ARGUMENTOVANJE

Akademske veštine vežbe 9

STRUKTURA ARGUMENTA

• Argument se sastoji iz premisa i zaključka

• Premise su razmatranja koja treba da potkrepe zaključak. Može ih biti jedna ili
više.

• Logički odnosi između premisa i zaključaka se naglašavaju konektorima, na

primer
Pošto, ako, pretpostavimo da ....
Stoga, dakle, sledi da......
INDUKTIVNI ARGUMENTI. VRSTE
POTKREPLJENJA*
1. Lično iskustvo – Nešto što se vama desilo. Znate kakav je osećaj izgubiti blisku osobu,
jer Vam se desilo, i bilo je užasno.

• Prednosti – Emocionalno intenzivni i relevantni, prikupljeni od strane vaših čula.

• Slabosti – Način na koji vi tumačite vaša iskustva je veoma lične prirode i zasnovan je
na vašim očekivanjima i predrasudama. Takođe, vaša čula, kao i vaše pamćenje, imaju
veliki broj mana.

• Izvor: Stošić M., Materijali za kurs Umetnost argumentacije

2. Svedočenje – Opažanje ili iskustvo druge osobe; svedoka. Moj prijatelj je
izgubio blisku osobu.

• Prednosti – Bili su prisutni, emocionalna težina koju ima slušanje nečijeg

svedočenja ili tvrdnje.
• Slabosti – Osoba možda greši (vidi slabosti Ličnog iskustva), laže ili samo
izostavlja važne detalje.
3. Pozivanje na autoritet – Opažanje ili iskustvo učene i/ili poštovane osobe;
stručnjaka.

• Prednosti – Za ovu osobu se pretpostavlja da ima pristup velikom broju

informacija, značajno iskustvo i profesionalnu reputaciju koju može da ugrozi.

• Slabosti – Isto kao kod Svedočenja, stručnost osobe u pitanju može biti
zasnovana na značajnom iskustvu koje poseduje ali u polju koje je drugačije od
onoga koje je u pitanju. I stručnjaci mogu biti pristrasni.
4. Postojeći primeri slučaja – Istorijski, literarni ili neki drugi zapisani primeri. To
mogu biti izjave svedoka ili stručnjaka.

• Prednosti – Isti podaci su dostupni svima. Možete pažljivo izabrati one

primere koji podupiru vašu tvrdnju. Ovi dokazi imaju emotivnu težinu
preživljenog događaja.

• Slabosti – Primeri mogu biti nereprezentativni slučajevi „normalnog“ iskustva

(logička greška Prebrza generalizacija).
5. Istraživačke studije – Knjige, stručno ocenjeni tekstovi, predstavljaju veliki
uzorak pažljivo prikupljenih podataka koju su temeljno proučeni pomoću
statističkih alatki i stručno ocenjeni od strane drugih stručnjaka.

• Prednosti – Veliki uzorci štite od greške prebrze generalizacije, isti podaci

dostupni su svima.

• Slabosti – Potencijalne metodolške greške ili slabosti (slabo osmišljeno

istraživanje, nekvalitetno prikupljanje podataka, loša analiza prikupljenih
podataka)
6. Analogija – Pozivanje na slične okolnosti; ukoliko je bilo delotvorno u toj lošoj
situaciji, funkcionisaće i u ovoj lošoj situaciji.

• Prednosti – Postoje opštije zakonitosti ili pravilnosti.

• Slabosti – Mesta se mogu razlikovati! Morate obratiti pažnju na značajne

detalje (tj. one detalje koji doprinose da to što posmatrate bude baš takvo).
(logička greška Lažna analogija.)
PROCENA ARGUMENTACIJE: PET PITANJA

• Validnost argumenata (utemeljenost u činjenicama)

• Interna konzistentnost argumenata (odnos između argumenata)
• Pretpostavke koje se čine u argumentima (često se ne ekspliciraju)
• Implikacije argumenata
• Relevantnost argumenata
(Sternberg, 2003)
VALIDNOST EMPIRIJSKE ARGUMENTACIJE

Kritička pitanja za procenu:

1. U koliko istraživanja su nalazi dobijeni? Da li su nalazi replicirani (provereni
od strane nezavisnih istraživača)?
2. Na kojim uzorcima su utvrđeni? Da li su ovi uzorci reprezentativni za
populaciju o kojoj se zaključuje?
3. Da li su izabrane adekvatne metode i tehnike merenja (operacionalizacije)?
4. Kojim metodama su testirane hipoteze? Da li se može utvrditi kauzalnosti ili
samo korelacija?
PROBLEMI SA EMPIRIJSKOM
ARGUMENTACIJOM

• Neadekvatno postavljeno istraživačko pitanje

• Neadekvatan izbor metoda i tehnika
• Neadekvatan uzorak
• Greške u merenju
• Neadekvatni statistički testovi
• Greške u interpretaciji (npr. zaključuje se o kauzalnom odnosu, a utvrđena je
korelacija)