ORGANSKA JEDINJENJA

SA SUMPOROM
Igor Krivokapič
 Tioli
Tioli ili tioalkoholi su sumporni analozi alkohola i fenola. Mogu se posmatrati i kao derivati vodonik-
sulfida, kod koga je jedan atom vodonika zamenjen alkil- ili aril-grupom na isti način kao što su alkoholi
derivati vode, ili amini derivati amonijaka. Opšta formula tiola je:

R SH
Nazive tiolima dajemo tako što na ime alkana dodamo nastavak -tiol, a niz numerišemo tako da C atom
na kome je vezana tiolna grupa ima što manji broj. Međutim, ako je u molekulu prisutna grupa koja ima
veći prioritet od –SH grupe, tada se ona navodi kao supstituent sa prefiksom -merkapto. Prema prioritetu
SH grupa se nalazi iza alkohola, a ispred halogena. Na primjer, 2-amino-3-merkaptopropanska kisjelina:
 Tioli
Metantiol je prvi član ove najjednostavnije klase organosumpornih jedinjenja. Ovo jedinjenje je na
sobnoj temperaturi u gasovitom stanju i ima veoma neprijatan miris. U malim količinama dodaje se
smjesi propana i butana, koja se koristi u domaćinstvu. Uloga metantiola je da neprijatnim mirisom
upozori na neželjeno curenje gasa koje može dovesti do eksplozije. Ostali alkantioli, koji sadrže do
šesnaest ugljenikovih atoma, su bezbojne ili žućkaste tečnosti veoma jakog i karakterističnog mirisa koji
se oseća čak i pri velikom razblaženju.
Temperature ključanja su im znatno niže od temperature ključanja alkohola zbog manje
elektronegativnosti sumpora I većeg radijusa atoma S od atoma O – ne mogu da grade vodonične veze
kao alkoholi.
I rastrvorljivost u vodi im je znatno manja od rastvorljivosti alkohola.
 Dobijanje tiola
reakcija kalijum-hidrogensulfida i alkil-halogenida
CH3CH2Cl + KHS → CH3CH2SH + KCl
 adicijom vodonik-sulfida na alkene

 prevođenjem alkohola u tiole pomoću vodonik-sulfida i fosfor-pentasulfida

 Oksidacija tiola
Dejstvom blagih oskidacionih sredstava (jod, vodonik-peroksid, atmosferski kiseonik) tioli daju
disulfide:

Jaka oskidaciona sredstva (kalijum-permaganat, alkalni dihromati…) oksiduju tiole u sulfonske

kisjeline. Intermedijeri u ovim oksidacijama su sulfenska i sulfinska kiselina, koje se ne mogu izolovati:
 Sulfidi
Sulfidi su sumporni analozi etara kod kojih je atom kiseonika zamijenjen sumporom.
simetrični sulfidi: nesimetrični sulfidi:

Imenovanje sulfida prema IUPAC nomenklaturi vrši se na sličan način kao i imenovanje etara. Tako se sumporni
analozi dimetil- i dietil-etra nazivaju dimetil-sulfid i dietil-sulfid.
Nesimetrični sulfidi imenuju se tako što se alkil- grupe navode prema abecednom redu, na primer metil-propil-sulfid
ili butil-fenil-sulfid. Uobičajeni nazivi za dialkil-sulfide su još tiaalkani, tioetri i sulfani.
Kada je u molekulu pored sulfidne grupe prisutna grupa većeg prioriteta, onda se sulfidni deo molekula navodi u
prefiksu kao alkiltio- ili ariltio-grupa. Na primer C6H5SCH2COOH se naziva 2-feniltioetanska kisjelina ili i-
PrSCH2COCH3 se naziva izopropiltio-propanon.
 Sulfidi

