ВРЕДНОВАЊЕ РАДА УЧЕНИКА

Након што проучите ово поглавље, моћи ћете да:

• Одредите појмове „праћење рада и развоја ученика“
и „вредновање рада ученика“;
• Разумете сврху праћења рада и развоја ученика у
настави;
• Наведете главне начине регистровања података и
запажања током праћења;
• Разумете разлику између формативног и
сумативног вредновања;
• Објасните функције вредновања рада ученика;
• Набројите принципе вредновања.
ВРЕДНОВАЊЕ РАДА УЧЕНИКА – КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

Вредно- Провера- Оцењи-

Праћење
вање вање вање
ПРАЋЕЊЕ РАДА И РАЗВОЈА УЧЕНИКА
Праћење представља систематско бележење запажања о
развоју интересовања, мотивације и способности ученика,
његових постигнућа у савладавању задатака наставног
предмета и његовог односа према раду и постављеним
задацима.
Сврха:
1) да се утврде и вреднују резултати рада школе;
2) да се добију подаци значајни за планирање, програмирање
и организацију васпитно-образовног рада;
3) да се појача рад на школској и професионалној
оријентацији рада ученика.
РЕГИСТРОВАЊЕ ПОДАТАКА И ЗАПАЖАЊА
У току реализације наставе и процеса учења наставник треба да води
различите врсте бележака и прикупља и евидентира податке о
свакодневним наставним и ваннаставним активностима у одељењу,
резултате тестирања, резултате различитих ученичких активности и
задатака, коментаре и запажања у вези са радом ученика и сл.
Регистровање релевантних података о напредовању и развојним потребама
ученика темељи се на праћењу:
• шта ученици кажу спонатно или одговарајући на питања, шта заступају у
дискусијама, како формулишу своје идеје, како износе оно што су научили и
разумели;
• шта ученици пишу, цртају, праве – треба сачувати најзначајније продукте,
записати коментаре о тим продуктима;
• шта ученици раде, како организују свој рад, којим темпом раде, колико су
сналажљиви у раду, да ли сарађују са другима;
• шта други кажу или пишу о ученицима: други наставници, ученици,
родитељи...
ВРЕДНОВАЊЕ РАДА УЧЕНИКА
Вредновање (евалуација) представља давање суда о знањима ученика, њиховом развоју
и напретку (то је вредновање у ужем смислу или процењивање), али и давање суда о
успешности реализације наставног програма. У том смислу вредновање може
укључивати и примереност начина процењивања у односу на околности
процењивања, као и његову смисленост. Функције: дијагностичка (увид у развој и
напредовање сваког ученика) и прогностичка (помоћ у професионалној
оријентацији ученика). Врсте вредновања су формативно и сумативно.
Формативно (процесно) вредновање односи се на утврђивање нивоа знања, разумевања
и вештина ученика током различитих фаза учења и поучавања са циљем: а)
унапређивања процеса учења ученика - кроз давање повратних информација о
актуелним постигнућима ученика наредним корацима у процесу учења и
инструкција о начинима унапређивања процеса учења; б) унапређивања процеса
поучавања кроз прилагођавање наставе установљеном нивоу знања, вештина и
разумевања ученика. По правилу, формативно вредновање је квалитативно.
Сумативно вредновање је процена исхода учења и поучавања и указује на то какав је
ниво знања, разумевања и вештина ученика остварен након одређеног циклуса
учења и поучавања (целине или више целина) или након завршетка процеса учења
и поучавања. Смисао сумативног вредновања огледа се у давању, по правилу,
квантитативне оцене нивоа остварених исхода (знања, разумевања и вештина).
Сумативно оцењивање подразумева могућност утврђивања да ли је ученик
остварио одговарајући ниво знања, разумевања и вештина предвиђених програмом
предмета и у којој мери их је остварио.
ФУНКЦИЈЕ ВРЕДНОВАЊА

У односу на У односу на
ученике наставу
• Информативна • Информативна
• Инструктивна • Аналитичко-
(развојна) евалуативна
• Мотивациона • Корективно-
• Евалуативна иновативна
ФУНКЦИЈЕ ВРЕДНОВАЊА У ОДНОСУ НА УЧЕНИКЕ
Функција Суштина
Информативна Пружање повратних информација о
напредовању у учењу, исходима учења.

Инструктивна Наставниково предлагање или заједничко

(развојна) дефинисање даљих корака у учењу.

Мотивациона Поступци или коментари ученика који

поспешују самопоуздање и заинтересованост
ученика. Информације које се дају ученицима
треба да се фокусирају првенствено на добре и
јаче стране њихових постигнућа.
Евалуативна Сумирање података о напредовању и успеху
ученика.
ФУНКЦИЈЕ ВРЕДНОВАЊА У ОДНОСУ НА УЧЕНИКЕ

Наведене функције су међусобно повезане. Информативна је претпоставка за

инструктивно-развојну, јер се план за „следећи корак“ надовезује на постигнућа
у „народном кораку.“ Обе те функције доприносе остваривању треће –
мотивационе функције. Ако су информације усмерене на постигнућа, а
инструкције на напредовање у следећој фази, то је одличан подстицај да ученик
подигне своје аспирације.

Инфор-
мативна

Евалуа-
Развојна
тивна

Мотива-
циона
ФУНКЦИЈЕ ВРЕДНОВАЊА У ОДНОСУ НА НАСТАВУ

• Произилази из чињенице да подаци о

Информа- успеху ученика представљају
тивна најреалније податке о успеху
наставника.

• Начин повезивања наставних

Аналитичко- активности са критеријумима
евалуативна вредновања њихове успешности и
квалитета њихових исхода.

Корективно- • Подаци о успеху ученика усмеравају

иновативна планирање и реализацију наставе.
ПРИНЦИПИ ВРЕДНОВАЊА

Указују да је вредновање део ефикасног

планирања наставе и учења.

У први план истичу како ученици уче и

значај подршке њиховом напредовању.

Помажу да вредновање постане фактор за

упознавање циљева учења и процењивање
исхода учења и наставе.
ПРИНЦИПИ ВРЕДНОВАЊА
Вредновање је...
• ... Део планирања наставе и учења
• ... Укључено у све наставне активности
• ... Кључна професионална вештина наставвника
• ... Усредсређено на питање како ученици уче
• ... Подршка напредовању ученика
• ... Важан фактор мотивације ученика за учење и образовање уопште
• ... Покретач емоција и самопоштовања ученика
• ... Фактор упознавања циљева учења и критеријум за оцењивање
исхода
• ... Чинилац развоја способности ученика за самовредновање
• ... Активност која треба да обухвати цео распон ученичких
постигнућа
ЛИТЕРАТУРА
Хавелка, Н., Хебиб, Е., Бауцал, А. (2003): Оцењивање за развој ученика. Београд: