RISTO

RATKOV
IĆ
1903-1954
BIOGRAFIJA
Risto Ratković je rođen u Bijelom Polju, Filozofski fakultet završio u Beogradu.
● Zbirku „Mrtve rukavice“ objavio je 1927. Zatim poemu „Leviatan“, pa
knjigu skica o savremenicima „Ćutanja o književnosti“, da bi 1929. objavio
dramu „Zoraj“.
● Izvjesno vrijeme pripada “neoromantičarima”, pa zenitizmu i
nadrealizmu. Stvarao je u periodu između dva rata, ali je ostavio
zapis ,,Iz mog nadrealizma”, ovim Ratković formuliše svoju poetiku.
Svrstati Ratkovića u jedan književni pravac veoma je teško iako je
stvarao sa ekspresionistima i dr., pisao je u duhu
nadrealizma: ,,Pojam mog nadrealizma mogu samo brutalno izraziti:
snom silovati stvarnost”.
● Godine 1931. umire mu žena, što će utisnuti pečat ne samo na
njegov život nego i na litaraturu. U diplomatsku službu stupa 1938.
godine i u njoj ostaje do kraja Drugog svjetskog rata. Za to vrijeme
službovao je u Farancuskoj, Sovjetskom Savezu i Egiptu. U
Jugoslaviju se vraća 1945. godine.
 jezik iskidan, nedorađen,
nedotjeran, sa neobičnim
pjesnik smrti sintaksičkim obrtima
i ljubavi

forma slobodna,
strofa razgrađena, mistika,
automatsko pisanje, spiritualnost
spoj nespojivog
 PONOĆ MENE
Заспати или умрети… Воскресни! Победићу га, мислим, гробом
Или се претворити у сунцокрет… Воскресни или себе или барем очи моје… твојим,
Да ли је она икада и била… ликом и косом црном твојом,
Али откуд њен лик наслућен у ваздуху чим погледам… Слух ми је већ мало савршенији: И цветом сасушеним који
Зовнеш ли ме беше око твоје главе
Њени прсти живели су у мојој руци и после њене смрти. Осетим и дах твој и мирис предсмртни, на одру кад у недра ти
Ја сам их покретао и нисам разликовао Тамо где се надао не бих, приложих слику своју,
Да ли имају везу какву још са косом њеном, И срце ми је још способније А цвет се прихвати рукава
Или са очима, За откуцавање тајних знакова духа, мог:
Или са хаљином новом што јој купих. Духа или друге материје. То ти ми као уздарје врати.

Тако сам ретко узимао и за њу и за се. Ово чини да ноћу каткад морам затворити врата од собе, Помози ми, помози:
Тако често смо се свлачили као ведар дан. И осећам да лежиш поврх зелених сунцокрета, Виднија буди кад у ма коју
И чини ми се да нема места на свету У зеленој кошуљи собу уђеш.
Где нисмо заједно били. Преврнутим очима.
Бар сад не бринем бриге
Мртва си, а тебе нема. Ал' ми још дошла ниси, сиротињске,
И беше као равнодушна Јаднице моја!
Зашто ми не дођеш… Према страху мом што свака ствар беше загробно жива. Целог дана оног дана узалуд
Та знаш ли како си обећала тражих паре,
Чешће да ћеш се мени јављати… Мучиш се дуго у тој ноћи, И кад ти дођох – мртвој ти
Један ми човек, сељачки одевен, исприча, дођох…
Можда ти и куцаш упорно на вид ми, У гужви дима и људи по једном непознатом подруму, Велика патнице моја,
Можда су очи моје неспособне да те виде. Да има неко што додир наш спречава, Крваво те поздрављам.
Осећам лобања цела тобом да ми је испуњена. И што до мене ниси допутовала.
Поверих томе сумњивом пријатељу заверу своју
Да тог ћу духа полако убити из пушке,
Што смета нашем споразумевању.
ANALIZA
Zamjenica mene u
službi je objekta.
,,Zaspati ili umreti...” Prvo lice jednine imamo
u naslovu to je ono
• Sa opšteg egzistencijalnog pitanja Zaspati ili umreti prelazi na sucokret vodeće u pjesmi.
(simobl=nada, vjera, sunce, okretanje na vječnim idealima, ta povezanost sa Bogom,
jer ta vertikala nebo-zemlja tj. Bog-čovjek treba da postoji.).

