Univerzitet u Nišu

Fakultet zaštite na radu u Nišu

Predmet: Tehnički materijali

Predavanje 10: Metali

Profesor: dr Milan Protić

Asistent: Miljan Cvetković
Niš, 2020
 Klasifikacija metala
• CRNI METALI obuhvataju gvožđe i njegove legure.
o Imaju tamno-sivu boju, visoku temperaturu topljenja, relativno
veliku tvrdoću i specifičnu masu i u većini slučajeva su
polimorfni.
• OBOJENI METALI imaju crvenu, žutu ili belu boju. Odlikuju se
velikom plastičnošću, malom tvrdoćom i relativno niskom
temperaturom topljenja.
Opšte osobine metala i legura uslovljene su
njihovom unutrašnjom građom
• METALNA VEZA nastaje tako što atomi otpuštaju svoje
valentne elektrone i prepuštaju ih na formiranje
elektronskog oblaka a ostatak jezgara i elektrona postaju
pozitivni joni.
• Oslobođeni elektroni nisu fiksirani za susedne atome već
se u stvari od njih formira ELEKTRONSKI OBLAK koji
ispunjava ceo prostor oko pravilno raspoređenih
atomskih jezgara.
• Metalni joni su pozitivno naelektrisani i pravilno se
raspoređuju u kristalne rešetke, a s obzirom da ih
okružuje negativno naelektrisan oblak, to ih jako
električno privlačenje vezuje u jednu celinu.
Metalna veza
 Opšte osobine metala i legura

• Postojanje slobodnih elektrona uslovljava bitne

karakteristike metala: metalni sjaj, sposobnost plastične
deformacije, dobra toplotna i električna provodljivost i
mehanička svojstva.
• Metali imaju i nedostatke:
o podložni koroziji pod uticajem različitih agenasa iz
spoljašnje sredine i što se
o pri visokim temperaturama znatno deformišu.
 Opšte osobine metala i legura
• Oplemenjivanjem jednog metala sa dva ili više metala dobijaju
se smeše koje će imati potrebne mehaničke, fizičke, hemijske i
tehnološke osobine. Takvi sistemi se nazivaju LEGURAMA.
• Legure su supstance, odnosno materijali, koji se sastoje od dva
ili više metala ili metala i nemetala a koji u odnosu na čiste
metale imaju bolje osobine.
• Legura dobijena od metalnih elemenata i koja ima metalne
osobine, naziva se METALNOM LEGUROM.
• Prema broju komponenata u jednoj leguri, razlikuju se
dvokomponentne, trokomponentne i višekomponentne
legure
 Klasifikacija metalnih legura
• Metalne legure s obzirom na osnovni metal koji se legira
se grupišu u dve klase – legure GVOŽĐA i OBOJENIH
METALA.
• Legure gvožđa su one kod kojih je gvožđe osnovni
konstituntni element: to su ČELIK i LIVENO GVOŽĐE.
• Legure obojenih metala predstavljaju sve one legure koje
nisu bazirane na gvožđu – tj. bazirane su na obojenim
metalima.
 Legure gvožđa
• Osnovna podela gvožđa zasniva se na ukupnom sadržaju
ugljenika. Tako se gvožđe koje sadrži:
• 0,01 - 0,025% C naziva tehničkim gvožđem
• 0,025 - 2% C naziva čelikom a
• iznad 2% C gvožđem (razlikovati ga od hemijski čistog
gvožđa).
• Na ovome je bazirana osnovna podela legura gvožđa sa
ugljenikom:
o Legure sa sadžajem od 0,025 % - 2 % C - se nazivaju
ČELICIMA
o Legure sa sadržajem od 2 % - 6,67 % C - se nazivaju
GVOŽĐIMA
 Čelici
 Čelici su legure gvožđa sa ugljenikom koji učestvuje u leguri
do 2%. Pored ugljenika, čelik uvek sadrži u malim količinama
STALNE PRIMESE: mangan (do 0,8%), silicijum (do 0,4%),
fosfor (do 0,07 %), sumpor (do 0,06 %) što je vezano za
tehnologijue njegovog dobijanja.
 Sadržaj nekih od pobrojanih elemenata (mangana, silicijuma i
ugljenika) namerno se povećava na kraju procesa dobijanja
čelika, dok je sadržaj fosfora i sumpora u čeliku štetan i stoga
nepoželjan.
 U praksi se koriste takođe i legirani čelici, u čiji sastav se
dopunski (namerno) uvode, radi poboljšanja kvaliteta čelika,
pojedini elementi kao: hrom, molibden, nikl, vanadijum i dr.,
čime se naročito poboljšava korozivna i hemijska postojanost
kao i otpornost na visokim temperaturama.
 Klasifikacija primesa (4xS)
• Stalne primese su silicijum, mangan, aluminijum,
sumpor i fosfor
• Skrivene primese čine: kiseonik, vodonik i azot
• Slučajne primese čini bilo koji elemenat (Cu, As, Sn, Zn,
Ni)
• Specijalne primese su elementi, koji se u odredjenim
količinama dodaju čeliku radi izmene njegove strukture i
osobina
 Klasifikacija čelika
• Klasifikacija čelika se može izvršiti na više
načina ali su najčešće klasifikacije po:

