Фолна киселина и њен значај

у исхрани трудница

др сци. мед. Биљана Илић

професор струковних студија

Ћуприја, 2019. година

Још давне 1931.године Lucy Willis је описала како је
екстракт квасца користан против анемије у касној трудноћи
у Индији
То је био први запис о коришћењу фолне киселине у сврху
превенције болести
Ипак фолна киселина није изолована и њена структура
није расветљена још дуги низ година
Прошло је више од пола века док није препозната важност
фолне киселине у превентивној медицини, а сазнања су
кулминирала објавом серије научних радова 1991.године
када је потврђено да преконцепцијски унос фолне
киселине спречава појаву Spina bifida
Ради се о једном од најважнијих открића медицине ХХ
века
Фолна киселина спада у групу витамина В групе и у природи
се не налази у храни , али се у храни налазе фолати, којих
има неколико различитих врста и разликују се по количини у
којој се апсорбују из хране

Биорасположивост фолата из хране износи 25 – 50% ( што је

до 250 µg фолне киселине ), фолне киселине из додатака
исхрани 100% (ако се узимају на празан желудац) а у
обогаћеној храни готово 85% (Bituh, 2011.)
Фолна киселина је потребна организму за стварање
црвених крвних зрнаца, нових ћелија, синтезу DNK и
метаболизам хомоцистеина

У трудноћи је повећана потреба за фолном киселином због

убрзаног раста и умножавања ћелија, па су постељици ,
органу преко кога се беба храни и дише, вишеструко
повећане количине фолне киселине у односу на крвоток
мајке

Фолна киселина има јако значајну улогу у еритропоези а

њене смањене вредности могу довести до анемије

Учествује у синтези пуринских база, холина и неких

аминокиселина
Фолна киселина је синтетички облик витамина B9 који се додаје у храну
и додацима хране, па зато има већу стабилност и биорасположивост него
фолати који се природно налазе у намирницама

Фолати су иначе осетљиви на високе температуре и разграђују се у води

тако да кување знатно смањује њихове концентрације у храни

Исти је случај и када намирнице предуго стоје

Најстабилнији облик при собној и повишеној температури је фолна

киселина

У воденим растворима фолна киселина је стабилна на 100 °C у периоду

од 10 h
Током бланширања поврћа фолати се водом губе због
разарања под утицајем топлоте и отапањем у води

Губитак отапањем у води зависи од количине воде која се

користи при бланширању, што се више воде користи више
се фолата губи

На пример, приликом бланширања спанаћа губитак фолата

при односу спанаћ вода 1:1,6 био је 33% (Chen isur., 1983.)
Поред утицаја које има на нормално функционисање
организма фолна киселина је јако важна за период пре
самог зачећа и током трудноће

Потребе за фолном киселином у трудноћи удвостручују се

на 800 µg дневно,што здравa и разноврсна исхрана не може
да покрије

Зато је неопходно да се уз намирнице богате овим

витамином уносе и суплементи
Најчешће манифестације дефицита фолне киселине у
трудноћи су:

Мегалобласна анемија
Урођене аномалија неуралне цеви (Spina bifida,...)
Спонтани побачаји
Интраутерини застој у расту плода
Одлубљивања постељице
Мале телесне масе детета на рођењу
Озбиљније абнормалности на мозгу и кичменој мождини
(anencefalija, encefalokela, meningomijelokela)
Управо је смањивања ризика од настанка ових проблема
разлог зашто је потребно да се и пре зачећа уноси фолна
киселина

Суплементацијом фолне киселине смањује проценат

оштећења неуронске цеви новорођенчета за 50 до 80%

То за ново биће конкретно значи да се значајно смањује

вероватност инвалидитета или проблема у контроли црева
и мокраћног мехура
Веома је важно почети са уносом од најмање 400 µg бар
два до три месеца пре зачећа, јер се дефекти неуралне цеви
могу јавити током првог месеца трудноће (28 дана од
зачећа) док већина жена још и не зна да је у другом стању.

Не треба узимати више од 1.000 µg дневно, пошто веће

дозе могу бити опасне по здравље

Наш Национални водич за здравствену заштиту жена у

току трудноће из 2004. даје препоруке за суплементацију
са 400 µg фолне киселине у периоду планирања трудноће
па све до краја 12.недеље трудноће како би се смањио
ризик од појаве поремећаја нервног система
Код трудница које носе близанце или више деце
препоручена дневна доза суплемената фолне киселине је
1.000 µg

Ако је из претходне трудноће рођено дете са дефектом

неуралне тубе или је у породици позитивна историја
болести дефеката неуралне цеви, трудници се препоручује
давање високе дозе фолне киселине и то додатних 400 µg

Препоручљиво је да се фолна киселина узима са

витамином B12
Једно новије истраживање спроведено у Мађарској, које је
обухватило 14.000 трудница, указало је на важност
додавања фолне киселине у исхрани и у последњем
тромесечју трудноће

Истраживање је објављено 2010.године и показало је да је

свакодневно узимање фолне киселине резултирало са 7%
смањеним ризиком од превременог порођаја а пронађена је
и позитивна корелација са порођајном масом

 European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology 2010

Истраживање спроведено у Норвешкој на Инсистуту за јавно
здравље у Ослу код 39.000 беба открива да узимање фолне
киселине утиче и на развој говора код деце након рођења

Истраживање о развоју говора до 3.године живота показало

је да деца мајки које су узимале фолну киселину 4. недеље
пре трудноће као и првих 8. недеља трудноће имају за 45%
мањи ризик од појаве тежег поремећаја развоја говора до
3.године живота

Мањак фолне киселине у раној трудноћи повезан са већим

ризиком од развоја емоционалних проблема и проблема
понашања код деце до 18.месеца живота
 Манифестације недостатка фолне киселине у
организму
Истраживања показују да велики број људи пати од благог
дефицита фолне киселине што се манифестује кроз

умор
недостатак концентрације
раздражљивост
бледило усана, очних капака и зубног меса
поремећаје сна
лупање срца
зујање у ушима
осећај несвестице и оштећења чула укуса
упале слузнице
дијареју...
 Фолна киселина и Spina вifida

Spina bifida је стање у коме развој кичмене мождине код

бебе није потпун током пренаталне фазе

Низак ниво фолата у серуму будуће мајке може бити важан

чинилац за појаву оштећења неуронске цеви
новорођенчета јер се већина оштећења узрокованих
дефицитом фолне киселине појављује током првих
неколико недеља трудноће
 Фолна киселина и спонтани побачај
Узроци спонтаног побачаја су различити могу бити последица
генетских поремећаја, инфекција , малформација грлића
материце, хормонске нерегуларности,али узрок могу бити и неке
болести мајке и њен начин исхране

Уколико се мајка храни нездраво, не уноси довољно свежег воћа и

поврћа,не уноси довољно витамина и не користи суплементе
фолне киселине, троше се све резерве фолне киселине у
организму што може довести до убрзаног процеса спонтаног
побачаја

Уколико мајка користи фолну киселину током трудноће превенира

превремено рођење детета, рођење детета са малом телесном
масом и превремено одлубљивање постељице
 Фолна киселина и гојазност у трудноћи
Гојазност код мајки штетна је како за мајку тако и за дете

Гојазност повећава ризик од компликација у трудноћи, попут

превременог порођаја, порођајних дефеката и мртворођености

Деца гојазних мајки имају дугорочне здравствене ризике,

укључујући и гојазност у каснијем животу

Фолна киселина недостаје код чак четвртини гојазних жена

Код екстремно гојазних трудница, са индексом телесне масе

ВМI ˃ 50, чак петнаест је пута нижа концентрација фолне
киселине у односу на нормално ухрањене жене
 Фолна киселина и акутна
лимфобластна леукемија

Узимање фолне киселине, још док је дете интраутерино,

има велики значај за превенцију акутне лимфобластне
леукемије

Довољна количина фолне киселине у организму делује на

процесе органогенезе

Поред узимања фолне киселине у трудноћи за

превенирање ове болести велики значај има и узимање ове
материје у преконцепцијској исхрани
Фолна киселина и крвни притисак у трудноћи

Неадекватан унос фолне киселине и витамина B12 могу

довести до смањеног крвног притиска код трудница

Уколико се исхраном не уносе довољне количине ових

витамина долази до смањеног стварања еритроцита а
самим тим пошто еритроцита има мање развија се анемија

Мањак еритроцита доводи до смањене способности

транспорта хранљивих материја и кисеоника до виталних
органа и мозга, што доводи до сниженог крвног притиска
 Фолна киселина и Downov синдром
Неколико истраживања је показало како би фолна киселина
могла имати утицај и на смањење ризика за Downov синдром
Научници су установили како мајке деце рођене са
деформацијама неуралне цеви и Downov синдромом имају
једну заједничку карактеристику , чешће их погађа и проблем
метаболизма фолне киселине
Наиме фолна киселина из додатака прехрани и фолат из хране
нису биолошки активни спојеви него се у организму уз помоћ
ензима у неколико корака морају претворити у биолошки
искористиви облик
Одређен проценат популације има генетску грешку због које
не производи адекватну количину потребног ензима или
ензим није довољно ефикасан
 Најчешћи узроци недостатка фолне киселине у
организму

