dr Bojan Veljković

VMŠSS Ćuprija
PSIHOLOGIJA BOLA
ŠTA ĆEMO NAUČITI O BOLU ?
DEFINICIJE BOLA
VRSTE BOLA
TEORIJE BOLA
UTICAJ BOLA NA PSIHOLOŠKO FUNKCIONISANJE
INDIVIDUALNE RAZLIKE U DOŽIVLJAJU I TRETMANU BOLA
UPOTREBA PSIHOLOŠKIHN ODREDNICA BOLA U KLINIČKOJ PRAKSI
METODE KONTROLE I OTKLANJANJA BOLA
PRIMER: POROĐAJNI BOL
Sedare dolorum opus divinum est
(Božanstveno je ublažiti bol)
Hipokrat
DEFINICIJE BOLA
Definicija bola izdata od strane Internacionalne asocijacije za istraživanje bola (IASP)
glasi:
• Bol je neprijatno (?) senzorno i emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili
potencijalnim oštećenjem tkiva, ili opisano u terminima takvog oštećenja. Bol je uvek
psihološko stanje, najčešće uzrokovano neposrednim fizičkim uzrokom.
(Internacionalna asocijacija za istraživanje bola, prema; Alispahić, 2016 ).
• Melzack i Casey (1968, prema Alispahić, 2016) jasno su dali do znanja da je svaki bol
multidimenzionalno iskustvo sačinjeno od složenih interakcija senzornih, afektivnih
i kognitivnih komponenti, unutar centralnog nervnog sistema.
• Bol je znak upozorenja...bol je signal za traženje pomoći...
• Bol je specifična funkcija osobe u celini, pod uticajem bioloških, fizioloških , socijalnih i
psiholoških faktora(D.Berger, 1997).
Još nekoliko reči o bolu...
• Bol je prvenstveno psihološko iskustvo. On je najrasprostranjeniji univerzalni
oblik ljudske nevolje i često doprinosi dramatičnom smanjenju kvaliteta
života. Kao što je više puta pokazano, praktično je neizbežan i relativno čest
izvor stresa od rođenja do starosti.
• Epizode ​bola mogu varirati u veličini i biti uzrokavane od događaja koji su
značajni na svetskom nivou, ali i uobičajeni, svakodnevni.
• Troškovi zbog bola u ljudskoj patnji i ekonomskim resursima su ogromni. To je
najčešći razlog za traženje medicinske pomoći, procenjeno je da oko 80%
poseta lekarskoj ordinaciji uključuje komponentu bola.
(Henri, 1999–2000 , prema T. Hadjistavropoulos, K. D. Craig (ur.) 2004, Pain:
psychological perspectives, 35-57. Mahwah: Lawrence Erlbaum Associates).
VRSTE BOLA
S obzirom na uzročnike, bol možemo podeliti na :
• Organski – čiji je uzrok određeno telesno oštećenje ili bolest, ima
određenu organsku osnovu.
• Psihogeni- koji ima isključivo psihološke uzročnike, „dolazi iz glave“.
Takođe, tzv. emocionalni bol ili patnja ne manifestuje se samo na
psihološkom nivou već je obično prisutna na neki način i u samom
telu. Bol zaista postoji i kod određenih psiholoških poteškoća, poput
depresije, anksioznosti i mnogih drugih psiholoških poremećaja.
Emocionalni bol bi mogao biti lociran u telu na onim mestima gde se
trebala desiti emocionalna ekspresija koja se iz različitih razloga nije
uspela ostvariti. Npr. „muka mi je od svega“ „puknut ću od besa“ „srce
mi je slomljeno“-verbalizacije koje prate bol u abdomenu ili grudima.
• Prema rezultatima istraživanja (Eisenberger, Lieberman i Williams,
2003; Eisenberger i Lieberman, 2004, prema Alispahić, 2016), kada
osećamo emocionalni bol, aktiviraju se iste regije mozga kao kad
osećamo fizički bol: radi se o prednjoj insuli i prednjem cingularnom
kortekstu. Izgleda da je tokom evolucije ljudsko telo osmislilo
ekonomičan put da upotrebom jednog neurološkog sistema
detektujemo bol, bez obzira na to da li je on emocionalni ili fizički.
• 
S obzirom na trajanje, bol možemo podeliti na:
• Akutni bol. Nastaje kao rezultat neke specifične povrede koja izaziva
oštećenje tkiva (ubod, posekotina, slomljena kost, zubobolja, operativni
zahvat i sl. Traje ograničeno, onoliko vremena koliko je potrebno za oporavak.
Većina autora akutnim bolom smatra bol koji se javlja samo delić sekunde ili
nekoliko sekundi nakon oštećenja tkiva. (Prema nekim istraživačima trajanje
akutnog bola ograničeno je do 3 meseca). Izaziva akutni stres, kao i pojavu
anksioznosti čiji se nivo snižava snižavanjem intenziteta akutnog bola.
Pravovremeni tretman akutnog bola smanjuje verovatnoću pojave hroničnog
bola.
• Subaakutni bol (3-6 meseci) U zavisnosti od uzroka i lokalizacije patološkog
procesa tom prilikom se javljaju razni bolni sindromi kao što su: išijas
(lumboišijalgija), bol u mišićima (myalgia), glavobolja, … U slučaju da
patološki proces (hernijacija diska, tumor,…) trajno ošteti nerv ili mozak
javljaju se uslovi za hronični bol.
HRONIČNI BOL

- Obično počinje specifičnom akutnom epizodom, ali ne slabi značajnije

tokom protoka vremena i lečenja. Smatramo ga hroničnim ako traje duže
od 6 meseci. Varira u intenzitetu, promenjivo reaguje na tretman, često
se pojačava tokom vremena. Tokom hroničnog bola perzistira
anksioznost, koja vremenom takođe može postati intenzivnija, udružena
sa osećajem očaja i bespomoćnosti i razvojem depresivnosti.
- Kod osoba sa hroničnim bolom često se javljaju i drugi brojni
psihološki problemi, poput poremećaja spavanja, nemogućnosti
opuštanja, iscrpljenost, pad koncentracije, gubitak socijalnih
interesovanja, gubitak samopoštovanja, poremećaj bračnih odnosa,
teškoće u interpersonalnim odnosima, itd..
HRONIČNI BOL

• Hronični bol je veoma rasprostranjen. Javlja se kod 20% odrasle

populacije.
• 19% onih koji imaju hronični bol je izgubilo ili promenilo posao zbog
njega.
• Trećina pacijenata smatra da trpi veoma intenzivan bol, a 20% je zbog
bola ispoljilo depresiju.
• 40% pacijenata smatra da njihov bol nije adekvatno lečen.
TEORIJE BOLA
• Biomedicinske :
• Teorija specifičnih receptora, TSR (von Frey, 1895)
• Teorija sumacije i kodiranja impulsa, TSKI (Livingstone, 1943)
• 
• Psihološke :
• Psihodinamski pristup (Freud i Breuer, 1895; Engel, 1959)
• Teorija kontrole prolaza (Melzack i Wall, 1965)
•
• Biopsihosocijalne :
• Operantni model (Fordyce, 1976)
• Biobihevioralni model (Turk, Meichenbaum i Genest, 1983)
• Glasgow model (Waddell i sur., 1984; Waddell, 1992)
• Modeli izbjegavanja straha (Vlaeyen i Linton, 2000)
• Integrativni dijateza-stres model (Asmundson i Wright, 2004)
BIOMEDICINSKE TEORIJE BOLA

