Osnovna škola

„Đura Daničić“

BOJADŽIJA
Vuk Gušavac
III3
Ko je bojadžija?
 Bojadžije su ranije bojile vunu, pamuk i
svilu.
Oni su koristili boje biljnog i životinjskog
porekla.

(bojadžija boji tkaninu)

(obojena vuna)
Bojadžijski zanat je iz domaće kućne radinosti
prerastao u poseban zanat onda kada je došlo do
promena u odevanju stanovništva, kada su
dotadašnje „beletine“ (odeća bele boje) zamenjivane
odelima u boji.
Bojadžije su koristili biljne boje iz prirode koje su
bile daleko postojanije i lepše od industrijskih,
mineralnih boja.

Žute: latice suncokreta, maslačka, nevena, kora pomorandže i

limuna
Narandžaste: šargarepa, kora žutog luka
Zelene: artičoka, spanać, list koprive, list breskve
Smeđe: koren maslačka, kora hrasta, ljuska oraha, zrna kafe,
cvekla, jaki crni čaj
Ružičaste: bobičasto voće, trešnje, latice ružičaste i crvene ruže
Crvenoljubičaste: borovnica,
kora crvenog luka, crveni
kupus
Plave: indigo, crveni kupus,
crveni dud, crno grožđe
Sivocrne: kupina, koren irisa,
rogač.
ZANIMLJIVOST
Posebna zanimljivost je da bojadžije nisu upisivali
dogovorene poslove s mušterijom na uobičajen način
putem priznanice, već pomoću male drvene lutkice
„raboša“, na kojoj majstor urezima obeležava svaku
donetu pređu na bojenje.
Na rabošima su pravljeni posebni zarezi sa strane za
vezivanje, na poleđini oznaka radionice, sa strane
količina pređe koja se boji, a s prednje strane recke
koje označavaju cenu rada.
Bojadžijski zanat opada zbog industrijske
proizvodnje, tako da je brzo postao neisplativ
 (moja mama ne zna da plete).
Bojadžija Stojan Đurđević iz Valjeva 

„Nije ovo lak zanat. Ceo dan u pari iz kazana, zimi da

se ugušiš, leti ubi promaja. Od primanja do izdavanja,
jedna pređa mi 35 puta pređe preko ruku, da se
rasprede, provuče kroz boju, skuva, izvadi, opere,
centrifugira, raščešlja, okači“ - objašnjava Stojan.
SLEDI
EKSPERIMENT......