dr Bojan Veljković

VMŠSS Ćuprija

PSIHOLOŠKI ASPEKTI TRUDNOĆE

ZAŠTO JE TRUDNOĆA „DRUGO STANJE“ ?
• ŽENA U TRUDNOĆI DOŽIVLJAVA NIZ BIOLOŠKIH I PSIHOLOŠKIH PROMENA
(hormonalne promene tokom drugog stanja pojačavaju osetljivost žene, zbog čega
one hipersenzitivno reaguju na mnoge događaje u spoljnom, ali i unutrašnjem svetu).

• ZNAČAJNE PROMENE U SOCIJALNOM FUNKCIONISANJU ŽENE.

• TRUDNOĆA PRED ŽENU DEFINITIVNO STAVLJA NOVE ZAHTEVE:

- Da psihološki obradi strahove vezane za trudnoću i porođaj.
- Da se suoči sa hormonalnim i fizičkim promenama (promena self-koncepta, povišen
nivo progesterona uzrokuje blagu euforičnost..).
- Da se suoči sa neminovnim promenama u životnom stilu i ukupnom socijalnom
funkcionisanju (konflikt uloga majke i uloge zaposlene žene).
Hormonalne promene u trudnoći
• Hormon humani horiogonadotropin (HCG, potiče iz ovarijuma, reproduktivnih
žlezda žene) oslobađa posteljica pred početak usađivanja ploda u matericu,
poznat je kao ”hormon trudnoće” jer se proverava u testovima za utvrđivanje
trudnoće . HCG pokreće ostale hormonske aktivnosti neophodne za održavanje
trudnoće i sprečavanje menstruacije. Međutim, HCG se smatra odgovornim i za
mučninu koja se javlja u prvom tromesečju trudnoće.
• Pojačano lučenje progesterona. Progesteron igra važnu ulogu u održavanju
trudnoće, uključujući sprečavanje snažnih kontrakcija materice koje mogu
ugroziti još nerođenu bebu. Održava funkcionisanje posteljice, ojačava karlične
zidove u pripremi za porođaj i opušta određene mišiće u telu. Ključna uloga
progesterona jeste priprema grudi za proizvodnju mleka.
• Pojačano lučenje estrogena. Na početku pomaže pripremanje sluzokože
materice za trudnoću povećavajući broj krvnih sudova i žlezda u
materici. Odgovoran je i za povećanje količine krvi, što kod nekih trudnica
povremeno može dovesti do krvarenja desni ili krvarenja iz nosa.
• TRUDNOĆA JE „KRITIČNA FAZA“ KOJA VODI NOVOM NIVOU
INTEGRACIJE I RAZVOJA LIČNOSTI (Benedek,1957, prema Bjelica i
sar.,2004).
• TRUDNOĆA JE BIOPSIHOSOCIJALNA „NORMALNA KRIZA“ KOJA, POD
POVOLJNIM USLOVIMA, VODI U SAZREVANJE I IMA ZNAČAJNE EFEKTE
NA MAJKU I NA RANU AFEKTIVNU VEZU MAJKE I DETETA. (Bibring,
1976, prema Bjelica i sar.,2004).
• IZ POZICIJE PSIHOSOCIJALNOG PRISTUPA TRUDNOĆA SE MOŽE OPISATI
KAO SPECIFIČNO STANJE VISOKOG EMOCIONALNOG NABOJA KOJE
MOŽE PREDSTAVLJATI ZNAČAJAN STRESOR.
• TRUDNOĆA I MATERINSTVO, ZA OGROMNU VEĆINU ŽENA,
PREDSTAVLJAJU INTEGRACIJU INSTIKTIVNIH STREMLJENJA I NAJVIŠEG
NIVOA ASPIRACIJE-IMATI DETE I BITI RODITELJ (Bjelica i sar., 2004).
Psihološka proučavanja trudnoće i porođaja
mogu se klasifikovati u tri osnovne grupe:
1) Proučavanje psiholoških promena, emocionalnih
stanja za vreme trudnoće.
2) Proučavanje psihičkih poremećaja tokom trudnoće i
tegoba koje mogu uslediti nakon porođaja.
3) Proučavanje uspešnosti različitih psiholoških metoda
u olakšavanju trudnoće i porođaja.
PSIHOLOŠKE PROMENE U TRUDNOĆI
• Promena slike tela , „self koncepta“.
• Promena afektivnosti, pojačana vulnerabilnost-osetljivost, ambivalencija i nagle
promene raspoloženja.
• Promene u kogniciji (deficit u verbalnom učenju i memoriji, Buckwalter i
sar.,2001, prema Bjelica i sar.,2004).
• Osećaj umora, iscrpljenosti i pospanosti
• Anksioznost, strah, depresivnost (to je normalna pojava. Napadi panike nisu
normalna pojava! Osećaj krivice, nisko samopoštovanje, suicidalne misli- nisu
normalne pojave! Važno je diferencirati te pojave!)
• Promena socijalne uloge, u porodici, na poslu, u društvu uopšte.
• Potreba za razumevanjem i podrškom
• Kod mnogih žena to je period dobrog raspoloženja i dobrog mentalnog zdravlja !!!
VARIJABILNOST PSIHOLOŠKE REAKCIJE ŽENE NA
TRUDNOĆU
• LIČNI PSIHOLOŠKI STATUS ŽENE, crte ličnosti, starost, broj prethodnih trudnoća,
da li je inače sklona potištenosti i zabrinutosti (Havelka, 1987,...“Žene koje su u
trudnoći potištene i zabrinute verovatno su i inače sklonije potištenosti i
zabrinutosti..“)
• NJENI STAVOVI PREMA TRUDNOĆI, DA LI JE TO ZA NJU NORMALNO STANJE I
SASTAVNI DEO ŽIVOTA, ILI NEKA VRSTA PROLAZNOG „BOLESNOG STANJA“,
„PSIHOLOŠKOG BREMENA“, „KRITIČNE FAZE U ŽIVOTU“
• KVALITET ODNOSA SA SUPRUŽNIKOM-PARTNEROM, njegova podrška i
razumevanje (pojam „Trudničkog para“)
• KULTUROLOŠKA USLOVLJENOST REAKCIJE NA TRUDNOĆU (Istraživanja Margaret
Mid, kulturni determinizam simptomatologije u trudnoći, žena se uklapa u okvire
određene uloge u datoj kulturi).
Poznata su zapažanja Margareth Mead (1967) koja je proučavala običaje
vezane uz trudnoću i porođaj u više različitih društava. Ona smatra da se
porođaj može doživljavati u skladu s tradicionalnim kulturnim obrascima i to na vrlo
različite načine. (Indijanci Amazonije, Baski, Indijski Dravidi, neke Afričke
zajednice..)
U takvim sredinama često postoji i određena podela porođajnih poteškoća između
muža i žene. Naime, kada žena rađa često suprug legne u krevet i ponaša se kao da
proživljava jake bolove. Taj oblik ponašanja naziva se »kuvade sindrom« (franc.
„couver“). (Melzack, 1973 prema Havelka, 1987). U medicinskoj literaturi možemo
naći podatak da se neki oblik kuvada sindroma javlja kod 7-10% parova koji čekaju
potomstvo (muž ima promene raspoloženja, potrebe za određenom hranom,
grčeve u stomaku...).
EMOCIONALNE TEŠKOĆE PO FAZAMA TRUDNOĆE
(KOD ŽENA KOJE IH IMAJU )
• PRVO TROMESEČJE TRUDNOĆE:
- Emocionalne teškoće su tada najintenzivnije
- Trudnoća još nije potpuno psihološki prihvaćena
- Ambivalentnost osećaja prema trudnoći (osećaj zadovoljstva i osećaj
potištenosti uz razmišljanja o negativnim aspektima „novog stanja“
- Značaj partnerovog (ne)prihvatanja trudnoće
- Anamnestički podaci: saznanje o naslednoj bolesti u porodici,
preležane zarazne bolesti pre trudnoće, loše materijalno stanje u
porodici, i sl. MOŽE USLOVITI ČAK I PREKID TRUDNOĆE !
• DRUGO TROMESEČJE TRUDNOĆE
- Povećanje emocionalne stabilnosti trudnice
- Trudnoća je u većini slučajeva potpuno emocionalno prihvaćena, žena
doživljava emocionalnu interakciju sa detetom
- Mnoge žene se u toj fazi osećaju čak fizički zdravije i psihički stabilnije
nego pre trudnoće
- Dolazi do reorganizacije životnih navika i promena ponašanja u skladu
sa trudnoćom (novi bihevioralni koncept)
• POSLEDNJA TRI MESECA TRUDNOĆE

- Ponovno povećanje emocionalne nestabilnosti

- Raste osećanje zabrinutosti i straha od porođaja (TOKOFOBIJA, grčki:
tokos- rođenje deteta)
- Raste potreba za podrškom, ohrabrenjem i potvrđivanjem pozitivnog
ishoda porođaja
- Pojava suprotnih načina ponašanja neposredno pred porođaj: neke
žene sve više miruju , dok druge započinju neprimereno teške
aktivnosti (peru prozore, započinju veliko spremanje po kući, i sl.)
PSIHIČKE SMETNJE-POREMEĆAJI TOKOM
TRUDNOĆE
• TOKOFOBIJA- nekontrolisani, često paralizujući strah od porođaja
(prisutan kod 7-10% žena)- da li će porođaj biti bolan, da li će se roditi
zdravo dete, da li će sa detetom biti sve u redu, da li ću biti dobra majka?
• Može biti primarna ( pre trudnoće i tokom trudnoće, obično nastane u
adolescenciji slušanjem traumatične priče ili gledanjem snimka porođaja)
• i sekundarna (nakon porođaja koji je za ženu bio traumatičan).
• Može dovesti do rapidnog povećanja anksioznosti i depresije tokom
trudnoće, može usloviti prekid trudnoće, može voditi preduzimanju mera
koje bi sprečile začeće- gubitak seksualnog interesovanja, česti konflikti i
prekid emotivne veze.
PSIHIČKE SMETNJE-POREMEĆAJI TOKOM
TRUDNOĆE
- Čak i do dve trećine trudnica pokazuje neke psihološke simptome,
posebno u prvom i trećem tromesečju trudnoće, u vidu anksioznosti,
razdražljivosti, labilnog raspoloženja i sklonosti depresiji. Može se
pojaviti velika zabrinutost zbog mogućih malformacija ploda, rađanja
mrtvog deteta, bolnog ili komplikovanog porođaja. Klinički manifestna
depresija je prisutna čak kod približno 10% trudnica, posebno u prvom
tromesečju trudnoće.
- Rizik je veći kod trudnica koje u anamnezi imaju depresiju, abortuse,
neželjenu trudnoću i bračne nesuglasice i sukobe (Jakovljević, 1998; Cox
i sar., 1987, prema Marčinko, 2016).
Depresija u trudnoći
Tokom trudnoće, depresiju možemo dijagnostifikovati ako...
• emocionalne smetnje traju duže od dve nedelje,
• ako su vidljive smetnje u memoriji i koncentraciji,
• ako trudnice imaju smanjen apetit, bude se rano ujutro i osećaju se
loše,
• osećaju opšti gubitak interesa i energije,
• osećaju krivicu, bespomoćnost i imaju misli o samopovređivanju
(naročito ako su planirale ili imaju prethodni pokušaj
samopovređivanja).
Faktori češće pojave depresije u trudnoći
• adolescentna trudnoća,
• česte trudnoće u kraćem vremenskom periodu,
• neadekvatna prenatalna zaštita,
• nezaposlenost, niži nivo obrazovanja,
• gubitak zdravstvenog osiguranja,
• ekonomski problemi ,
• porodično nasilje, sukobi u porodici, bolest u porodici.(žene koje nisu
zadovoljne svojim bračnim životom imaju statistički značajno više depresije u
trudnoći od žena zadovoljnih u braku ( Bernazzani i Bifulco, 2003, prema
Marčinko, 2016).
JOŠ NEKI POREMEĆAJI VEZANI ZA TRUDNOĆU
1. PIKA- jaka želja za ponovljenim unošenjem neuobičajene hrane ili nejestivih
stvari (česta je kod Afroamerikanki u ruralnim sredinama)
2. Umišljena trudnoća- Ovaj redak sindrom ide uz simptome trudnoće kao što
su abdominalna distenzija, povećanje grudi, izostanak menstruacije i
jutarnje mučnine. Prvi je ovo stanje prikazao Hipokrat. Među poznatijim
ličnostima koje su patile od ovog sindroma ubrajaju se Mary Tudor, kraljica
Engleske (1516.-1558.), koja je imala 2 epizode umišljene trudnoće. Takođe
je epizodu ovog poremećaja imala i Anna O., poznata pacijentkinja
Sigmunda Freuda.
3. Poremećaj prilagođavanja- osjećaj nesposobnosti snalaženja u novonastaloj
situaciji, ponekad uz preplavljujući osjećaj iritabilnosti i frustracije.
Faktori mentalnog zdravlja žene u trudnoći
• Značenje materinstva u sistemu vrednosti žene i njenom ukupnom
identitetu
• Kvalitet bračnih/partnerskihn odnosa, partnerovo prihvatanje
trudnoće
• Doživljaj trudnoće kao željene/neželjene, planirane/ neplanirane
• Doživljaj trudnoće kao prirodnog procesa i stanja ili kao „bolesnog
stanja“
• Ranija iskustva spontanih ili namernih prekida trudnoće
STRES I TRUDNOĆA
• Najčešći uzroci stresa u trudnoći : tokofobija, izmenjena afektivnost,
promena psihofizičkog statusa žene, izmenjen socijalni položaj,
konflikt uloga, izostanak podrške partnera, loš materijalni status,...
• Simptomi stresa: problemi sa spavanjem, glavobolje, povišenje krvnog
pritiska, pad opšteg imuniteta, pojava anksioznosti i depresije.
• Uticaj stresa kod majke na plod- jedinstvo organizma majke i ploda-
bebe (hormoni sreće i hormoni stresa)
• Ozbiljan dugotrajan stres, prema nekim istraživanjima, može dovesti
do prevremenog porođaja ili rađanja deteta sa manjom telesnom
masom
Psihičke reakcije na stres
Psihičke reakcije na stres delimo na :
• emocionalne (strah, teskoba, potištenost, razdražljivost, bezvoljnost,
sumnjičavost, bespomoćnost i beznadežnost, osećaji manje vrednosti,
napadi srdžbe, agresivno ponašanje i dr.)
• i kognitivne (promene pažnje- vigilnost i tenacitet, teškoće u
koncentraciji, rasuđivanju, pamćenju, brže zaboravljanje obaveza,
negativne misli, ponekad čak i suicidalne misli).
• Mehanizmi prevladavanja stresa: sve ono što osoba čini na
kognitivnom ili bihevioralnom planu sa ciljem rešavanja problema i/ili
smanjenja intenziteta psihofiziološke reakcije u okviru stres procesa
(Lazarus & Folkman, 1984). Usmerenost na problem, na emocije, ili
na izbegavanje.
PSIHOLOŠKI POSTUPCI PRIPREME ZA POROĐAJ

• postupci psihoprofilakse (Chertok, 1959),

• Lamazova metoda (Lamaze, 1956),
• postupak hipnotičke sugestije (Kogerer, 1922;
Bujas, 1925; Velvovski 1954).
• Tehnike relaksacije (uključuju vežbe disanja),
tehnike vizuelizacije budućeg porođaja
Postupci psihoprofilakse (Chertok, 1959),
• Razvijaju se 50-tih godina dvadesetog veka
• Baziraju se na kliničkim spoznajama da bol nije nužno vezan za porođaj i
da se različitim tehnikama može umanjiti
• Polaze od činjenice da strah i anksioznost kod trudnice visoko pozitivno
korelira sa bolom na porođaju (veći strah – jači bol)
• Emocionalna napetost se umanjuje prosvećivanjem, obaveštavanjem i
vežbama opuštanja
• Cilj: uklanjanje predrasuda o trudnoći kao „bolesnom stanju“,
upoznavanje sa anatomsko-fiziološkim osnovama porođaja i njegovim
tokom, ohrabrivanje, stvaranje poverenja u zdravstvene radnike.
• Psihoprofilaktički metod bezbolnog porođaja je preventivni metod koji
objašnjava poreklo porođajnog bola i nalazi način da ga spreči, što se
postiže pripremanjem trudnice za bezbolni porođaj (Tasovac, 1968)
Lamazova metoda (francuski lekar Lamaze, 1956)
• Detaljno obaveštavanje trudnice o trudnoći i porođaju
• Treninzi mišićnog opuštanja
• Trening skretanja pažnje sa bolnih nadražaja
• Vežbe disanja (uvežbavanje tri ritmička oblika disanja radi sprečavanja pojave
hiperventilacijskog* sindroma tokom porođaja).
Ima istraživača koji tvrde da vežbe disanja služe samo da odvlače pažnju sa bolnih
nadražaja !! Drugi smatraju da povećana količina kiseonika u krvi deluje analgetički ( Havelka,
1987).

Hiperventilacijski sindrom: povećana količina kiseonika a smanjena količina ugljen-dioksida u

krvi dovodi do vrtoglavice i svetlucanja pred očima tokom porođaja.
Neke metode i tehnike kontrole stresa u trudnoći
• Redovan i kvalitetan odmor, dovoljno spavanja
• Zdrava i redovna ishrana
• Lagane fizičke vežbe, šetnja
• Izbegavanje neadekvatnih zadataka i aktivnosti
• Izbegavanje iritirajućih situacija i osoba
• Kvalitetan odnos sa ostalim članovima porodice i pridobijanje njihove
podrške, kao i prihvatanje podrške i pomoći okoline
• Razgovor o trudnoći sa stručnjacima i bliskim prijateljima
(obaveštavanje i relaksiranje)
LITERATURA
• M.Havelka (1987). Zdravstvena psihologija (nastavni članci), Medicinski
fakultet, Zagreb, poglavlje 8, str.223-238.
• Milovanović, R. (2005). Medicinska psihologija, Viša medicinska škola,
Ćuprija.
• Vesna Medjedović Marčinko, (2016). Izraženost simptoma anksioznosti i
depresije u trudnica s pozitivnom i negativnom anamnezom ranijih spontanih
pobačaja; doktorska disertacija, Sveučilište u Zagrebu, Medicinski fakultet
• Marčinko D, Radanović-Ćorić S, Medjedović V, Martinac M, Karlović D,
Tripković M, Ivanišević M. Postpartalna depresija. Soc Psih 2003;31:133-137.
• Siniša Tasovac (1967). Medicina za svakoga, Beogradski grafički zavod.