 Hemijskom sastavu i
 Nameni
 Klasifikacija čelika prema
hemijskom sastavu
o Ugljenični čelici
o Nisko-ugljenične (0,025 - 0,25% C)
o Srednje-ugljenične (0,25 - 0,60% C)
o Visoko-ugljenične (0,60 - 2,0% C)
o Legirani čelici - dele prema sadržaju legirajućih
komponenti na:
o niskolegirane,
o srednjelegirane i
o visokolegirane.
Klasifikacija čelika prema nameni

• Konstruktivne
 Ugljenične konstruktivne čelike i
 Legirane konstruktivne čelike
• Alatne i
• Specijalne čelike
 Nerđajuće čelike,
 Vatrootporne ili otporne na visokim temperaturama i
 Čelike sa posebnim fizičkim osobinama
Liveno gvožđe-legure sa više od 2 %C
• Belo sirovo gvožđe se dobija brzim hlađenjem i kako
sadrži dosta mangana koji otežava izdvajanje ugljenika,
to je ugljenik hemijski vezan za gvožđe u obliku karbida
gvožđa (Fe3C). Dalje ide uglavnom na preradu u čelik.
• Sivo sirovo gvožđe sadrži veći procenat silicijuma koji
olakšava izdvajanje ugljenika, tako da se on prilikom
sporog hlađenja izdvaja u vidu ljuspica grafita. Sivo
sirovo gvožđe se koristi za dalju preradu u liveno
gvožđe.
 Nodularni liv
• Dodavanjem malih količina magnezijuma i/ili
cerijuma sivom livu pre livenja dobija se potpuno
različita mikrostruktura a samim tim i drugačija
mehanička svojstva. Ugljenik se kod nodularnog liva
izdvaja u obliku grafita koji ima oblik nodula (odatle i
naziv). Nastala legura se naziva nodularni liv
• On ima mehanička svojstva koja se približavaju čeliku
 Kompaktno grafitno gvožđe
 Kao što je slučaj kod sivog i nodularnog gvožđa,
ugljenik je prisutan u obliku grafita zahvaljujući
učešću Si
 Sadržaj Si je između 1,7 i 3 %, dok je koncentracija
ugljenika između 3,1 i 4%
 Kompaktno grafitno gvožđe se danas koristi u
velikom broju vrlo važnih elemenata dizel motora,
kućišta reduktora, kočnionih pločica za vrlo brza
vozila itd.
 Obojeni metali i njihove legure
• Obojeni metali se dele na LAKE i TEŠKE
• LAKI OBOJENI METALI su oni čija specifična masa ne
prelazi 3,5 gr/cm3. Laki metali i njihove legure imaju slabije
mehaničke osobine od čelika i skuplji su, ali su otporniji
prema koroziji od običnih čelika, imaju manju specifičnu
masu i mogu se dobro oblikovati plastičnom preradom i
livenjem. Od svih lakih metala najviše se proizvodi Al a zatim
Mg, Be i Ti
• TEŠKI OBOJENI METALI se dele na teške obojene metale sa:
o Niskom tačkom topljenja (Sb, Zn, Pb, Bi, Sn, itd.) i
o Visokom tačkom topljenja (Mo, Cr, Co, Ni, Cu, itd.).
 Čelik vs. obojeni metali

