1.Morfološke i funkcionalne karakteristike ćelije?

Ćelija jeste najmanja natomska i funkcionalna jedinica našeg tela sposobna da obavlja određenu aktivnost.Sastoji se od
protoplazme koja je složen vodeni rastvor koji pored belančevina sadrži:neorganke soli i složene organske materije,
Belančevine(proteine),masti,ugljene hidrate i vitamine.Oko svake ćelije nalazi se izvesna količina tečnosti koja je okružuje,
toj tečnosti ćelija predaje produkte svoje aktivnosti-otpadne materije.Ćelia prima hranljive materije koje čovek unese u
organizam,prerađuje ih i koristi za sopstvene potrebe-za izgradnju protoplazme,stvaranje produkta itd.
-Anabolizam,aktivnost rasta i zamenjivanje istrošenih delova ćelije
-Katabolizam,razlaganje hranljivih materija u ćeliji i oslobađanje energije
Anabolizam i Katabolizam predstavljaju aktivnost u razmeni materija koji se naziva Metabolizam.
*Ćelijska materija je složeni sistem sastavljen od složenih organskih materija
-belančevina(izgrađuju osnovne sastojke ćelije)
-masti(izgrađuju deo ćelijske membrane i mitohondrije i sluze kao energetska rezerva
-ugljeni hidrati(su glavni izvor energije neophodne za odvijanje životnih procesa u ćeliji)
-voda(vezuje belančevine i druge organske materije i neorganske soli)
-soli
*Ćelija je okružena izvesnom količinom tkivne tečnosti.2/3 tečnosti našeg organizma nalazi se u samoj ćeliji ,
intracelularna tečnost(bogata belančevinama i solima),1/3 nalazi se u međućelijskom prostoru-intracelularna tečnost,
1/4 ove tečnosti nalazi se u krvnim sudovima kao krvna plazma.
*Ćelija se sastoji iz
1) Citoplazme(nalaze se brojne organele)u citoplazmi se nalaze:
-mitohondrije
-goldzijev aparat
-osnova citoplazma
-centrozom
2)Ćelijska opna,obavija ćeliju ,polupropustiva membrana koja propušta izvesne materije i omogućava im ulazak u ćeliju
dok druge zadržava i obratno.
3)Jedro(nucleus),okruženo je citoplazmom,sadrži specijalnu belančevinastu materiju-hromatin,hromatin izgrađuje –
jedarce i štapićaste formacije – hromozome,u hromozomima se nalaze geni.Broj hromozoma u ćeliji je
23 para ili 46 hromozoma.
 ajvažnije funkcionalne karakteristike ćelija su:
varanje energije i hranljivih materija,u ćelijiama se razlažu ugljeni hidrati,masti i belančevine.
gocitoza-proces kojim ćelija uzima veće čestice i razgrađuje ih u sebi
zlaganje stranih čestica u ćeliji,omogućava prisutstvo enzima u njima(intraćelijsko varenje)
mebidno kretanje,kretanje u odnosu na njenu okolinu
ajvažniji mehanizmi transporta materija kroz membranu ćelija su:
Difuzija – proces prolaženja materije kroz membranu ćelije tako što materije koje su rastvorive u mastima prolaze kroz
oidni matriks membrane,rastvorive u vodi prolaze kroz pore membrane.
uzijom prolaze:gasovi,alkohol,masne kiseline,joni hlora,bikarbonata,folsfata itd.
Osmoza-prolazak vode kroz membranu ćelije
Aktivni transport-(najvažniji oblik
nsporta materija),neke materije se
žu za nosač na spoljašnjoj strani membrane
omoću nosača prolaze kroz membranu,
risti se energija,Najvažniji je aktivni
nsportNatrijuma koji se aktivno
obađa iz ćelije.
Olakšana difuzija,proces prolaženja
aterije kroz membranu,sličan je
tivnom transportu i obavlja se pomoću
sača,ne troši se energija.Najznačajnija je
akšana difuzija Glikoze.
2.Morfološke i funkcionalne karakteristike tkiva?
U izgradnji čovečijeg tela učestvuju 4 osnovne vrste tkiva: epitelno,potporno,mičićno i nervno.
1)Epitelno tkivo,pokriva spoljašnju i oblaže unutrašnju površinu tela,a gradi i najveći deo žlezda,zato se razlikuje:
-pokrovni epitel,pokriva ljudsko telo(epitel kože) ili oblaže duplje(epitel želudca,creva,mokraćne bešike).
-žlezdani epitel,učestvuje u građi žlezda sa unutrašnjim (endokrine žlezde) i spoljašnjim lučenjem(egzokrine žlezde).
2)Potporno tkivo,gradi skelet čovečijeg tela,omotače,veze.fascije,tetive,oblijuje organe dajući im čvrstinu i ispunjava
prostor između organa.Potporno tkivo pripada jednom od tri osnovna tipa tkiva:
-vezivno tkivo,izgrađuje vretenaste ćelije(fibrocili)međućelijska supstancija i vezivna vlakna.Vezivno tkivo prožima
meka tkiva gradeći im osnovu,ono omogućava proces obnavljanja(regeneracije)oštećenog tkiva i zarastanje.
Posebnu vrstu vezivnog tkiva predstavljaju:retikularno i masno tkivo
-retikularno tkivo,nalazi se u limfnim žlezdama i kostanoj srži
-masno tkivo,grade masne ćelije,nije bogato krvnim sudovima
*Hrskavičavo tkivo,odikuje se obilnom međućelijskom supstancijom u kojoj se nalaze elastična i kolagena vlakna i
hrskavičave ćelije(hondrocili),ne poseduje ni krvne ni limfne sudove a nema ni nervnih vlakana.Pruža iyvanredan otpor
dejstvu sile pritiska,udara i uvrtanja pa stoga oblaže zglobne površine kostiju koje ulaze u sastav zglobova.Hrskavica
održava prohodnost organa za disanja(grkljana,dušnika,bronhija),gradi i skelet nekih organa(spoljašnji nos,ušna školjka).
Hrskavica može biti elastična(preovlađuju elastična vlakna) i čvrsta(preovlađuju kolagena vlakna).Površina svih hrskvica
(osim zglobnih) prekrivena je tankim slojem(perihondrijum),važan je za ishranu ovog tkiva jer sadrži krvne sudove.
*Koštano tkivo,unutar njegove međućelijske supstancije se nalaze kolagena vlakna prožeta ssolima kalcijuma,zbog toga je
ovo tkivo čvrsto i nesavitljivo ,pa pretstavlja osnovu za potporu mekim delovima tela,bogato je krvnim sudovima,u toku
zivota se neprekidno razgrađuje i izdrađuje.
3)Mišićno tkivo ,odlikuje se sposobnošću grčenja i opuštanja.Deli se na:
-glatko,gradi mišiće zidova unutrašnjih organa,nalazi se u organima za varenje i polnim organima(jajovod,matrica,vagina)
glatka mišićna vlakna se nalaze u zidovima arterija,vena,limfnih sudova..
-poprečno-prugasto ili skeletno,u sastavu je mišića trupa i udova,nalazi se u sastavu jezika,ždrela,gornjeg dela jednjaka i
grkljna.
-srčano,po sastavu je poprečno-prugasto ali ne podleže uticaju volje i svesti.
4)Nervno tkivo,gradi veliki broj nervnih ćelija(neurona).
3.Telesne tečnosti?
Voda je sredina u kojoj se odvijaju sve hemijske reakccije razmena materija i put preko koga su ćelije u kontaktu sa
spoljašnjom sredinom.Količina vode vartira u zavisnosti od uzrasta,pola,uhranjenosti.
Kod dece je između 65-70%,kod starijih i manje od 50%.
*Telesnu tečnosz čine ćelijska i ekstraćelijska voda.Intraćelijske vode ima najviše,ona čini 55-60% telesne vode,
ekstarćelijska čini od 35-40%.
*Ekstraćelijska tečnost je skup raznih tečnosti i može se podeliti u 4 grupe:
1)Voda krvne plazme(nalazi se u krvnim sudovima)
2)Međućelijska tečnost sa limfom(putem kapilara se neprestano razmenjuje sa vodom krvne plazme)
3)Voda vezivnog tkiva,hrskavice i kostiju
4)Transcelularna voda(moždana tečnost,očna vodica,tečnosu u zglobnim čaurama,tečnost srčane kese,trbušne
maramice,interpleuralnog prostora)
U krvnoj plazmi i međućelijskoj tečnosti nalaze se organske i neorganske materije
-organske(belančevina,glikoza,trigliceridi)
-neorganske(mnogobrojne,najviše ima natrijum-hlorida.
*Za razliku od ekstraćelijske,ćelijska tečnost sadrži manje natrijuma a mnogo više kalijuma i belančevina.
Zato se kaže da su joni natrijuma-ćelijski joni , joni kalijuma-vanćelijski joni.
Sve materije se izmenjuju između krvne plazme i međućelijske tečnosti,kao i između međućelijske i intraćelijske tečnosti.
4.Kosti lobanje ? Ossa cranii
Kosti lobanje izgradjuju kostanu
lobanjsku duplju na kojoj se opisuju
krov calvaria i baza lobanjske duplj
bassis cranii . U lobanjskoj duplji
smesten je mozak encephalon.

Neparne kosti lobanje su : Parne kosti lobanje su :

Čeona kost-Os frontale Slepoočna kost-Os temporale
Sitasta kost-Os ethmoidale Temena kost-Os parietale
Klinasta kost-Os sphenoidale
Potiljačna kost-Os occipitale
Os frontale ucestvuje u izgradnji
Prednjeg dela krova I baze lobanje . Os frontale –čeona kost
Os frontale se sastoji se iz :

Vertikalnog dela
Squama frontalis U donjem delu os frontale
Horizontalnog dela nalazi se ceoni sinus
pars nasalis sinus frontalis

Dva bocna orbitalna

dela pars orbitales
koji grade krov ocne duplje
orbita

Pars orbitales su pozadi razdvojena

sitastim urezom incisura ethmoidalis
 Os parietale-temena kost
Os parietale je u obliku četvrtaste koštane Os frontale
ploce I nalazi se u središnjem delu krova Os parietale
lobanje iza os frontale ispred os occipitale
i iznad os temporale .

Os temporale

Os temporale
U srednjem delu nalazi se Izgradjuje zadnji deo krova I baze lobanje
veliki kruzni otvor foramen magnum
Os occipitale
preko njega su spojeni lobanjska duplja
i kicmeni kanal.

Bazilarni deo , pars basilaris je

u obliku cetvrtaste ploce I nalazi
se ispred velikog otvora

Bocni delovi leze spolja od velikog otvora

i na njihovim donjim stranama nalaze se zglobna
ispupcenja koja se spajaju sa prvim vratnim prsljenom
atlas

Na gornjoj strani bazilarnog dela

Clivus , na njemu lezi produzena
mozdina medulla oblongata I mzdani
most pons a prolazi I bazilarna arterija .
A njegova donja strana gradi svod
zdrela.

Ljuskasti deo squama

occipitales se nalazi pozadi velikog
otvora foramen magnum .
 Os ethmoidale je deo prednje lobanjske duplje
nosne I ocne duplje .
U obliku je terazija
na ovoj kosti se opisuju
horizontalni,vertikalni I
dva bocna dela .

Vertikalni deo je resetkastom

Horizontalni deo plocom podeljen na gornji manji deo
Jevresetkasta plocica crista galli I donji veci deo ,
lamina cribrosa na kojoj uspravni list koji gradi kostani
se nalaze otvori za prolaz deo nosne pregrade.
mirisnih zivaca

Bocni delovi labirint labyrinthus ethmoidales

nalaze se izmedju ocne i nosne duplje . Labirinti
se sastoje iz velikog broja sitnih sitnih kostanih
supljina koje grade sitasti sinus
Sinus ethmoidalis .
 Os sphenoidale je poput klina umetnuta izmedju
U gornjoj strani tela je izdubljena susednih kostiju.Ispred nje su os frontale
u malu jamu u kojoj se nalazi i os ethmoidale , bocno su os temporale
hipofiza fossa hypophysalis pozadi je os occipitale.

U obliku je leptira rasirenih krila pa se na njoj

opisuju : telo I tri parna nastavka - mala krila
velika krila I krilasti nastavci .
 Parna kost koja izgradjuje bocne delove
Os temporale krova lobanje I srednji deo baze lobanje ,
slepoocna kost se sastoji iz tri dela ljuskastog,
bubnog I petroznog.

Petrozni deo je najveci , ima

oblik trostrane piramide.
u petroznom delu slepoocne
kosti smesteni su srednje
i unutrasnje uho.Kroz njega
prolaze
Kanali unutrasnje kartoidne
arterije
I kanal VIII mozdanog zivca
Ljuskasti deo ima uspravni deo Kroz koji prolazi istoimeni
koji izgradjuje bocni deo krova lobanje zivac.
I horizontalni deo na cijoj spoljasnjoj
Strani se vidi donjovilicna jama .

Bubni deo zaajedno sa ljuskastim

delom izgradjuje spoljasnji slusni
otvor I kanal.
Neparne 3 : 5.Kosti lica ?
Mandibulla
Ossa faciei
Vomer
Os hyoideum
-podjezicna kost
Parne 6 :
Maxilla Nosna kost
Os palatineum
Os zygomaticus
Os nasale
Os lacrimale Suzna kost
Concha nasalis inferior
Nepcana kost

Donja nosna skoljka

Jabucna kost

Gornja vilica

Donja vilica Ralo

 Maxilla Telo - corpus maxillae
Na Maxilli se opisuju
telo i 4 okrajka
Baza tela –
Ceoni nastavak facies nasalis
processus frontalis gradi spoljasnji zid
nosne duplje

Gornja strana tela izgradjuje

pod ocne duplje
faces anterior Jabucni nastavak
processus zygomaticus

Nepcani nastavak Zubni nastavak

processus palatinus processus alveolaris

Zubni nastavak I zubi

zajedno obrazuju
U unutrasnjosti tela nalazi se zubni luk gornje vilice
gornjovilicni sinus arcus alveolaris
sinus maxillaris
Mandibula je neparna
kost koja se sastoji Mandibula
od tela i grane
donje mandibule .

Na gornjoj ivici ramusa vide se dva kostana

sastavka Zadnji
na kojima se vide glava I vrat mandibule processus condylaris

Na unutrasnjoj strani
glave nalazi se kanal
mandibular foramen
Prednji
kroz ovaj kanal prolaze
processus coronoideus
vaskularno-zivcani elementi
mandibule

Grana mandibule
ramus mandibulae
Na gornjem delu tela
pars alveolaris
nalazi se 16 zubnih jamica Angulus odvaja
alveoli dentales corpus od ramusa

Telo mandibule Ugao mandibule

Corpus mandibulae angulus mandibulae
6.Kicmeni stub? Columna vartebrais Kicmeni stub predstavlja deo skeleta koji
se pruza od baze lobanje , zadnjom stranom vrata
i trupa do karlicnih kostiju.
Kicmeni stub izgradjuju 33-34 kicmena prsljena
vartebrae koji su medjusobno spojeni
7 vratnih vartebraes cervicales
Vratni prsljenovi imaju najmanje prsljensko telo,prsljenski otvorje trouglast
a poprecni nastavci imaju otvor kroz koji prolaze kicmena arterija a.vartebraes

12 grudnih vartebraes toracicas

Grudni prsljenovi poseduju zglobne rebarne jamice na bocnom delu tela ,uz gornju I donju ivicu
za spoj sa glavom rebara,a na njihovim poprecnim nastavcima postoje zglobne jamice za spoj
sa kvrzicom rebara.

5 slabinskih vartebraes lumbares

Slabinski prsljenovi su masivnih tela, dugih I debelih poprecnih nastavaka koji predstavljaju zakrzljala
slabinska rebra .

