Хемијски састав

ћелије
• Сва жива бића изграђена су од
истих хемијских елемената од којих
је сачињена и нежива природа .
• Живи организми, а самим тим и
ћелије које их чине садрже у
високом проценту
угљеник ,водоник и азот док ти исти
елементи учествују у знајно мањем
проценту у изградњи земљине коре.

Хемијски састав ћелије

2
• Једино кисеоника има много и у живој и у неживој природи. У изградњи
живе материје учествују и сумпор ,фосфор, калцијум магнезијум ,калијум,
натријум, силицијум и гвожђе. Управо због њиховог обавезног приступа у
живој материји ови елементи се називају биогени
елементима.Процентуално најзаступљенији елементи- водоник и
кисеоник, угљеник и азот ,у ћелијама су присутни у виду неорганских и
органских једињења.
• Несумњиво је да је међу неорганским једињењима вода од изузетног
значаја за функционисање ћелије. Вода чини око 70% тежине ћелије и
представља основу средину у којој се налазе сва остала неорганска и
органска једињења. Молекул воде поседује многа својства која су од
посебног значаја за животне процесе. Тако је вода главни растварач у
ћелији и има важну улогу у олакшавању хемијских реакција које се
одигравају у ћелији.
• За хемијску организацију живе материје од посебног значаја је угљеник.
Захваљујући својим својствима он може да се на различите начине
повезује, како међусобно тако и са многим другим биогеним елементима.
• При међусобном повезивању угљеник формира негранате и гранате
низове као и прстенове. Међу органским једињењима које учествују у
изградњи у функционисању ћелија посебно треба истаћи угљене хидрате,
липиде, протеине и нуклеинске киселине.Сва та једињења могу се
сматрати макромолекуларним које граде основне градивне јединице.

Хемијски састав ћелије

3
 Угљени хидрати, шећери
• Угљени хидрати су органска једињења које граде угљеник водоник и
кисеоник однос водоника и кисеоника обично је као у молекулу воде
2:1.
• Зависно од тога колико молекула угљеника улази у састав угљених
хидрата разликују се моносахариди (триозе тетрозе пентозе и хексозе)
најважнији моносахариди су они са пет и са шест угљеникових атома
пентозе и хексозе. По два моносахарида молекула формирају
дисахариде. Најпознатији дисахариди су сахароза малтоза и на пример
лактоза.
• Олигосахариди су линијски или гранитни ланци који образују међусобно
везани моносахариди .
• Полисахариди су макромолекули које образује велики број
моносахарида а могу имати структурално улогу или бити извор енергије.
Гликоген с који изграђују гранати низови глукозе представља извор
енергије у ћелијама животиња док скроб представља извор енергије у
ћелијама биљака. (слика 10.)

Хемијски састав ћелије

4
 Липиди

Хемијски састав ћелије 5

• Липидима се називају органска једињења које нису растворена у води а изграђена су
од угљеника водоника и кисеоника. Може се рећи да јединицу грађе липида
представљају масне киселине. Најчешћи липиди значајни за изградњу и
функционисање ћелије су фосфолипиди стероиди масти итд.
Тако фосфолипиди(слика11 .) које изграђују две масне киселине и измењени глицерол
коме је додатна фосфатна група представљају елементи структуре свих хемијских
мембрана.
Холестерол(слика 12.) који формирају четири спојена угљеникова прсте на је
стероидни липид присутан у ћелијски мембранама.
Масти у чије и састав улазе глицерола и три масне киселине у организму
представљају резервну енергију.

Хемијски састав ћелије

6
 Протеини

Хемијски састав ћелије

7
• Протеини су органска једињења у
чијој изградњи поред угљеника
водоника и кисеоника учествује и
азот.Основну јединицу њихове грађе
представљају аминокиселине.
• У формирању протеина најчешће
учествује 20 различитих
аминокиселина.Сваку амино-
киселину одликују две групе
карбоксилна-група и амино-група.
• Оно по чему се аминокиселине
међусобно разликују јесте њихов
бочни угљено водонични низ који се
често означава као Р-група или Р-
остатак.

