FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

UNIVERZITET U PRIŠTINI
MAŠINSKI ODSEK

KOMPOZITNI
MATERIJALI

dr Aleksandar Todić, v.prof.

dip. maš. ing.
Nastavnik : dr Aleksandar Todić, v.prof.
dipl. ing. mašinstva

Predmet se sastoji iz:

predavanja (2 časa nedeljno)
vežbi (2 časa nedeljno)
BODOVANJE I OCENJIVANJE
BODOVANJE I OCENJIVANJE

Prema skali ocenjivanja (Sl. Glasnik R. Srbije 21/2006)

kvalitativna ocena uspeha je:

OCENA ZNAČENJE OCENE BROJ BODOVA

5 Nije položio Do 51
6 Dovoljan 51 – 60
7 Dobar 61 – 70
8 Vrlo dobar 71 – 80
9 Odličan 81 – 90
10 Odličan izuzetan 91 - 100
LITERATURA
 CILJ RADA

Cilj predavanja je upoznavanje svih

zainteresovanih subjekata sa
kompozitnim materijalima, njihovom
gradnjom, sastavaom i primenom.
PODELA MATERIJALA
 KOMPOZITI

Kompozitni materijali su konstrukcioni

materijali izrađeni od dve ili više komponenata
koje se međusobno značajno razlikuju po
hemijskom sastavu, strukturi mehaničkim i
drugim osobinama.
Razvoj ovih materijala proizišao je iz potrebe
da se postigne što veća čvrstoća i krutost
konstrukcija, a da se uz to smanji njihova
masa.
Šira primena i brzi razvoj kompozitnih
materijala počeo je pedesetih godina prošlog
veka, a danas se, u svetu, godišnje proizvodi
oko 10 miliona tona različitih kompozitnih
materijala trendom povećanja od oko 5÷10 %
godišnje.
 KOMBINACIJA
SVOJSTVA
Kompozitni materijali omogućavaju da se
kombinuju svojstva materijala koja se ne
mogu naći kod standardnih tehničkih
materijala: metala, legura, keramičkih
materijala ili polimera. Na primer: Izrada
delova aviona zahteva primenu materijala koji
poseduju:
- malu gustinu
- veliku čvrstoću i krutost
- otpornost na abraziono habanje
- otpornost na koroziju
Ovu kombinaciju svojstava moguće je postići
primenom kompozitnih materijala
STUKTURA KOMPOZITA

Kompoziti se sastoje iz:

• osnove (matrice) i
• materijala za ojačavanje
Osnova može biti:
• metal,
• keramika,
• polimer.
Materijal za ojačavanje čine:
• čestice,
• vlakna
PODELA KOMPOZITA

1. Prema svojstvima:
• izotropni (ista svojstva u svim pravcima),
• anizotropni (različita svojstva u različitim
pravcima).

2. Prema vrsti ojačivača:

• česticama ojačani
• vlaknasti
• laminatni
 ГРАЂА КОМПОЗИТА

- матрица – основни материјал одређених

својстава
- додатак – материјал чијим се додавањем
постижу потребне комбинације својстава
композита
Композити се могу систематизовати на више
начина:
 У правилу се код композита са металном
матрицом додацима смањују трајне
деформације при вишим температурама, код
композита са керамичком матрицом повећава
жилавост, а код композита са полимерном
матрицом повећава чврстоћа и крутост.
Највише се користе композити с дуромерном
(полимерном) матрицом, а још ширу примену
им ограничавају потешкоће уз аутоматизацију
производње делова. Развој технологије
обликовања прахова потиче шире коришћење
композита с металном матрицом.
Примена композита са керамичком матрицом
најмање је раширена.
 Примери често корићених композита:
• са додатком великих честица – бетон, смеса цемента
и шљунка (керамичка матрица и
керамички додатак);
• са додатком дугих влакана – стаклом ојачана
пластика, смеса смоле и стаклених
влакана (полимерна матрица и керамички додатак);
• структурни слојевити – "шперплоча", наизменични
слојеви: (а) танка плоча од дрвета (смер влакана
суседних слојева је по правилу 90°или 45°), (б) лепак
за дрво (полимер).
ОСНОВНА СВОЈСТВА

Својства композита зависе од компонената

(матрица/додатак), њиховим:
1. својствима,
2. учешћем,
3. облицима, величинама и расподелама,
4. природама и јачини узајамних веза.
ПРИМЕНА КОМПОЗИТА

Опште машинство:

Зупчаници, лежајеви, заштитници, тела

дизалица, руке робота, фелне, летве за ткање,
цеви, делови плоче за цртање, боце за
компримовани гас, цеви за морске платформе,
радијални пнеуматици...
Електротехника:

Електрична изолација делова, изолација од

утицаја електромагнетних таласа, подлоге
склопки, подлоге штампаних кола, оклопи,
кућишта, поклопци, сателитске антене,
радарске антене, куполе, врхови ТВ торњева,
канали за каблове, ветрењаче...
Грађевинарство:

Стамбене јединице, димњаци, бетонске

конструкције, различити поклопци (куполе,
прозори), базени за пливање, фасаде зграда,
профили, унутрашњи зидови, врата, намештај,
купатила, телефонске кабине...
Друмски саобраћај:

Делови каросерије, комплетне каросерије,

волани, браници, решетке хладњака, вратила
трансмисије, опруге огибљења, резервоари за
плин, шасије, зглобови огибљења, навлаке,
кабине, седишта, аутоцистерне, хладњаче,
приколице...
Железнички саобраћај:
Чеони делови локомотива, конструкцијски делови
вагона, врата, седишта и унутрашње
преграде путничких вагона, кућишта вентилатора,
кабине жичара...
Морски саобраћај:
Бродови лебделице (ховеркрафти), бродови за
спашавање, патролни бродови, мали
чамци, рибарски бродови, опрема за искрцавање,
миноловци, регатни бродићи, бродићи за забаву,
кануи...
Ваздушни транспорт:
Конструкцијски делови путничких авиона,
једрилице, куполе, усмеривачи ваздуха,
крилца, вертикални стабилизатори, краци елисе
хеликоптера, пропелери, вратила трансмисије,
дискови кочница авиона, свемирске летелице...
Свемирски транспорт:
Стартне ракете, резервоари, млазнице, оплате за
улазак у атмосферу...
Спорт и рекреација:
Рекети за тенис и сквош, штапови за пецање, скије,
штапови за скок преко мотке,
једрилице, даске за једрење, даске за сурфовање,
скејт даске, лукови и стреле, атлетска копља,
заштитне кациге, рам бицикла, опрема за голф,
опрема за спортско веслање...
ЧЕСТИЧНИ КОМПОЗИТИ

У матрици су равномерно распоређене честице

додатка.

Оријентацијска је граница димензија честица

додатка:
мале честице (за дисперзије) < 0,1 µm …
1 µm < велике честице
Нека се својстава композита са честицама могу
предвидети на темељу закона о очувању масе.
На пример, густина композита је:

mK ∑mi ⇒ VK  K ∑Vi i где је: K – композит

K ∑i  i i Vi /VK i – i-та компонента
МАЛЕ И ВЕЛИКЕ ЧЕСТИЦЕ

Мале честице дисперговане су у матрици, а

димензије су им 10 ÷ 250 nm. Својом
присутношћу мале честице ометају гибање
дислокација матрице, те је на тај начин ојачавају.
Композити са додатним малим честицама се због
тога називају дисперзијски ојачаним
композитима.
За успешно ометање гибања дислокација матрице
дисперговане мале честице морају бити тврде
(оксиди метала), а учинак ојачања осим од
тврдоће зависи и од:
У материјалу матрице се дисперговане честице
не смеју отапати
нити са њом хемијски реаговати. С друге
стране мале честице морају бити чврсто
повезане са материјалом матрице.
Додатне велике честице не могу успешно
спречити гибање дислокација матрице, те на тај
начин не ојачавају матрицу. При оптерећивању
композита се једнако деформишу матрица и
додате честице (εK=εm=εč), али се у матрици и
додатим честицама јављају различита
напрезања (σm=σč). Модул еластичности
композита креће у се границама:
Како би се смањила цена производа, често се композит
формира уз додавање матрици јефтинијих великих честица.
ПРИМЕНА ЧЕСТИЧНИХ КОМПОЗИТА

Бетон формирају керамичка матрица

(релативно скупа) и додане крупне керамичке
честице (релативно јефтине). Матрица која
повезује честице назива се цементом (портланд
цемент), а као додатак се користе песак и
шљунак. За постизање оптималне чврстоће и
обликовања смеса мора садржати одговарајуће
делове додатка, у правилу, 60 ÷ 80 %.
Густо пакована структура и добри узајамни
контакти постижу се са две димензије додатка
– ситније честице песка попуњавају просторе
између крупнијих честица шљунка.
Формираној смеси се
додаје одговарајућа количина воде. Везивање
је непотпуно ако је количина додате воде
премала, а ако је превелика, формира се
прекомерно порозан бетон.
Током очвршћавања бетона одвија се хемијска
реакција:
2 CaO-SiO2+ x H2O ⇒ 2 CaO-SiO2-x H2O
Чврстоћа бетона се повећава:
• ојачањем челичном "арматуром" – жицама (D < 12
mm), шипкама (D > 12 mm), мрежама и
профилима. Арматуре се постављају у бетон пре
његовог очвршћавања;
• увођењем пренапрегнутости – постављена се
челична арматура пре очвршћивања оптерети на
истезање (испод границе еластичности челика).
Након очвршћавања бетона арматура се растерети и
она при свом скупљању повлачи за собом очврснути
бетон успостављајући у њему трајну притисну
напетост.
МЕТАЛНИ МАТРИЧНИ КОМПОЗИТИ
СА ЧЕСТИЦАМА

Металној се матрици (мала ρ) за постизање потребних

својстава додају честице керамике (велика Rm, HV, E и
отпорност на хабање, а та својства задржавају и на
повишеним температурама). Најчешће се као матрица
користе Al легуре за ливење са додатком 10 ÷ 30 %
запреминских SiC или Al2O3 честица величина 10 ÷ 20
µm. Формирани су
композити јефтини, могу се лити и заваривати, а
релативно су им добре обрадивости
пластичном деформацијом и резањем.
Користе се за израду делова кочница, мотора и мењача
моторцикала и аутомобила.
 АБРАЗИВИ

Брусне и резне плоче производе се из додатих,

мање или више ситних, врло тврдих и кртих
резних честица алуминијумског оксида (Al2O3),
силицијум карбида (SiC) и кубног бор
нитрида (BN), повезаних стакленом или
полимерном матрицом у круту плочу.
Дијамантске се честице повезују металном
матрицом.
Код брусних и резних плоча морају
честице и матрица бити добро узајамно
повезане (како се честице оптерећене
силама резања не би откидале од
матрице), а њихова улога таква да
истрошене честице могу заменити нове
честице из дубљих слојева плоча.
 ТВРДИ МЕТАЛ

Тврде метале формирају честице тврде керамике, на

пример WC, распршене у металној матрици, на
пример Co. Сам WC је врло тврд, али крт, те се од
њега не могу израђивати плочице за обраду метала
резањем. При производњи
волфрам-карбидних/кобалтних плочица за резање
метала:
• мешају се прахови WC и Co,
• формирана смеса се пресује у компактне плочице и
• плочице се греју изнад тачке топљења Co.
После хлађења добија се коначан производ –
тврда и жилава плочица.
ЕЛЕКТРИЧНИ КОНТАКТИ

Недовољно квалитетни електрични контактни

делови (склопке, релеји) остварују слабе
електричне контакте, греју се, троше и
варниче. Како за израду довољно квалитетних
електричних контактних делова нема
хомогеног материјала погодних својстава,
потребно је
формирати композит. Композит погодних
својстава се формира с металном матрицом од
Ag која повезује метални додатак – честице W.
У производњи електричних контактних делова,
прво се под притиском, при високој
температури, израђују плочице од праха W.
Формиране се плочице урањају у топљено Ag
која попуњава расположиве поре.
МЕТАЛ МАТРИКС КОМПОЗИТИ

