ДИРЕКТНО ПОУЧАВАЊЕ

МЕТОДЕ УСМЕНОГ ИЗЛАГАЊА

МЕТОДА ДЕМОНСТРАЦИЈЕ
(ПОКАЗИВАЊА)
Након што проучите ово поглавље, моћи ћете да:
• Одредите појмове „наставне стратегије“,
„наставни модели“ и „наставне методе“;
• Разумете однос између наставних стратегија,
модела и метода;
• Наведете класификацију наставних стратегија,
модела и метода;
• Наведете кључне критеријуме за избор наставних
стратегија, модела и метода.
ДИРЕКТНО ПОУЧАВАЊЕ КАО НАСТАВНА
СТРАТЕГИЈА
Директно поучавање је наставна стратегија која подразумева
доминантну улогу наставика и служи да се пренесу информације, или
се користе у објашњавању градива, корак по корак. Подразумева
активности које обично захтевају непосредну наставникову
укљученост, учествовање и интеракцију с ученицима. Примењује се у
ситуацијама када ученици нису у могућности да нешто самостално
истраже. Традиционално схватање га поистовећује са рецептивним
стратегијама. Савремено схватање: То није „предавачка“ настава, већ
стратегија која се фокусира на интеракцију између наставника и
ученика, уз појачано наставниково вођство.

Непосредна
наставникова
укљученост Посредна
наставникова
укљученост
МОДЕЛИ ДИРЕКТНОГ ПОУЧАВАЊА

• Енгелманов модел директног поучавања

• Розеншајнов експлицитни модел директног
поучавања
• Ефективни модел поучавања (Гуд и Гроув)
• Дизајн ефективног модела часа (Хантер)

Задатак: Упоредите суштинске карактеристике четири

наведена модела директног поучавања. На основу тога,
покушајте да одредите пет кључних елемената на којима
се заснива директно поучавање.
КЉУЧНЕ АКТИВНОСТИ НАСТАВЕ ЗАСНОВАНЕ НА ДИРЕКТНОМ
ПОУЧАВАЊУ

Упознавање Кратко и јасно

Проверавање
ученика с јасно излагање
ученичког
израженим наставног
разумевања
циљевима садржаја

Проверавање
Вежбање и
ученичког рада
повратна
(остварености
информација
циљева)

Ефикасност директног поучавања се смањује у степену у којем се

било која од наведених активности изоставља или лоше изводи.
ОБЕЛЕЖЈА КОНТЕКСТА ДИРЕКТНОГ ПОУЧАВАЊА

Јасно • Директно поучавање треба да се

одређивање заснива на пажљивом усклађивању
поучавања са општим и
циљева специфичним циљевима учења и
учења наставе.

• Свако учење мора нужно узети у обзир ученичка

предзнања.
Когнитивно • Когнитивно усклађивање се односи на способност
усклађивање наставника да процени оптимални ниво нових
садржаја и на организацију активности путем којих
би се предвиђени циљ остварио.

• Сматра се једном од најважнијих

Време варијабли успешности директног
поучавања.
проведено у • Успешни учитељи максимално повећавају
учењу време које ученици проводе у успешном
учењу.
ДИРЕКТНО ПОУЧАВАЊЕ И АКТИВНО УЧЕЊЕ
• Директно поучавање даје мало могућности за активно
откривање онога што се учи. Ту има мало простора да
учење постане смислено и да ученицима дозволи да
„изграде“ разумевање сопственим напором.
• Активно учење (учење усмерено на ученике) је важно за
подстицање мотивације, повезивањем отвореног и
проблемског приступа са ученичком природном
радозналошћу и истраживачким духом.

Размислите и одговорите: У којим случајевима је

неопходно употребити директно поучавање, а у којим га
треба избегавати?
МЕТОДА УСМЕНОГ ИЗЛАГАЊА
Метода усменог излагања представља усмено саопштавање
одређених информација.