S
H3C S CH3
CH3

butil-fenil-sulfid metil-propil-sulfid

O O
S
H3C
OH S
CH3
H3C
feniltioetanska kisjelina izopropiltio-prapanon
 Sulfidi
◦U najvećem broju slučajeva sulfidi su bezbojne, žute ili narandžaste tečnosti, koje su nerastvorne u vodi, ali
rastvorne u organskim rastvaračima kao što su etar, hloroform, aceton, etanol. Sulfidi su slabe baze, ali dobri
nukleofili. Grade adicione komplekse sa solima žive i olova, dok sa halogenalkanima formiraju kristalne
trialkil-sulfonijumove soli.
◦Sulfidi imaju određene sličnosti sa etrima, ali i mnogo specifičnih osobina. Karbanjoni dobijeni iz
sulfida dejstvom jakih baza, α-sulfenil karbanjoni, mnogo su stabilniji u odnosu na kiseonične analoge.
Takođe, alkil-radikal u blizini sulfida stabilniji je od kiseoničnog analoga.
 Dobijanje sulfida
 Wilijamsova sinteza sulfida: alkil-tiolat + halogenalkan

 Redukcija sulfona i sulfoksida

 Reakcije sulfida
Sulfidi, kao i tioli, sadrže atom sumpora, koji je veoma dobar nukleofil i reaguje sa različitim
elektrofilima. Reakcijom sulfida i halogenalkana dobijaju se sulfonijum-soli. Manje reaktivni sulfidi, kao
što je difenil-sulfid, alkiluju se samo jakim alkilujućim reagensima, kao što su trialkil-oksonijum soli.
 Reakcije sulfida
Sulfidi se oksiduju različitim odksidansima, a zavisno od primjenjenih reakcionih uslova dobijaju
se sulfoni i sulfoksidi. Sulfoksidi se dobijaju korišćenjem blažih oksidacionih sredstava poput
hidrogen peroksida u acetonu na sobnoj temperaturi.
Međutim, kada se reakcija izvodi pod energičnijim uslovima, zagrevanjem smese sulfida i vodonik-
peroksida u sirćetnoj kiselini, dobijaju se sulfoni kao krajnji proizvodi.
 Disulfidi
Organski disulfidi su jedinjenja koja se sastoje od međusobno vezanog para atoma sumpora i
alkil ili aril grupe. Kao i sulfidi, mogu biti simetrični i nesimetrični. Disulfidi su veoma
rasprostranjeni u prirodi, a videli smo da se lako dobijaju blagom oksidacijom tiola. Zahvaljujući
reverzibilnosti procesa tiol→disulfid, ova jedinjenja imaju veoma važnu ulogu u stukturi i funkciji
bioloških sistema. Opšta formula sulfida:
1 1 1 2
R S S R R S S R
simetrični disulfidi nesimetrićni disulfid
 Disulfidi
Imenovanje disulfida je slično kao kod sulfida. Prvo se navedu imena alkil- i aril-grupa, a kao
nastavaka se dodaje -disulfid:

CH3 CH3
H3C S S
S S
H3C CH3

terc-butil-izopropil-disulfid difenil-disulfid
 Dobijanje sulfida
◦ Blaga oksidacija tiola:
 Reakcije disulfida
Dialkil-disulfidi su osetljivi na povišene temperature, oksidaciona i redukciona sredstva, jer je S-
S veza veoma slaba i lako se raskida. Tako se zagrevanjem dibenzil-disulfida dobija stilben uz
izdvajanje vodonik- sulfida i sumpora. Disulfidi se veoma lako redukuju do tiola pomoću
redukcionih sredstava kao što su natrijum-sulfid, natrijum- hidrogensulfid, litijum-aluminijum-
hidrid i cink u kiseloj sredini. U ovim reakcijama diaril-disulfidi se lakše redukuju od dialkil-
disulfida jer su aril-tiolati bolje odlazeće grupe od alkil-tiolata.

S S
+ H2S + S
 Reakcije disulfida
Oksidacijom disulfida dobijaju se različiti proizvodi. Kada se reakcija izvodi sa vodonik-
peroksidom, dolazi do raskidanja S-S veze, oksidacije oba atoma sumpora i građenja nestabilne
sulfenske kisjeline:

HO OH
R SS R R S OH
Međutim, kada se reakcija izvodi pod blažim uslovima, dolazi do oksidacije samo jednog atoma
sumpora i dobijaju se tiol-sulfinati. Tako se oksidacijom dialil-disulfida pomoću perbenzoeve
kiseline dobija alicin, koji je glavna komponenta belog luka.
O

