Басна

Штиво са изразито специфичном

структуром из чега произилазе и
специфичности поступања у њеној
наставној обради.
То су редовно кратки текстови, у њима је
најчешће реч о само једном догађају у
коме учествује мали број актера.
Басна
 Догађај је увек мање-више
драматичан, а његов расплет
најчешће изазива смех.
 Стога се за сваку басну може рећи да
је мала драма, најчешће комедија.
Басна
 У композицији басне лако се уочавају
елементи драмске радње (експозиција,
заплет, кулминација, обрт, расплет),
само што су они овде посве сажети, те
их чини само једна реченица.
 Сви елементи радње не морају увек
бити заступљени. Најчешће се они
своде на увод, заплет и расплет.
Басна
 Учесници у овој радњи су животиње, али су
оне овде условни ликови, носиоци су
људских особина.
 Све што се овде збило, има друго значење.
Стога је битна одлика басне
алегоричност.
 Иако спадају у врло стар књижевни жанр (Езоп их је
стварао у 6. веку пре наше ере), басне остају увек актуелне
и популарне, јер су засноване на најуниверзалнијем начину
стицања знања – на непосредном учењу из природе.
Басна - структура
 сажетост
 драматичност
 благи хумор
 алегоричност.
 Посматрањем животиња, биљака и ствари и
њиховим упоређивањем са људима, стиче се
чулна и интелектуална способност, а то је
управо она примарна и свеприсутна
семиотска (знаковна) писменост, која
непосредно, заобилазећи слова и речи,
омогућава читање из књиге природе.
Басна
 Њена драматичност је редовно комичног
карактера, па се и овде, као и у комедији,
подвргавају руглеу („исмевају се”) људске мане.
 Борбени односи из бајки замењени су надметањем
у довитљивости и сналажењу.
 За разлику од комедије, где су актери у људском
лику, овде их најчешће замењују животиње.
 Но, оно што оне казују о људима није тешко
схватити зато што су овде одређене животиње
носиоци неких сталних људских особина (ликови
су типизирани): лисица је увек лукава, зец
плашљив, вук крволочан, магарац глуп, корњача
неспретна.
Структура и идеје басне
 Основне идеје басне лако се
распознају, било да су имплицитно
исказане, било експлицитно,у виду
наравоученија:
 Будала је онај који чека већу корист, а
мању испушта из руку.
 Басна уско кореспондира са народним
пословицама.
Идејна исходишта басне и
народне пословице
 И у једној и у другој народној
умотворини сабрано је и језгровито
формулисано народно искуство.
 Стога се и у настави при тумачењу
басне неминовно прибегава
народним пословицама, уз чију се
помоћ посебно успешно тумаче мисли
изречене у басни.
Басна у настави
 Док су пословице увек народне умотворине,
басне могу бити и уметничке попут оних
које су стварали Езоп, Ла Фонтен,
Лесинг, Крилов и други.
 Могу бити у прози и у стиху (на пример,
Криловљеве басне су у стиху).
 Уметничке басне својом структуром битно
се не разликују од народних.
 Таквим својим карактеристикама све басне
су погодне за наставну обраду.
Циљеви наставне обраде басне
(образовни, васпитни и
функционални)
 Развијање менталних и рецепцијских способности:
запажања, маштања, уживљавања, асоцирања, поређења,
закључивања доказивања, расправљања...
 Оспособљавање за примену више гледишта у анализи
књижевних дела, за истраживачко ангажовање, решавање
проблема и морално процењивање.
 Увежбавање читања: доживљајног, изражајног и
истраживачког.
 Обучавање у препричавању, проширивању и
драматизовању приче.
 Богаћење речника и усвајање функционалних појмова,
посебно на подручју означавања особина, осећања и
мисаоних радњи.
 Коришћење басне за језичке, правописне и стилске вежбе.
Циљеви наставне обраде басне
(образовни, васпитни и
функционални)
 Водити ситуациони разговор који
подстиче ученика да са разних
становишта тумаче свет басне и тако
откривају њен највиши смисао, да
долазе до мноштва порука и да их
поткрепљују примерима из живота.
Подстицање радозналости
 Прва варијанта
 Подсећамо на прочитане басне (Цврчак и
мрав, Лав и миш)
 Друга варијанта
 Разговарамо о најважнијим особинама
појединих животиња кроз повезивање са
људским карактерима у поређењима:
вредан као мрав, пчела; брз као зец,
снажан као бик, лав, коњ, слон; спор као
корњача...
Интерпретативно читање
басне
 Басна је углавном штиво млађих разреда
основне школе, али су се они са њом срели
још у предшколској установи.
 Имајући у виду да је басна увек мала
драма и да је она поучно штиво, њој ваља
и приступити у складу са таквом њеном
природом и при читању и при аналитичко-
синтетичком раду на њеном тексту.
Интерпретативно читање
басне
 Приликом припреме за читање тако кратког текста
могуће је добро проучити и утврдити на који начин
треба прочитати текст у целини и какав општи
утисак тим читањем у одељењу изазвати.
 То ће се успети ако се одреди како сваку
реченицу ваља интонирати, која је реч у њој
носилац реченичног акцента (смисаоница),
коју висину и јачину гласа захтевају њени
поједини делови, где правити психолошке
паузе, колико да трају, којим темпом читати тај
посве кратки, а мислима прегнантан текст.
Интерпретативно читање
басне
 Посебно ваља порадити на
подешавању боје гласа и дочаравању
ликова који представљају животиње.
 При томе се ваља чувати имитирања
животињских гласова јер су то само
условно животиње.
Поука басне
 У поуци басне увек је истакнут неки етички
проблем.
 Стога се мали драмски конфликт
интерпретативно чита тако да се тим
читањем јасно сугерише његов основни
смисао.
 Зато се текст басне чита успорено, са
дужим паузама, са интонацијом која
побуђује на размишљање.
 Након прочитаног целог текста басне
прави се дужа психолошка пауза него
након читања текстова другог жанра
(да би се укупан утисак у свести
ученика до краја средио и оформио).
 Басна је својом структуром погодна за
примену проблемских поступака при њеном
тумачењу: у њој увек неки мали конфликт,
а актери тог конфликата намећу потребу да
се према њима заузме неки став.
Лисица и јарац
(пример)
 Упала лисица у бунар па није знала како
да се извуче. Дошао јарац, па ће упитати
лисицу: „Је ли добра вода?”Лицица му
одврати: „Толико је слатка да сам се опила
и више не желим да излазим напоље.”
 Јарац сместа скочи у бунар, а лисица му се
попе на леђа, па на рогове, а с рогова
искочи из бунара. А јарац остаде.
Истраживачки задаци и
истраживачко читање
 Пошто смо претходно усмерили пажњу
ученика да слушајући басну запазе какве
особине овде има лисица, прво ћемо
проверити како су ученици прихватили
басну у целини.
 Треба најпре видети како су ученици
доживели онај кратки конфликт између
јарца и лисице и његов расплет.
Истраживачки приступ басни
 На наставним листићима или
графофолијама поставља се задатак за
чије се решење ученицима нуди више
одговора (вишеструк избор), што за њих
значи решавање проблема.
 Треба подстаћи ученике да приликом
читања текста (у себи) што непосредније
доживе ситуацију ликова (ући у душу: у
мисли, осећања и намере лисице и јарца).
Питања и задаци који се односе на
понашање ликова и поуку басне
 Догађај испричан у овој басни изазива:
 смех,
 сажаљење,
 осуду,
 разочарање,
 гордост.
 (Спреми се да образложиш свој
одговор.)
Питања и задаци који се односе на
понашање ликова и поуку басне
 Лисица је намамила јарца да скочи у
бунар:
 да би имала друштво у бунару;
 да и он окуси слатку воду;
 да га злоупотреби.
 (Нађи реченицу у тексту која
потврђује твој одговор и спреми се
да гласно прочиташ.)
Питања и задаци који се односе на
понашање ликова и поуку басне
 Лисица је у овој басни испољила:
 дружељубивост,
 искреност,
 користољубље,
 добронамерност.
 (Наведи и друге лисичине особине
којима ћеш потврдити исправност
одговора.)