5 krsnih vartebraes sacrales Krsni prsljenovi su medjusobno srasli tako da grade krsnu kost

4-5 trticnih vartebrae coccygeae

1. Na svakom prsljenu razlikuju se telo , lukovi,
prsljenski otvor I nastavci.

Telo corpus vartebrae je najmasivniji

2. deo prsljena valjkastog oblika.nalazi se ispred
kicmenog tovora ,telo je sve nasivnije sto se
prsljenovi nalaze na nize m delu kicmenog stuba .
Luk prsljena arcus vartebrae je zadnji
3. deo koji se sastoji iz korena pediculus arcus vartebrae
I plocice luka.

4. Prsljenski otvor foramen vartebrae se nalazi u sredini prsljena

5. Nastavci prsljena su parni,poprecni,zglobni,donji I gornji

i rtni-neparni nastavak.
7.Kosti grudnog kosa ?
Rebra costae su duge kosti kojih ima 12 pari u
obliku su luka. Prvih 7 su prava rebra , 8,9,10
Grudna kost sternum izgradjuje stedisnji Su lazna reba , 11,12 su slobodna rebra .
deo prednjeg zida grudnog kosa.
ona se sa svojim gornjim delom soaja
sa kljucnim kostima a a bocno sa
prvih sedam rebarnih hrskavica. Gornji deo,rucice
Grudna kost se satoji iz gornjeg dela,
rucice I macnog nastavka.

Macni nastavak
Costae verae

Na svakor rebru razlikuju se telo I dva

okrajka. Telo je izduceni deo na kojem se
razlikuju spoljasnja I unutrasnja strana ,
gornja I donja ivica.
Okrajci rebra su prednji,koji se spajaju
preko rebarne hrskavice sa grudnom kosti
i zadnji, na kojem se razlikuju glava , vrat
Costae spuriae
i kvrzice rebra .
Slobodna rebra
Prvo rebro je najkrace rebro.
costae fluentuates
8. Kosti ramenog pojasa ?
Kosti ramenog pojasa su
kljucna kost clavicula
i lopatica scapula

Kljucna kost ima telo I dva okrajka .Telo ima dve strane ,
gornju I donju I dve ivice , prednju I zadnju.
Okrajci su unutrasni extremitas sternalis I spoljasnji
extremitas acromalis

Kljucna kost clavicula je postavljena

horizontalno izmedju grudne kosti I lopatice.

Lopatica scapula je plosnata trouglasta kost koja je priljubljena

uz zadnji zid grudnog kosa . Lopatica ima dve strane , prednju
koja je izdubljena u podlopaticnu jamu fossa subscapularis i
zadnju koja je grebenom lopatice podeljena na gornji,manji deo i
donji ,veci deo , podgrebnu jamu foss infraspinata
Lopatica scapula je plosnata trouglasta kost koja je priljubljena
uz zadnji zid grudnog kosa . Lopatica ima dve strane , prednju
koja je izdubljena u podlopaticnu jamu fossa subscapularis i
zadnju koja je grebenom lopatice podeljena na gornji,manji deo i
donji ,veci deo , podgrebnu jamu foss infraspinata. Spoljasnji deo grebena lopatice acromion
prosiren je prosiren je u vidu cetvrtaste ploce ,ivice lopatice su : gornja,spoljasnja I
unutrasnja.
Uglovi su gornji,donji I spoljasnji . Na spoljanjem uglu se nalazi lopaticna casa cavitas
glendoidalis a ispred I ispod nje je kljunski nastavak processus coracoideus .
9.Kosti pokretnog dela ruke ?
Kosti pokretnog dela ruke cine :
Ramena kost - humerus
Laktna kost – ulna
Zbica – radius
Kosti sake – skeleton manus
Ramena kost humerus je duga kost koja povezuje Gornji okrajak se se zglobljava sa lopaticom scapulom
lopaticu scapulu sa kostima podlakta.
Na njoj se razlikuju telo i dva okrajka,
i gradi zglob ramena.
Telo ima tri strane : Donjim okrajkom zglobljava se sa zbicom I laktnom kosti
Prednje-unutrasnju ,prednje spoljasnju i zadnju , i gradi zglob lakta.
i tri ivice : prednju,spoljasnju i unutrasnju.
Okrajci ramene kosti su gornji I donji.
Gornji okrajak se sastoji od :
glave caput humeri I
vrata cloumn humeri
velike kvrge
male kvrge
Donji okrajak ramene kosti
grade srednji zglobni deo
condylis humeri koji se sastoji
od glavice remene kosti
capitulum humeri I kolotura
ramene kosti trochea humeri
I dva bocna nezglobna dela
unutrasnji I spoljasnji
10.Kosti karlicnog pojasa ?
Karlica pelvis
pelvis major
Kostanu karlicu izgradjuju ,
napred I bocno obe karlicne kosti os coxae
a pozadi krsna sacrum I trticna os coccygis.
Karlica je podeljena karlicnom linijom
na gornji siri deo, veliku karlicu pelvis major
koja pripada trbusnoj duplji I
donji uzi deo malu karlicu
pelvis minor u kojoj su
smesteni organi karlicne duplje.

pelvis minor
11.Kosti pokretnog dela noge ?

Kosti slobodnog dela noge su :

butna kost - femur
casica - patella
golenjaca - tibia
lisnjaca - fibula
i kosti stopala – ossa pedis
Butna kost femur je duga kost koja se
gornjim
krajem spaja sa karlicnom kosti os coxae a
donjim sa casicom patellom I gornjim
krajem
golenjace tibia. Na butnoj kosti se opisuju
:
telo I dva okrajka .
Telo je srednji dugi deo koji ima : prednju ,
spoljasnju i
unutrasnju stranu i
Tri ivice : spoljasnju , unutrasnju I zadnju .
Na gornjem okrajku se razlikuju glava
caput femoralis ,
Vrat collum femoralis , velika kvrga
troncharter major
i mala kvrga troncharter minor .
Donji okrajak je masivniji od gornjeg , na
njemu se vide
dva kostana ispupcenje ,spoljasnje
condulus lateralis
i unutrasnje condulus medialis. Ova dva
kondila su napred spojena
glatkom casicnom povrsinom , a pozadi su Casica patella je mala seazmoidna
razdvojena dubokom
kost bademastog oblika koja se nalazi
medjukondilarnom jamom fossa
intercondylaris. u tetivi M.quadriceps femoralis ,
ispred donjeg okrajka butne kosti .
Golenjaca tibia je duga,unutrasnja kost ptkolenice koja se sa svojim gornjim okrajkom spaja sa
Butnom kosti femur I lisnjacom fibula a donjim okrajkom sa lisnjacom I skocnim zglobom.
Na lisnjaci se opisuju telo I dva okrajka
Telo corpus tibiea ima 3 strane : spoljasnju ,
unutrasnju i zadnju
I tri ivice : prednju , spoljasnju I unutrasnju .
Gornji okrajak je masivniji I na njemu se vide
Dva ispupcenja : spoljasnje I unutrasnje , na
Prednjoj strani gornjeg okrajka nalazi se golenjacno
Ispupcenje tuberositas tibiae .
Donji okrajak extremitas inferior poseduje zglobne
povrsine koje sluze za spoj sa donjim
okrajkom lisnjace I skocnom kosti.
Na njegovom unutrasnjem delu vidi se
kostani nastavak unutrasnji glezanj malleolus medalis.

Lisnjaca fibula je duga spoljasnja kost

potkolenice ciji se gornji okrajak spaja sa
golenjacom, a donji sa golenjacom I skocnom kosti.Na lisnjaci se razlikuju telo I dva okrajka .
Telo corpus fibulae ima tri strane,spoljasnju, unutrasnjui zadnju.Na gornjem okrajku vidi se glava caput fibulae
I vrat lisnjace collum fibulae . Donji okrajak je spoljasnji glezanj malleous lateralis koji se zglobnjava sa donjim okrajkom
golenjace I skocne kosti.
Kosti stopala ossa pedis . U stopalu ima 26 kostiju rasporedjenih
u tri grupe : kosti nozja,donozja i prstiju stopala.

Kosti nozja ossa tarsi sacinjavaju sedam kostiju koje su rasporedjene

u dva reda , zadnji I prednji. U zadnjem redu nalaze se
petna calcaneus I skocna kost talus. U prednjem redu nalaze se :
Kockasta,cunasta ispred koje se nalaze tri klinaste kosti .

Kosti donozja ossa metatarsi su 5 kostiju koje sacinjavaju donozje

i obelezavaju se rimskim brojevima od I-V.

Kosti prstiju stopala ossa digitorum pedalis , grade clanci prstiju

phalanxges . Clanci se dele na proksimalne, srednje I
distalne. Svi prsti imaju 3 clanka osim palca koji ima 2.
13.Rameni zglob? 12. Zglobovi?

Rameni zglob articulatio humeri je spoj gornjeg okrajka ramenice humerus I lopatice scapulae.

Zglobne povrsine na gornjem okrajku ramenice glava

caput humeri , a na spoljasnjem uglu lopatice je casicna
jama cavitas glendoidelis . Casicnoj jami je kao pridodat
vezivno-hrskavicavi prsten , casicna usna
labrum glendoidale , koja prosiruje I produbljije zglobnu
povrsinu.

Zglob ramena je najpokretljiviji zglob covecijeg tela

Pokreti u ovom zglobu su :
pregibanj-flexio
opruzanje-extensio
odvodjenje-abductio
privodjenj-adductio
unutrasnje obrtanje-uvrtanje
spoljasnje obrtanje-izvrtanje
Povezivanjem ovih pokreta moguce je I kruzno kretanje
u zglobu ramena. labrum glendoidale
14.Zglob lakta? Zglob lakta articulatio cubiti je spoj nadlakta sa podlaktom.

Zglob lakta articulatio cubiti je slozen zglob koji povezuje tri kosti :
donji okrajak ramenice humerus sa gornjim okrajcima zbice radius
i laktne kosti ulna.
U njegov sastav ulaze tri zgloba :
ramenjacno-laktni zglob articulatio humeroulnaris, kod kojeg
se spajaju kolotur ramene kosti I koloturazni urez
ramenjacno-zbicni zglob articulatio humeroradialis, spaja glavicu
ramene kosti I jamicu glave zbice I gornji zbicno-laktni zglob , kod
kojeg se spajaju obim glave zbice I zbicni urez na laktnoj kosti.

Veze zglobne caure su unutrasnje , spoljasnja pobocna veza .

U zglobu lakta se izvode pokreti

pregibanja – flexio
opruzanja – extensio
pokreti uvrtanja – pronatio
pokreti izvrtanja – supinatio
15.Zglob kuka ? Zglob kuka articulatio coxae je spoj izmedju karlicne kosti os coxae i gornjeg
okrajka butne kosti femur.
Zglobne povrsine su polumesecna facies lunata na casici , acetabulum karlicne kosti ,
i glava butne kosti caput femoris.Polumesecastu zglobnu povrsinu produbljuje prsten ,
casicna usna labrum acetabulare . Unutar zglobne caure u zglobnoj supljini nalazi se
veza glave butne kosti lig.capitis femoris . Zglobne veze koje pojacavaju zglobnu cauru su :
bedreno-butna veza - lig.iliofemorale
prepnsko-butna veza - lig.pubofemorale
sedalno-butna veza – lig.ichiofemorale.
Zglob kuka je dobro pokretanj,u njemu se izvode pokreti
pregibanja-flexio
opruzanja-extensio
privodjenja-addductio
odvodjenja- abductio
pokreti unutrasnjeg I spoljasnjeg obrtanja-rotatio
Udruzivanjem ovih pokreta moguci su ograniceni kruzni pokreti – circumductio
16. Zglob kolena ? Zglob kolena articulatio genus povezuje natkolenisu sa potkolenicom.
U ovom zglobu spajaju se donji kraj butne kosti femur,gornji okrajak
golenjace fibia , I casica patella.
Zglobne povrsine na butnoj kosti su kondili butne kosti condylus lateralis I zglobna povrsina na casici .
Na golenjaci zglobna povrsina je gornja zglobna povrsina golenjace .
Zglobna povrsina na casici je njena zadnja strana .
Izmedju zglobnih povrsina butne kosti I golenjace umetnute su vezivno-hrakavicave tvorevine,meniskusi –
Spoljasnji meniscus laterallis I unutrasnji meniscus medialis.Oni prlagodjavaju nesrazmernost izmedju
zglobnih povrsina I prate pokrete u zglobu kolena
pomerajuci se napred-pri opruzanju I
nazad – pri pregibanu kolena. U samoj
Zglobnoj supljini nalaze se snazne
Ukrstene veze zgloba kolena :
prednja lig.cruciatum arterius
zadnja lig.cruciatum posterius.
Zglobom kolena izvode se pokreti:
Pregibanja-flexio
Opruzanja-extensio
i vrlo ograniceni pokreti unutrasnjeg
Obrtanja.
17.Gradja misica I podela prema obliku I funkciji?
Misic musculus je organ cije su glavne odlike sposobkost grcenja I opustanja. Misicno tkivo
se
Glatki misici su izgradjeni od glatkih misicnih
razvija iz srednjeg klicinog lista – mezoderma.
celija -vlakana, koje se udruzuju u misicne
Po svojoj gradji misici su snopovei grade slojeve u zidovima cevastig
1)poprecno prugasti organa. Glatki i srcani misic inervisu vegetativna
2)skeletni nervna vlakna
3)srcani cije dejstvo nije pod uticajem nase volje I svesti.
4)glatki
Poprecno-prugasto i srcano misicno tkivo izgradjuju
misicni snopovi koji su medjusobno odvojeni vezivnim
pregradama perimisum.Svaki misicni snop izgradjuju
poprecno-prugasta misicna vlakna ,koja se pruzaju
jedna uz druga a medjusobno su razdvojena vezivnim
pregradama endomisium. Svako misicno vlakno
Ispunjeno je citoplazmom u kojoj se nalazi veliki
Broj jedara. Izgled poprecno-prugasth misicnih
vlakana potice od miofibrila .
Poprecno-prugasti misici su inervisani
Motornim nervnim vlaknima ,preko mozdanih
ili kicmenih zivaca I njihovo dejstvo se odvija
pod uticajem nase volje I svesti.
Misic se sastoji iz mesnatog I tetivnog gela
Tetive misica se nalaze na krajevima misica i
vezuju se za kost I preko njih se prenosi snaga
misicne kontrakcije na skelet.
Prema obliku skeletni misici se dele na :
Duge – imaju veliku amplitudu pokreta I nalaze se na udovima
Kratke – imaju malu amplitudu pokreta I nalaze se , duz kicmenog stuba , na sakama I stopalim
Pljosnate – nalaze se u predelu trupa , odlikuju se pljosnatim telom I dugom,tankom i pljosnatom
tetivom aponeurosis
Skeletni misici su po funkciji :
pregibaci-fleksori
opruzaci-ekstenzori
primicaci-adukatori
odmicaci-abduktori
uvrtaci-pronatori
izvrtaci-supinatori
obrtaci-rotatori
18.Misici grudnog kosa ? Misici grudnog kosa se dele na dve grupe ,povrsne I duboke.

Grupa povrsnih misica grudnog kosa pruza se od zidova

grudnog kosa do kostiju ramenog pojasa.
Na prednjem zidu grudnog kosa je veliki grudni misic m.pectoralis major
ispod mojeg su mali gridni misici m.pectoralis minor
i potkljucni misic m.subclavicus.
Bocni zid grudnog kosa pokriva siroki i pljosnati misic ,
prednji zupcasti misic m.serratus anterior.

Duboku grupu cine medjurebarni misic ,

spoljasnji I unutrasnji I oni ucestvuju u procesu
disanja mm.intercostales externi et interni.
Grupa dubokih misica su dve uzduzne misicne mase
postavljene bocno u odnosu na rtne nastavke i duz
citavog kicmenog stuba.
Ovi misici odrzavaju normalan pravac I zakrivljenost
kicmenog stuba I I njegovu stabilnost pri pokretima i
povezuju sve njegove delove u jednu funkcionalnu
celinu.
Pri jednostavnom dejstvu ovi misici
pregibaju bocno kicmeni stub – lateroflexio
ili ga uvrcu oko vertikalne osovine – torsio
Precaga-diaphragma je siroka I snazna misicno-tetivna ploca koja u potpunosti razdvaja
grudnu od trbusne duplje.
Diaphragma se satoji iz dva dela :
sredisnjeg,tetivnog-centrum tendineum
i obodnog,misicnog-pars muscularis
Na precagi su tri otvora za prolazak
aorte-aorta
jednjaka-hiatus oesophageus
donje suplje vene – foramen venae cave inferioris
Precaga je glavni disajni misic.
19.Misici trbuha ?
Misici prednje-bocne grupe trbuha.
Ovu grupu cine pravi trbusni misic m.rectus abdominis
a bocno su misici poredjani u tri sloja -
na povrsini ,Spoljasnji kosi-m.oblique abdominal externus
u sredini,unutrasnji kosi-m.obliquae abdominal internus
najdublje je,porprecno-prugasti-m.transvesus abdominis
Ovi misici su siroki I pljosnati .
Oni svojim tonusom odrzavaju trbusne organe u
fizioloskom polozaju , svojom kontrakcijom ucestvuju u
disanju,praznjenju besike I creva,porodjaju,povracanju.
Na prednje-bocnom zidu postoje osetljiva mesta gde
mogu nastati kile-herniae , preponski kanal I butni prsten.
Misici zadnje grupe trbuha , uglavnom su u sastavu
Misica ledja cine povrsni I duboki misici , povrsni su
siroki i pljosnati ,polaze sa rtnih nastavaka pruzajuci se ka
kostima rebarnog pojasa.Oni prelaze u okolne delove vrata,
gornjeg uda I slabinskog dela trupa.Na povrsini nalaze se dva
velika misica,trapezni misic m.trapezius i najsiri ledjni misic
m.latissimus dorsi.Grupa dubokih misica su dve uzduzne
misicne mase postavljene bocno u odnosu na rtne nastavke
i duz citavog kicmenog stuba.Oni odrzavaju normalan pravac
i zakrivljenost kicmenog stuba i njegovi stabilnost pri
pokretima I povezuju sve njegove delove u jednu
funkcionalnu celinu.
20.Misici gornjeg ekstremiteta ?
Misici ramena su rasporedjeni oko zgloba ramena.
Spolja rameni zglob pokriva deltasti misic m.deltoideus
Iza ramenog zgloba nalaze se :
podlopaticni misic -m.subscarpularis
nadgrebni I podgrebni misic-
mali I veliki obli misic.
Pazusna jama fossa axillaris se nalazi na unutrasnjem
Delu korena ruke.
U pazusnoj jami nalaze se veliki krvni sudovi ,
pazusna arterija-a.axillaris
pazusna vena-v.axillaris
rameni zivcani splet plexus brachialis koji
vaskularizuje i inervise celu ruku.
Misic nadlakta cine prednja i zadnja grupa.U prednjoj grupi
nalaze se tri misica:
misic nadlakta-m.biceps brachi
klunsko-ramenicni misic-m.crocobrachiali
nadlaktni misic-m.brachialis
Misic nadlakta m.biceps brachi je snazni dvoglavi misic,
vretenastog oblika koji se satoji iz dve glave ,duge i kratke,
A deluje kao pregibac-flexor i izvrtac -supinator podlakta .
U zadnju grupu misica nadlakta spadaju:troglavi misic nadlakta
m.triceps brachi ,koji se sastoji od tri glave,duge,spoljasnje i
unutrasnje,inervisu ga vlakna zbicnog zivca a deluje kao extensio.
Misic podlakta,u podlaktu se nalazi 20 misica koji su podeljeni u tri grupe:
prednju,spoljasnju i zadnju.
Misici prednje grupe podlakta svojim dejstvom vrse pregibanje fleksiju
ručja i prstiju šake i uvrtanje pronaciju podlakta.
U spoljašnjoj grupi nalaze se četiri mišića rasporedjena u dva sloja,
Mišići spoljašnje grupe vrše opružanje ručja i izvrtanje podlakta.
U zadnjoj grupi nalaze se 8 misića raspoređeni u 2 sloja,povrsinski i duboki.
Mišići zadnje grupe podlakta vrše opržanje ručja i prstiju šake.
Mišići šake , svi mišići šake nalaze se na njenoj prednjoj,dlanskoj strani ,
palma manus i raspoređeni su u 3 grupe:unutrasnju,koja odgovara malom prstu,
srednju koja se nalazi ispred ili između kostiju doručja metacarpus ,
i spoljašnji koja odgovara palcu .
Sve mišiće šake inervišu dva živca,središnji i laktni.
21.Mišići donjeg ekstremiteta?
Mišići bedra podeljeni su u 2 grupe ,unutrašnju i spoljašnju .
Unutrašnju grupu čini bedrensko-slabunski mišić m.iliopsoas.Mišići
spoljašnje grupe pokrivaju spolja karličnu kost i raspoređeni su u 3 sloja.
U površnom sloju nalaze se veliki sedalni mišić m.gluteus maximus
U središnjem sloju je srednji sedalni mišić m.gluteus medialus.
Preponski zjap se nalazi na prednjoj strani korena noge . Kroz ovaj zjap
prolaze butna arterija i vena, a. et v. femoralis i butni zivac, n.femoralis
Mišići buta ili natkolenice , rasporedjeni su u 3 mišićne grupe, prednju,
unutrašnji i zadnju. Prednju grupu čine terzijski m.sartorius i četvoroglavi
Mišić buta m.quadriceps femoris.Četvoroglavi mišić je snazan mišić koji
pokriva prednju stranu butne kosti a izrađen je od 4 glave,mišića.
Ovi mišići snažno opružaju potkolenicu u zglobu kolena a pregibaju but u zglobu buta.
Mišići unutrašnje grupe buta su , češljasti mišić m.pactineus , dugacki,kratki i
veliki privodilac adducator i unutrašnji pravi mišic m.gracilis , mišići ove grupe su
privodioci. U zadnjoj grupi su dvoglavi mišić buta, m.biceps femoralis , polužasti
mišić i poluopnasti mišic.Ovi mišići vrše pregibanje potkolenice u zglobu kolena i
opruzanje buta u zglobu buta.
Zatkolena jama , fossa poplitea se nalazi na zadnjoj strani zloba kolena.
U njoj se nalaze veliki krvni sudovi , zatkolena arterija i zatkolena vena
a. et v. poplitea .
22.Uloge krvi ? Krv je tečno tkivo koje neprekidno cirkuliše u krvnim sudovim čime
obezbedjuje humoralnu vezu između svih organa u ljudskom organizmu ,
sto osigurava vitalne funkcije organa.
*respiratorna funkcija krvi : krv prenosi kiseonik iz pluca do tkiva , odnosno ugljen-dioksid u
obratnom pravcu. Krv pomoću eritrocita(hemoglobina) prenosi potreban kiseonik i odnosi Ugljen-dioksid .
* nutritivna funkcija : prenosi sastojke hrane iz digestivnog kanala do pojedinih organa,tkiva i ćelija.
*ekskretorna funkcija: prenosi raspadne produkte metabolizma do organa za izlucivanje.
*regulatorna funkcija : regulise telesnu temperaturu kao i kolicinu soli i vode u organizmu

*odbrambena funkcija :ovu ulogu krv ostvaruje pomocu leukocita, krv koja u svom sastavu ima aglutinine,l
izine i druga antitela koja ucestvuju u zastiti organizma protiv mikroorganizama i drugih stetnih stvari ,
na taj nacin brani organizam.
*transportna-prenosna funkcija: krv prenosi hormone,enzime,vitamine, čime učestvuje u funkcijama
raznih organa i sistema
Glavni zadatak krvi je da omogući život ćelijama.Pri strujanju kroz organizam krv neprestano dolazi
u dodir sa medjucelijskom tecnosću , a putem nje i sa ćelijama.Krv kao ekstacelularne tečnosti cirkuliše
u sistemu krvnih sudova.
23. Fizičko-hemijska svojstva krvi ?
Krv je viskozna tecnost crvene boje u kojoj lebde ćelije krvi. Boja varira od tamno crvene-venozne,
do svetlo crvene-arterijske , izgled krvi zavisi od količine kiseonika koji se vezuje za hemoglobin koji se
nalaziu eritrocitima.Specifična težina krvi ,predstavlja odnos između težine krvi i iste zapremine vode,
određen na temperaturi do 4stepena.
24.Krvne ćelije?
Eritrociti – crvena krvna zrnca : imaju oblik diska i ne sadrze jedro,satoje se iz – vode 62% ,
hemoglobina 31% , strome 6% -sacinjene iz lipida i proteina,mali deo cine neorganske materije,
kalijum,magnezijum,natrijum,hlor.Opna eritrocita je propustiva za :vodu,glukozu,kiseonik,ugljen-dioksid,
azot-ajone,nepropustiva je za :kalijum,natrijum,kalcijum-katjone.Stvaranje eritrocita vrši se u crvenoj
koštanoj srži,dužina života eritrocita je oko 120 dana.Hemoglobin je nosilac glavne funkcije eritrocita – pre
nošenje kiseonika iz pluća u tkiva ,to se obavlja labavim vezama gvožđa iz hemoglobina i kiseonika i tako
nastaje oksihemoglobin koji se lako razlaze na hemoglobin i kiseonik. Količina okihemoglobina zavisi od
hemoglobina i zasićenosti arterijske krvi kiseonikom , kad je zasićenost veća oksigenacija je bolja.
Hemoglobin osim kiseonika i ugljen-dioksida moe da vezuje i druge gasove npr. ugljen-monoksid.
Leukociti-bele krvne ćelije : glavni zadatak leukocita je odbrana organizma od stranih, opasnih napadača.
To su prventveno mikroorganizmi, ali i mnoge otrovne stvari,leukociti sadrze oko 80% vode.
Granulociti - su najbrojnija vrsta leukocita i čine većinu belih krvnih zrnaca
Limfociti – glavna njihova osobina je da postaju sposobni da prepoznaju strane antigene.
Monociti -
Trombociti – krvne pločice : stvaraju se u koštanoj srži , najvaznija uloga trombocita je u procesu
zgrušavanjakrvi nakon povreda . Broj trombocita se menja , povecan broj trombocita se nalazi posle
krvarenja , smanjen broj trombocita se javlja usled oštećenja koštane srži.
25.Krvne grupe ?
Krvne grupe su antigeni smešteni na membrani eritrocita i nasledne su karakteristike svake osobe
, a mogu se dokazati specifičnim antitelima.Dve vrse agluitunogena se nalazi u eritrocitima.
0 grupa – ne sadrži A ni B aglutinogen
A grupa – u njoj je prisutan samo A aglitunogen
B grupa – u njoj je prisutan samo B aglitunogen
AB grupa – u njoj su prisutni A i B aglitunogen
26.Srce građa?
Srce Cor je centralni organ pribora za krvotok,to
je šuplji mišicni organ koji prihvata krv prispelu
velikim venskim sudovim ,nakon cega je ritmičkim
kontrakcijama istiskuje u arterijski sistem .
Srce ima oblik nepravilne trostrane piramide.
Srce je teško između 200 i 450 grama
i nešto je veće od veličine pesnice.
Prosečan broj otkucaja srca u toku dana
je oko 100.000 puta. Za to vreme ispumpa
oko 7.500 litara krvi.
Srce se nalazi u sredini grudnog koša,
između pluća,iza i nešto ulevo od grudne kosti
Obavija ga srčana kesa (pericardium),
membrana koja se sastoji iz dva sloja. Na srcu su odredjene tri strane,baza i vrh. Prednja strana je
Spoljašnji sloj obavija koren velikih okrenuta prema grudnoj kosti i rebrima(grudno-rebarna strana),
krvnihsudova srca i pripaja se delom leva strana je najmanja i naleže na levo plucno krilo,donja strana
za kičmeni stub, dijafragmu i druga naleže na prečagu,vrh srca pripada levoj srcanoj komori.Na bazi
tkivau okolini. Srca se nalaze veliki krvni sudovi koji izlaze iz srčanih šupljina ili
Unutrašnji sloj je vezan za srčani mišić. ulaze u njih i grade srčanu krunu.Od velikih krvnih sudova,baze
Tanak sloj tečnosti razdvaja ova dva sloja srca napred se naleže plućno stablo i pocetni deo aorte , desno
i omogućava srcu da se pomera, iako je i malo iznad njih su gornja i donja šuplja vena ,a levo i pozadi 4
vezano za telo. plućne vene.Na saspoljasnjoj površini srca nalaze se žlebovi koji
oznacavaju granicu izmedju srčanih šupljina,najvaniji je
venčani žleb koji se pruža kružno oko celog srca i označava granicu
između srčanih pretkomora i komora.
27.Mali i veliki krvotok?
Zavisno od funkcije koju obavlja krvotok se deli na mali krvotok (omogucava oksigenaciju
koja se odvija u plućima) i veliki krvotok (putem koga se sprovodi razmena materija koja se
odvija u tkivima).

Mali-plućni krvotok započinje u desnoj komori iz koje krv

plućnim arterijskim stablom ,desnom i levom
plućnom arterijom, i njohovim granama dospeva
do plućnih kapilara . Iz plućnih alveola kiseonik
prelaziu plućne kapilare,dok ugljen-dioksid prelazi
iz kapilara u alveole i pri izdisaju izbacuje se iz pluća.
Na ovaj način krv postaje bogata kiseonikom,arterijska krv
koja kroz plućne vene dospeva do leve pretkomore
gde se završava mali krvotok.

Veliki-sistemski krvotok počinje od leve komore.

Iz leve komore krv putem aorte i njenih grana i najmanjim
sudovima-kapilarima ,dospeva do svih delova tela gde
kroz zidove kapilara dolazi do razmenematerija između
krvi i tkiva. Nakon izvršene razmene krv postaje bogata
ugljen-dioksidom i produktima metabolizma,t
amnoctvene boje i kao venska krv,velikim venskim
sudovima dospeva do desne pretkomore.
28.Srčane šupljine?
Srčana šupljina se sastoji iz četiri dela,desne i leve pretkomore atrium dextru et atrium sinistur i desne
i leve komore ventriculus dextrum et ventriculus sinistur.Desna komora i pretkomora čine desnu polovinu
Srca , leva komora i pretkomora čine levu polovinu srca. Pretkomora i komora povezane su pretkomorno-
komornim otvorom .
Desna srčana pretkomora-atrium dextrum ima 6 zidova
i oblik nepravilne kocke.Preko gornjeg zida uliva se gornja
šuplja vena v.cava superior, preko donjeg donja šuplja
vena v.cava inferior i srčani venski sinus.
Desna srčana komora – ventriculus dexter , desnu
komoru i desu pretkomoru povezuje zalizak,otvor-valva,
drugi otvor na bazi desne komore je otvor plućnog
arterijskog stabla ostrium trunci pulmonalis,od ovog
otvora polazi plućno arterijsko stablo koje odvodi krv
u desno i levo plućno krilo , otvor pl.art.stabla zatvara
valva trunci pulmonalis.
Leva srčana prtkomora-artrium sinistrum , takodje ima 6
zidova i veca je od desne,na njenom prednjem zidu
ulivaju se plućne vene ,preko kojih u levu srčanu poretkomoru
dolazi oksigenisana krv iz pluća.Na prednjem zidu vidi se otvor
koji spaja pretkomoru sa komorom.
Leva srčana komora-ventriculus sinister , je najveća srčana šupljina , sa bazom okrenutom unazad.
Na bazi vide se dva otvora,pretkomorno-komorni i aortni , oba otvora imaju svoje zaliske.Otvaranjem i
zatveranjem aortnog zaliska reguliše se oticanje krvi iz leve srčane komore u aortu.
29.Aorta? Aorta je najveći krvni sud čovečijeg tela od kojeg nastaju sve arterije velikog,sistemskog
krvotoka.
Aorta polazi od baze leve srčane komore.
Na aorti razlikujemo (po pravcu i položaju) nekoliko delova
1)Ushodni deo aorte aorta ascendes
2)Luk aorte arcus aortae
3)Nishodni deo aorte aorta descendes
4)Grudna aorta aorta thoracica
5)Trbušna aorta aorta abdomalis
Aorta izlazi iz leve komore pravo nagore pa napred,pa se izvija
gradeci luk arcus aortae,i silazi levo nadole ka 4-om ledjnom
kičmenom pršljenu,odakle se spušta vertikalno do 4-og slabinskog
kičmenog režnja.
-ishodni deo aorte – početni deo aorte od kojeg polaze dve bočne
grane,desna i leva srčana aorta.
-Luk aorte – Od luka aorte odvajaju se 3 velika arterijska suda:
1)Branhiocefalično stablo
2) Leva zajednička kartoidna arterija
3) Leva potključna arterija
Ova tri arterijska stabla vaskularizuju glavu,vrat,
gornje ekstremitete,i delove grudnog koša.
30.Atrerije ruku ?
Arterije ruku su :
1)Pazušna arterija arteria axilaris
-pazušna arterija se nastavlja na potključnu arteriju u
visini prvog rebra,pruža se do m.pectoris major ,
gde se nastavlja kaonadlaktna arterija a.brachialis

2)Nadlaktna arterija – arteria brachialis

Pruža se naniže od laktne jame fossa cubiti , deli se
na dve završne grane :
-žbična arterija – arteria radialis
-duboki dlanski luk – arcus palmaris profundus

3)Laktna arterija arteria ulnaris

-Unutrašnja završna grana nadlaktne arterije
-Prolazi unutrašnjom stranom podlakta gde se
završava površnim dlanskim lukom
arcus palmaris superficialis
31.Arterije nogu?
Zajedniča bedrena arterija a.illiaca comunis grana se u :
1)Unutrašnju bedrenu arteriju a.illialica intern
2)Spoljašnju bedrenu arteriju a.illialica externa
Unutrašnja bedrena arterija
-krvni sud koji ulazi u karličnu duplju gde vaskularizuje
organe i zidove karlice.
-posebno je značajna materična arterija koja
a.uterina koja vaskularizuje
matericu,delove jajnika,jajovoda i vagine.
Spoljašnja bedrena arterija prolazi kroz preponski
zjap i nastavlja se kao butna arterija.
Butna arterija a.femoralis , pruza se prednjom stranom buta i
kroz posebanvezivno-mišićni kanal prelazi na zadnju stranu
zgloba kolena , gde se nastavlja zatkolena arterija a.poplitea.
Zatkolena arterija a.popitela , nalazi se sa zadnje strane zgloba
kolena u visini troglavog mišića buta ,deli se na :
prednje i zadnje golenjačnu arteriju.
-prednja glolenjačna arterija a.tibialis arterioris , prua se prednjom
stranompotkolenice do kolena stopala odakle se nastavlja kao arterija
poleđine stopala.
-zadnja golenjačna arterija a.tabilaris posterior ,
pruža se prednjom stranom potkolenice ,iza unutrašnjeg gležnja
malleolus medialis deli se na:
~spoljašnju tabansku arteriju
~unutrašnju tabansku arteriju
32.Sistem gornje šuplje vene?
Sistem gornje šuplje vene čine gornja šuplja
vena i vene iz kojih ona nastaje.
Gornja šuplja vena v.cava superiornastajem
spajanjemdesne i leve brahiocefalične vene ,
ova vena puruža se iz desnog plućnog korena
i završava se u desnoj srčanoj
pretkomori,jedina bočna pritoka je vena
azikos v.azygous.
Ova vena je važni krvni sud koji povezuje sistem gornje i
donje šuplje vene.
33.Sistem donje šuplje vene?
Sistem donje šuplje vene sastoji se iz stabla
donješupljevene i njenih pritoka.Donja šuplja vena
v.cava inferior nastaje u visini 5 slabinskog
pršljena spajanjem desne i leve zajedničke
bedrene arterije.Ona se nalazi duž desne
Strane kičmenog stuba iza gušterače i jetre ,
odatle kroz svoj otvor na prećagi ulazi u grudnu duplju i uliva se u desnu srčanu pretkomoru.Najvažnije
bočne pritoke su : bubrežne vene v.renales i vene jetre v.hepaticae ,kojima se odvodi krv iz jetre.
34.Srčani ciklus?
Srčani ciklus se sastoji iz dve faze , faze kontrakcije srca –sistola i faze dekoncentracije srca-dijastola.
Za vreme sistole krv se iz srca pumpa,a za vreme
dijastole krv pritiče u srce.
Svaka sistola je pracena dijastolom a svaka dijastola
sistolom.Trajanje jedne sistole i jedne dijastole
čini srčani ciklus.Jednan srčani ciklus traje
0.8s a frekvencija rada srca iznosi 60-75.
Srčani ciklus počinje sistolom pretkomora,po
završetku sistola pretkomora nastaje dijastola
pretkomora.Sistola komora nastaje odmah posle
sistola pretkomora, posle sistole komora nastaje
dijastola stola komora.U toku dijastole komore se pune krvlju
tako da se u svaku komoru ulije onoliko krvi koliko se ispumpa za vreme sistol komora
tj.oko 70ml krvi. Dijastola celog srca traje 0.4s.

35.Uloga srčanih zalizaka ? Svaka komora ima valvule na ulaznom i izlaznom otvoru.
Valvule su takve strukture da dopuštaju kretanje krvi samo u jednom pravcu .
Na početku sistole pretkomorno-komorne valvule se zatvaraju ,
a neposredno nakon toga semilunarne valvule se otvaraju. Usled toga krv
ne može da se vrati u pretkomore već izlazi iz komora u velike arterije. Ne
početku dijastole komore, semilunatne valvule se zatvaraju i sprečavaju
vracanje krvi u komore. Neposredno posle toga pretkomorno-komorne
valvule se otvaraju pa se krv iz pretkomore uliva u komore.
36.Regulacija rada srca ?
37.Krvni pritisak ?

38.Puls ?
39.Grkljan?
Grkljan larynx je prošireni početni deo donjih disajnih
puteva i organ u kojem se stvara glas.Grkljan se pruža
od otvora ispred donjeg sprata ždrela do početnog dela
dušnika trachea.Grkljan se nalazi u središnjem delu,prednjeg
Dela vrata, iznad podjezične kosti i dušnika,ispred drela .
Prednja strana je ispupčena naročito kod muškaraca(adamova
jubučica).
*Funkcije grkljana su:
-respiratorna funkcija(vitalna funkcija,respiracija,disanje)
-zaštitna funkcija(štiti donje disajne puteve od ulaza hrane i
stranih tela
-mehanizam sfinktera
-refleks kašlja
-fonacija
Grkljan se sastoji od:hrskavičavog skeleta čiji su delovi povezani zglobovima,membranama,ligamentima
i mišićima.Unutrašnjost grkljana oblaže sluznica.
*Hrskavičavi skelet satoji se od:
-krikoidne hrskavice - prstenasta hrskavica
-tireoidne hrskavice – štitasta hrskavica
-epiglotisa-oblik ovalnog lista sa drškom
-aritenoidne hrskavice- 2 hrskavice
*Duplja grkljana na uzdužo preseku ima oblik peščanog sata , glasne žice dele je na :
-gornji sprat – predvorje grkljana
-srednji sprat – komora grkljana
-donji sprat – od glasnih žica do dušnika
40.Dušnik?
Dušnik je hrskavično-opnasti cevasti organ ,počinje od donje ivice hrskavice grkljan,a završava se u visini V
grudnog pršljena,dušničkom račvom bifurcatio cricoidea.Dušnik je smešten izmedju,srednje prednjeg
dela vrata i gornjeg sredogruđa ,grudne duplje.Iza dušnika leži jednjak.
*Glavne dušnice bronchi principales
-glavne dušnice nastaju granjanjem dušnika
-pružaju se naniže prema ulaznim poljima pluća
hilum pulmolis , gde se dele na režanjske dušnice pluća
*Razlikujemo dve režanjske dušnice pluća
-desna glavna dušnica bronchus principales dexter
-leva glavna dušnica bronchus principales sinister
Ispred glavne dušnice nalazi se arterija a.pulmonalis i
Dve plucne vene v.pulmonales
Iza glavne dušnice nalazi se
-dušničke arterijske grane
-dušničke vene
-plućni živčani splet
41.Pluća?
Pluća pulmones su glavni deo sistema organa
za disanje.Unutar plućnog perinhema dolazi do
razmene gasova
*Pluca se sastoje iz dva plućna krila :
desnog pulmo dexter i levog pulmo sinister
*plućna krila smeštena su u plućno-maramičnom
prostoru
*plućna krila obavijena su plućnom maramicom
pleura.
*plućna krila su razmaknuta i između njih se
nalaze organis sredogruđa
*plučno krilo ima:dve strane,bazu,vrh i dve ivice.
-vrh pluća,gornji uži deo pl.krila iznad ravni II rebra
*strane pluća:
-Spoljašnja-okrenuta rebrima
-Unutrašnja – okrenuta prema sredogruđu
#Kroz središnji deo ulaznog polja u pluca ulazi glavna dušnica
bronchius principalis
# Ispred glavne dušnice ulazi pl.arterija
# Iza glavne dušnice ulaze arterijske dušničke grane
a izlaze dušničke vene
#zadnji deo pluća naleže na bočnu stranu kič.stuba
Plućna krila podeljena su pukotinama na režnjeve labi pulmonum
Desno pl.krilo je vece,ima dve pukotine podeljenje na tri režnja
Levo pl.krilo ima jednu pukotinu i dva renja
Sastav i građa pluća
Svako pl.krilo je podeljeno na pl.režnjeve ,u svaki
od režnjeva ulazi po jedna grana glavne dušnice
bronchi lobares.U svaki segment pluća prodire
Po jedna veća grana dušnika broncus segmentalis.
Grana dušnice koja ulazi u pl.režanjić ,naziva se
dušnica pl.režnjića bronchiolus,ona se raćva na
manje grančice ,respiratorne bronhije bronhioli
respiratori.Respiratorne bronhije se dele na
alveolarne kanalice ductuli alveolaris,čiji su zidovi
prošireni plućnim mehuricima alveoli pulmonalis.
Unutar alveola nalazi se vazduh ,spolja na nju naležu
kapilari pl.arterije.Kroz zid alveola vrši se razmena gasova
kiseonik iz vazduha prelazi u kapilare odlazeći u krvotok,
a ugljen-dioksid iz krvi prelazi u alveole i dalje vazdušnim
putem biva izdahnut.
42.Plućna maramica?
Pl.maraica pleura je serozna opna koja obavija koja obavija oba pl.krila,satoji se iz:
spoljasnjeg i unutrasnjeg lista.
Spoljašnji list naleže na unutrašnjost zida grudnog koša,
zove se zidni list pleura parietalis
Unutrašnji list naleže na pl.tkivo ,zove se drobni list pleura viscelaris
*izmednju dva lista pl.maramice nalazi se prostor- interpleuralni prostor
koji je ispunjen tečnošću koja sprečava trenje listova plućne maramice.
*pritisak u ovom prostoru je manji od atmosferskog
što je jako vazno za disanje.
*za normalnu funkciju pluća bitno je da interpleuralni
prostor bude očuvan.
Prodor vazduha u interpleuralni prostor =
Pneumotoraks=pluća kolabriraju =
pokreti grudnog koša ne mogz da se prenose na pluća
43.Uloge disajnih puteva?
Disajni putevi imaju sledece uloge:
1)Sprovđode vazduh
2)Prečišćavaju vazduh
3)Zagrevaju vazduh
4)Vlaže vazduh
*Sprovođenje vazduha-vazduh se udiše na nos,
peko ždrela ,grkljana , dušnika i dušnica sprovodi
do alveola.
*Prečišćavanje vazduha se vrši u nosu,u tome
glavnu uloguimaju dlačice u nosu i sluz koja obavija
sluzokožu.Dlačice zadržavaju veće čestice a manje
čestice zadržavaasluz.
*Zagrevanje vazduha,pri prolaenju kroz nos vazduh se
zagreva skoro do telesne temp.,pri disanju na usta vazduh
se ne zagreva.
*Vlaženje vazduha,onogućeno je zahvaljujući sluzokoži nosa,
preko koje se luči serozna tečnost.Dnevno se preko nosne
sluzokože izluči 750ml. Tečnosti koja se utroši na vlaženje
vazduha. Kad je vazduh suv,sekret se zadržava u respiratornim
putevima i lakše dolazi do infekcija.
44.Mehanizam respiratornih pokreta?
Pluća su elastična jer se satoje od elastičnih vlakana,i zbog toga mogu da se šire i sakupljaju.
U grudnom košu pluća su uvek raširena i kompletno ispunjavaju njegovu šupljinu.
Spoljašnja strana pluća prekrivena je unutrašnjom pleurom,a unutrašnja površina grudnog koša ,
Spoljašnjom pleurom. Prostor između pleura je interpleuralni prostor i u njemu je pritisak manji od
atmosferskog (0,4kPa) i on predstavlja vezu između pluća i grudnog koša.U toku inspiracije
pritisak se smanjuje,u toku ekspiracije se povećava i postaje bliži atmosferskom. Negativni pritisak
predstavlja silu koja uvek drži pluća u rastegnutom stanju. Za obavljanje normalne funkcije disanja
neophodno je da interpleuralni prostor bude očuvan .
45.Razmena gasova u nivou pluća?
Razmena gasova(kiseonika i ugljen-dioksida) u plućima vrši se izmedju alveolarnog vazduha i krvi.
Kiseonik i ugljen-dioksid se razmenjuju tako sto prelaze procesom difuzije kroz više slojeva respiratorne
membrane.Pravac difuzije gasa je odredjen parcijalnim pritiskom gasa. Gas prelazi iz sredine sa vecim
pritiskom u sredinu sa manjim pritiskom.
Parcijalni pritisak kiseonika u alveolnom vazduhu je veći (13,3 kPa) , a u venskoj krvi manji (5,3 kPa).
Usled toga kiseonik prelazi iz alveolarnig vazduha u krv tj. u sredinu sa manjim pritiskom.
Obratno ugljen-dioksid prelazi iz krvi u alveolarni vazduh , a odatle se izbacuje u spoljašnju sredinu.
Kroz respiratornu membranu za 1min.difunduju oko 250ml. kiseonika.
Za isto vreme krv preko pluća eliminise 400-450ml. ugljen-dioksida.
46.Transport kiseonika i ugljen dioksida krvlju?
Kiseonik se u plućima vezuje za krv i krvlju transportuje do tkiva na dva načina:
1)Kao fizički rastvoren gas ,ma ovaj način se transportuje samo 3% ukupne količine.
2)Kao hemijski vezan za hemoglobin (Hb) u vidu oksihemoglobina (HbO2),ovim načinom se krvlju
transportuje gotovo sav kiseonik. Kiseonik se sa hemoglobino(Hb)sjedinjava i gradi oksi-hemoglobin(HbO2),
jedinjenje hemoglobina i kiseonika,ovo sjedinjenje se naziva oksigenacija.
Ugljen-dioksid se stvara u ćelijama u metaboličkim procesima i difunduje
iz ćelija u krv kapilara.
Ugljen-dioksid se krvlju transportuje na 3 način
1)Kao fizički rastvoren gas u krvi
2)U obliku karbinojedinjenja
3)U obliku bikarbonatnih jedinjenja
47.Regulacija disanja?
48.Usna duplja?
Usna duplja je početni,prošireni deo organa za varenje koji je zubnim lukovima podeljen na dva
dela ; predvorje usne duplje u pravu usnu duplju.
Usnoj duplji pripadaju : zubi,jezik,pljuvačne žlezde i krajnici.
-Predvorje usne duplje vestubulum oris ,to je
Deo usne duplje koji se nalazi iza usana,unutar obraza a
Ispred zubnih lukovai obe desni vilice.
-Prava usna duplja cavitas oris propria,ovo je šupljina
koja se nalazi iza zubnih lukova i obe desni vilice.
Njen gornji zid gradi nepce palatum,koje se sastoji iz prednjeg
Dela,tvrdo nepce i zadnjeg dela,meko nepce.Od sredine
zdnje ivice mekog nepca spušta se nanize nepčana resica
ulvula palatina .Nepce razdvaja usnu od nosne duplje.
Usna duplja je otvorena pozadi prema ždrelu,ovaj otvor naziva
se ždrelno suženje .
*Ždrelno suženje je ograničeno gore mekim nepcem,dole
bazom jezika,a bočno su dva uzdužno postavljena luka izmedju
kojih se nalazi krajnička jama fossa tonsillaris.U krajnickoj jami
se nalazi parni limfno-epitelni organ , nepčani krajnik tonsila palatina.
49.Ždrelo? Ždrelo pharynx je sluzokožnmišićni organ koji se pruža od baze lobanje naniže , ždrelo se
nastavlja jednjakom .Ždrelo je napred otvoreno prema : nosnoj duplji,usnoj duplji i duplji
grkljana. Ždrelo istovremeno pripada organima za varenje i disanje pa se naziva
“raskrsnica organa za varenje i disanje”.Sredni sloj zida ždrela je najdeblji,izgrađuju pa parni
poprečno-prugasti mišići,koji se dele na mišice podizaće ždrela i miš. konstriktore ždrela koji svojim
dejstvom menjaju promen ždrela.Miš. ždrela učestvuju u gutanju hrane,pri gutanju dolazi do refleksnog
zatvaranja duplje grkljana kapkom epitlottis ćime je onemogućeno prodiranje hrane u grkljan i ugušenje.
Istovremeno dolazi do pomeranja ivica mekog nepca
i na taj način se sprečava prodiranje hrane u nosni
sprat ždrela i nosnu duplju.Na prednjoj strani gornjeg dela ždrela
Nalazi se grkljan,na bočnom zidu nosnog sprata nalazi se otvor
kanala slušne trube ,koja povezuje bubnu duplju sa ždrelom.
Duplja ždrela se deli na tri sprata:
Na gornjem spratu nalazi se ždrelni krajnik.
Srednji sprat je usni deo ,nalazi se iza usne duplje.
Donji sprat je grkljanski deo .
50.Jednjak? Jednjak oesophagus je sluzokožno-mišićni organ koji je uži od ždrela.
Dužina jednjaka je 23-25cm , a promere 2-3cm.
Jednjak se nastavlja na ždrelo u visini donje ivice grkljana i priža se nanie kroz vrat i
grudnu duplju ,iza srca , prolazi kroz prećagu i ulazi u trbušnu duplju u kojoj se završava
a nastavlja se želudac.Zavisno od dela u kroz koji prolazi ,jednjak se naziva
Vratni(iz dušnika),grudni(najduži je,u nalazi se u zadnjem sredogruđu) i trbušni deo
(najkraći,nalazi se iznad želudca a ispred dijafragme).
51.Trbušna duplja i trbušna maramica?
Trbušna duplja cavitas abdomalis je prostor unutar trupa koji se nalazi ispod dijafragme.
-Prednji i bočni zid grade mišići brednje-bočnog trbušnog zida i njihove vezivne tvorevine .
-Zadnji zid grade : slabinski deo kićmenog stuba i mišici uz njega
-Donji zid je otvoren prema karličnoj duplji
*Trbušna duplja je trbušnom maramicom peritoneum
Podeljena na :peritonealna duplja(prednji,veći deo i retroperitonealni prostor
(zadnji manji deo).
-u peritonealnoj duplji se nalaze organi za varenje
cavitas perotinealis
-u retroperitonealnij duplji :mokraćni organi,
krvni sudovi i ivci trbušne duplje
spatium retroperotineali
Trbušna maramica peritoneum je
opna koja oblaže zidove i organe
trbušne duplje,
Sastoji se iz dva lista
-spoljašnjeg zidnog lista
peritoneum parietale
-unutrašnjeg dubokog lista
peritoneum viscelare
Oblaže organe trbušne duplje ,
unutrašnji drobni
list gradi veze i peteljke koje
spajaju susedne organe.
52.Želudac?
*Želudac gaster je prošireni deo sistema organa za varenje.,pruža se od završnog dela jednjaka do
početnog dela tankog creva.
*Nalazi se ispod dijafragme i levog režnja jetre,u potpunosti je obmotan trbušnom maramicom peritoneum.
*Na želudcu razlikujemo:
1)Prednji i zadnji zid paries enterior,pasterior
2)Desnu i levu ivicu (desna mala krivina i leva velika)
3)Dva otvora (gornji ulazni i donji izlazni)
-Prenji zid naleže na dijafrugmu,levi režanj jetre i prednji trb.zid.
-Zadnji zid naleže na gušteraču,levi bubreg i nadbubrežnu žlezdu
-Gornji ulazni otvor ostium cardium predstavalja mesto spoja
završnog dela jednjaka i želudca
-Donji izlazni otvor ostium pyloricum,otvor između želudca i
I početnog dela tankog creva,dvanaestopalačnog creva duodenum.
-Želudac ima oblik slova J
-Želudac se deli na dva dela:
1)Uspravni deo (gradi telo želudca)
2)Horizontalni deo (ćine ga pilorični trem i kanal)
53.Tanko crevo?
Tanko crevo je deo sistema organa za varenje ,pruža se od piloričnog otvora želudca do početnog
dela debelog creva.Dužine je 6-7m ,a prečnika 3-5cm.
Sastoji se iz tri dela :
1)dvanaestopalačnog creva(duodenum)
2)tašto crevo (jejunum)
3)Usukano crevo (ileum)
Dvanaestopalačno crevo(duodenum),je početni nepokretni
deo creva , duzine 25-30cm.,priljubljeno je uz zadnji trbušni
Zid.
*Duodenum se sastoji iz 4 dela
1)Početni gornji deo
2)Nishodni deo(otvaraju se žučni putevi i izvodni kanali gušterače)
3)Donji deo
4)Završni ushodni deo(gradi krivinu i prelazi u pokretni deo tankog creva).
*Tašto crevo jejunum i usukano crevo lleum
-tašto i usukano crevo su pokretni delovi tankog creva
-sastoje se od 11-12 vijuga
-tašto crevo je krace i vijuge se pruzaju horizontalno
-usukano crevo je duže i vijuge se pružaju vertikavno
*Završni deo usukanog creva se se spaja sa početnim delom debelog creva
Posle evakuacije iz želudca hrana odlazi u duodenum , u njemu se hrana podvrgava
-pankreasnom soku(luči insulin,gluagon,
-crevnom soku
-žučnom soku
54.Debelo crevo? Debelo crevo je završni deo sistema organa za varenje.Pruža se od završnog dela
tankog creva do čmarnog creva.,dugo je 1,5 do 2m a u preseku je od 4-7cm.Ono se deli na tri dela :
slepo crevo,sito crevo i čmarno crevo.
*Slepo crevo je pocetni najširi deo slepog creva
I njemu je pridodat crvuljak apendix vermifomis,dug je 8-10cm.u odnosu na slepo crevo smešten je dole i
unutra ,bogat je limfnim sudovim zbog čega se naziv “trbušni krajnik”.
*Sito crevo colon je središnji deo debelog creva
dugo je 1,6 do 1,8m ,satoji se iz 4 dela:
-ushodnog kolona colon ascendes
-poprečnog kolona colon transversum
-nishodnog kolena colon descendes
-sigmoidnog kolena colon sigmoideum,
ono prelazi iz trbušne u karličnu duplju i
nastavlja se u čmarno crevo
*Čmarno crevo rectum je završni deo
debelog creva ,nalazi se u karlićčnoj duplji
dug je 13-15cm.Sastoji se iz početnog
proširenog dela zvanog ampula i završno
suženog dela čmarni kanal canallis analis .
Čmarni kanal se završava čmarnim otvorom
anus.
55.Gušterača? Gušterača-pancreas je žlezdani organ u sklopu organa za varenje.
Nalazi se priljubljena uz prva dva slabinska pršljena.
-Gušterača se sastoji iz:
1)Glava caput pancreatis(prošireni desni deo leži u krivini duodenuma)
2)Telo corpus pancreatis(srednji deo,nastaje porta vena i prolazi trb.arterija)
3)Rep cauda pancreatis (dug suženi deo,dopire do slezine)
*Pancreas je lezda sa velikim značenjem u
varenju hrane.Pancreas ima dva izvodna
kanala koja se ulivaju u duodenum.
*Funkcija pancreasa:
-spoljasnja(stvara pancreasni sok)
-unutrašnja(endokrina,luči hormone
insulin,gluakagon )
*Pankreasni sok je sekret egzokrinog dela
pankreasa,koji se preko njegovog izvodnog
kanala izlučuje u 12-opalačno crevo
*Osnovni sastojci pankreasnog soka su enzimi
1)Tripstin (razlaže proteine do aminokiselina)
2)Mimotripsin(razlaže proteine do aminokiselina
3)Lipaza(razgradjuje masti na glicerin i mas.kiseline)
4)Amilaza (razlaže skrob)
Lučenje pankreasnog soka nastaje po ulasku hrane u 12-opalaćno crevo.Tada se u sluzokoži creva luči
Supstanca SEKRETIN ,koja iz creva dolazi do pankreasa i stimuliše lučenje pankreasnog soka.
Pored SEKRETINA , na lučenje pankreasa utiču hormoni
1)Nolecistokinin
2)Pankreozinim
56.Jetra? Jetra hepar je veliki žlezdani organ pridodat sistemu organa za varenje.
Obmotana je trbušnom maramicom,leži ispod desne polovine diafragme u gornjem delu peritonealne duplj
Na jetri razlikujemo:
1)Gornja strana(glatka,ispupčena okrenuta ka prečagi,ima desni i levi reanj)
2)Donja strana(rabna,naleže na organe trbušne duplje)
3)Obodna ivica
-Gornja strana jetre facies diafragmatica sastoji se iz
1)Levog režnja lobus sinister
2)Desnog režnja lobus dexter
-Donja strana facies vasceralis podeljena je na 4 režnja:
1)desni,2)levi,3)četvrtasti,4)repni
-Donja obodna ivica margo inferior
Pruza se kružno odvajajući gornju od donje strane jetre
-Krvni sudovi jetre se dele na :
Nutritivni a.hepatica properia ishranjuje jetru
Funkcionalni v.porte
-Renjevi jetre
Izgrađeni su od velikog broja malih režnjeva lobuli hepatis
Mali režnjevi jetre izgrađeni su od ćelija jetre hepatociti
Hepatociti stvaraju i luče žuč,koja žučnim kanalima dospeva u duodenum
Ekstrahepatične učne puteve(žučni putevi van jetre) ćine:
1)Desni jetreni kanal ductus hepaticus dexter
2)Levi jetreni kanal ductus hepaticus sinister
Ova dva kanala obrazuju zajedničko jetreni kanal ductus hepaticus communis,ovaj kanal spaja se sa
izvodnim kanalom žučne kese ductus chaledochus.
Žučnim putevima pridodata je žučna kesica vesica biliaris,kojapredstavlja rezervoar žuči .U žučnoj kesi se
Nakuplja žuč van varenja hrane.
Uloga jetre :
-U jetri se stvara endogeni holesterol
-Jetra ima ulogu u metabolizmu belančevina
-U jetri se vrši pretvaranje aminokiselina , u
druge aminokiseline ,sinteza belančevina iz
aminokiselina i stvaranje belančevina krvne plazme.
-U jetri se stvaraju protombin i urea
-Ćelije jetre stvaraju žuč
57.Varenje grane u usnoj duplji?
U ustima se obavlja prva faza procesa varenja,hrana se grubo isitni i pomeša sa pljuvačkom
kako bi se formirao zalogaj hrane (bolus) koji može lako da se proguta. Hrana se zadržava u usnoj duplji i
Tu biva podvrgmuta mehaničkom i hemijskom obradi.
1)Mehanicki proces(sitnjenje hrane i kvašenje pljuvačkom)
2)Hemijska obrada(hemijskim proceso varenja u ustima
podleže skrob koji se pod dejstvom fermenata sadranim u
pljucački razlaže do maltoze,tj glukoze).
58.Varenje u želudcu?
U želudcu se hrana nagomilava , meša sa želudačnim sokom ,tj. Njegovim glavnim sastojcima,
hlorovodoničnom kiselinom,sluzi,pepsinom i u kontrolisanim količinama ispušta u duodenum
gde se dalje razlaže i delimično apsorbuje.

