PEDAGOŠKA PSIHOLOGIJA

6
 FORMALNO, NEFORMALNO I
INFORMALNO UČENJE

• Razmislite o ulozi učenika i nastavnika u svakom od oblika učenja,

njihovoj odgovornosti za ishod učenja, motivaciji učenika, vrsti
sadržaja koji se prezentuje/obrađuje, kada I gde se odvija…

• Razmislite o informalnom učenju u vrtiću

 STILOVI UČENJA

• Jedan od najstarijih, a u isto vreme i najrasprostranjenijih pristupa

stilovima učenja razvili su Rita i Kenneth Dunn (1978)

• Posmatrajući razlike u reagovanju učenika na instrukcije predavača,

ovi autori uočavaju pet dimenzija koje su osnova za razlike između
stilova učenja kod učenika:
• okruženje/ambijent učenja,
• emocionalna podrška,
• sociološka kompozicija,
• fiziološki i
• psihološki elementi.
Dimenziju okruženja čine sledeći elementi:

• zvuci (neka deca preferiraju učenje u tihom i mirnom okruženju, dok

drugoj deci ne smeta buka),
• svetlo, temperatura (preferiranje tople nasuprot ne previše tople
prostorije u kojoj se odvija učenje),
• dizajn enterijera (neka deca preferiraju sedenje na udobnim i mekim
stolicama različitog oblika, dok druga vole stolice uspravnog
naslona i formalniji enterijer koji uključuje tablu, ravnu i veliku radnu
površinu i sl.).
 Emocionalna podrška uključuje:
• motivaciju (nekoj deci je potrebno da budu podsticana i motivisana
od strane učitelja/vaspitača, dok druga deca sama sebe motivišu),
• upornost (neka deca pokazuju upornost koja traje do kraja zadatka,
dok je drugoj deci potrebno da stalno budu ohrabrivana tokom
učenja),
• odgovornost (potreba za samostalnim radom ili potreba za
kontinuiranom supervizijom odraslih),
• struktura (neka deca traže specifičniju direkciju/usmerenje od strane
vaspitača, a druga deca preferiraju tzv. otvorene zadatke sa manje
strukture)

• Sociološka kompozicija uključuje preferiranje samostalnog

/individualnog rada ili rada u paru ili timu tokom procesa učenja,
potrebu za prisustvom i blizinom odraslog ili potrebu da se uči sam,
preferiranje zadataka različitog karaktera i vrste nasuprot potrebi za
rutinom i zadacima određenog/jednoličnog karaktera itd.
 Fiziološka dimenzija podrazumeva:

• preferencije određenog čula u procesu učenja (vizuelni, auditivni i

kinestetički tip učenja),
• potrebu da se konzumira hrana ili piće tokom učenja,
• preferenciju određenog vremena dana za učenje (npr. jutro ili veče),
• mobilnost (potreba deteta da se kreće, da ima fizičku aktivnost
tokom učenja nasuprot sposobnosti deteta da sedi/bude mirno
satima) itd.
Psihološka dimenzija uključuje:

• dominantnu angažovanost određene moždane hemisfere tokom

procesa učenja (npr. leva - preferiranje matematičkih zadataka,
desna - preferiranje umetnosti),
• globalni nasuprot analitičkom pristupu u učenju (potreba deteta da
vidi celu sliku/koncept nasuprot potrebi da se koncept raščlani u
sastavne delove),
• impulsivnost/ refleksivnost (neka deca brzo ulaze u zadatak, dok je
drugoj potrebno više vremena da se misaono pokrenu i donesu
odluku da uče).
 TEORIJA VIŠESTRUKIH INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI U
PROCESU UČENJA

• Hauard Gardner posmatra inteligenciju kao skup različitih

sposobnosti za učenje, rešavanje problema ili stvaranje produkata
koji su u određenoj kulturi važni i vredni (Gardner, 1983).

• Gardnerova teorija višestrukih inteligencija sugeriše da svako dete

ne samo da uči sasvim drugačije, već i da ima različit stepen
potencijala u okviru osam identifikovanih oblasti intelektualnih
sposobnosti (lingvistička, spacijalna, muzička, logičko-matematička,
telesno-kinestetička, interpersonalna, intrapersonalna,
prirodnjačka).
 KARAKTERISTIKE UČENJA KOD DECE

• Prilikom planiranja procesa učenja kod dece predškolskog uzrasta

neophodno je voditi računa o određenim specifičnostima njihovog
učenja (Lazović, 2011):

• 1) Dečije saznanje i ponašanje je emocionalno obojeno i zavisi od

emocija. U odnosu prema zadacima koji su sastavni elementi
učenja, deca će ispoljiti ličnu emocionalnu obojenost
2. Iskustvo koje dete stiče uz pomoć čula nije kontinuirano, tako da
dete više zaboravlja od odraslog i ne seća se onoga što je bitno, već
se seća samo nevažnih detalja.

• S obzirom na ovu specifičnost, tokom procesa podučavanja

predškolske dece neophodno je činjenice prevoditi na perceptivni
oblik predstavljanja i češće organizovati saznajne aktivnosti u
kojima će preovlađivati opažanje u konkretnim situacijama i
neposrednoj delatnosti.
• 3) Decu predškolskog uzrasta treba podučavati, odnosno, treba im
dopustiti da manipulišu predmetima i treba im obezbediti dovoljno
materijala.
• U ovom procesu uloga odraslih je usmerena, pre svega, ka
stvaranju novih navika i pogleda kod dece i njihovom vođenju kroz
različite situacije i oblasti kako bi ona stekla što više raznovrsnih
iskustava

• 4) Učenje treba da se odvija u podsticajnoj sredini koja

 podrazumeva ne samo fizički, nego i psihološki prostor. Vaspitači (i
drugi odrasli) treba deci da daju nove modele i strategije tokom
učenja, omogućavajući im, pri tome, slobodu i punu podršku.
• 5) Učenje treba da se odvija u interakciji sa vršnjacima - vršnjaci su
ti koji imaju slična iskustva te zato mogu na lakši način prići jedan
drugome i pojasniti neki „problem“.

• 6) Učenje na predškolskom uzrastu predstavlja samoaktivnost -

učenje je unutrašnja aktivnost i uključuje konstrukciju znanja, a ne
proces „ulivanja znanja“
• 7) Učenje na predškolskom uzrastu odvija se kroz igru - tako se
najlakše uči i tako se mogu naučiti mnogi teži sadržaji (deca bolje
pamte ako je to bliže njihovom iskustvu).

• 8) Specifičnosti dečijeg mišljenja na predškolskom uzrastu uključuju

konkretno mišljenje, rasutu pažnju, subjektivnu sliku sveta, drugačiju
sliku sveta nego kod odraslih, prelogičko mišljenje, teškoću
decentracije, nemogućnost da se deca odupru percepciji, teškoće u
verbalizovanju  sopstvenog iskustva.
 FAKTORI KOJI OLAKŠAVAJU I POSPEŠUJU
PROCES UČENJA

• Autentična motivisanost za učenje

• Zadovoljenost bazičnih psiholoških potreba deteta
• Samoregulacija
• Uverenje o samoefikasnosti - postavljanje ciljeva i davanje povratne
informacije o postignuću
• Podsticajni ambijent i atmosfera za učenje
• Ličnost vaspitača
 OBRAĐENA PITANJA
• Objasnite formalno učenje
• Objasnite neformalno učenje
• Objasnite informalno učenje
• Navedite elemente dimenzije okruženje/ambijent učenja, koji mogu
definisati određeni stil učenja
• Navedite elemente dimenzije emocionalna podrška, koji mogu definisati
određeni stil učenja
• Navedite elemente dimenzije sociološka kompozicija, koji mogu definisati
određeni stil učenja
• Navedite elemente dimenzije fiziološki elementi učenja koji mogu
definisati određeni stil učenja
• Navedite elemente dimenzije psihološki elementi učenja koji mogu
definisati određeni stil učenja
• Šta označava autentična motivisanost za učenje?
• Objasnite flow doživljaj
• Objasnite razliku između intrinzične I ekstrinzične motivacije
• Objasnite šta označava zadovoljenost bazičnih psiholoških potreba
kod deteta.
• Šta je samoregulacija i od kojih faktora ona zavisi?
• Šta znači uverenje o samoefikasnosti I kako se ono gradi?
• Objasnite na koji način postavljanje ciljeva utiče na motivaciju za
učenjem?
• Na koji način davanje povratne informacije o postignuću utiče na
motivaciju za učenjem?
• Kako se daje pravilno povratna informacija?
• Na koji način podsticajni ambijent i atmosfera za učenje utiču na
motivisanost deteta za učenjem?
• Na koji način ličnost vaspitača utiče na motivisanost deteta za
učenjem?
• Objasnite vizuelni sistem predstavljanja;
• Objasnite auditivni sistem predstavljanja;
• Objasnite kinestetički sistem predstavljanja;