• TSR-TEORIJA SPECIFIČNIH RECEPTORA je najstarija teorija prema kojoj je doživljaj

bola jednak svim drugim senzornim doživljajima, odnosno, da bi se doživeo bol,
potrebno je da postoji fiziološki uzrok, poput povrede ili infekcije. Zasnovanu na
Dekartovom kartezijanskom dualizmu (ideji da su um i telo zasebni entiteti),
teoriju je prvi predložio Max von Frey (1895), koji je smatrao da postoje
specifični receptori za primanje bolnog nadražaja. Prema TSR intenzitet bola bi
trebao odgovarati intenzitetu bolnog nadražaja, što u realnosti nije uvek slučaj.
• Danas znamo da su slobodni nervni završeci koji se nalaze u koži i drugim
tkivima receptori za bol, oni prenose različite osetne nadražaje, takođe mogu
prenositi i bolne impulse. Unutrašnji organi uglavnom nemaju receptore za bol ali
se tzv. viscelarni bol javlja usled zapaljenskih procesa i širenja nadražaja na okolna
tkiva koja su inervisana nervnim završecima koji registruju bol.
BIOMEDICINSKE TEORIJE BOLA
• TSKI -Teorija sumacije i kodiranja impulsa (Livingstone, 1943) je
druga teorija unutar biomedicinskog pristupa prema kojoj bol može
biti izazvan bilo kojim nadražajima, ukoliko su oni dovoljno velikog
intenziteta, zbog toga što dolazi do sumiranja bolnih impulsa.
• Prema TSKI, ako su nadražaji dovoljno česti i mnogobrojni, u jednom
momentu oni prelaze kritični nivo doživljavanja, počinju se sumirati pa
izazivaju osećaj bola. Impulsi koji nastaju intenzivnim nadraživanjem
receptora sumiraju se pa se dobijaju specifične karakteristike koje
mozak registruje kao doživljaj bola. Taj proces naziva se kodiranjem
(Havelka, 1998, prema Alispahić, 2016). Tako, na primer, jako svetlo
može izazvati bol u oku.
PSIHOLOŠKE TEORIJE BOLA

• Psihodinamski pristup (Freud i Breuer, 1895; Engel, 1959)

• Psihološka razmatranja o bolu počinju s psihodinamskom
pretpostavkom (Freud i Breuer, 1895) da emocionalni konflikt ili
gubitak uzrokuje fizički bol, koji u ekstremnom slučaju prelazi u
konverzivni poremećaj (konverzije- gubitak volje, sniženje
motoričkih funkcija, prisutnost simptoma koji ukazuju na neki
neurološki problem- a njega realno nema.
• Postoji psihološki uzrok jer je primećeno da pojavi i intenziviranju
simptoma prethodi snažan stresor, konflikt ili sl.
• Takođe, prema modelu “bolu sklone ličnosti” (eng. pain-prone
personality, Engel, 1959), određene lične psihološke karakteristike
predisponiraju osobu da češće izveštava o bolu (depresivni, sa
osećajem krivice, povučeni- socijalno neaktivni).
Teorija kontrole prolaza, teorija kontrole spinalnim vratima (Gate-
Control Theory of Pain) TKP; Melzack i Wall, 1965.

• Teorija kontrole prolaza (u nastavku, TKP; Melzack i Wall, 1965) prva

je teorija o bolu koja uzima u obzir psihološke faktore, odnosno
njihov uticaj na doživljaj bola.
• Prema teoriji, prolazak bolnog nadražaja od tela do mozga kontrolisan
je hipotetskim neuralnim mehanizmom koji se nalazi u dorzalnim
(zadnjim) rogovima kičmene moždine i deluje kao “prolaz” koji može
pojačati ili smanjiti nervne impulse pre nego što oni izazovu doživljaj
bola. Svaki senzorni ulaz izložen je modulacionom uticaju „vrata-
kapije“ pre nego što izazove bilo kakav doživljaj bola. Istovremeno je
izložen i uticajima silaznih puteva iz mozga koji interpretiraju iskustvo.
Teorija kontrole prolaza, teorija kontrole spinalnim vratima (Gate-
Control Theory of Pain) TKP; Melzack i Wall, 1965.
Teorija kontrole prolaza, teorija kontrole spinalnim vratima (Gate-
Control Theory of Pain) TKP; Melzack i Wall, 1965.

• Prema TKP, uticaj trenutnih misli i raspoloženja prenosi se silaznim putem od

mozga prema neuralnom prolazu, što utiče na to da li će prolaz biti otvoren ili
zatvoren. Dakle, sumiranje informacija koje prolaze različitim vrstama uzlaznih
vlakana od tela i onih koji putuju silaznim vlaknima od mozga određuje da li će
prolaz biti otvoren ili zatvoren, odnosno utiče na percepciju bola.
• Informacije o bolnom doživljaju interpretiraju se u višim centrima nervnog
sistema, prenose se zatim u limbički sistem i retikularnu formaciju, a zatim
niže do kičmene moždine i mehanizma spinalnih vrata koji modulira doživljaj
bola. Na taj doživljaj , preko ovog mehanizma kontrole, mogu direktno
uticati psihološki procesi poput anksioznosti, depresije, intenziteta pažnje ili
ranija iskustva (učenje) (Berger, 1997).
Teorija kontrole prolaza, teorija kontrole spinalnim vratima (Gate-
Control Theory of Pain) TKP; Melzack i Wall, 1965.
Biopsihosocijalne teorije bola
• Prema biopsihosocijalnom pristupu, doživljaj bola određen je
interakcijom između bioloških, psiholoških (kognicije, emocije i
ponašanje) i socijalnih faktora (socijalni i kulturalni kontekst koji utiču
na percepciju i reakciju na fizičke znakove i simptome).
• Turk i Flor (1999) definišu biopsihosocijalni pristup bolu na sledeći
način: “Dispozicioni faktori i trenutni biološki faktori mogu započeti,
održavati i uticati na fiziološke smetnje; dispozicioni i trenutni psihološki
faktori utiču na procenu i percepciju unutrašnjih fizioloških znakova; a
socijalni faktori oblikuju ponašajne odgovore obolelih na percepciju
njihovih fizioloških smetnji” (Turk i Flor, 1999, str. 20, prema Alispahić,
2016).
Uticaj socio-kulturnih činilaca na doživljaj bola
Uticaj socio-kulturnih činilaca na doživljaj
bola
• Prema BPS pristupu, na bolest se gleda kao na vrstu ponašanja.
Ponašanje povezano s bolešću ili bolno ponašanje (eng. Peinful
behavior) termin je koji se odnosi na “načine na koje dati simptomi
mogu biti različito percipirani, evaluirani i na koje se reaguje (ili ne
reaguje) od strane različitih tipova osoba.
• Na primer, iako je zbog bioloških faktora došlo do bolesti, psihološki i
socijalni faktori bi mogli imati presudnu ulogu u održavanju stanja.
Takođe, postoje individualne razlike u odgovorima na telesne
senzacije koje se mogu razumeti unutar konteksta psiholoških i
socijalnih procesa (ako ličnost ima tendenciju da češće izveštava o
bolu, a socijalna sredina to potkrepljuje).
Slika “Krik” Edvarda Munka na kojoj je prikazan bol i egzistencijalni strah čoveka druga je najpoznatija slika u istoriji umetnosti, prva je ”Mona Liza” Leonarda da Vinčija .
UTICAJ BOLA NA PSIHOLOŠKO FUNKCIONISANJE
• Navedene tri vrste uticaja prisutne su u različitoj meri kod različitih osoba, s obzirom na trajanje bola (akutni
ili hronični bol).
1. Prekidanje aktivnosti.
• Opis delovanja: Uticaj bola na pažnju i ponašanje iz trenutka u trenutak.
• Tretmani: Svaki tretman koji pokušava modelovati komponentu senzornog intenziteta bola, na primer:
farmakološki, akupunktura, metode distrakcije/ kontrole pažnje..
2. Ometanje aktivnosti (najčešće kod hroničnog bola)
• Opis delovanja: Neuspeh u efikasnom završavanju zadataka. Zadaci mogu biti nedovršeni, ili slabije izvedeni,
što je za osobu neprihvatljivo.
• Tretmani: Tretmani za obnovu funkcionalnog kapaciteta: fizioterapija i bihevioralni menadžment.
3. Menjanje identiteta osobe koja trpi bol (najčešće kod hroničnog bola)
• Opis delovanja : Menja se osećaj o tome ko je osoba i, još važnije, kakva želi postati. Ograničena buduća
postignuća životnih ciljeva. Menjanje samopercepcije telesnog selfa. Menjanje socijalne komponente
identiteta- odnosa sa drugima i predstavljanja u socijalnim kontekstima.
• Tretmani : usmereni na promenu odnosa pojedinca prema bolu i obnovu kapaciteta osobe za život prema
vlastitim vrednostima.
Izvor: Morley, S. (2008). Psychology of pain. British journal of anaesthesia, 101 (1): 25–31.
INDIVIDUALNE RAZLIKE U DOŽIVLJAJU I TRETMANU
BOLA

• SOCIOEKONOMSKI STATUS
• U literaturi postoji jasna veza između socioekonomskog statusa i bola
(npr. kod osoba s hroničnim bolom u leđima): niži status je povezan s
doživljajem intenzivnijeg senzornog i afektivnog bola, kao i s višim
nivoom onesposobljenja i poremećajima raspoloženja. (Fuentes, Hart-
Johnson i Green, 2007).
• Takođe, osobama s nižim socioekonomskim statusom manje je
dostupna zdravstvena nega, u situacijama su da češće trpe hronični
bol.
POL
• Postoje mnoge razlike u percepciji i izražavanju bola između muškaraca
i žena, zbog kombinacije bioloških, psiholoških i sociokulturnih faktora.
Ženski pol je povezan s većom upotrebom zdravstvene nege i većom
prevalencijom određenih bolnih stanja (od menstrualnih do porođajnih
bolova). Žene češće izveštavaju o bolu nego muškarci. S biološkog
aspekta, žene su ranjivije za eksperimentalno izazvani bol, imaju niži
prag bola, višu diskriminaciju bola i manju toleranciju na bol.
• ZANIMLJIVO: Istraživanja pokazuju da, iako žene češće doživljavaju bol,
često ostaju nelečene u poređenju s muškarcima, jer se smatraju
emocionalnijim pa im se često umesto lekova za bol prepisuju sedativi
za smirenje (Calderone, 1990, prema Alispahić, 2016). Odnosno, veći je
rizik za žene da će njihov bol biti objašnjen isključivo psihološkim
fenomenima.
STAROST
• Prema nekim istraživanjima, starije osobe su osetljivije na
eksperimentalnI bol u poređenju s mlađima, dok druge studije
ukazuju na to da se osetljivost na bol smanjuje u funkciji starosne
dobi (Lautenbacher, Kunz, Strate, Nielsen, Arendt-Nielsen, 2005;
Rittger i sar., 2011, prema Alispahić, 2016).
• Bol obično biva neprepoznat i nelečen kod starijih osoba u poređenju
s mlađim (Horgas i Elliott, 2004). Jedan od razloga je taj što
zdravstveni radnici često ne urade rutinski pregled kako bi procenili
bol kod starijih osoba (Chodosh i sar., 2004).
OSOBINE LIČNOSTI- postoji li ličnost više „sklona bolu“, odnosno profil ličnosti
podložniji bolu?
• Prema novijim istraživanjima, bol može biti pod uticajem određenih osobina
ličnosti:
• Neuroticizam je osobina ličnosti povezana s negativnom emocionalnošću. Osobe s
povišenim neuroticizmom izveštavaju o više fizičkih simptoma i imaju više pritužbi,
poput glavobolja ili mišićne tenzije, nego osobe s nižim neuroticizmom (Ode i
Robinson, 2007, prema Alispahić, 2016). Takođe, neuroticizam utiče na lošije
strategije suočavanja s bolom, verovatno zbog sklonosti preteranim emocionalnim
reakcijama.
• Kombinacija otvorenosti i neuroticizma povezana je s višom anksioznošću i
depresijom kod osoba s hroničnim bolom.
• Saradljivost je osobina ličnosti povezana s kooperativnošću i brigom za druge.
Osobe s povišenom saradljivošću imaju bolje odnose s medicinskim osobljem u
tretmanu bola. Takođe bolje reaguju na tretman (Ode i Robinson, 2007, prema
Alispahić, 2016).
• Novijim istraživanjima utvrđeno je da bi hronični bol mogao
dugoročno uticati na promene ličnosti obolelih, na način da više
brinu i da su manje otvoreni za nova iskustva u poređenju s opštom
populacijom. U istraživanju koje su sproveli Gustin i sar. (2014, prema
Alispahić, 2016) utvrđeno je da su osobe s hroničnim bolom pasivnije
i da su ređe u potrazi za novim iskustvima u poređenju s kontrolnom
grupom (oni koji nemaju hronični bol).
• Ipak, može se zaključiti da je hipoteza o postojanju strukture ličnosti
„sklone bolu“ prilično simplifikovana. Konstelacija crta ličnosti koje
bi predstavljale predispoziciju osobe za doživljavanje hroničnog
bola- nije do kraja potvrđena. Individualna iskustva bola su toliko
kompleksna i različita od osobe do osobe, da se retko mogu objasniti
jedinstvenim profilom ličnosti. (Berger, 1997).
Upotreba psiholoških odrednica bola u kliničkoj praksi

• Osetljivost na bol. Obolele osobe bol ometa i prisiljeni su da reaguju–

na primer, smanjena im je koncentracija zbog trajnog štetnog
nadražaja. Zato bi celokupna komunikacija trebala biti jasna i kratka.
Često ponavljajte ključne reči. Očekujte da će oboleli često govoriti o
bolu, jer je on stalno u njihovom fokusu. To nije znak somatizacijskog
poremećaja ili hipohondrije!!
• Izbegavanje. Oboleli će prirodno izbegavati bol i bolne procedure pri
medicinskim tretmanima. Treba biti svestan da će se to događati i to
treba predvideti. Ako se razvije uobičajen obrazac izbegavanja, to bi
moglo rezultirati hroničnim bolom. Obolelima se mora objasniti da bol
ne znači nužno neko oštećenje. To obaveštenje treba da pruži osoba sa
snažnim medicinskim autoritetom!!
Upotreba psiholoških odrednica bola u kliničkoj praksi

• Bes. Oboleli bi mogli vikati na vas, vređati vas i, uopšte, biti neprijateljski
raspoloženi prema vama. Ako se prema vama odnose neprijateljski, verovatno
su bili hostilni i prema svakome drugom. Obično taj bes nema veze s vama lično,
već je znak velike frustracije, stresa i potencijalno depresije. Bes ima funkciju
odbacivanja drugih i samoizolacije. Oboleli koji trenutno oseća bes verovatno
nije u stanju da prihvati ili čuje informacije koje mu dajete i smeten je više nego
pacijent koji nije ljut.
• Uključivanje obolelog. Pitajte obolelog koji je njegov/njen uobičajeni način
suočavanja s bolom (na primer, kod stomatoloških intervencija). Zatim uskladite
vašu strategiju s preferencijama obolelog. Ako su mu potrebne informacije,
informišite ga koliki i kakav bol može očekivati i koliko dugo može trajati. Radije
recite da će malo duže trajati, nego da će trajati kraće od očekivanog.
Upotreba psiholoških odrednica bola u kliničkoj praksi