*Uloga želudca :
-Progutana hrana dospeva u želudac i biva podvrgnuta procesu varenja
-Pod dejstvom želudačnog soka nastaje razlaganje hrane
-Tečnost se u želudcu ne zadrzava,osim manjih količina pomešanih sa hranom
-Želudac predstavalja deo digestivnog kanala između jednjaka i creva
-U želudcu se hrana podvrgava mehaničkim i hemijskim procesima varenja i priprema za dalju pasažu
kroz digestivni kanal
-Hrana se u želudcu meša hlorovodoničnom kiselinom ,sluzima i pepsinom
-Hlorovodonična kiselina ubija bakterije u hrani
-Hrana se u želudcu zadržava 3-7h
-Tonični pokreti želudca(mešaju hranu),peristatični (istiskaju hranu)
-Želudačni mucini sprečavaju iriraciju pepsinom i štite sluzokožu
-Želudačni sok je proizvod želudaačnih žlezda
-Fundusne žlezde su žlezde spopobne da proizvedu sve aktivne sastojke
želudačnog soka.
-Želudačni sok je bezbojna tečnost veoma kisele reakcije
Od fermenata želudačni sok sadrži
1)Pepsin –razlaže proteine do albumoze i peptona
2)Libferment- sirišnji ferment,zgrušnjava mleko
3)Lipazu- Razlaže mlečne masti na glicerin i masne kiseline
59.Varenje u tankom crevu?
Hranljiva masa(himus)posle evakuacije iz želudca prelazi u taknko crevo duodeum gde biva podvrgnuta
dejstvu digestivnih sokova:pankreasnog,crevnog i žučnog.Pod dejstvom tih sokova hranljive aterije
(proteini i lipidi) podvrgavaju se daljem razlaganju i pretvaraju se u oblike koji se mogu reasorbovati u
krv ili limfu.Funkcija tankog creva je da se u lumenu creva nastavi proces varenja hrane,sve dok hranljive
materije ne budu mogle da se reapsorbuju , a potom ih ih reapsorbuje.
60.Varenje u debelom crevu?
Sadržaj hrane iz tankog creva dospeva u debelo crevo u jos tečnijem
stanju.Tanko crevo je mesto gde se završava varenje hrane ,
hrana pre nego što dope u debelo crevo već je razgrađena na
svoje osnovne elemnte koji su resorbovani u tankom crevu.
U debelom crevu se resorbuje još samo voda.Jedine hemijske
Promene do kojih moe doći u debelom crevu , u ostacim hranljivih materija tj.
njenih nesvarenig produkta
rezultat su frementativne aktivnosti mikroorganizama.To su uglavnom
Uzročnici truljenja koji napadaju ostatke proteina i izazivaju razgradnju
aminokiselina ,pri čemu se stvaraju
amini i druge materije(fenol,indol,krezol)
koji neugodno zaudaraju i izbacuju se kroz anus
kao feces.
Funkcija debelog creva se satoji u resorpciji velikog
Dela tečnosti dok crevni sadrzaj ne postigne
konzistenciju fecesa . Ovaj materijal se nagomilava
na distalnom kraju kolona dok ne bude spreman za
izbacivanje.
61.Resorpcija u digestivnom traktu?
Digestivna reapsorbcija se u
najvecem delu odvija u tankom crevu,zidovi tankog creva
su specijalno opremljeni za reapsorpciju.Usled svoje spec.građe.
Površina creva je nekoliko puta povećana , to povećanje obezbeđeno je
postojanjem crevnih resica (specijalnih tvorevina crevne sluzokože),
na 1mm2 ima oko 40 resica.
Kroz centar resica prolazi limfni sud,kroz resice prolazi arterija
koja se unutar nje razbija u kapilarnu mrežu.
produkt varenja prolazi iz digestivnog kanala kroz crevnu sluzokožu,
zid kapilara i limfnih sudova u krv i limfu.
U to procesu značajnu ulogu imaju procesi filtracije:osmoza,difuzija,olakšana difuzija,aktivni transport..
U zidovima resica nalaze se glatki mišići , koji se skraćuju isterujući limfnih kapilara u veće limfne sudove
hranljive materije,da bi se zatim mišici opustili a sudovi ponovo usisali rastvor iz lumena creva.
Pokreti resice su glavni faktor reapsorpcije,a njihove pokrete stimulišu produkti razlaganja hranljivih
materija ,od kojih intezivno dejstvo imaju :
Žučne kiseline,peptoni,glukoza i neke aminokiseline.
Hrana je u tankom crevu procesima varenja dovedena
u najpogodnije stanje za reapsorpciju.
Gvožđe i vitamini se resorbuju u gornjem delu tankog
creva.
62.Motorna aktivnost u digestivnom traktu?
Gutanje(degluticia) predstavlja složenu refleksnu radnju čiji je culj da savakanu i pljuvačkom natopljen zalogaj hrane(bolus
prebaci iz usne duplje u želudac. Gutanje omogućava hrani da se iz usta otpremi u želudac.
Akt gutanja se može podeliti u 3 faze (prva faza je voljna dok su druge dve refleksne).U prvoj fazi ,posle žvakanja ,formiran
zalogaj hrane se pokretima jezika potiskuje iz usne šupljine u ždrelo. Drugu fazu predstavlja prolazak zalogaja kroz ždrelo.
tada se otvori nosne šupljine i grkljana zatvaraju da hrana ne bi dispela u njih,nastaje kratka inhibicija disanja a
kontrakcijom tirehoidnog mišica podiže se celi grkljan , glasnice se priljubljuju jedna uz drugu a epiglotis se spušta sto
što sve sprečava da hrana uđe u disajne puteve.Na taj način bolusu je jedino otvoren put u jednjak.
Treća faza je prolazak zalogaja kroz jednjak,to se obavlja pomoću peristaltički pokreta muskulature jednjaka,čime se hrana
odvodi iz jednjaka u želudac.Obično je potrebno 5-7sec da
bolus stigne do sfinktera kardije ,koji se tada otvara da bi
propustio hranu u želudac. Pokreti debelog creva
Pokreti želudca. Debelo creva vrši dve vrste pokreta
Motorne funkcije u želudcu su trojake 1)Peristaltične
1)Služi kao rezervoar za hranu 2)Antiperistaltične
2)Vrše se mehanički procesi obrade hrane Antiperistaltični pokreti se izvode u suprotnom pravcu od
3)Prebacivanje hrane u creva pokretima želudca peristaltičnih,uglavnom u ushodnom kolonu .Ti pokreti
Želudac vrši dve vrste pokreta vraćaju himus u cekum ,gde nadražuju peristaltiku,usled
1)tonične(1/20sec,omogucavaju mešanje hrane) čega se sav himus premešta u ascedentni i poprečni kolon.
2)peristaltički(istiskuju hranu iz želudca u creva) Naizmenicnim peristaltičnim pokretima ,sadržaj debelog
Pokreti tankog creva creva se pomera ka izlaznom (analnom) delu.
Značaj motorne funkcije sastoji se u mešanju hrane sa
digestivnim sokom,
kao i pomeranju hranljive mase u nize partije
digestivnog kanala,ka debelom crevu.
Postoje dve prste pokreta
1)segmentalni(meša se himus sa sokovima a hrana se sitni)
2)Peristatični (pomeraju hranu ka debelom crevu).
63.Termoregulacija?
Temperatura se održava na na stalnom nivou bez obzira na spoljašnju temperaturu termoregulacijom,u kojoj učestvuju
mnogobrojni organi. Termoregulacija je funkcionalni organizam koji obezbedjuje održavanje telesne temperature
u fiziološkim granicama.<prosečna tel.temp.iznosi od 36-37c,kontrola se vrši pomoću med.tolomera koji ima skalu 35-42c.
Meri se u koznim naborima,temp.koze je niža od temp.unutrašnjih organa.Termoregulacija omogućava čoveku da održi
život na temp od -40 do +60c.Stalna telesna temp. Se može održavati samo pod uslovom da je stvaranje i odavanje toplote
u ravnoteži.
-Stvaranje toplote-hemijska termoregulacija
-Odavanje toplote – fizička termoregulacija
Hemijska termoregulacija ,
Stvaranje toplote omogućuju oksidativni procesi u kojima se razgrađuju ugljeni hidrati,masti i belančevine.
Temp.od 18-20 je zoma komfora,pri nižim temp.toplota se intezivnije stvara,pri većoj od “zone komfor”se toplota povećava
U stvaranju toplote najvažniji činioci su:
-bazalni metabolizam(metabol.za održavanje funkcije života)
-mišićna aktivnost(toplota u organizmu se moe višestruko povećati)
-različiti hormoni,najvažniji su (tiroksin i adrenalin),povećavaju metaboličke procese u ćelijama pa se toplota povećava)
-aktivacija simpatičnog nervnog sistema deluje kao adrenalin
Fizička termoregulacija (odavanje toplote)
Odvija se putem 3 mehanizma
1)Radijacija ili zračenje toplote
2)Kondukcija ili sprovođenje toplote
3)Evaporacija ili isparivanje toplote
Radijacija,gubljenje toplote putem toplotnih zraka(infracrveni zraci),radijacija zavisi od razlike u temp.tela i temp.spoljašnje
sredine.Radijacijom se može izgubiti 50% ukupne količime toplote koja se odaje.
Komdukcija(sprovođenj)toplote,gubljenje toplote direktnim sprovođenjem toplote sa tela na predmete i vazduh.Količina
koja se sprovodi zavisi od temp.predmeta i temp.vazduha.
Evaporacija(isparenje)je gubitak toplote znojenjem i isparivanje vode iz pluća.Ovim putem se odaje toplota kadaa je
spoljašnja temp.viša od temp.tela.
Regulacija telesne temp.se odvija pod uticajem centralnog nervnog sistema,pod uticajem hipotalamusa u kojem se nalazi
centar za termoregulaciju.
64.Morfološke karakteristike urinarnih organa?
Sistem mokraćnih,urinarnih organa u toku svojih sloenih funkcija stvara mokraću (urina) kojom se otklanjaju iz organizma
završni produkti metabolizma. Mokraćni organi su smešteni u trbušnoj, i delom u karličnoj duplji i dele se na parne i
Neprne.
Parni mokraćni organi su : bubreg (ren) i njegovi izvodni kanali,bubrežne čašice (carices renales) ,
bubrežna karlica (pelvis renalis) i mokraćovod (ureter).
Neparni mokraćni organi su : bešika (vesica urinaria) i njeni izvodni kanal,mokraćna cev (urethra).
65.Mokraćni putevi bubrega?
Ovi putevi su bubrežni čašice male i velike i bubrežna karlica.
Male bubrežne čašice (calices renales minores) su početni deo
izvodnih mokraćnih puteva koji se nalazi u bubrežnoj duplji (sinus renalis) i u koje se ostvaruju papilarni kanalići,ovih
čašica ima 8-10.
Vlike bubrežne čašice (calices renales majoris),nastaju spajanjem malih čašica i ima ih 3-4 , njihovim spajanjem nastaje
bubrežna karlica (pelvis renalis) .
Bubrežna karlica je pljosnati levkasto prošireni deo mokraćnih puteva.Ona je svojim spljpštenim delom smeštena u
bubrežnoj duplji (sinus renalis) , dok se njen uži deo nalazi van bubrega i od njega polazi mokraćovod.Prednja strana
karlice prekrivena je krvnim sudovima,zadnja je slobodna i zbog toga se bubregu uvek prilazi sa zadnje strane.
66.Mokraćovod?
Mokraćovod (ureter) je deo mokraćnih puteva koji se pruža od bubrežne karlice do mokraćne bešike.Mokraćovod polazi
sa unutrašnjeg kraja bubrežne karlice i spušta se yadnjim zidom trbušne duplje,zatim ulazi u karličnu duplju i završava
se na dnu mokraćne bešike.Mokraćovod čine dva dela , gornju (trbušni) i donji (karlični deo).Na mestu ulaska u malu
karlicu mokraćovod gradi krivinu.
67.Mokraćna bešika?
Mokraćna bešik (vesica urinaria) je šuplji mišićno-sluzokožni organ u kojem se
sakuplja mokraća između dva pražnjenja,nalazi se u prednjem delu karlične duplje.
Kod muškaraca je ispred čmarnog creva a kod žena ispod materice.Na njoj se
razlikujetelo,dno i vrh bešike.Telo se nalazi iza preponske simfize,dno ili baza
je okrenutanadole i nalazi se na prostati i čmarnom crevu muškarca,na vagini i
vratu materice kod zena.Vrh bešičnog trougla je okrenut napred i odgovara
unutrašnjem otvoru mokraćne cevi.Baza bešičnog trougla je okrenuta nazad i
na njenim krajevima se nalaze dva otvora (ostinum urteris) preko kojih se
Otvaraju mokraćovodi.
68.Mokraćna cev?
Mokraćna cev (urethra) je završni do mokraćnih puteva i kroz nju se mokraćna bešika prazni
ispuštanjem mokraće.Ti je sluzokožno-mišićni organ koji se razlikuje u odnosu na pol.
Muška mokraćna cev (masculine urethra) je istovremeno i semeni put kojim se odvodi
sperma,duga je 15-17cm ,ima dva otvora (unutrašnji na dnu bešike i spoljašnji na vrhu glavića polnog uda) i
3 topografska dela .Početni deo je prostatični deo (prolazi kroz prostatu),drugi i najkraći je opnasti deo ( prolazi kroz
mišićni deo dna karlične duplje),treći završni je najduži,sunđerasti deo (prolazi kroz sunđerasto telo polnog uda).
Ženska mokraćna cev (urethra femina),duga je 3-5cm ,polazi od dna mokraćne bešike ,unautrašnjim otvorom uz predni
zid vagine ,kroz deo mišićnoh dna karlične duplje i završava se sa spoljnim otvorom koji se nalazi iza držnice(clitoris),a
Ispred predvorja vagine. Za razliku od miške,ženska mokraćna cev je samo urinarni put.
69.Mehanizam stvaranja mokraće?
Proces stvaranja mokraće počinje u Malpigijevom telašcu gde pod delovanjem
krvnog pritiska dolazi do filtracije krvne plazme kroz zidove kapilara, zatim
unutrašnji zid Bowmanove čahure, te kroz bazalne membrane, što sve čini
neku vrstu cedila. Lako prolaze molekule mase ispod 10 000, a one
sa masom iznad 200 000 ne mogu proći. Tako u početnom delu
nefrona nastaje ultrafiltrat krvi. On se od krvirazlikuje po odsustvu
uobličenih elemenata i maloj količini proteina. Često se naziva i
primarna mokraća zbog svoje sličnosti krvnoj plazmi. U roku od 24 sata
u bubrezima nema sanse da nastane 180 l primarne mokraće. Međutim,
količina mokraće koja se na kraju izluči mnogo jemanja jer dolazi do
reapsorpcije tvari iz nje. Primarna mokraća,naime, sadrži određenu
količinu vrlo korisnih tvari: vode, glukoze, hormona, vitamina,enzima,
neorganskih soli, proteina, aminokiselina, te se njihovom
reapsorpcijom, tj.vraćanjem u krv duž bubrežnog kanalića, te tvari
mogu iskoristiti, umesto da se odbace. U početnom delu bubrežnog
kanalića vrši se aktivna reapsorpcijaglukoze, aminokiselina, proteina,
vitamina, neorganskih soli itd. Također dolazi do prelaska vode iz
kanalića u krv. Sve reapsorbirane stvari vraćaju se u kapilare.
U sledećem delu bubrežnog kanalića, Henlejevoj petlji, dolazi do
nastanka hipotoničkemokraće, aktivnim izlučivanjem natrija u
uzlaznom delu petlje.U završnom delu bubrežnog kanalića dolazi
do dalje reapsorpcije nekih tvari i vode, ali
i do sekrecije nekih jona u unutrašnji deo (lumen)
bubrežnog kanalića. Na taj način
nefron zadržava potrebne tvari, a izlučuje suvišne i štetne.
Tokom prolaska mokraće kroz sabirne kanaliće dolazi do
nastanka hipertoničke mokraće i ona je, u stvari,
definitivna mokraća. Ona dospeva u bubrežnu karlicu, a nakon toga
mokraćovodom u mokraćnu bešiku (mehur).
Mokraćnom cevi se izbacuje iz tela.
70.Sastav i fizičko hemijska svojstva mokraće?
Normalna mokraća je složeni rastvor organskih i neorganskih materija koje nastaju koje nastaju tokom metaboličkih
procesa u orgamizmu.Sastav i zapremina normalne mokraće variraju u zavisnosti od mnogobrojnih činilaca.
Funkcionalno stanje bubrega procenjuje se ispitivanjem hemijskih i citoloških svojstva mokraće.
Fizička svojstva su:
Zapremina(diureza) izlučene mokraće za 24h,izgled,boja,miris,specifična težina i reakcija mokraće.
-Diurez(zapremina)zavisi od količine unete tečnosti i zapremine vode koja se kroz druge ekskretorne organe izluči (preko
