ISLAM

Tara Kalko i Una Milović ST4

 Islam (arapski: ‫ اإلسالم‬al - islām; predanost jednom Bogu)
jeste monoteistička religija koja je nastala na Arapskom
poluostrvu u 7. veku i potiče od učenja Muhameda.

 Zasniva se na veri u jednog Boga (Alah), izabranost

Muhameda za božijeg poslanika, predodređenost ljudske
sudbine, nagradu za dobra dela i kaznu za loša, sudnji dan
i vaskrsenje mrtvih.

 Postulati islama objavljeni su u Hadisima, Zbirkama

islamskih knjiga, a u sam temelj islama spada i sveta
knjiga Kuran. Kuran je pisan na arapskom jeziku i sadrži
114 sura (poglavlja).
 Kuran je zbirka otkrovenja koji su isključivo od Svevišnjeg Boga i predstavlja isključivo Božiju reč.
 Kuran (kara'a - čitati, kazivati) za muslimane je reč Božja koju je anđeo Gavrilo (Džibril) preneo
preko proroka Muhameda. Prvobitna namera Kurana je bila da uvede Arape u zajednicu naroda
knjige.
 U neku ruku, to je „Najnoviji Zavet“, a naziva se još i "Poslednji zavet" koji ne osporava već
potkrepljuje i nastavlja jevrejsku (hrišćansku Bibliju). Muhamed i njegovi tadašnji sledbenici - ashabi
(apostoli) zabeležili su kompletan Kuran pisanim putem kao sekundarni vid stožiranja objave, dok je
kao primarni bio učenje svega napamet (hifz).

Anđeo Gavrilu predaje Kuran

Muhamedu Kuran iz 13. veka
 Dve najveće teme Kurana su jedinstvenost i moć
Božja i priroda i sudbina ljudi u odnosu sa Bogom.
Bog je jedini stvoritelj univerzuma, ljudi, duhova,
svih svetova, svih stvorenja i svih sila, blagotvoran
i pravedan. Njemu su data opisna imena kao što su
Sveznajući i Svemoćni.

 Na dan dolazećeg suda, svi će ustati iz mrtvih, a

biće proživljeni iz repne kosti (repnjače kako kaže
poslanik Muhamed) a za koju današnja medicina
nema objašnjenja zašto je neuništiva

 Pored sune (običaja), moralnih propovedi sa

običajima iz prorokovog života, Kuran je glavni
izvor islamskog zakona, šerijata.
 Sledbenici islama se nazivaju muslimani - „oni koji se potčinjavaju“ Božjoj volji.
 U svetu ima preko 2 milijardi muslimana, što čini islam drugom najvećom religijom posle
hrišćanstva. Osnovne obaveze svakog muslimana su vera u jednog Boga (Alaha) i
Muhameda kao njegovog poslanika, molitva pet puta dnevno, post u mesecu Ramazanu,
davanje milostinje i hadžiluk (hodočašće u Meku) bar jednom u životu.
 Gotovo svi muslimani pripadaju jednoj od dve glavne islamske grupe: sunitima (85%) ili
šiitima (15%). Islam je preovlađujuća religija na Srednjem istoku, kao i mnogim državama
Afrike i Azije. Muslimanske zajednice postoje takođe u Srbiji i zemljama Balkana.

Šiiti
Suniti
Abaditi
 Islam se sastoji od većeg broja verskih denominacija koje su u
suštini slične po verovanjima ali među njima postoje značajne
teološke i pravne razlike. Najznačajnija je podela na sunite i
šiite, dok se sufizam obično smatra pre mističnim redom nego
posebnom školom islama. Najveći broj izvora tvrdi da su
otprilike 85% svetskih muslimana suniti a oko 15% šiiti, uz
neznatnu manjinu koju čine pripadnici manjih islamističkih
sekti.

 Suniti su vernici islama, koji predstavljaju većinu među

muslimanima. Za razliku, od šiita, suniti uz Kuran slede i sune,
pravila islama utemeljena na običajima poslanika Muhameda.
Suna (arap. ‫ ) سنة‬znači knjiga i reči koje se odnose na proroka
Muhameda. Suniti priznaju (prvog) kalifa Abu Bakra kao
naslednika proroka Muhameda i priznaju četiri verske škole
Hanafi, Maliki, Šafi i Hanbali.
 Šiiti (od arapskog: ši`a Ali - Alijeva stranka) su drugi po veličini ogranak islama. Po
istorijskom poreklu šiiti priznaju Muhamedovog nećaka Aliju i njegove potomke za jedine
punopravne naslednike Muhamedove svetovne i duhovne vlasti (kalifi i imami). Šiiti
veruju da je Alija direktni naslednik i vođa svih muslimana posle Muhamedove smrti, za
razliku od sunita koji veruju da je Abu Bekr, prvi kalif posle Muhameda, legitimno dobio
vođstvo nad muslimanima. Ova razlika u mišljenju se desila 632. godine i taj raskol je
oštro podelio ove dve muslimanske tradicije u mnogim njihovim verovanjima i delanjima.