H2C S OH
O
O OH

H2C S S CH2 H2C S S CH2 +

O
SH
H2C

Alicin sulfinska kisjelina

+
Tiol
 Sulfoksidi
Sulfoksid je hemijsko jedinjenje koje sadrži sulfinilnu funkcionalnu grupu vezanu za dva atoma
ugljenika. Po oksidacionom broju sumpor se nalazi između sulfida i sulfona. Opšta formula sulfida
je:

O
S 1
R R
Sulfoksidi se imenuju slično kao disulfidi, tako što se ispred riječi sulfoksid dodaju nazivi alkil-
grupa. Alternativno se ova jedinjenja imenuju navođenjem grupe R1 iza kojeg sledi nastavak -
sulfinil i ime osnovnog jedinjenja koje odgovara grupi R2, u slučajevima kada R2 ima prioritet u
odnosu na R1.
 Sulfoksidi

O O

H3C S
S CH3 H3C CH3

butil-metil-sulfoksid dimetil-sulfoksidi
O
O
S
CH3
S
CH3
S
O

o-bis(metilsulfinil)benzen tiacikloheptan-1-oksid
 Sulfoksidi
◦ Najznačajniji metod za dobijanje sulfoksida jeste oksidacija dialkil-sulfida.Najčeće korišćeni oksidansi za
ove reakcije su natrijum-perjodat u metanolu, m-hlorperbenzoeva kiselina, terc-butilhipohlorit, vodonik-
peroksid u acetonu. Izbor oksidansa i reakcionih uslova veoma je bitan, zbog sprečavanja dalje oksidacije
sulfoksida u sulfone. Oksidacija sulfoksida u sulfone nije zahtjevna i najšeće se izvodi sa hidrogen
peroksidom u acetonu. Redukcija sulfoksida je mnogo zahtjevnija i najčešće se koristi litijum-aluminijum-
hidrid, pri čemu nastaje dialkil-sulfid.
Sulfoksidi su nukleofili i njihova nukleofilnost se najbolje može ilustrovati reakcijom dobijanja
sulfoksonijum soli kada se sulfoksid tretira jakom kisjelinom.
 Sulfoni
Sulfoni su organosumporna jedinjenja tetraedarske geometrije kod kojih je za atom sumpora
vezano po dva atoma ugljenika i kiseonika. Oksidacioni broj sumpora u sulfonima je (VI), dok je
oksidaciono stanje +2. Opšta formula sulfona jeste:

O O
S
1 2
R R
Imenuju se slično kao sulfidi i sulfoksidi: ispred sufiksa -sulfon navode se alkil grupe. Takođe se
mogu imenovati i kao alkilsulfonil-alkeni, pri čemu osnovu imena čini duži ugljenični niz, dok se
kraći prepisuje alkilsulfonil- sipstituentu. Ako je sulfonksa grupa ugrađena u prsten, jedinjenje
se imenuje kao dioksid odgovarajućeg heterocikličnog jedinjenja.
 Sulfoni
O CH3 O O
O O
S
S S
O

H3C

difenil-sulfon butil-metil-sulfon tiofen-1,1-dioksid

 Sulfoni

Sulfonil-grupa se rijetko sreće u prirodnim proizvodima. Od biološki važnih jedinjenja značajni