• Čelik i druge legure gvožđa se koriste u znatno većim

količinama nego legure obojenih metala jer imaju širi
opseg mehaničkih svojstava i za njih postoje savladane,
dobro poznate ekonomične tehnologije proizvodnj.
• Međutim, one imaju neka izuzetno izražena ograničenja:
o Relativno visoku gustinu,
o Relativno nisku električnu provodnost i
o Veliku podložnost koroziji u uobičajenim okruženjima.
 Bakar, osobine i legure
• Bakar se dobija iz ruda koje obično sadrže 1 - 2 % bakra i
to iz: halkozina (Cu2S), halkopirita (CuFeS2) a ređe
malahita (CuCO3) i kuprita (Cu2O).
• Najznačajnije osobine bakra, koje mu obezbeđuju široku
primenu su:
 Dobra električna i toplotna provodljivost,
 Visoka plastičnost i
 Mogućnost dobijanja legura sa dobrim mehaničkim
osobinama.
 Bakar, osobine i legure
• Odlikuje se crvenkastom bojom. Specifična masa bakra je
8,89 g/cm3. Tačka topljenja je 1083 ˚C, zatezna čvrstoća u
žarenom stanju 200-250 N/mm2 a izduženje do 50 %, dok
je čvrstoća nakon obrade deformacijom 300-400 N/mm2.
• Posle srebra bakar je najbolji elektroprovodni materijal,
pa se stoga najviše upotrebljava u elektrotehnici.
• Bakar se zavaruje i lemi, ali se teško lije, jer lako upija
gasove
• Vrlo dobro se obrađuje valjanjem, izvlačenjem i
presovanjem
• Bakar se prevlači tankim zelenim slojem oksida koji ga
štiti od dubljeg razaranja.
 Mesing - legura bakra sa cinkom
• Mesing obično sadrži od 40 - 50 % Zn.
• Mehaničke osobine zavise od sadržaja cinka i najbolje
su pri sadržaju oko 40 %.
• Povećanje sadržaja cinka preko 50 % nema korisnog
dejstva jer čvrstoća i plastičnost naglo padaju.
 Bronza - legure bakra i kalaja
• Pored bakra i kalaja mogu da sadrže još i Zn, Pb, Al, Mn,
Cr, Be, Si itd.
• Ako se jedan od navedenih elemenata nalazi u bronzi u
većim količinama, onda bronza dobija naziv po tom
elementu, npr. aluminijumska bronza, silicijumska
bronza itd.
• Kalajna bronza ili obična bronza u prvom redu ima
veću čvrstoću i korozionu otpornost od čistog bakra.
Osim toga, ima mali koeficijent trenja i dobru
postojanost na habanje. Ima dobru livkost i bolje se od
mesinga obrađuje rezanjem.
 Aluminijum, osobine i legure
• Aluminijum i njegove legure se karakterišu malom
gustinom (2,7 g/cm3), visokom električnom i toplotnom
provodljivošću i otpornošću na koroziju.
• Osnovna ruda za dobijanje aluminijuma je boksit –
Al2O3. nH2O
• Boksit se retko nalazi čist. Sadrži dosta primesa poput
Fe2O3, SiO2, TiO2, itd.
• Razlikuju se crveni boksit sa malo SiO2 (1 - 5 %) i Fe2O3
(20 - 25 %) i beli boksit sa dosta SiO2 (do 25 %) i Fe2O3
(do 5 %).
 Aliminijum i njegove legure
• Aluminijum je vrlo mek i elastičan, dobro se kuje i valja
u hladnom stanju.
• Od aluminijuma se izrađuju limovi, trake, žice, cevi i sl.
Izrada se vrši presovanjem, valjanjem, i izvlačenjem
• Ima svojstvo slabe livkosti (teško se lije) jer ne
popunjava dobro kalupe i daje porozan (šuplikav)
odlivak
• Na vazduhu je postojan. Na površini aluminijuma
stvara se oksidna skrama Al2O3 koja je nepropustljiva i
štiti ga od korozije.
 Legure aluminijuma