,,...Ili sa očima...”

• Oči su prvi element i ključni element njegove poezije.

Kada pričamo o
,,Mrtva si, a tebe nema.” glagolima ako je prvo
lice onda je u pitanju
lirski subjekat, kada
• Sintaksički, smisaono veznik ,,a” je suprotnog značenja, a tu mu nije mjesto ovdje bi pjeva o dragoj to je
trebao da bzde sastavni. Prepostavlja se da je ovo jedan novi paralelni svijet. Ovaj perfekat.
stih je obilježio cijelo stvaralašvo R. R.
• Umetnuti tercet kao da ne pripada prethodno rečenom.

• Nakon Dučića i Rakića koji su težili savršenoj formi, Ratković je, kako vidimo u stihovima, bio opušten.
ANALIZA
• Voskresni – egzaltirana emocija, stari oblik za vaskrsenje dat je u imperativu, a opet predstavlja potencijal, tj.
želju da je vidi.

• ,,Sluh mi je već malo savršeniji:” – sinestezija.

,,I osećam da ležiš povrh zelenih suncokreta,

U zelenoj košulji,
Prevrnutim očima.”

• Zeleno - jednako udaljeno od nebeskoga plavog i podzemnoga crvenog, koje su oboje apsolutni i nedostupni,
zeleno, srednja veličina, posrednik između toploga i hladnog, visokoga i niskoga, umirujuća je, osvježavajuća,
ljudska boja. Zeleno je boja biljnog carstva koje se ponovo potvrduje, to je budenje života... Astečki iscjelitelji,
da bi izliječili grudne bolesti, izgovaraju ovakvu invokaciju: Ja Sveštenik, Ja Gospodar čarolija, ja tražim zelenu
bol, ja tražim ridu bol. Nekoliko vjekova ka snije Van Gog će napisati: Nastojim da crvenom i zelenom bojom
izrazim zastrašujuće čovjekove strasti.
ANALIZA
,,...Da ima neko što dodir naš sprečava,...”

• Inverzija, dalje se u stihovima realno i apstraktno prožimaju.

 Naslov neobičan
 Ponoć - sveprisutna u literaturi
 Motiv - Mrtve drage od usmene književnosti preko Radičevića, Kostića, Disa, Matoša...
 Smrt po pjesnikovoj logici, predstavlja ne kraj već samo promjenu egzistencije.
 Pjesma je fotografija sna.
 Nema rime
 Ponavljanje naglašenih riječi
 Miješanje rodova
 Kraj pjesme sličan je socijalnoj literaturi onog vremena.
 BIVŠI ANĐELI
Bogojavljenski su hujala nebesa, ogromna,
• Bogdan Popović je rekao dapjesma mora biti cijela lijepa,
zvezdana, hladna. jasna i emotivna i da nema dobrih pjesnika, već dobrih
pjesama.
Silazili ste na reku smrznutu,
visoki, vitki, lepi.
• Kod R. R. nema cijelih dobrih pjesama ali ima dobrih
djelova (stihova u pjesmama).
Anđeli bivši znam:
Krotili ste mrak u vodama.
U moje srce-zvono zvonili ste
Krinom,
Da ne svisnem od života.

Ko vas to otera sa izvora

Oka moga...
Ne vidim vas.

Još samo u snežnom cveću prozorskom

Tražim krila i kolena vaša predivna.

Uzalud.
ANALIZA
• Bogojavljanje – vjerski praznik, dan kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u rijeci Jordan.

• Onomatopeja iz prvog stiha, su hujala, silazila… su u prošlom vremenu, a naspram njih je lirski subjekat.

• ,,Visoki, vitki, lepi” – asindeton

• asonanca – nadomještava se rima
• ,,Anđeli, bivši...” – inverzija
,,Još samo...” – pomjera semanticki sloj pjesme na snoviđenje, to je neka mistika, spiritualnost koju još sretamo
kod Stefana Mitrovića, ali je nema kod Janka Đonovića, Vita Nikolića...

Bivši anđeli – pad na

zemlju, Adam, Eva, ali
čovjek ne cvjeta, čovjek je
u dekadenciji, nasuprot
tehnologije.
 HVALA NA
PAŽNJI!
Ane
l Pe
pić III-1