Резултати низа истраживања показују да се око 75% наставе

одвија путем усменог излагања. Приближно 2/3 целокупног
говора на часу припада учитељу!

Размислите и одговорите: Који видови методе усменог излагања

се користе у настави?

Пример једног вида усменог излагања:

https://www.youtube.com/watch?v=3NRQNTUc_lU
ВИДОВИ УСМЕНОГ ИЗЛАГАЊА
• Причање и/или приповедање
• Описивање (научно и уметничко, аналитичко и
сликовито)
• Објашњавање
• Предавање
• Кратке вербалне интервенције (образлагање,
допуњавање, прецизирање, кориговање и др.)
• Посебни облици ученичког излагања
(извештавање, реферисање, препричавање и др.)
ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ МЕТОДЕ УСМЕНОГ
ИЗЛАГАЊА

Рационално и Вербализам
систематизовано излагање (претерана употреба
садржаја; усменог излагања);
Излаже се градиво које се Рецептивно учење;
не може савладати Наставник не може бити у
непосредним потпуности сисгуран да ли
посматрањем; сви прате и разумеју
Живом речју наставник излагање;
утиче на емоције ученика; Излагање је најчешће
Економичност. прилагођено просечном
ученику.
МЕТОДА ДЕМОНСТРАЦИЈЕ (ПОКАЗИВАЊА)
Метода демонстрације (показивања) подразумева наставниково или
учениково показивање предмета, покрета, радњи и процеса ученицима
који на тај начин стичу знања.
Показивању не треба прибегавати по сваку цену, у свим наставним
ситуацијама. Показивање би требало примењивати када ученици немају
довољно чулног искуства, или им је то искуство непотпуно и непоуздано.

Размислите и одговорите: У којој мери се метода демонстрације

примењује у настави? Да ли је подједнако заступљена у свим
наставним предметима? Наведите примере неких наставникових
показивања. У којој мери је у настави заступљена ученичка
демонстрација? Који су разлози за то?
ЕТАПЕ У ПРИМЕНИ МЕТОДЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ

1. Припрема наставника, неопходног материјала и простора

2. Припрема ученика:
• истицање циља демонстрације – шта и зашто ће се показивати
• инструкција, усмеравање (дирекција) пажње – на шта ученици
треба посебно да обрате пажњу док посматрају
3. Поступно показивање, корак по корак (комбинује се са
објашњавањем, али и са другим видовима усменог излагања)
4. Извођење закључка и враћање на циљ демонстрације
5. Разговор - утврђивање колико су ученици разумели
демонстрацију
6. Вежбање – ученици понављају и вежбају демонстрацију
https://www.youtube.com/watch?v=SG6xOnM-FEM
КАКО ИСКОРИСТИТИ ПРЕДНОСТИ, А ИЗБЕЋИ
НЕДОСТАТКЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ
• Користити показивање повремено, у адекватним приликама, уз
остале наставне методе;
• Пожељно је одређено познавање основа материје, како би ученик
могао да разуме, а не само испрати кораке и да анализира
конкретан пример који прати и извуче корисне закључке;
• Указивати на разноврсност примене конкретног поступка у
различитим ситуацијама, као и алтернативне приступе за
добијање истог или сличног резултата;
• Не спутавати оригиналност и лични израз инсистирањем да се
кораци испрате дословно и да се до решења задатака дође
искључиво на један начин. Охрабривати ученике на проналажење
нових идеја, као и личног израза кроз повезивање наученог са
осталим градивом и самостално трагање за решењем.
ЛИТЕРАТУРА
Вилотијевић, М. (2000): Дидактика 3, Београд: Учитељски факултет
Kyriacou, Ch. (2001). Izravno poučavanje, u: Desforges, Ch. Uspješno poučavanje i
učenje – psihologijski pristupi, Zagreb: Educa
Радовић, В. (2015): Rhetorice docens, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства