Tрење

Трење
• Отпор који настаје при померању једног тела по површини
другог тела назива се трење.

• У зависности од карактера тог померања имамо облике

трења:
 трење клизања, код кога тело при померању клизи (трење
мировања је када тело мирује услед трења).

 трење котрљања, код кога се при померању тело котрља.

 Трење клизања
• Трењем клизања се назива отпор клизања једног тела по
површини другог На хоризонталној равни се налази тело у
стању моровања

FN  G

Све док бројна вредност (интезитет) силе F
не достигне одређену вредност за дати пар
додирних површина, тело ће мировати.

између додирних
 површина делује друга
реакција Fμ 0
 
Сила Fμ 0 која је уравнотежена са силом F , а супротно усмерена
од ње, је сила трења.
https://youtu.be/ofOsONgCuvM https://youtu.be/STKuNYQBTms
 Трење клизања
• График зависности силе трења која се јавља као последица
хоризонталне силе која делује на тело.

статичко трење динамичко трење

Након неке граничне вредности F>Fstr тело се покреће.
Сила трења након тога постаје динамичка сила трења, а
њена вредност је нешто мања од статичке силе трења
Fdtr<Fstr(max).
 Трење клизања
• Сила трења при релативном мировању тела назива се
сила трења мировања.
• На основу експеримената Кулон је поставио следеће
законе:
1. Када се једно тело помера по површини другог, у
додирној површини јавља се сила трења мировања која
има вредности од нуле до Fgr , која се назива гранична
сила трења и која је увек усмерена у супротном смеру од
оног у коме спољашње активне силе желе да помере
тело.
 Трење клизања
2 . Величина граничне силе трења једнака је: производу
статичког коефицијента трења (коефицијент трења
мировања) μ0 и нормалне реакције:

Fgr  μ0  FN

• Статички коефицијент трења μ0 је неименовани број

који се утврђује експерименталним путем.
• Зависи од врсте материјала који се додирују и стања
додирних површина (квалитет обраде, влажност,
подмазивање, температуре).
 Трење клизања
3 . Величина граничне силе трења не зависи од величине
додирних површина при трењу.

• У општем случају, сила трења при мировању Fμ је:

0

Fμ 0  Fgr

F 0   0  FN

Fgr  μ0  FN
 Трење клизања
• Коефицијент трења зависи од особине оба тела чије се
површине додирују и од степена углачаности њихових
додирних површина.

μ0

• Сила трења не зависи од величине додирне површине.

Fgr  μ0  FN
 Трење клизања при кретању тела
• Сила трења при кретању је усмерена у супротном смеру
од смера у коме се тело креће и једнака је производу
динамичког коефицијента трења клизања (коефицијент
трења кретања) и нормалне реакције везе :

динамички коефицијент трења клизања

F    FN μ неименован број који се
је такође
утврђује експериментално.
Величина овог коефицијента зависи такође
од врсте материјала и стања додирних
површина.
μ
У општем случају, динамички коефицијент
трења зависи и од брзине кретања тела,
при чему се повећањем брзине величина
коефицијента трења незнатно смањује, да
би затим добио скоро константну величину
 Трење клизања при кретању тела
За трење челика по челику:
• статички коефицијент трења
 за суву површину  0  0,12  0,30
 за подмазану површину  0  0,1
• динамички коефицијент трења
 за суву површину   0,1
 за подмазану површину   0,01  0,05
За кожу по ливеном гвожђу:
• статички коефицијент трења
 за суву површину  0  0,56
• динамички коефицијент трења
 за суву површину   0,28
 за подмазану површину   0,12
 Реакција храпаве везе. Угао трења
• Тело ослоњено

на храпаву површину поред нормалне
реакције FN која представља реакцију идеалне глатке везе
има и граничну силу трења Fgr као другу тангенцијалну
реакцију:

После слагања, по правилу

паралелограма, одређује се
укупнареакција храпаве
везе FR која са нормалом
max

на додирну површину
образује угао φ0

Највећи угао φ0, који са нормалом образује укупна реакција

храпаве везе FR , назива се угао трења.
max
 Реакција храпаве везе. Угао трења
• Са слике се види да је: Fgr
tg0 
FN

