VLADIMIR PROP

MORFOLOGIJA BAJKI
 VLADIMIR JAKOVLJEVIČ PROP

• 1895 – 1970
• rođen u Sankt
Peterburgu u porodici
nemačkog porekla
• Završio filozofiju, ruski i
nemački jezik
• Predavao lingvistiku, a od
1938. folklor
• Pripadao školi ruskih
formalista
 VLADIMIR PROP

• Najznačajnija dela:
• Morfologija bajki 1928
• Istorijski koreni bajki 1946
• Njegovo delo predstavlja pionirski rad i jedan od temelja i
nezaobilaznih dela savremene strukturalne i narativne
analize
 MORFOLOGIJA BAJKI– PRINCIPI
ANALIZE
• Morfologija bajki: strukturalni opis bajke kao žanra
prema njenim sastavnim delovima s ciljem da otkrije
zakonitost žanra
• Analizirao 100 ruskih bajki iz zbirke Afanasijeva
• Analizu narativne strukture: Razlagao je deo po deo svake
bajke, upoređivao sličnosti u tim delovima ili sekvencama
priče, s ciljem da pronađe najmanju narativnu jedinicu
priče
• Zaključio je da to nije motiv koji se može razložiti na još
manje delove.
 POTRAGA ZA NAJMANJIM DLEOM
PRIČE
Motiv:
Zmaj otima carevu kćer
Maćeha zabrani Pepeljuzi da ode na bal
Deca budu ostavljena sama u šumi
Maćeha želi da otruje Snežanu
Zla vila prorekne smrt Trnovoj Ružici
Braća preotmu Ivanovu nevestu

Zapitao se: šta je zajedničko u ovim motivima?

Koji je najmanji strukturalni zajednički imenitelj?
 FUNKCIJA

• Došao je do zaključka da postoji nešto što objedinjuje

različite postupke u ovim motivima, a što predstavlja manju
jedinicu od motiva
• U navedenim primerima to je da se nekome nanese neka
šteta, da se izazove neka nevolja!
• Zaključio je da je manja i stalna jedinica - funkcija koja
izražava neku radnju ili postupak
 FUNKCIJA JE AKCIJA

• Prop je zaključio da je najvažnije pitanje analize šta se radi u

bajci/priči
• Propov zaključak da je važna AKCIJA – RADNJA
predstavlja najvažnije otkriće narativne analize
• Definicija: Funkcija je postupak nosioca radnje određen s
tačke gledišta njene važnosti za tok pripovedanja
• U bilo kojoj vrsti narativa, zahvaljujući ovom Propovom
otkriću, možemo odrediti funkcije ili akcije kao najvažnije i
najmanje elemente priče
 FUNKCIJA U BAJCI

• Funkcije su stalni i stabilni elementi priče, nezavisni od

toga kakav je sadržaj bajke, ko i kada priča bajku.
• Proprove funkcije nalaze se na nivou dubljem od fabulativne
ili diskurzivne ravni.
• To su konstitutivni elementi strukture bilo koje bajke!
• Broj funkcija za koje bajka zna je ograničen. Funkcija ima
31.
 FUNKCIJA U BAJCI

• U svakoj bajci se realizuju samo neke od tih funkcija.

Njihove različite kombinacije proizvode mnoštvo
raznovrsnih bajki
• Funkcija ima malo, a likova i njihovih atributa neobično
mnogo što objašnjava dvojstvo bajke: veliku raznolikost i
bogatstvo sadržine s jedne strane, i jednoobraznost forme i
ponovljivost kompozicije s druge strane
 FUNKCIJA U BAJCI