Неуравнотежена исхрана (дефицит се детектује и код деце

која пију козије млеко )
Дуготрајна дијета
Претерано узимање алкохола (иако је пиво богато фолном
киселином)
Пушење (уништава се фолацин)
Узимање одређених лекова (анелгетици, орални
контрацептиви, епилептици, антиколвузиви, аспирин,...)
 Тест дефицита фолне киселине

Најбољи тест дефицита фолне киселине је одређивање

фолата у еритроцитима

Нормалне вредности су од 145 до 450 нанограма у

милилитру (Nemet, 2000.)
 ИЗВОРИ ФОЛНЕ КИСЕЛИНЕ

• Зелено лиснато поврће (зелена салата, спанаћ, кељ,

блитва...)
• Пшеничне клице и цело зрно житарица
• Црни хлеб
• Воће (лимун, поморанџа, диња, банана)
• Поврће (грашак, пасуљ, парадајз,карфиол,...)
• Млеко
• Јаја
• Изнутрице (телећа и пилећа јетра,...)
• Квасац
Садржај фолне киселине у неким намирницама
Сочиво 270 μg фолне киселине/1 шоља
Пасуљ 70 - 190 μg фолне киселине/1 шоља
Прокељ 140 μg фолне киселине/1 шоља
Сок од поморанџе 120 μg фолне киселине/1 шоља
Сирови спанаћ 60 μg фолне киселине/1 шоља
Лимун 23 μg фолне киселине/1 шоља
Паприка 20 μg фолне киселине/1 шоља
Свеже кравље млеко 5-12μg/100 g
Телећа јетра 860,7 μg фолне киселине/1 шоља ( иако је богат
извор фолне киселине јетра (џигерица) се због депоновања у
њој различитих токсичних материја не препоручује за унос
у трудноћи)
Нове препоруке Америчког института за медицину су да се
400 µg фолне киселине унесе преко фортификованих
(обогаћених) намирница или суплемената а
осталих 200 µg уобичајеном исхраном

Данас постоје иницијативе санирања дефицита на свим

нивоима популације па се храна, најчешће житарице и
хлеб од пшеничног брашна обогаћују фолном киселином у
82 земље света Америка, Канада, Велика Британија,
Узбекистан, већина афричких земаља и Индија

Све предузете мере си допринеле значајном снижењу стопе

порођајних малформација , нарочито неуралне цеви
Количина фолне киселине која се користи за обогаћивање
хране у Америци и Канади је уравнотежена , тако да нико
не троши више од 1 mg дневно што представља горњу
границу уноса

Обогаћивање фолном киселином је значајно поправило

статус фолата у Америци

У земљама са обавезним обогаћивањем брашна (такозвано

мандаторно обогаћивање), статус фолата се значајно
поправио а стопа дефеката неуралне цеви је пала за готово
80%
Постоји и волонтерско обогаћивање појединих намирница
али се оно није показало успешним јер је преко 4500
трудноћа у Европи афектирано са дефектима неуралне
цеви

Ипак многе земље не спроводе обавезно обогаћивање,

делимично зато што још нису научно доказане друге
добробити попут превенције осталих већих порођајних
дефеката, кардиоваскуларних болести и канцера а делом
због бојазни од ризика по здравље

Мандаторно обогаћивање намирница још увек се не

спроводи у Србији али су недавно усвојене измене Закона
о безбедности хране који пружа могућност доношења
Правилника о фортификацији исхране
 Трудноћа и веганска исхрана

Разна веганска храна, као што су обогаћени хлеб, разна

теста, пахуљице од житарица, зелено лиснато
поврће,...добар су извор фолне киселине па зато веганска
исхрана у трудноћи је обично јако богата фолном
киселином, међутим, како би биле сигурне , жене које су
веганке а желе нормално да изнесу трудноћу требале би
узимати додатних 400 μg фолне киселине баш као и остале
труднице  
Као пример добре исхране за већину популације показала
се медитеранска исхрана, која укључује висок унос
поврћа и биљних влакана, влакана и сложених угљених
хидрата, а умерен унос рибе, перади и алкохола
 ХВАЛА НА
ХВАЛА
ПАЖЊИ!!!