Композит је обликован производ начињен од

композитног материјала, нпр. ливењем,
ламинирањем или истискивањем.
Композитни материјал је чврсти материјал који се
састоји од комбинације два или више
једноставних (монолитних) материјала и у којем
поједине компоненте задржавају свој засебан
идентитет. Композитни материјал има својства
различита од својстава његових
компонената, једноставних материјала.
Употреба појма композит често претпоставља да су
унапређена физичка својства, јер је главни
технолошки интерес добијање материјала са
супериорним физичким (обично механичким)
својствима у односу на својства компонената.
Композитни материјал има такође и хетерогену
структуру састављену од две или више фаза које
долазе од његових компонената. Све фазе могу
бити непрекинуте (континуиране), или једна или
више њих могу бити дисперзиране у непрекинутој
матрици.
Они могу бити састављени од комбинације
полимер-полимер (полимерне мешавине) или
комбинације полимер-гас (експандирани, ћелијски
или пенасти полимери), али најчешће су две врсте
комбинација полимер-круто пуњење, а то су
композити полимер-влакно и полимер-честице.
Овим двома задњим врстама жели се постићи
побољшање једног или више механичких
својстава, тј. очвршћење, док јефтина пуњења
углавном служе за попуњење запремине.
За пуни опис композитног материјала треба
познавати не само састав фаза већ и геометрију
(облик честица, величину, расподелу и
оријентацију честица) и концентрацију сваке
дисперзиране фазе. Концентрација се често
исказује као запремински део поједине фазе. Осим
тога могу се јавити подручја сa међуповршином
чија природа може значајно утицати на својства
материјала, посебно при употреби везујућих
средстава.
Због скраћења надаље ће мо композитни
материјали називати композити, што је у
највећем броју случајева и уобичајено.
Три основне групе композита сa обзиром на
матрицу су (композити с полимерном,
керамичком и металном матрицом), надаље
говорићемо о MMC (MMC - Metal Matrix
Composites).
Композити с металном матрицом предмет су
интереса, зато што су способни да осигурају
више употребне температурне границе од
њихових основних метала и могу се
обликовати тако да се добије повећана
чврстоћа, крутост, топлотна проводљивост,
абразијска отпорност, отпорност на пуцање и
димензијска стабилност.
Ојачања, континуирана или дисконтинуирана,
могу чинити 10 до 60 vol.% композита.
Континуирано влакно или влакнаста ојачања
укључују угљеник (C), силицијум-карбид (SiC),
бор, алуминијум-оксид (AI2O3) и метале високе
тачке топљења. Дисконтинуирана ојачања састоје
се углавном од SiC у облику вискера (w), честица
(p) SiC, AI2O3 или титановог диборида (TiB2) и
кратких или насецканих влакана AI2O3 или
угљеника.
Најистакнутије карактеристике металних матрица
видљиве су у различитим облицима,
посебно у томе што метална матрица даје металну
природу композиту у смислу топлотне и електричне
проводљивости, производних процеса и интеракције
сa околином. Доминирајућа механичка својства
матрице, као модул еластичности и чврстоће у
попречном смеру композита сa усмереним
ојачњима, довољно су висока код неких MMC-а да
је могуће једносмерно слагање у неким
инжењерским конструкцијама.
ПОСТУПЦИ ПРОИЗВОДЊЕ

Процеси производње MMC-а деле се у примарне и

секундарне групе. Примарни процес је поступак
којим се синтетизују композити од основних
материјала, матрице и ојачања. Притом је
укључена уградња ојачања у матрицу у
одговарајућој количини и на одговарајућа места и
развој прикладних веза између конституената.
Секундарни процес се састоји од свих додатних
степена потребних за прераду примарног
композита у коначни део.
У неким случајевима оба степена одвијају се
истовремено, зависно од жељеног коначног
производа и поступцима производње
коришћеним у процесу.
Избор поступка за производњу композитног
материјала зависи од механичких и хемијских
својстава ојачања и матрице; дужини и
величини влакана, слагању влакана и жељеном
размештају влакана; величини, облику и
расподели честица.
Надаље, потребно је познавање термодинамике
и кинетике могућих реакција матрица-ојачање
и радне температуре којој ће композити бити
подвргнути. Многа ојачања и материјали
матрице нису компатибилни у смислу
приањања и такви се материјали не могу
прерадити у композите без прилагођавања
својстава међуповршине међу њима. Код неких
композита повезаност ојачања и метала је
слаба и мора се појачати.
Код композита произведених од реактивних
конституената треба избећи прекомерну
активност на међуграници, која може ослабити
својства материјала. Тај проблем обично се
решава или
површинском обрадом или превлаком ојачања
или прилагођењем састава легуре матрице.
Поступци у чврстом стању (Solid State Processing).
Ови се поступци одвијају код ниже температуре са
могућношћу боље контроле термодинамике и
кинетике граничних површина.