kože-znoj,preko pluća,debelog creva-izmetom).
-Mokraća je bistra tečnost svetlžute boje,specifičnog mirisa
i slangorkog ukusa.
-Mokraća sadri 95%vode,i 3-5% rastvornih materija.
*Od neorganskih u mokraći se nalaze ,natrijum u
obliku (kalijuma,kalcijuma,mangezijuma,amonijaka),
od anjona najviše ima (hlorida,folsfata,bikarbonata i sulfata).
*Sva organska jedinjenja se mogu podeliti azotna i bezazotna.
-U azotne ubrajaju se (urea,kreatinin,mokraćna kiselina,
Kreatin,aminokiseline,hipurna kiselina)
-Bezazotna (fenoli,oksilati,glikuronska kiselina,mlečna kiselina)
Osim navedenih u mokraći se mogu naći i izvestan broj
fizioloških aktivnih sastojaka(fermenta,hormoni,vitamini).
*Iz svake mokraće stajanjem se istaloži malo taloga(sediment)
mokraće).Glavni predstavnici normalnog i patološkog
sedimenta mokraće su (epitelne ćelije urinarnog trakta,
leukociti,eritrociti,cilindri,bakterije,spermatozoidi,glivice i razne soli.Pregled sedimenta je neophodan za utvrđivanje
oboljenja bubrega.Sveža mokraća(pošto se stajanjem uobičajni elementi raspadaju)centrifugira se 5-10min.,zatim se
mokraća odlije , a po 1-2 kapi taloga se prenesu predmetno na staklo ,pokriju pokrivnim staklom i posmatraju nativno.
Nalaz sedimenta daje se tako što se opisuju pojedini elementi,a količina se oizražava brojem elemenata nađenim u
jednom vidnom polju.
71.Muški polni organi?
Muški polni organi (organi genitalia masculina) su:
1)Semenik (testis)
2)Semeni putevi(pasemenik-epididymis,semevod-ductus deferens,
brižnik-ductus ejaculatorius)
3)Žlezde pridodate semenim putevima(semena kesica-vesica seminalis,
prostata,bulbo-uteralne žlezde-grandule bulbo-utherales).
*Semenik je muška polna žlezda u kojoj se stvaraju muške polne
ćelije,spermatozoidi i muski polni hormoni.To je paran organ
smešten u mošnicama.
*Semeni putevi
-pasemenik,polni organ postavljen na gornjem
polu i gornjem delu semenika
-semevod,parni semeni kanal,dužine
50-60cm,pruža se od baze bešike
-brižnik,parni deo semenih puteva koji nastaje
spajanjem ampuse
semevoda i izvodnog kanala semene kesice.
*Žlezde pridodate semenim putevima
-semena kesica,parna i izdužena
žlezdana tvorevina
-prostata,naparni žlezdano-mišićni organ
*Spoljašnji muški polni organi su
1)Polni ud (penis)
2)Mokraćna cev (urethra masculina)
3)Mošnice (scrotum)
72.Testis?
Semenik je muška polna žlezda u kojoj se stvaraju muške polne ćelije,spermatozoidi i muski polni hormoni.
To je paran organ ovalnog oblika smešten u mošnicama.Semeniku se opisuju dve strane,spoljašnja(facies lateralis) i
unutrašnja (margo anterior),u ćijem gornjem delu se nalazi ulazno polje semenika(hilum testis)mkroz koje prolaze njegovi
krvni sudovi i živci.
Polovi semenika su
-gornji(extremitas superior),pokriven je glavom
pasemenika(caput epididymidis)
-donji(extremitas inferior)koji je vezan za
dno mošnica.
Parenhim testisa je izdeljen tankim vezivnim
pregradama na režnjiće semenika (lobulis testis),
kojih ina 250-300.Unutak svakog režnjića postoji
nekolik semenih cevčica,koje se međusobno spajaju
i tako nastaju kanalići koji grade sistem s
semenih puteva - kanalikurnu mrežu semenika
(retetestis),iz te mreže polaze izvodni kanalićii
semenika (ductuli efferentes testis)
kojih ima od 12-15 ,a otvaraju se u početnom
delu pasemenika.
Zidovi semenih kanalića obloženi su posebnim
epitelomkoji se sastoji iz nekoliko reda zametnih
ćelija čijim sazrevanjem nastaju spermatozoidi.
Oko semenih kanalića ,u vezivnom tkivu semenika
,uz same Krvne sudove ,nalčaze se lezdane
ćelije semenika koje stvaraju muške
polne hormone (androgene).
73.Ženski polni organi?
Ženski polni organi(organa genitalia feminia)su:
Unutrašnji ženski polni organi su:
1)jajnik(ovarium)
2)jajovod(tuba uterina)
3)materica(uterus)
4)usmina(vagina)
-jajnik,parna ženska polna žlezda oblika badema
-jajovod,mišićno-sluzokožni kanad,dug 14-16cm
Proteže se od materične duplje do jajnika.
Njegova uloga je da prihvati zrelu jajnu ćeliju
-Materica, mišićno-sluzokožni organ umetnut
izmedju oba jajnika i vagine.Nalazi se u karličnoj
duplji,iza i iznad mokraćne bešike i ispred
čmara.
U gradji materice razlikujemo 3 sloja:
1)spoljašnji(perimetrium)
2)Srednji (myometrium)
3)Unutrašnji (endometrium)
Uloga materice je u prihvatanju oplođene jajne
ćelije i njeno isađivanje u materičnu sluznicu.
Spoljašnji ženski polni organi su:
-stidnica(pudendum femininum) koju grade:
1)Velike stidne usne(labia majora pudendi)
2)Male stidne usne(labia minora pudendi)
3)Trem vagine(vestibulum vaginae)
4)Tremna glavica(bublus vestibuli)
5)Velike i male tremne žlezde(grandulae vestibulares
majores et minores)
6)Dražnica (klitoris)
74.Jajnik?
Jajnik (ovarium) je parna ženska polna žlezda,oblika badem akoja je smeštena u maloj jamici koju gradi trbušna maramica.
Jajnik je elastičnim vezama labavo pričvršćen za susedne organe,
tako da prati pokrete materice.
-Jajnik je prednjom ivicom,na kojoj se nalazi ulazno polje
jajnika (hilum ovarii),pomoću svoje petiljke(mesovarium)
spojen sa širokom materičnom vezom.
-Jajnik je posebno vezan sa rogom materice
(lig.ovarii proprium)
*Jajnik je izgrađen od epitelnog omotača i jajničkog tkiva.
-Epitelni omotač,u vidu jednoslojne ćelijske opne
pokriva jajničko tkivo.
-Jajničko tkivo(stroma ovarii) sastoji se iz dva dela
1)spoljašnjeg-kora jajnika(cortex ovari)
2)unutrašnjeg-sudovnog dela(zona vasculosa)
*U kori jajnika nalaze se nezreli jajni meškovi
(folliculi ovarici primarii) koji tokom razvoja
imaju različite stupnjeve razvoja do
zrele jajne ćelije.
75.Jajovod?
Jajovod (tuba uterina) je mišićno-sluzokožni kanal,dug od 14-16cm,
koji se proteže od materične duplje do jajnika u gornjem delu
široke materične veze. Njegova uloga je da prihvati zrelu jajnu
ćeliju i i sprovede je do materične duplje.Pruža se od materičnog
ugla,poprečno kroz gornju ivicu široke materične veze
,do gornjeg pola jajnika.
-Početni deo jajovoda je je povezan sa materičnom dupljom
preko unutrašnjeg,materičnog otvora jajovoda
(isthmus tubae uterinae).
-Sledeći deo je najduži ,proširen je u vidu ampule ,
njegov završni deo se sve više širi i dopire do gornjeg pola jajnika,
gde se nalazi prostran trbušni
otvor jajovoda (ostium abdominale tubae).
Od završno dela jajovoda,oko njegovog trbušnog otvora ,polaze produžeci
čija je uloga da prihvate izbačenu jajnu ćeliju.
76.Materica?
Materica, mišićno-sluzokožni organ umetnut izmedju oba jajnika i vagine.Nalazi se u karličnoj duplji,iza i iznad
mokraćne bešike i ispred čmara,ima oblik kruške sa vrhom okrenutim naniže prema vagini.
Na matrici se razlikuju telo i vrat između kojih se nalazi suženi deo materice.
-Telo materice(corpus uteri) je veći gornji deo na kojem se razlikuju dve strane
1)prednja(facies vesicalis) prošireni deo je lako ispupčen i naziva se –materično dno(fundus uteri)
2)zadnja(facies intestinalis) i dve bočne ivice
Gornji deo tela je lako ispupčen i naziva se materično dno(fundus uteri).
Bočni krajevi mater.dna spajaju se sa bočnim ivicama tela i tako
Nastaju formacije kupostog izgleda,materični rogovi(cornu uteri dextrum et sinistrum).
Materično suženje(isthmus uteri) je kratki i našto uži deo materice
koji se nalazi između tela i vrata materice.
Vrat materice(cervix uteri) ima oblik cilindra
debljine do 3cm.
Na donjem delu vrata materice vidi se materični otvor
koji vodi u šupljinu materice(ostium uteri).
Šupljina materice(cavitas uteri) se sastoji iz dva dela,
gornjeg koji odgovara telu materice i donjeg koji
predstavlja kanal materičnog vraata.
Materična duplja je trouglasta šupljina u telu materice u
čijim bočnim uglovima se nalaze otvori jajovoda.
Kanal materičnog vrata(canalis cervicis uteri) je dug je 3cm
i završava se u vagini izlaznim otvorom materične duplje(cavum uteri).
Materica je nagnuta napred i lako savijena prema napred u odnosu
na osovinu svog tela i vrata.Ovaj polaaj labavo tri parne veze.
U građi matričnog zida razlikuju se tri sloja.
-spoljačnji,izgrađen od zidnog lista trbušne maramice
-srednji sloj,je najdeblji i čini ga glatko miš.tkivo
-unutračnji sloj,je sluzokoža koja oblaže materič.šupljinu.
Ova sluznisa podleze velikim promenama u toku metrualnog ciklusa ,ona
zadebljava propada i olubljuje se što dovodi do menstrualnog krvarenja.
77.Dojka?
Dojka (mamma) je karakteristična žlezda za žemski pol ,nalazi se na prednjoj strani grudnog koša.
*Oblici dojke:
1)Spljošteni oblik sa velikom površinom baze a malom
visinom dojke.
2)Oblik polukugle(evropski tip).
3)Kruškoliki oblik(visina dojke veća od baze).
4)Ciganska dojka(kruškoliki oblik sa bradavicom na dole).
-Dojka žene je složena,parna tubulo-alveolarna žlezda
izgrađena od 20-25 pojedinačnih žlezda.
-Pojedinačne žlezde,vezivno i masno tkivo izgrađuju po
jedan režanj.
-Režnjevi su međusobno odvojeni gustim vezivnim
tkivom u obliku pregrade.
-Svakom režnju dojke pripada po jedan glavni odvodni kanal
(ductus lactiferus) koji se završava levkastim proširenjem na
bradavici dojke.
-Glavni odvodni kanal deli se na veći broj manjih odvodnih kanala.
-U najmanjim režnjićima odvodni kanali prelaze u terminalne delove mlečne žlezde (sekretorne alveole).
-Bradavica dojke (mammila mammae) i pojas koji je okružuje (areola mammae)prekriveni su nežnom i
pigmentovanom kožom.
-Promene u dojkama nastaju pod dejstvom ovarijalnih hormona.
-Dojke počinju da se razvijaju u pubertetu jer estrogeni koji se luče u menstrualnom ciklusu podstiču rast strome i
sistema kanalića i taloženje masti.
-Estrogen i progesteron koje luči placenta u trudnoći,uzrokiju rast sistema kanalića dojke ,strome i masti.
-Prolaktin(hormon hipofize)dovodi do lučenja mleka
-Hormoni koji takođe deluju na dojku su:
1)Tiroidni hormoni
2)Kortikosteroidni hormoni
3)Insulin
78.Štitasta žlezda?
Štitasta žlezda (grandula thyroidea) ja najveća endokrina žlezda.Nalazi se u prednjem delu vrata ,prislonjena je uz
bočne zidove grkljana(larynx) i početnog dela dušnika(trachea).
Sastoji se iz desnog i levog režnja,(lobus dexter),(lobus sinister)
Režnjevi su spojeni suženim delom (isthmus) i kruškastog su oblika.
-Štitna-tiroidna žlezda teška je od 20-40gr
-Kod žena nešto je veća,najveći promer režnjeva je oko 6cm
-Prednja strana prekrivena kozom i fascijom
-Režnjevi su obavijeni kapsulom i fascijom i vezani su za
grkljan i dušnik
*Štitasta žlezda je izgrađena od žlezdanih mehurića (folicula)
koji su ispunjeni supstancom koja sadrži hormone štitne
(tiroksin T4 i trijodtironin T3)
-Štitna ima oblik leptira
-Svaki režanj snabdevaju 2 para arterija
1)Gornja štitna arterija
2)Donja štitna arterija
*Hormoni koje stvara i sekretuje u krv su:
1)Tiroksin (proces rasta i metabolička energetska potrošnja)
2)Tironin (proces rasta i metabolička enargetska potrošnja)
3)Kalcitonin (snižava nivo kalcijum u krvi i sa D vitaminom i
parathormonom reguliše okoštavanje kostiju )
-Štitasta žlezda je pod snažnim dejstvom tireostimulina,koji
luči hipofiza
79.Hipofiza?
Hipofiza (grandula pituitaria) je mala endokrina žlezda promera
15mm,težine oko 0,6gr.Ovalnog je oblika,smeštena je
na gornjoj strani telaklinaste kosti(os sphenoidale),
povezana je sa hipotalamusom preko svoje petiljke.
-Hipofiza je podeljena na dva režnja:
1)adenohipofizu(prednji režanj)
2)neurohipofizu(zadnji deo)
Izmedju režnjeva nalazi se središnji deo hipofize
(pars intermedia)predstavlja spojnicu između režnjeva.
*Adenohipofiza stvara i izlučuje 6 hormona:
1)Hormon rasta(somatotropni hormon)reguliše rast
i razvoj organizma
2)Adenokortikotropni hormon(ACTH)stimiliše lučenje
kore nadbubrežne žlezde.
3)tireotropin(TSH)stimuliše lučenje štitaste žlezde
4)prolaktin(LDH)izaziva stvaranje mleka kod žena
5)Folikostimulirajući hormon(FSH)podstiču polne žlezde
6)Lutenizirajuću hormon(LH)stimuliše lučenje polnih
hormona (progesteron i testesteron)
*Neurohipofiza ,predstavlja mesto u kojem se deponuju
2 hormona hipotalamusa.
1)Antidiuretski hormon (vazopresin)smanjuje izlučivanje
definitivne mokraće
2)Oksitocin ,izaziva kontrakcije muskulature materice i
naviranje mleka
80.Hadbubrežne žlezde?
Nadbubrežna žlezda (grandule suprerenales)
-postoje desna i leva nadbubrežna žlezda
-Priljubljene su uz gornje polovine desnog i levog
bubrega i obotane su čanurama
-Oblik,desna-trouglasta,leva-polumesečasta,
težine 5gr,dužine 5cm.
*Razlikujemo na preseku
1)Vezivnu čauru
2)Kora nadbubrežne žlezde(cortex grandulae suprarenalis)periferni deo
3)Srž nadbubrežne žlezde(medulla grandulae suprerenalis)središnji deo
*Kora nadbubrežne žlezde satoji se iz:
1)Spoljašnji sloj(zona glumeruloza) luči mineralokortikoide,aldosteron,
kortikosteron,dezokortikosteron.
2)Srednji sloj(zona fascikulata) luči glikokortikoide,
kortizol,hidrokortizol,kortikosteron.
3)Unutrašnji sloj(zona retikularis) luči androgene
hormone,androgene koji spooljavaju
aktivnost testosterona
*Srž nadbubrežne žlezde
Lući dva hormona :adrenalin i noradrenalin
(ketehozamin)
Ova dva hormona deluju nadražajno na srce
povećavajući snagu srčanih kontrakcija.
Na krvne sudove deluju vazokonstriktivno
tako što ih sužavaju.
-Adrenalin (epinefrin) deluje vazokonstriktivno
samo na arteriole kože,
Unutrašnjost abdomena i skeletniih mošića koji su u mirovanju.
-Noradrenalin (norepinefrin) deluje vazokonstriktivno
na sve arteriole.
81.Endokrini pankreas?
Gušterača(pancreas) je organ pridodat organima za varenje
-Endokrini deo pankreasa stvara hormone koji putem kapilara prelaze direktno u krvotok.Pankreas stvara veliki broj
hormona od kojih su najvažniji insulin i glukagon koji regulišu nivo glukoze u krvi.
-Endokrini pankreas se naziva - Insulinski aparat
-Endokrina funkcija pankreasa ogleda se u radu endokrinih ćelija grupisanih u Langerasova ostrvca.
Ova ostrvca su razbacana po endokrinom pankreasu i smeštena su između njegovih meškova.Najviše ih ima u
repu pankreasa.
*Langersonova ostrvca se sastoje iz 3 tipa ćelija.
1)Alfa 2) Beta 3) Delta
-Alfa-izlučuju gukagon
-Beta- izlučuju
insulin,koji smanjuje koncentraciju glukoze u krvo.
Glukagon ,povećava koncentraciju glukoze u krvi
-Delta- luče hormon somastatin koji inhibira