Како је: Fgr  FN   0

FN   0
следи: tg0   0
FN

tg 0   0

Или: tg  

Тангенс угла трења једнак је

коефицијенту трења
 Реакција храпаве везе. Конус трења
• Ако сe посматрано тело може померати по храпавој
површини у било ком правцу и ако су коефицијенти трења
у свим правцима
 исти, тада би правци угаоне реакције
храпаве везе FR образовали конусну површину.
max

Конус који том приликом настаје

и чије изводнице образују са
нормалом угао φ0 , назива се
конус трења.
 Реакција храпаве везе. Конус трења
• У случају

када нападна линија резултанте свих активних
сила Fr које делују на тело, лежи унутар конуса трења без
обзира на њен интезитет, тело ће остати у стању
мировања.
Ако угао који резултанта активних
сила Fr образује са нормалом
обележимо са  , биће:

F1  Fr  cos α нормална компонента

F2  Fr  sin  Тангенцијална компонента тежи да

присили тело да клизи по додирној
површини.
 Реакција храпаве везе. Конус трења
F1  Fr  cos α нормална компонента

F2  Fr  sin  Тангенцијална компонента тежи да

присили тело да клизи по додирној
површини.

FN  F1  Fr  cos α
Fμ 0  μ0  FN  μ 0  Fr  cos α

Да би тело остало у равнотежи потребно је

да буде задовољен услов

F2  Fμ Тј да сила F2 која тежи да покрене тело

0
буде једнака или мања од силе трења .

Како је: F2  Fr  sin  FN  F1  Fr  cos α

sin 
 tg   0
следи Fr  sin α  μ0  Fr  cos α односно: cos 
 Реакција храпаве везе. Конус трења

тј. следи да је:

tgα  μ0
tg  tg  0

јер је:  0  tg0

Из претходног следи услов равнотеже тела

на храпавој површини:

  0
Дакле, ако разултанта свих активних сила које делују на тело,
ма колики био њен интезитет, пролази унутар конуса трења,
тело ће мировати. Тело ће се покренути само у случају ако
резултанта буде пролазила ван конуса трења, тј. ако је   0
 Трење котрљања
• Трењем котрљања назива се отпор који настаје при
котрљању једног тела по површини другог тела. Кружни
цилиндар тежине G на слици лежи на хоризонталној
храпавој површини.

Ако на цилиндар у тачки C

делује сила F1 , тада ће за
недеформабилна тела
настати котрљање  , које


изазива спрег F1 и F
 Трење котрљања
• Међутим, за деформабилна тела дуж површине АВ

нормална реакција FN делује у тачки В, па на основу 
огледа, котрљање неће настати за мале величине силе F1 .

Силу F1 треба  повећати до

вредности F1gr, паће момент

спрега сила F1gr , F који је
једнак F1gr  R , уравнотежити

спрег сила FN , G чији је
момент FN  f
Из моментне једначине се добија:
F1gr  R  FN  f

f F1  F1gr цилиндар мирује

па следи: F1gr   FN
R F1  F1gr цилиндар се котрља
 Трење котрљања
• Величинa f се зове коефицијент трења котрљања, а има
димензију дужине.

Величина коефицијента трења

котрљања зависи од врсте
материјала и одређује се
експериментално.

• челично тело по челичној подлози

има коефицијент трења котрљања
f  0,01mm
f
F1gr   FN • дрвено тело по дрвеној подлози
R
има f  0,5  0,8mm
F1  F1gr цилиндар мирује
F1  F1gr цилиндар се котрља
 Трење котрљања
f
• Однос R је за велики број материјала мањи од
коефицијента трења клизања μ , па се у техници трење
клизања замењује трењем котрљања где год је могуће.
 
• Момент спрега сила G , FN се назива
моментом трења котрљања, па следи:
M tr  FN  f
• Овај момент се изједначава са обртним моментом:
M0  F1gr  R

коефицијент трења клизања > коефицијент

трења котрљања

сила трења клизања > сила трења котрљања

 Трење

• Постојање трења може да се објасни задирањем

неравнина једног тела у неравнине другог тела.
• Што је површина храпавија, коефицијент трења има већу
вредност, тј. сила трења је већа.
• Међутим, када су површине два тела идеално глатке
(пример: две стаклене плоче), врло је тешко померати
једно тело преко другог.
• У овом случају молекули једног тела су толику близу
молекулима другог тела да између њих делују јаке
привлачне (међумолекулске) силе – тела се “залепе“ једно
за друго.

***