Питања и задаци који се односе на
понашање ликова и поуку басне
 Реченица: „А лисица му се попе на леђа,
па на рогове, а с роговима искочи из
бунара” казује да је лисица:
 хитра
 спретна
 лукава
 смешна.
 (Нађи у тексту још једну реченицу којом
ћеш потврдити свој одговор.)
Питања и задаци који се односе на
понашање ликова и поуку басне
 Реченица „Јарац сместа скочи у бунар”
казује да је јарац:
 храбар
 друштвен
 лакомислен
 предусретљив.
 (Уз реч за коју се одлучиш додај и друге
речи којима се може означити понашање
јарца.)
Питања и задаци који се односе на
понашање ликова и поуку басне
 Догађај из ове басне учи нас:
 да ником не треба веровати;
 да се ни са ким не треба дружити;
 да не треба бити лакомислен и наиван;
 да треба разликовати кад је неко у
невољи, а кад само глуми невољника;
 да није лепо злоупотребљавати туђу
наивност.
 (Спреми се да образложиш одговоре које
прихваташ.)
Питања и задаци који се односе на
понашање ликова и поуку басне
 Којом од ових пословица се може изразити основна
мисао ове басне:
 Вук длаку мења, али ћуд никада.
 Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
 Вода све опере само црн образ не може.
 Браду има седу белу, али памет још зелену.
 Боље је имати лошу годину него рђаву сусетку.
 Брза кучке слепе кучиће рађа.
 Једно говори, а друго твори.
 (Свој одговор образложи. Наведи и неку другу
пословицу за коју мислиш да изражава основну
мисао басне.)
Поруке
 Лукави и подмукли људи лако се сналазе у животу.
 Али, пошто су склони да другима чине зла, сви их
избегавају. Њихова срећа не траје дуго.
 Лаковерни људи рђаво пролазе у животу.
 Најчешће су и сами криви за невоље које их снађу.
 Не ваља бити лаковеран, избрзан и наиван.
 Човек најчешће страда због своје
непромишљености и лаковерности.
 Зато треба унапред размишљати о сваком свом
поступку и предвидети његове добре и лоше
последице.
Стваралачки рад ученика
 Гласно читање текста у целини
 Препричавање : басне и пословице су
најсажетији израз народног искуства.
 Текст басне се не може сажимати, али је
зато погода за проширивање:
проширивањем текста (атрибутима и
одредбама) ученици ће показати и своја
замишљања целог догађаја; наставак
догађаја – могући нови завршетак басне...
Вежбања
 Драматизовање басне
 Проширивање басне и стварање
новог завршетка
 Припрема за говорну вежбу
Басна - систематизација
 Кратка поучан прича са животињама као јунацима
 Смештена је у реални свет и само донекле подсећа на бајку
 Борбени односи у бајци замењени су надметањем у довитљивости и
сналажењу
 Стара ризична и срећна авантура замењена је мудрим опрезом и
познавањем људи
 Светом више не управљају еље и снови но тврди закони реда.
 Басна је омиљена наставна прича зрења, лектира у суочавању са
стварношћу грађанског детета (Лесинг, Крилов).
 Почетак нашег грађ
 Анства најавила је басна Доситеја Обрадовића.
 Високо трансформативног облика у настави се тумачи и
осмишљава, драматизујке, препричава, чита по улогама.
 Развија се и у поетску басну (ограничавањем поуке), животињску
причу (ограничењем алегорије), параболу (даљим истицањем
морала).
 Ликови (животиње које играју улоге људи) тумаче се
поступком типизирања.
 Лик се упрошћава и своди на две-три битне црте – црте у
типизирању узимају се у двојном значењу: једном се
животињска прича у целости преноси на понашање људи,
други пут је конкретно значење само повод за слободно
развијање идеја, тј. поуке басне.
 Читање басне је откривачко – док се прати животињско,
замишља се људско понашање, а неугодна стварност,
намењена детету, донекле се пригушује. Склоп приче се
чита према сазнајном обрасцу (сурова стварност – то се
догађа само животињама?- то се догађа и људима), тј.
недоумице у читању се продужено воде и осмишљавају у
времену.