sekreciju ostalih hormona.
*Pankreas sekretuje i hormon
Amilin koji reguliše brzinu resorpcije u
gastrointestinaznom sistemu.
82.Paratiroidne žlezde?
Paratitoidne žlezde (grandulae parathyroideae)
-Ove žlezde su priljubljene uz zadnje strane režnjeva štitnih žlezda.
-Ima ih 4 ,iza svakog režnja štitne nalaze se po dve (gornja i donja)
-Veličine su 4-5mm ,ovalnog su oblika
-Paratiroidne žlezde luče parathormon
-Hormon paratiroidnih žlezda utiče na regulaciju kalcijuma i fosfora u krvi i kostima.
*Parathormon reguliše nivo kalcijuma i fosfora u krvi
Tj.kada je nivo kalcijuma snižen paratireoidea pojačava lučenje
parathormona koji stimulacijom osteoklasta dovodi do izlaženja kalcijuma
iz kostiju ,dok visoka koncentracija kalcijuma u krvi smanjuje lučenje parathormona
a time i mobilizaciju kalcijuma iz kostiju.
83.Uloga hormona jajnika?
Ženska polna žlezda (ovarium) luči dva tipa hormona 1)estrogene 2)progesteron.
*Estrogeni su hormoni pod čijim dejstvom dolazi do razvoja ženskih sekundarnih seksualnih karakteristika,njihova
aktivnost počinje u vreme puberteta.
Tada se lučenje estrogena povećava ,što uslovljava razvitak ženskih polnih organa ,polnih funkcija i ženskih sekundarnih
seksualnih karakteristika koje se ispoljavaju (povećanjem jajovoda,materice,vagine,razvitkom mlečnih žlezda,
raširenošću kostiju karlice,rasporedu dlaka i masnog tkiva).Isto tako glas devojčice se menja i postaje dublji.
*Estrogemi su hormoni koji se stvaraju ćelijama koje okružuju jajnu ćeliju koja sazreva.Prvo sazrevanje jajeta dešava se
Početkom puberteta i ispoljava se pojavom prvog mentrualnog ciklusa.U sredini menstrualnog ciklusa dolazi do prskanja
Grafovog folikula (tzv.ovulacija),pri čemu ostaci prsnutog folikula obrazuju tzv.žuto telo koje luči hormon progeteron.
Pubertet se javlja izmedju 12-14 ,tada počinje menstrualno krvarenje koje traje do menopauze,koja se javlja između 50-55
god.
*Pored estrogena ženske polne žlezde luče i hormon progesteron
-Prvenstvena funkcija progesterona je da štiti pravilan razvoj ploda,ukoliko je došlo do začeća.
-Progesteron zajedno sa estrogenom utiče na razvoj polnih organa ,priprema sluzokožu materice za prijem oplođene
jajne ćelije .Progesteron utiče i na mlečne žlezde ,tako što podstiče razvoj mlečnih kanala ,pripremajući ih za lučenje mleka.
*Fiziološka uloga polnih hormona sastoji se u obezbeđivanju sposobnosti da se obavlja polna funkcija.
84.Uloga hormona testisa?
Svojom endokrinom funkcijom testis stvara dve vrste hormona 1) testosteron 2)androstedion .
-Količina testosterona je mnogo veća od količine androstediona pa je testosteron nosilac muških polnih hormona.
Oba ova hormona nastaju u Lajdigovim intersticijalnim ćelijama ,između semenih kanalića,u samom testisu.
-Stvaranje i sazrevanje polnih oplodnih ćelija je po delovanjem-stimulacijom Gonadotropnih hormona adenohipofize.
-Lučenje testosterona u pubertetu(12-16god) čini da se polni organi povećaju.
-Testosteron uzrokuje da se od puberteta počnu razvijati muške sekundarne seksualne karakteristike : specifičan
raspored dlakavosti po telu , pubisu,bradi,grudima,leđima...,javlja se promena dubine glasa(mutiranje),povećana debljina
koze,okoštavanje..
*U pubertetu počinje funkcionalna aktivnost polnih žlezda koja se ispoljava njihovom sposobnošću da se u testisima
pbavlja spermatogeneza(stvaranje i sazrevanje spermatozoida-muških oplodnih ćelija) a time i sposobnost oplođenja.
85.Podela nervnog sistema?
Prema funkciji nervni sistem delimo na
1)Somatski nervni sistem (cerebrosinalni)
2)Vegetativni nervni sistem (autonomni)
*Somatski kontroliše kontroliše poprečno-prugastu muskulaturu trupa ekstermiteta,jezika ždrela,grkljana
*Vegetativni ,oživčava unutrašnje organe,žlezde sa unutrašnjim lučenjem,glatke mišiće kože i krvnih sudova.
Deli se na:
-simpatički(pars symphathica)
-parasimpatički(pars parasymphatica)
*Morfološka podela sistema
1)Centralni nervni sistem(system nervosum centrale)
2)Periferni nervni sistem(system nervosum periphericum)
-Centralni nervni sistem ,čine ga:
1)Mozak (encephalon)
2)Kičmena moždina(medulla spinalis)
-Mozak se nalazi u lobanjskoj duplji i sastoji se iz :
1)Rombastog mozga(rombencephalon)
2)Srednjeg mozga(mesencephalon)
3)Prednjeg mozga(prosencephalon)
-Kičmena moždina,deo centralnog nervnog
sistema koji u celini leži u kičmenom
kanalu(canalis vartebralis)
*Periferni nervni sistem ,čine ga:
1)Kranijalni moždani živac(nervi craniales)
2)Kičmeni živci (nervi spinales)
3)Autonomni deo perifernog nervnog sistema
86.Periferni nervni sistem?
Periferni nervni sistem predstavljaju moždani i kičmeni živci i živčani čvorovi(ganglioni)
*Moždani živci (nervi craniales),ima ih 12 pari,odgovaraju mozgu,označavaju se rimskim bojevim od I do XII,prema
mestu izlaska iz lobanje od napred do nazad.
I-moždani živac,mirisni živac(nn.oolfactorii)
II-moždani živac-vidni živac(n opticus)
III-m.živac-okulomotorni(n.ocolumotorius)
IV-m.ž-trohlearni(n.trochlearis)
V-m.ž-trograni(n.trigeminus)
VI-m.ž-odvodioc(n.abducent)
VII-m.ž-živac lica(n.facialis)
VIII-m.ž-tremno pružni(n.vestibulocochlearis)
IX-m.ž-jezično ždrelni (n.glossopharyngeus)
X-m.ž-živac lutalica(n.vagus)
XI-m.ž-pomoćni živac(n.accessorius)
XII-m.ž-podjezični živac(n.hypoglossus)
*Kičmeni živac(nervi spinales)ima 31 par i oni polaze iz kičmene
moždine .Zavisno od dela organa gde se nalaze dele se na:
-vratne(nn.cervicales)ima ih 8
-grudni(nn.thoracici)ima ih 12
-slabinski(nn.lumbales)ima ih 5
-krsne(nn.sacrales) ima ih 5
-trtične(n.coccygeus) samo 1
Kičmeni živac ima predni i zadnji koren,
prednji koren sadrži motorna nervna vlakna koja inervišu mišiće trupa i ektremiteta,
Zadnji koren sadrži senzitivna nervna vlakna koja ulaze u kičmenu moždinu.Zadnjem
korenu pridodat je senzitivni
kičmeni ganglion.
87.Kičmena moždina?
Kičmena moždina(medulla spinalis) je deo centralnog nervnog
sistema kojise u celini nalazi u kičmenom kanalu
(canalis vartebrais)
Na kičmenoj modini se vide dva proširenja
1)vratno(intumescentia cervicales)
2)slabinsko(intumescentia lumbosacralis)
-Kičmena moždina ima 31 segment
-Segment predtavlja osnovnu morfološku i funkcionalnu
jedinicu k.moždine.
*Kičmenu moždinu grade :
1)siva masa (unutra)
2)bela masa (spolja)
-Siva masa oblik leptira raširenih krila .
Sivu masu grade
1)Prednji
2.Bočni
3)Zadnji stubovu
Izmedju se nalazi srednja zona (zona intermedia)
-Prednji stub(columna arterior),tu leže motorni nervi
-Bočni stub (columna posterior),pripada sistemu senzitivnih puteva
Zadnji stub(columna lateralis),pripada autonomnom nervnom sistemu
88.Mali mozak?
Mali mozak (cerebellum) smešten je u zadnjoj lobanjskij jami zajedno sa produženom moždinom i moždanim mostom
od kojih je odvojen četvrtom moždanom komorom(ventriculus quartus).
-Iznad malog mozga nalazi se šator malog mozga
*Mali mozak sastoji se iz sive i bele mase
-Sivu masu grade
1)Kora malog mozga (cortex cerebrallaris)
2)Jedra malog mozga
-Belu masa gradi puteve koji povezuju mali mozak i moždano stablo.
89.Veliki mozak?
Veliki mozak(telencephalon) je najrazvijeniji deo CNS
-Sastoji se iz :
1)Desne hemisfere(hemisferum cerebrim dexter)
2)Leve hemisfere (hemisferum cerebrim sinister)
Hemisfere imaju :spoljašnju,unutrašnju i donju stranu
*Spoljašnja strana(facies superoratelaris hemispherii)
Podeljena je na 5 moždanih režnjeva
1)Čeoni (lobus frontalis)
2)temeni(lobus parietalis)
3)potiljačni(lobus occipitalis)
4)slepoočni(lobus temporalis)
5)Moždano ostrvo(insula)
*Unutrašnja strana(facies medialis hemispherii)
Povezana je srpastom pregradom
*Donja strana (facies inferior hemispherii)
Nalazi se na kostima prednje i srednje lobanjske jame i šatoru malog mozga.
*Hemisfere su izgradjene od sive i bele mase
1)Siva masa,sastoji se od kore velikog mozga i supkortinalnih jedara
-Kora velikog mozga ,sloj sive mase debljine 1,5-5mm koji oblaže ćitavu
površinu hemisfere.Kora v.m. je naborana u vijuge(gypi),razdvojene žlebovina(sulci)
što povećava njenu površinu. Na spoljnjoj strani nalaze se:središnji i bočni žleb.
-Limbički sistem,složeni sistem odgovoran za nagone,pamćenje,osećanja.
-Subkortinalna jedra(nuclei basales),suve mase uronjene u belu masu hemisfere.
Subkortinalna jedra su:prugasto telo,moždani badem,bademasto telo.
*Bela masa,nalazi se u unutrašnjosti h.v mozga.
Sastoji se iz:
1) Središnje bele mase (centrum seminovale),prolaze nervni putevi
2)Moždane čaure(capsulae),snopovi bele mase izmedju subkortinalnih jedra
3)Moždane spojnice(commissurae cerebri),snopovi n.vlakana,povezuju delove leve i desne hemisfere.
90.Putevi centralnog nervnog sistema?
Putevi centralnog nervnog sistema grade belu masu centralnog nervnog sistema.
*Motorni putevi ,nishodni putevi koji polaze iz kore velikog mozga ili nižih motornih centara.
Najznačajniji motorni putevi su:
1)Piramidalni
2)Kortikonuklearni
3)Ekstrapiramidalni
-Piramidalni put,najduži motorni puut koji povezuje,primarno poljekoje je u kori velikog mozga sa motornim nervnim
ćelijama koje su u prednjim rogovima kičmene moždine.Odgovoran je za regulaciju voljnih pokreta.
-Kortikunuklearni put,povezuje primarno motorno polje kore velikog mozga sa motornim jedrima moždanih zivaca.
-Ekstrapiramidalni put,povezuju motorne delove kore velikog mozga izvan primarnog motornog polja sa pojedinim
subkortinalnim motornim jedrima.
*Senzitivni putevi ,polaze iz receptora ,sposobnih da reaguju na različite nadražaje.Smešteni su u koži,potkožnom tkivu
zglobnim čaurama,mišićima i njihovim tetivama i pokosnici kostiju.Nalaze se u zidovima unutrašnjih organa i
krvnih sudova.Najvažniji senzitivni putevi su:
1)Spinitalamički put
2)Sistem medijalnog meniskusa.
-Spinotalamički put,senzitivni put kojim se prenose svesni osećaji dodira,toplog,hladnog i bola iz ekstremiteta.
-Sistem medijalnog meniskusa,predstavlja senzitivne puteve koji prenose svesne osećaje dodira,vibracije i položaja
određenih delova tela u prostoru.
*Senzorijalni ili čulni putevi
1)Vidni ili optički put,prihvata i prenosi svetlosne nadražaje.Polazi od receptora u mrežnjači,završava se u primarnom
vidnom polju.
2)Slušni ili akustični put,prihvata i prenosu zvučne nadražaje.Polazi od receptora u unutrašnjem uhu,završava se u
primarnom slušnom polju.
91.Moždanice?
Moždane opne-moždanice,vezivne ovojnice koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu.
-spoljašnj-tvrda moždana opna(dura mater)
-sredičnja-paučinasta(archonidea mater)
-unutrašnja-meka moždana opna(pia mater)
Moždanice su odvojene međumoždanim prostorom
*Sinapsa , najvažnij deo moždanog luka.
Karakteristike sprovođenja razdražaja u sinapsama su :
1)Rasdraženje –proces hemijske prirode zato što se
posredstvom
parametra oslobađa hemijska materija (transmiter)
2)Sprovođenje razdražaja – jednosmerno,u smeru
presimpatičkog završetka
3)Sprovođenje je sporije nego u nervnom vlaknu
4)Razdraženje u sinapsi može da se menja , da slabi,
pojačava se ili širi.
-Prenošenje razdraženja u sinapsi vrši se putem hemijske materije (transmitera)
92.Sprovođenje razdražaja sa nerva na mišić?
Razdraženje ili nervni impulas se sprovodi sa motornog nerva na na mišić preko nervno-mišićne sinapse.
Sprovođenje je hemijske prirode i u osnovi tog sprovođenja je osobađanje hemijske materije koja koja se zove
nervni transmiter ili prenosilac.Taj transmiter je acetilholin (ACH) koji je deponovan u zrnastim tvorevinama(granuloma)
koje se nalaze u parasimpatičkom završetku. Prskanje granula i osobađanje ACH nastaje pod dejstvom nervnog impulsa
u presinaptičkom završetku.Oslobođeni ACH difunduje se kroz sumpatičku pukotinu do postsimpatičke membrane,
i izaziva njeno razdraženje ,koje se zatim širi na mišićno vlakno. U motornoj ploči razdraženje se prenoso jednosmerno ,
od nerava na mišić.
93.Organ vida-oko?
Organ vida (organum visus),oko (oculus) je parni organ smešten u očnoj duplji.
U njegov sastav ulaze:
1)Očna jabučica (bulbus oculi)
2)očni-vidni živac (n.opticus)
3)Pomoćni organi oka (organi oculi accessoria)
*Očna jabučica ,nalazi se u prednjem delu očne duplje,ima oblik nepravilne loptre čiji je prednji deo providan i ispupčen.
-U sastav očne jabučice ulaze : očne jabučice,sadržaj očne jabučice
-Sastav
1)Spoljašnja vezivna opna očne jabučice
-rožnjača(cornea),manji spoljašnji,providni deo
-beonjača(sclera),zadnji,veći deo spoljašnje očne jabuičice
2)Srednja sudovna opna
-dužica(iris)
-cilijarno telo(corpus cilijare)
-sudovnjača(choroidea)
3)Unutrašnja opna očne jabučice
-pigmentni sloj(stratum pigmentum)
-mrežnjača(retina)
-Sadraj očne jabučice sačinjavaju:
-prenja očna komora
-zadnja očna komora
-očna vodica
-staklasto telo
-očni živac
Receptori za vid nalaze se u mrežnjači oka
*Pomoćni organi vida su: mišići pokretači očne jabučice,fascije očne duplje,masno telo očne duplje,periorbita,vežnjača,
očni kapci,obrve,trepavice.
94.Organ sluha i ravnoteže-uho?
Organ sluha i ravnoteže sastoji se iz : unutrašnjeg uha , oba dela osmog moždanog živca.
Slušni,kolhearni živac sprovodi zvučne nadražaje koji nastaju usled promena polozaja i pokreta glave.
-Spoljašnje i srednje uho su pomoćni organu odgovorni
za prihvatanje zvučnih talasa.
*Spoljasnje uho(auris externa),sastoji se od ušne školjke
(auricula) i spoljašnjeg ušnog kanala.
-Spoljašnji ušni kanal je blago vijugav,hrskavično-koštani
kanal
-*Srednje uho (auris media),izgradjuje slozeni sistem
-međusobno povezanih šupljina koje su uglavnom
smeštene u slepoočnoj kosti (os temporale)
-sve šupljine srednjeg uha ispunjene su vazduhom
-centralni deo predstavlja bubna opna (cavitas tymanica)
U bubnoj opni nalaze se 3 slušne koštice:
1)čekic(malleus)
2)nakovanj(incus)
3)uzengija(stapes)
*Unutrašnje uho (auris interna),nalazi se u piramidi
slepoočne kosti u posebnim koštanim šupljinama,
to je koštani labirinz (labyrinthus osseus)
u kome su smešteni meki,opnasti
delovi unutrašnjeg uha.
U kesici(sacculus),mešinici(utriculus)
i opnastim polukružnim kanalićima
(ductus semicirculares)
Nalaze ce ćelije sposobne da reaguju
na promenu
Položaja glave i različite pokrete.
To su receptori čula ravnoteže.