sulfon je dapson, antibakterijski antibakterijski agens koji deluje slično kao sulfonamidni
antibiotici. Dapson je po hemijsko formuli 4,4-sulfonildianilin:
O
H2N S NH2
O
 Sulfoni
Sulfoni se najčešće dobijaju oksidacijom sulfida korišćenjem jakis oksidanasa: vodonik-peroksid i
sirćetna kiselina, m-hlorperbenzoeva kiselina, kalijum-permanganat, natrijum-dihromat.
O O
O S
1 S 2 1 2
R R R R
Neki od ovih reagenasa koriste se i za dobijanje sulfoksida. Međutim kada se upotrijebi više oksidansa,
ili kada se reakcija izvodi pod energičnijim uslovima, iz sulfida se dobijaju sulfoni. Pogodan reagens za
oksidacije sulfida u laboratorijskim uslovima je m-hlorperbenzoeva kiselina (MCPBA). Kada se
oksidacija sulfida izvodi sa jednim ekvivalentom m-hlorperbenzoeve kisjeline dobijaju se
sulfoksidi, a kada se upotrebe dva ekvivalenta oksidansa proizvod reakcije je sulfon.
 Sulfoni
Još jedan ok korisnih oksidanasa jeste okson. On je po sastavu KHSO5 x 0,5 KHSO4 x O,5 K2SO4. .
Sa ovim oksidansom se selektivno oksiduje sulfidna grupa u prisustvu funkcionalnih grupa kao
što su alkoholne, alkenske i keto grupe.
Dobijanje α-keto-sulfona (kao oksidans koristi se okson):
O O O O
O 1
R
1
SH + Cl R
2
R
S
1
R
2 R S
2
O R
 Sulfoni
Sulfonil-grupa iz sulfona je hemijski i termički veoma stabilna. Skoro da i nema reakcija za
transformacije sulfonil-grupe. Jedna od retkih, koliko toliko uspješnih, je reakcija redukcije sulfona do
sulfida. Ova reakcija je više izuzetak nego pravilo. Samo se neki ciklični sulfoni redukuju do sulfida
pomoću velikog viška litijum-aluminijum-hidrida na povišenim temperaturama. Sulfoni su inertni
prema oksidacionim sredstvima i prema kisjelinama. Međutim, sulfonil grupa se može reduktivno
ukloniti, što pruža velike mogućnosti za primenu sulfona kao intermedijera u organskim sintezama.
Kao redukciona sredstva za reakcije desulofonovanja najčešće se koriste natrijum-amalgam i
aluminijum-amalgam.

O H3C
S Na Hg
O
H3C
CH2

CH2
 Organosumporne oksi-kisjeline
Organosumporne oksi-kisjeline su sulfenska, sulfinska i sulfonska. Imena ovih kisjelina razlikuju
se samo u jednom samoglasniku što odslikava različita oksidaciona stanja . Tako je u sulfenskoj
kiselini oksidacioni broj sumpora II, u sulfinskoj IV i u sulfonskoj VI.
Opšte formule:
O O
R S OH R S OH R S OH
O
sulfenska sulfinska sulfonska
 Organosumporne oksi-kisjeline
Organosumporne kiseline imenuju se prema supstitucionoj nomenklaturi dodavanjem
odgovarajućeg sufiksa imenu osnovnog jedinjenja. Međutim, kada je u molekulu prisutna
druga grupa koja ima prednost pri navođenju, organosumporne oksi-kiseline imenuju se
dodavanjem odgovarajućeg prefiksa imenu osnovnog jedinjenja
.
Sufiks za sulfenska sulfinska sulfonska
kiselinu
Prefiks za grupu sulfeno sulfino sulfo
 Organosumporne oksi-kisjeline
Organosumpurne kisjeline su nestabilna jedinjenja i mogu se izolovati samo u posebnim
slučajevima, kada je za sumpor povezana voluminozna alkil grupa, ili kada postoji mogućnost
građenja intramolekulskih vodoničnih veza između sulfeno- grupe i funkcionalne grupe koja
ima osobine akceptora za vodonične veze, kao što je karbonilna grupa. Prva izolovana
sulfenska kiselina je antrahinon-1-sulfenska kiselina:
HO
O S

O
 Organosumporne oksi-kisjeline
Zbog svoje nestabilnosti, organosumporne kisjeline se ne nalaze slobodne u prirodi i nisu poznati
prirodni proizvodi koji sadrže slobodnu sulfeno grupu. Međutim, pretpostavlja se da je sulfenska
kiselina intermedijer u mnogim hemijskim i biohemijskim procesima, kao što su oksidacije tio-grupe u
proteinima, ili kiselo-katalizovano preuređivanje penicilin-sulfoksida u cefalosporin:

