati rukom tako
da palac pokazuje smer proticanja struje,
tada linije magnetnog polja imaju pravac I
smer savijenih prstiju desne ruke.
Magnetno polje kružnog provodnika
• Kada se provodnik savije u krug odnosno prsten,
sve linije obuhvaćene prstenom imaju isti smer I
zgušnjavaju se. Najveći intenzitet magnetne
indukcije je u ovom slučaju u sredini kružnog
provodnika. Intenzitet se povećava kada se
poveća jačina električne struje. Ako se smer
električne struje promeni, promeniće se I smer
indukcije magnetnog polja. Ako je smer električne
struje onaj koji je označen na provodniku, onda će
linije magnetnog polja biti predstavljene
usmerenim linijama koje svuda okružuju dati
provodnik.
• Pravac I smer linija magnetnog polja kružnog
provodnika odredjuje se pravilom desnog
zavrtnja I to tako da severni pol prstena koji je
okrenut u onom pravcu I smeru u kojem bi se
pomerao zavrtanj kada bi smer njegove rotacije pravilo desnog
bio isti kao smer električne struje koja protiče kroz zavrtnja
kružni provodnik. Kružni provodnik kroz koji
protiče električna struja naziva se magnetni dipol.
Magnetno polje solenoida
• Ako povežemo više namotaja (kružnih • Da bi se pojačalo magnetno polje u solenoid
provodnika) dobićemo mnogo jače magnetno se stavlja šipka od mekog gvožđa. Uređaj
polje jer se umnožava efekat kružnog koji se sastoji od solenoida i gvozdenog
strujnog provodnika. Više ovakvih namotaja jezgra naziva se elektromagnet.
čine solenoid. Po obliku I usmerenosti • Elektromagnet gubi magnetna svojstva kada
magnetnih linija solenoid sa stalnom struja prestane da teče.
električnom strujom ponaša se na isti način
kao I stalni magnet. Kod svakog strujnog
namotaja u solenoidu linije magnetnog polja
ulaze sa južne, a izlaze sa severne strane. solenoid
Linije magnetnog polja unutar solenoida su
paralelne - polje ima isti pravac, smer I
intenzitet svuda u unutrašnjosti solenoida. elektromagnet
Ovakvo polje naziva se homogeno polje.
Što su navoji bliži jedan drugom magnetno
polje unutar solenoida je homogenije. Izvan
njega polje opada i linije nisu paralelne.
HVALA NA PAŽNJI !