 Sufizam (arapski‫ تصوف‬, tasawwuf, persijski‫ عرفان‬, Erfan) je mistički aspekt islama, način
života usmeren prema ostvarenju Božjeg jedinstva i prisustva kroz ljubav, iskustvenu
spoznaju, asketizam i ekstatičko jedinstvo sa voljenim Tvorcem. Termin sufi i sufizam
(tasavuf) potiču od vunene odeće (suf) koju su nosili muslimanski asketi.[3] Sufiji su često
nailazili su na žestok otpor službenog islama.
 Islam se zasniva na verovanju u proroke, koji su poslani
od Boga. U Kuranu ih je spomenuto dvadeset pet, a
najpoznatiji su: Adam (Adem), Noje (Nuh), Avram
(Ibrahim), Mojsije (Musa), Isus (Isa) i Muhamed.

 Isus (arap. Isa) je Božji poslanik i Božji rob a ne Božji

sin. On i njegova majka, koju hrišćani proglašavaju
bogorodicom, jeli su hranu, pili su vodu, oblačili se,
spavali, odmarali i robovali Bogu kao i drugi ljudi.
Muslimani veruju u Isusa (Isa) ali verovanje da je on
Bog smatra se najvećim grehom (širk).
 Muhamed je rođen u Meki 571. godine, u današnjoj
Saudijskoj Arabiji, u Tidžani, u južnom delu Hidžaza,
oko 80 km od Crvenog mora u kamenoj dolini. Poreklom
je iz plemena Kurejš koje je imalo veoma značajan
društveni položaj u Meki.
 Sudnji dan – Kijamet - Muslimani veruju u dolazak sudnjeg dana, kada će ljudi odgovarati
za učinjena dela, bila dobra ili loša.

 Predodređenje – Kader - U Islamu, verovanje u predodređenost (kader) podrazumeva da je

sveznajući Bog (Alah) odredio sve što će se desiti. On je stvorio stvorenja prema svome
praiskonskom znanju i mudrosti. Njemu je sve poznato i to je zapisano u „Levhimahfuzu“.
Alah je hteo da stvorenja postoje i on ih je stvorio i ništa se ne dešava niti postoji bez
njegove volje i stvaranja.

 Šerijat je božanski zakon islama, i razumevanje tog zakona jeste fikh, odnosno sudstvo.
Muhamed nije pravio razliku između verskog i svetovnog zakona; strana na koju će šerijat
da prevagne u današnjim muslimanskim zemljama zavisi od stepena sekularizacije u
svakoj od njih. 4 glavna izvora islamskog zakona:
 Kuran (sveta knjiga)
 Suna (običaji prorokovi)
 Idžma (saglasnost zajednice) i
 Kijas (zaključivanje po analogiji).
 Džihad
 Kolektivnom obavezom muslimana smatra se i učešće u džihadu (arapski: životna borba),
za opstanak muslimana i njihove vere. Džihad je svaki trud u ime Boga, tj. na Božijem
putu. Džihada ima četiri vrste:

 Džihad sa samim sobom radi ustrajnosti na činjenju dobrih dela i klonjenju od zabranjenih.
 Džihad protiv šejtana (sotone), odupiranjem čoveka njegovom zavođenju.
 Džihad protiv grešnika rukom i savetom u smislu hadisa: „ko od vas vidi nešto što ne valja,
neka ga suzbije rukom, a ako ne mogne rukom onda jezikom“.
 Džihad oružjem za odbranu vere, časti, života i imetka.
 U Islamu je pet bogoštovnih dužnosti, pet stubova islama.
Praktične dužnosti muslimana su:

1. Svedočenje (arap: šehadet): „Nema Boga osim Boga, a Muhamed je

njegov prorok";
2. Molitva (arap: salah, pers: namaz) pet puta dnevno, i to: sabah (od
pojave zore do izlaska sunca), podne (kad sunce malo izađe iz zenita),
ikindija (kad sunce nagne prema zapadu), akšam (kad sunce zađe) i
jacija (kad noć potpuno padne).
3. Post (arap: saum), uzdržavanje od jela, pića, pušenja, polnih
zadovoljstava i nepriličnog govora od zore do zalaska sunca, u toku
meseca Ramazana koji traje 30 ili 29 dana. Ramazan i ramazanski post
se završavaju Bajramom, velikim muslimanskim praznikom.
4. Milostinja (arap: zekat); imućni muslimani dužni su od viška svoje
imovine udeliti 2,5% za potrebe siromašnih, učenika, bolesnika, starih i
iznemoglih.
5. Hodočašće (arap: hadž) u Meku, bar jedanput u životu, za onoga ko je u
stanju;