• Redosled funkcija u bajci je stalan zato što redosled

događaja u pripovednom ili narativnom toku ima svoje
zakonitosti
• U bajci ne moraju biti zastupljene sve funkcije. Odsustvo
nekih funkcija ne menja raspored drugih
• Svaku funkciju je imenovao njenom suštinom – npr.
“zabrana” ,“kršenje zabrane”, “borba s protivnikom”, “sticanje
pomoćnika”, “bekstvo”, “potera” itd, i označio nekim slovom
ili simbolom.
PRIMERI OBELEŽAVANJA FUNKCIJA U
BAJCI
• Protivnik jednom od članova porodice nanosi štetu ili mu
škodi /nanošenje štete/ X
• Junak stiče čarobno sredstvo ili čarobnog pomoćnika / sticanje
čarobnog sredstva / Z
• Junaka progone / potera/ P
• Junak se bori s protivnikom /borba / L
• Junak pobeđuje protivnika / pobeda/ V
• Neprijatelj biva kažnjen /kažnjavanje/ Pu
• Junak se ženi i stupa na carski presto/ svadba / N
RASPORED I GRUPISANJE FUNKCIJA

• Svaka priča ima narativni tok koji se sastoji iz:

• INICIJALNE SITUACIJE: početak priče koji uvodi likove i
radnju. Tu su grupisane funkcije koje je Prop nazvao
pripremne funkcije
• ZAPLET I SREDIŠNJI TOK: grupisanje glavnih funkcija
kroz provere junaka gde stiče čarobnog pomoćnika i potom
susreće protivnika i bori se s njim
• FINALNE SEKVENCE: funkcije koje govore o raspletu
situacije, povratku junaka i nagrađivanju junaka kroz svadbu i
sticanje prestola
 PROVERE JUNAKA U BAJCI

1. Kvalifikujuća provera – susret sa darivaocem i sticanje

čarobnog sredstva ili pomoćnika koji će mu pomoći da se
izbori s protivnikom i otkloni nevolju (DHZ)
2. Glavna provera - Susret s protivnikom, borba (L/V) ili
rešavanje teškog zadatka (T/A); otklanja se početna
nevolja ili nedostatak (E)
3. Glorifikujuća provera – junaku se priznaju zasluge, biva
nagrađen, menja svoj status (N)
 GLAVNA PROVERA

• Glavna provera podrazumeva dva tipa parnih funkcija:

Borba – Pobeda ( L – V)
Težak zadatak – Rešenje zadatka ( T – A)
Ove se funkcije isključuju
Bajka razvija radnju ili po prvom ili po drugom tipu glavne
provere.
Ako je bajka složena, s više tokova, prvi je tok uvek sa L-V, a
drugi sa T -A
 PROP – DEFINICIJA BAJKE I TOKA

• Strukturalno, bajkom se može nazvati svaki

razvitak priče od nanošenja štete (X) ili nedostatka
(x), preko središnjih provera, ka svadbi (N) ili
drugim funkcijama koje služe kao rasplet čime se
otklanjanja početna nevolja/nedostatak (E)
• Ovakav razvoj zove se TOK BAJKE
• Svako novo nanošenje štete otvara novi tok kojih u
bajkama može biti više
 STRUKTURA BAJKE PO PROPU

L M V E ↓ P S °F
e,k-q,v-w,j-g XYW ↑ DHZ R ---------------------- I Dv Tr Pu N
FTVA E↓PS
 LIKOVI U BAJCI

• Prop je sve likove u bajci po njihovim funkcijama razvrstao u

7 kategorija koje je nazvao DELOKRUZI LIČNOSTI
• Delokrug glavnog junaka
• Delokrug protivnika
• Delokrug darivaoca
• Delokrug pomoćnika
• Delokrug traženog lica
• Delokrug pošiljaoca
• Delokrug lažnog junaka
 LIKOVI U BAJCI

• Svaki lik ima svoje specifične atribute: izgled, osobenosti

pojavljivanja, tipično prebivalište, osobine
• Svaki lik je zadužen sa jednom ili više funkcija ili radnji
koje obavlja
• Različiti karakteri u priči mogu zauzimati istu poziciju
nekog lika: npr. da junak ima dva ili više protivnika, pa se u
bajkama kao protivnici junaku mogu pojaviti: zmaj, div,
ljubomorna braća/sestre, maćeha, veštica, otac princeze, itd.
 JUNAK
• Glavni lik u priči
• Nastoji da reši neki problem
• Ide u potragu i avanture
• Pokušava da pronađe nešto
(osobu, predmet, lek, osobinu,
sreću, nevestu)
• Sukobljava se s Protivnikom
• Oslobađa Princezu (Carevu kći)
• Dobija pomoć od darivaoca i
pomoćnika
• Odlazi u avanturu na zahtev
Pošiljaoca
 PROTIVNIK

• Nanosi neku štetu,

izaziva nevolju ili zlo
• Bori se sa junakom
• Nastoji da spreči junaka
da uspe u svom
poduhvatu
• Oslikan kao moralno loš
i zao lik
 DARIVALAC

• Daruje junaka nekim

posebnim i/ili
čudesnim predmetom,
savetom ili mu
obezbeđuje pomoćnika
• Proverava junaka u
kvalifikujućoj proveri
 POMOĆNIK

• Pomaže junaku u
kritičnim momentima
• Svojim postupcima i
osobinama pokazuje
koja su i kakva
junakova ograničenja
 PRINCEZA

• Služi kao nagrada za

junaka
• Često je predmet
junakove potrage
• Može mu biti
pomoćnik, a nekad čak i
privremeni protivnik
• Obično sporedan lik u
bajkama
 POŠILJALAC

• Šalje junaka u
potragu, daje mu
zadatke
• Može imati i druge
funkcije, npr.
Pomoćnika ali nekad
čak i Protivnika
 LAŽNI JUNAK

• Nastoji da zauzme
junakovo mesto i da se
lažno predstavi kao
pravi junak
• Prisvaja za sebe
junakove uspehe i
nagrade
• Ponaša se kao Protivnik
 SPOREDNI I VEZIVNI ELEMENTI

• Osim funkcija i likova Prop je uočio niz elemenata koje je

smatrao sporednim i promenljivim, ali neophodnim da se
poveže radnja u bajci
• Utrajanja
• Motivacije
• Atributi likova
• Razna obaveštenja
 PROPOVA DEFINICIJA BAJKI

1)Bajka je priča izgrađena pravilnim nizanjem navedenih

funkcija

2)Bajka je narodna priča podređena šemi sa sedam likova

• Njegove definicije su uopštene, a čudesno potpuno izostaje iz
definicije
• Prop je čudesnost bajke smatrao nebitnim elementom za njenu
strukturu
 KOMPOZICIJA I SIŽE

• Kako razlikovati kompoziciju od sižea i od fabule?

• Kompozicija je konstantni faktor, siže je varijabilni faktor

• Kompozicija je forma, a siže je sadržina
• Kompoziciju čini kombinacija postojećih funkcija u strukturi
bajke
• Siže je ukupnost likova, radnji i događaja koji se realizuju u
toku pripovedanja bez obzira na hronološki sled; način
preplitanja motiva
• Fabula je konkretna priča, logični i uzročno-posledični niz
radnji koje se odvijaju u vremenu i prostoru
 ZNAČAJ PROPOVE ANALIZE

• Propovo otkriće da se pripovedni oblici mogu analizirati uz

pomoć funkcija, tj. akcija i postupaka likova u
pripovetkama
• Prop je naglasio da se njegova formula isključivo odnosi na
bajku, ali je istakao da se sam metod izučavanja pripovednih
žanrova pomoću funkcija/postupaka nosilaca radnje može
pokazati produktivnim i za druge oblike pripovedaka
• Propov pristup se počeo koristiti kao model za primenu
strukturalnih analiza folklornih i drugih književnih tekstova –
Post-propovske analize
 LITERATURA

• Vladimir Prop, Morfologija bajke, 1982, 26-71, 86-93.

• Нада Милошевић-Ђорђевић, Трагом Владимира Пропа:
од бајке до морфологије новеле и легендарне приче, Од
бајке до изреке, Београд, 2000, 23-30.