• Legirajući elementi aluminijuma su: Cu, Mg, Mn, Si, Zn,

Fe i Ni
• Legure aluminijuma se dele na dve grupe:
o Legure za obradu deformacijom i
o Legure za livenje
 Legure aluminijuma za obradu
deformacijom
Ova grupa se deli na:
• Legure koje ne ojačavaju termičkom obradom i
• Legure koje ojačavaju termičkom obradom
 Duraluminijum je složena legura u čiji sastav ulazi:
 Aluminijum,
 Bakar i
 Magnezijum
 Duraluminijum se dobro deformiše u toplom i hladnom
stanju, a za ojačavanje se koristi kaljenje i prirodno
starenje.
 Legure aluminijuma za livenje
 Silumin je legura aluminijuma sa silicijumom
 Sadržaj silicijuma se obično kreće od 10 - 13 %
 Ova legura je otporna prema koroziji, lako se topi i lije.
Koristi se za livenje proizvoda složenog oblika i tankih
zidova
 Upotrebljava se u auto i avio industriji, preciznoj mehanici,
gradjevinarstvu i za izradu predmeta za široku potrošnju
 Dobio je naročito široku primenu kada je otkriveno da se
dodavanjem sasvim malo (0,1%) natrijuma povećava
čvrstoća od 100 N/mm2 na 200 N/mm2
 Uvođenje natrijuma kao modifikatora utiče se na dobijanje
sitnozrne strukture silumina
 Legure aluminijuma za livenje
 Al-legure za klipove motora sa unutrašnjim sagorevanjem,
koji rade u uslovima visokih temperatura i čestih udara
 Od materijala za klipove se zahteva: mala specifična masa,
očuvanje visoke čvrstoće i otpornosti na habanje pri
povišenim temperaturama, dobra provodnost toplote i
mali koeficijenat toplotnog širenja
 Legure aluminijuma za izradu klipova presovanjem su
legure koje su po sastavu slične duraluminijumu stim što se
dopunski uvode još Ni i Ti. Nikl se uvodi radi povećanja
vatrostalnosti i mehaničkih osobina, a titan obezbeđuje
stvaranje sitnozrne strukture
 Olovo, osobine i legure
 Olovo se dobija iz ruda galenita (PbS) i ceruzita (PbCO3)
 Olovo je srebrnasto sjajan metal
 Specifična masa mu je 11,3 g/cm3 a temperatura topljenja
327 ˚C
 Veoma je meko, mekše od svih teških metala
 Čvrstoća na zatezanje 12 - 15 MPa (legiranjem se može
povećati do 50 MPa), a relativno izduženje 55 %
 Slab je provodnik toplote i električne struje
 Cink, osobine i legure

 Cink je matal plavkasto bele boje. Specifična masa mu

je 7,13 g/cm3
 Temperatura topljenja mu je 419 ˚C a ključanja 906 ˚C
 Najvažnija ruda za dobijanje cinka je sfalerit (ZnS) a
ređe smitsonit (ZnCO3)
 Čist cink se upotrebljava za izradu limova za
pokrivanje krovova, za izradu oluka i za oblaganje
rezervoara. Nije postojan prema kiselinama i
alkalijama
 Titan, osobine i legure
 Titanijum i njegove legure su najnoviji inženjerski
materijal koji poseduje izuzetnu kombinaciju
svojstava
 Čist metal ima relativnu nisku gustinu (4,5 g/cm3),
visoku tačku topljenja (1668 °C) i modul elastičnosti
od 107 GPa
 Titanijumove legure su izuzetno jake; zatezna
čvrstoća na sobnoj temperaturi dostiže 1400 MPa što
rezultira izuzetno velikom specifičnom čvrstoćom
 Ti legure su izuzetno žilave i lako se kuju i obrađuju
 Vatrostalni metali
• Metali sa visokim temperaturama topljenja su klasifikovani
kao vatrostalni metali
• U ovu grupu spadaju: niobijum (Nb), molibden (Mo),
volfram (W) i tantal (Ta)
• Temperature topljenja su između 2468 °C za niobium i 3410 °C
za volfram, koji ima najvišu tačku topljenja od svih metala
• Interatomske veze kod ovih metala su izuzetno jake
• To utiče na njihovu visoku temperaturu topljenja, svojstvo da
imaju i dodatno veliki modul elastičnosti, visoku čvrstoću i
tvrdoću i to kako na ambijentalnim tako i na povišenim
temperaturama.
 Super legure
 Ove legure se klasifikuju prema dominirajućem metalu
(koje može biti kobalt ili gvožđe)
 Kao legirajući elementi se koriste vatrostalni metali (Nb,
Mo, W, Ta), kao i hrom i titanijum
 Pored primene kod turbina ove legure se koriste i za
izradu nuklearnih reaktora i kod petrohemijske
opreme
 Plemeniti metali
 U ovu grupu metala spadaju srebro, zlato, platina,
paladijum, rodijum, rutenijum, iridijum i osmijum
 Ag, Au, Pt se koriste za izradu nakita u elektronskoj
industriji, za patiniranje itd.
 Platina se koristi za hemijsku laboratorijsku opremu kao
katalizator (pogotovo prilikom proizvodnje benzina) i za
izradu termo parova za merenje visokih temperatura