Хемијски састав ћелије 8

• Амино-киселине имају својство да се међусобно повезују. При томе се између карбоксилне групе једне
аминокиселине и амино групе друге аминокиселине образује пептидна веза.(слика 14.)
• На тај начин настају депи пептидни, које формирају две аминокиселине. На исти начин успостављањем
пептидна веза између суседних аминокиселина формирани су и полипептидни низови, ланци
полипептиди,које изграђује велики број аминокиселина. (слика 15.)
• Између појединих делова полипептидног ни за успостављају се различити типови хемијских веза.

Хемијски састав ћелије 9

• Терцијарна структура протеина има кад полипептидни низ у потпуности
успостави своју тродимензиони просторну организацију.
• На том нивоу формирани протеини могу имати влакнаст фибрилни облик
(слика 17.)или лоптаст глобуларни облик(слика 18.).
• Многе глобуларни протеини образује неколико удружених специфично
просторно организованих полипептидних низова(слика 19.).
• Протеини несумњиво чине основу грађе ћелије. Њихове улоге су веома
бројне. Они који својим присуством и својствима учествују у изградњи
ћелијских структура називају се структурним градивним протеинима. Они
протеини који убрзавају хемијске реакције у ћелији називају се ензимским
протеинима ензимима.

Хемијски састав ћелије 10

Нуклеинске киселине

Хемијски састав ћелије

11
• Нуклеинске киселине су
дезоксирибонуклеинска киселина ДНК и
рибонуклеинска киселина РНК.
Дезоксирибонуклеинска киселина је носилац
наследних информација у ћелији.
• Рибонуклеинске киселине учествују у
преношењу тих информација и њиховом
превођењу у протеине.
• Нуклеинске киселине су макромолекули чију
јединицу грађе представљају нуклеотиди.
Нуклеотиде образује један пентозни шећер за
који је везана фосфатна група и једна азотна,
пуринска или пиримидинска база.

Хемијски састав ћелије 12

• У изг радњи нуклеотида која
форм ирају ДНК учествује
пентозни шећер дезоксирибоза
(слика 20.)пуринске базе аденин
и гуанин(слика 21.) или
пиримидинске базе цитозин и
тимин(слика 22.).

Хемијски састав ћелије 13

• Уобичајено је рећи како молекул ДНК формирају 2
спирално увијена анти паралелна полинуклеотидна
ланца. На спољашњој површини молекула налазе
се шећери и фосфатне групе а у унутрашњости
азотне базе окренуте једне ка другим.
• Оне су међусобно повезане водонични везама и то
увек једна пуринска са једном пиримидинском
базом -аденин са тимином а гуанин са цитозином.
• Овакво међусобно повезивање два ланца је могуће
само ако су они супротно оријентисани
антипаралелни ако је на слободном крају једног
ланца присутна фосфатна група а на наспрамно
слободном крају другог ланца дезоксирибоза.
Полинуклеотидни ланци молекула ДНК су један око
другог спирално увијени.

Хемијски састав ћелије 14

• У изградњи молекуларна РНК учествују пентозни шећер рибоза
пуринске базе аденин гуанин (слика 21.) и пиримидинске базе
цитозин и урацил који је карактеристича за рибонуклеинске
киселине(слика 23.)
• .Једну од категорија РНК,ону која преноси информације са ДНК,
одликује линијски облик.(слика 24.)
• Треба исто ће да пуринске базе и пентозни шећер и не учествују
само у формирању нуклеинских киселина тако аденин рибоза и
три фосфатне групе формирају молекула аденозни-трифосфат или
скраћено АТП (према називу овог молекула на енглеском-
Adenosine TriPhosphate,ATP). (слика 25.)
• Молекул АТП је главни носилац хемијске енергије неопходне за
одвијање бројних процеса у ћелији.

Хемијски састав ћелије

15
Хвала на пажњи