Dokazne reakcije na

amino kiseline
Vežba 3
Šta su amino kiseline?
 Amino kiseline su osnovna strukturna jedinica
proteina, iz kojih nastaju hemijskom ili
enzimskom hidrolizom.
 Organske kiseline koje, pored karboksilne,
sadrže i amino grupu.
 U organizmu se nalaze u slobodnom stanju ili
vezane za pojedina organska jedinjenja i igraju
važnu ulogu u metabolizmu i sintezi proteina.
 Aminokiseline se klasifikuju kao α, β, γ, itd.
zavisno od položaja amino grupe u odnosu na
karboksilnu grupu.
Disocijacija
 U vodenom rastvoru amino kiseline se nalaze
u obliku zwitter jona.
 Amino kiseline sadrže najmanje jednu amino

grupu (-NH2) i karboksilnu grupu (-COOH). U

vodi su prisutne kao konjugovana kiselina (-
NH3+) i kao konjugovana baza (-COO-).
Otkriće amino kiselina
 1806, francuski hemičar, Louis-Nikolas
Vauquelin, otkrio prvu amino kiselinu u
asparagusu i nazvao je asparagin.
 1812, William Hyde Wollaston je iz mokraćnog

kamena izolovao i identifikovao aminokiselinu

cistin.
 Prva amino kiselina koja je izolovana iz

hidrolizata proteina u kristalnom stanju je glicin

(1819, Henri Braconnot). Laurent i Horsfort su
joj odredili hemijski sastav i nazvali je glikokol,
a nešto kasnije J.J.Berzelius je predložio naziv
glicin.
 Iz prirodnih proizvoda izolovano je preko 700
različitih amino kiselina.
 Koncentracija slobodnih amino kiselina u ćelijama

i telesnim tečnostima je mala. Njihov najveći deo

vezan je u velikim molekulima peptida i proteina.
 U izgradnji polipeptida i proteina, međutim,

učestvuje samo 20 amino kiselina koje su

nazvane standardne amino kiseline.
 Proteinske amino kiseline su α-aminokiseline.
 Amino kiseline se razlikuju prema R-ostatku.

Bočni niz ima bitan uticaj kako na ponašanje

slobodnih amino kiselina tako i na strukturu i
osobine peptida i proteina u čiji sastav ulaze.
Prema mogućnosti sinteze u organizmu, amino kiseline se
dela na:
1. Esencijalne - ne mogu se sintetisati i moraju se uneti
hranom;
2. Poluesencijalne-neophodne su u dečjem uzrastu;
3. Neesencijalne-sintetišu se u organizmu.

U sastav ljudskog organizma ulazi ukupno 20 amino

kiselina.
Klasifikacija amino kiselina
 Podela amino kiselina se najčešće vrši prema
veličini, strukturi i elektronskim osobinama bočnog
lanca.
1. Amino kiseline sa nepolarnim bočnim nizom (alanin,
valin, leucin, izoleucin, glicin i metionin)
2. Amino kiseline sa polarnim ali nejonizovanim bočnim
nizom (serin, treonin, cistein, prolin, asparagin,
glutamin)
3. Amino kiseline sa kiselim bočnim lancem (asparaginska I
glutaminska kiselina)
4. Amino kiseline sa baznim bočnim lancem (lizin, arginin,
histidin)
 Dokazne reakcije na amino kiseline
 Ninhidrinska reakcija

Bojena reakcija za dokazivanje i određivanje amino

kiselina.
Dokazuje prisustvo α-amino kiseline u molekulu
proteina. Ninhidrin reaguje sa α-aminokiselinom.
Iz vezane amino kiseline nastaje aldehid. On
reaguje sa još jednim molekulom ninhidrina
dajući kompleks plave ili ljubičaste boje.
Postupak rada:
U epruvetu sipati 2 ml rastvora proteina i
10 kapi rastvora ninhidrina. Epruvetu staviti u
ključalo vodeno kupatilo i zagrevati sve dok ne
dođe do pojave ljubičastog kompleksa.
 Ksantoproteinska reakcija

Služi za dokazivanje cikličnih amino kiselina

(fenilalanin, tirozin, triptofan).
Delovanjem konc. HNO3 dolazi do obrazovanja
nitrojedinjenja žute boje.
Delovanjem amonijaka ili alkalija na nitrojedinjenja
dolazi do obrazovanja soli koje imaju narandžastu
boju.
Postupak rada:

U epruvetu sipati 1ml rastvora proteina i

5-6 kapi konc. HNO3. Epruvetu staviti u
ključalo vodeno kupatilo i zagrevati do
pojave žute boje. Epruvetu ohladiti, a
zatim dodati 1ml NH4OH. Uočiće se
prelaz od žute do narandžaste boje.
 Biuretska reakcija

Opšta reakcija za sve proteine jer dokazuje

prisustvo peptidne veze. Peptidna veza reaguje u
alkalnoj sredini sa jonima bakra dajući kompleksne
soli narandžaste do ljubičaste boje.

Postupak rada:
U epruvetu sipati 1 ml rastvora proteina i 1
ml 10 % NaOH. Sadržaj promućkati i dodati 1-2
kapi rastvora CuSO4. Promućkati, pojaviće se Cu-
kompleks ljubičaste boje.
 Reakcija na aminokiseline sa sumporom (cistein,
cistin i metionin)

Reakcija se zasniva na izdvajanju sumpora iz

amino kiseline (cistin) u baznoj sredini u vidu Na-
sulfida (Na2S). On se može dokazati reakcijom
precipitacije sa Pb(CH3COO)2 (Pb-acetatom).

Postupak rada:
U epruvetu sipati 1 ml rastvora proteina i 1 ml 40 %
rastvora NaOH. Epruvetu staviti u ključalo vodeno
kupatilo i zagrevati do ključanja. Sadržaj epruvete
ohladiti i dodati 1 ml Pb-acetata. Formirani talog
najpre će biti žut, potom siv i na kraju crn.
 Cistein + 2 NaOH  Na2S
 Na2S + (CH3COO)2Pb  PbS + 2 CH3COONa