• Davanje smisla bolu. Uvek pitajte obolelog koliko zna i čega se boji u vezi s
bolom, i koje mu značenje daje. Očekujte neočekivano. Nešto što ima smisla
za jednu osobu besmisleno je za drugu. Bitno je kako oboleli doživljava bol,
a ne kako je vi doživljavate. Nesigurne ili nepoznate dijagnoze će dovesti do
veće osetljivosti na bol i češćeg izveštavanja o simptomima.
• Doslednost. Osmislite dosledan pristup kliničkim informacijama, instrukcije
za obolelog i načine za njegovo uključivanje u tretman bola. Takva praksa bi
trebala biti dosledna za svakog obolelog od strane članova tima za tretman
bola.
Izvor: Eccleston, C. (2001). Role of psychology in pain management. British
Journal of Anaesthesia, 87 (1): 144–152., prema Alispahić, 2016.
METODE KONTROLE I OTKLANJANJA BOLA.
Merenje bola

• Farmakološka kontrola- analgeticima

• Senzorna kontrola- tehnika kontrairitacije, kod akutnog bola ( u blizini
bolnog mesta vršimo stimulaciju druge regije...npr češemo ili štipkamo,
masiramo i sl., ili stimulišemo određenu tačku na kičmenom stubu)
• Tehnike koje uključuju psihološke procese- relaksacione, otklanjanje
pažnje, vođene fantazije, i sl. Preusmeravaju pažnju, redukuju anksioznost
i koriste sugestiju u reinterpretaciji bola.
Merenje bola
Jednodimenzinalna oruđa za merenje intenziteta bola koja se koriste u
dijagnostici su različite skale koje mogu biti numeričke i vizuelne:
Verbalna skala - VS (Categorical Verbal Rating Scales (VRS)).
Ova skala predstavlja listu deskriptora kojima se opisuje stepen jačine bola,
najčešće sa četiri opisa (bez bola, blag, umereno jak, jak bol).
PRIMER: POROĐAJNI BOL
• Porođajni bolovi su najveći saveznici u 
porođaju!
• Bez njih nema porođaja
• Zato i jeste jako važno njih pratiti
• U normalnom prirodnom porođaju oni se postupno javljaju
• U toku porođaja intenzivno se koriste dva pristupa, a to su dobra
komunikacija sa ženama i stepenovanje porođajnog bola na skali od 1 –
10
PRIMER: POROĐAJNI BOL
• Prirodan porođaj ima svoj tok

• U početku, bolovi su vrlo slabi, javljaju se povremeno, kratko traju i nije

svaki iste jačine i dužine. 

• Ovi bolovi označavaju početak

• Na skali od 1 – 10 oni su jedinica

PRIMER: POROĐAJNI BOL
• POROĐAJNI BOL OCENJEN JEDINICOM
• Ovo su vrlo slabi bolovi pored kojih žena najnormalnije funkcioniše. Smeje se, kuva,
kupa se, šeta...
• Mogu označavati početak porođaja ali i ne moraju
• Mogu potrajati satima, nekad čak i danima
• POROĐAJNI BOLOVI OCENJENI SEDMICOM
- Kad nastupi ,,vladavina sedmice” bolovi se javljaju u intervalu od 8 – 10 minuta - -
Traju 30 - 45 sekundi
- Kad se jave, žene zauzimaju položaje u kojima im je lakše, obično se 
naslone podlakticama na sto i spuste glavu između ruku, neke intenzivno
šetaju u tom periodu masirajući same sebi krsta dok traje bol
- Na licu im se vidi da ih boli, obično stisnu usne i naboraju čelo
- Nakon završetka bola treba im minut – dva da se odmore....
LITERATURA
. Berger, D. (1997). Zdravstvena psihologija, DPP- Centar za primenjenu
psihologiju, Beograd, str.121-140.
• Alispahić, S. (2016). Psihologija boli, Filozofski fakultet, Univerzitet u
Sarajevu.
• Havelka, M. (1998). Zdravstvena psihologija. Jastrebarsko: Naklada Slap.
• Milovanović, R.(2005). Medicinska psihologija, Viša medicinska škola ;
Ćuprija .

• T. Hadjistavropoulos, K. D. Craig (ur.) 2004, Pain: psychological

perspectives, 35-57. Mahwah: Lawrence Erlbaum Associates.