ЖИВОТ ЉУДИ СА

ХЕНДИКЕПОМ

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА

ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА И ТРЕНЕРА

ДИЈАГНОСТИКА ВАСПИТНО ОБРАЗОВНОГ РАДА

ДРАЖЕН РЕБИЋ 2420/19

 РЕЗИМЕ

У данашњем времену где се овај слој друштва

непрекидно налази у незгондоим положајима
живота људи морају да што више гледају на њих
као норамлне особе које не смеју бити
дискриминасне, омаловажаване и понижене.
Људи са хендикепом имају доста велику борбу и
жељу да преброде све проблеме и да направе
баријеру између својих инвалидитета да би свој
живот довели до нормалног функционисања.
Кључне речи: инвалидност,броба,жеља
 УВОД

 Када спомињемо разне проблеме у друштву, на пример да

застанемо на један секунд и помислимо и поставимо себи питање:
„Шта би то људе чинило срећним у жиовту“ . Одговор не би био
сигурно материјално богатство или неки други вид задовољавања
животних потреба. На првом месту долази увек здравље, а самим
тим и мањак болести код човека. Угледавши тако људе који су као
и сви остали, које не треба дискриминсати у друштву и да се
осећају одбачено поготово они којима је наша помоћ доста
неопходна и у свакодневници њиховог живота да им олакша
велики број ствари.
 Никако да се спомену приче људи са хендикепом или другим
облицима инвалидности код нас, па ћемо кроз овај рад навести
неколико добрих и емотивно јаких прича људи који се сусрећу са
мноштво разних потешкоћа у свакодневници живота.
Приче људи са хендикепом и њихова борба

Рођена са спиналном мишићном атрофијом,

генетском болешћу која прогресивно слаби
мишиће тела, Никол се у потпуности ослања на
инвалидска колица и неговатеље са пуним
радним временом за већину рутинских задатака.
Бити сам осам дана није била опција. Тако се
Никол пријавила за програм „Спремни одмах“.
Реч је о програму обуке за хитне случајеве који је
развијен кроз потребе људи са хендикепом који је
подржан и одобрен од стране Канцеларије за
инвалидност Орегона.
 Николина прича и њена борба
Године 2008. ретка зимска
олуја затрпала је Портланд
у Орегону под снегом више
од једно метра. Град је био
у застоју. Никол Шерон
била је заглављена у свом
дому осам дана. Многи
људи би то сматрали
непријатношћу. За Никол,
чији су мишићи сувише
слаби да би издржали њено
тело тих осам дана било је
потенцијално опасно по
живот.
Приче људи са хендикепом и њихова борба

„Најважнија ствар коју сам научила из „Спреми

одмах“ је била да имам резервни план у случају
вандредне ситуације“, рекла је она. „Када сам
чула да долази снежна олуја, послала сам е-
пошту свим својим неговатељима да сазнам ко
живи у близини и да ли ће бити доступан.
Побринула сам се да имам генератор за
електричну енергију, батерије за моја инвалидска
колица и најмање недељу дана залихе хране, воде
и лекова на рецепт.
 Џеријева прича и његова борба
 Џери је 53-годишњи отац
четворо деце. Независан је, има
кућу, подигао је породицу и
његова одрасла деца још увек
траже подршку од њега. Џери се
недавно пензионисао као
компјутерски програмер 2009.
године, а такмичи се и тренира у
неколико спортова. Овај „здрав,
свакодневни Џо, који живи
нормалним животом“ чак је
учествовао и на Бостонском
маратону. Џери такође има
инвалидитет преко 35 година.
1976. 3. децембра (истог дана
када се обележава Међународни
дан особа са инвалидитетом)
 Суханина прича и њена борба

Сухана има сестру Шахрине која је старија за 18 месеци.

Док је Шахринина мајка била трудна са Суханом, њихов
ујак је дошао у град у посету. Током посете, њихов ујак је
брзо приметио да се чини да Шахрин не говори на нивоу
примереном узрасту нити одговара када је позвана.
Шахрин би такође појачавала звук на телевизији и
радију када би други могли то да чују без потешкоћа.
Шахринини родитељи су сматрали да су њен развој
говора и понашање нормални за мало дете, али
захваљујући ујаку који је изразио забринутост, породица
је убрзо предузела акцију. Тестом слуха је утврђено да
Схахрине слабо чује.
 Суханина прича
Због Шахрине дијагнозе,
Сухана је при рођењу
добила скрининг слуха и
утврђено је да такође
слабо чује. Да није било
забринутости које је изнео
ујак деце, не само да би
Схахринеин губитак слуха
вероватно трајао дуже, а
да није откривен, већ
Сухана највероватније не
би имала скрининг слуха
при рођењу.
 Програми подршке и Центри за помоћ

Сервис персоналних асистената

Овај сервис представља један од кључних
елемената за остваривање самосталног живота
особа са инвалидитетом јер има за циљ да им
омогући право на избор и одлуку о томе на који
начин и у којим условима ће живети, као и да им
омогући да буду укључени и да допринесу
заједници у којој живе.
 ЗАКЉУЧАК

Морамо се као друштво осврнути на ову популацију људи коју

не треба дискриминасти поготово не у најгорем смислу тога.
Свако од нас има одређен проблем и потешкоћи при раду,учењу
и генерално живљењу. Људи са хендикепима а поготово деца у
предшколским устанвовама требају да добију што већу подршку
и помоћ како се не би ни тренутка осећали запостављено или
одбачено.
Размислите како би се нашли у таквој једној ситуацији да
водите борбу са одређеним хендикепом у овом окрутном свету
пуног насиља,ратова,мржње а највише незадовољства
небитним материјалним стварима. Зато морамо да учимо децу
поготово ону са инвалидитетом да смо на истом нивоу
интелигенције и да не би повредили њихова осећања јер то уме
да изазове јако велике промене и реакције у њиховом добу а
поготво кад одрасту.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