O
1 1 OH 1
R R R
S S
CH3 S CH2
EtOAc MeSO3H
N CH3 N CH3 N
AcNMe 2 CH3
O O O
2
2 O 2 O R
R O R O O O
 Sulfonamidi
Sulfonamidi su veoma važni derivati sulfonskih kiselina, koji se dobijaju reakcijom sulfonil-hlorida sa
amonijakom, primarnim ili sekundarnim aminima. Kvalitativna analiza za razlikovanje primarnih,
sekundarnih i tercijarnih amina, poznata je kao Hinsberg-ov test. Zasniva se na različitoj reaktivnosti
amina prema arensulfonil-hloridu, kao i različitim osobinama sulfonamida koji nastaju. Prilikom reakcije
primarnih amina i arensulfonil-hlorida dobija se sulfonamid u obliku taloga, koji se rastvara reakcijom sa
vodenim rastvorom natrijum- hidroksida. Do reakcije dolazi jer primarni sulfonamid ima kiseli vodonikov
atom. Kada reaguje sekundarni amin dobija se sulfonamid koji se ne rastvara desjtvom natrijum-
hidroksida, jer ovaj sulfonamid nema kiseli vodonikov atom. Tercijarni amini ne reaguju sa arensulfonil-
hloridima.
 Sulfonamidi
Sulfonamidi su veoma značajni jer pokazuju izraženo antibakterijsko dejstvo. Domagk i
saradnici su 1936. godine uočili da azo boja prontosil inhibira rast bakterije Streptococus.
O O
H2N N
in vivo H2N NH2
N S NH2 + H2N S NH2

NH2 O O
NH2 sulfon amid
azo boja pontosil aktivna
komponenta

Međutim, dokazano je da je aktivna komponenta sulfonamid koji nastaje in vivo iz prontosila.

Antinbakterijsko dejstvo ovih sulfonamida potiče od toga što postoji određena sličnost u
strukturi ovih amida i p-aminobenzoeve kiseline. Bakterije koriste p-aminobenzoevu kiselinu
prilikom biosinteze folne kiseline. Međutim, enzimi iz bakterija zbog strukturnih sličnosti ne
prave razliku između sulfonamida i p-aminobenzoeve kiseline. Zato prilikom vezivanja
sulfonamida dolazi do blokiranja enzima, a samim tim i do prestanka produkcije folne kiseline
koja je značajana za različite metaboličke procese. Kao krajni ishod dolazi do smrti bakterija.
Sulfonamidni preparati ne deluju na sisare, jer oni folnu kijselinu unose hranom.
 Sinteza saharina
O O
CH3 CH3 CH3
ClSO3H NH3 KMnO 4 OH
O O O NH
S S S S
Cl NH2 NH2 O
O O O O

Veštački zaslađivač saharin pripada grupi cikličnih sulfonamida. Ovo jedinjenje je približno trista
puta slađe od stonog šećera i nije kalorično. Saharin je stabilan na povišenim temperaturama i
upotrebljava se prilikom pripremanja hrane kuvanjem. Koriste ga dijabetičari u ishrani kao
zamenu za šećer.
 Tiokarbonina jedinjenja
Tiokarbonilna jedinjenja su formalno analozi karbonilnih jedinjenja, koja umesto kiseonika
sadrže atom sumpora vezan dvostrukom vezom za ugljenik. Veza C=S je značajno slabija od
odgovarajuće C=O veze zbog čega su tiokarbonilna jedinjenja reaktivnija i manje stabilna u
odnosu na odgovarajuća karbonilna jedinjenja.
Opšte formule tiokarbonilnih jedinjenja se:
S S

1 2
R H R R
tioaldehidi tioketoni
 Tioaldehidi
Tioaldehidi se najčešće dobijaju u obliku dimera, trimea i polimera jer su nestabilni:
1 2
R R
1 S
R S H H H
S S
2
H S R H R
3

Jedan primer stabilnog tioaldehida je 2,4,6-tri-terc-butil- tiobenzaldehid:

H3C
CH3
H3C S

H3C
CH3

H3C CH3
CH3 H3C
 Tioketoni
Tioketoni su znatno stabilniji od tioaldehida, mada se i oni nalaze uglavnom u obliku cikličnih
trimera, tritiana:
6 5
R R
1 S 4
R R
S S
2 3
R R

Jednostavniji alifatični i aliciklični tioketoni su crveno-ljubičaste tečnosti koje se veoma lako

oksiduju na vazduhu, podležu enetiolizaciji, i polimerizaciji. Sterno zaštićeni alifatični tioketoni,
na primer, tiokamfor ili aromatični tioketoni, kao što je tiobenzofenon, jesu stabilna jedinjenja
koja se nalaze u čvrstom agregatnom stanju.
H3C CH3 S

CH3
S

tiokamfor tiobenzofenon