Две главне групе поступака у чврстом стању су

дифузијско спајање материјала у облику
танких слојева и синтеровање. Процеси наношења
матрице, у којима се материјал матрице наноси на
влакно, укључују електрохемијско превлачење,
плазматско напрскавање и физичко наношење из
парне фазе.
Након процеса наношења, често је потребан
следећи корак сједињавања, као нпр.
дифузијско спајање. Дифузијско спајање одвија
се на повишеној температури и високом
притиску. Међутим, степен дифузије мора
бити ограничен
или ће на међуповршини доћи до пораста
нежељених кртих фаза. Један од начина
ограничавања времена дифузије је истискивање
слоја влакана и матрице кроз алат.
Топло ваљање може се такође применити, али у том
случају деформација се мора ограничити да
се смањи помак влакана ојачања и избегне оштећење.
Повишене температуре се користе да
се олакша течење матрице, али се мора избећи
прекомерно загрејавање које би могло
потакнути хемијски напад на влакна. Недостатак ових
поступака је што захтевају врло чисте
површине пре покушаја спајања. То обично тражи
претходно чишћење саставних материјала
и поступак у вакууму. Овим поступком се сједињују
B/Al композити.
Високотемператума синтеза (Self-Propagating
Synthesis - SHS) топлим пресовањем
(Hot Pressing, HP) је процес којим се могу
производити композити са малом порозношћу и
тродимензионалне структуре између
интерметалних спојева и металних матрица са
конкурентном ценом и једноставношћу. На тај се
начин могу произвести нпр. метални
композити Al3Ti/Al. Као полазна сировина користе
се прах алуминијума и титановог оксида (TiО2).
Присуство алуминијума у течној фази је најбољи начин
за попуњавање пора. У тој реакцији вишак Al служи за
контролу порозности композита и олакшање процеса
синтезе. Део метала се потроши у реакцији за стварање
интерметалног споја, а остатак, који је течан, попуњава
поре у матрици за време синтетизовања и повећава
густоћу композита. Истовремена употреба притиска и
реакције синтезе омогућује смањење порозности
произведеног материјала реакцијама синтезе и контролу
геометрије пора као и равномерну расподелу честица
AlTi3 у металној матрици.
Присуство алуминијума у течној фази је најбољи начин
за попуњавање пора. У тој реакцији вишак Al служи за
контролу порозности композита и олакшање процеса
синтезе. Део метала се потроши у реакцији за стварање
интерметалног споја, а остатак, који је течан, попуњава
поре у матрици за време синтетизовања и повећава
густоћу композита. Истовремена употреба притиска и
реакције синтезе омогућује смањење порозности
произведеног материјала реакцијама синтезе и контролу
геометрије пора као и равномерну расподелу честица
AlTi3 у металној матрици.
Металургијом праха (Powder Metallurgy - PM) се
остварује повезивање праха са честицама,
плочицама или вискерима ојачања низом корака.
Две или више врсте праха
се мешају, каткад уз помоћ везива. Керамичке
честице које треба да осигурају високу
чврстоћу композита су реда величине 5 µm у
пречнику, док је величина праха легуре матрице
(алуминијум или магнезијум) од 20 до 40 µm у
пречнику.
Разлика у величини честица праха омогућује
стварање непрекидне мреже малих kерамичких
честица око већих зрна матрице.
Тако настају микроструктурно нехомогена подручја.
Надаље, стварањем мреже настала
порозност мора се попунити растопљеном легуром
матрице током сједињења (топло
пресовање). Ако полазни прах лако оксидира, врло
фини субмикронски оксиди могу се
концентрисати на границама зрна значајно
смањујући ломну жилавост изворног материјала.
Делови поступка укључују:
-просејавање брзо скраћених честица,
-спајање честица са фазом или фазама за
ојачање са или без везива,
-згушњавање смесе ојачања и матрице на око
75 % густине, испаравање и завршно
сједињење истискивањем, ковањем, ваљањем
или неком другом топлом обрадом.
MMC-и произведени PM технологијом
обележени су високом ценом и значајним
својствима као што су чврстоћа и крутост.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ !

Толико за први пут!