структуром из чега произилазе и специфичности поступања у њеној наставној обради. То су редовно кратки текстови, у њима је најчешће реч о само једном догађају у коме учествује мали број актера. Басна Догађај је увек мање-више драматичан, а његов расплет најчешће изазива смех. Стога се за сваку басну може рећи да је мала драма, најчешће комедија. Басна У композицији басне лако се уочавају елементи драмске радње (експозиција, заплет, кулминација, обрт, расплет), само што су они овде посве сажети, те их чини само једна реченица. Сви елементи радње не морају увек бити заступљени. Најчешће се они своде на увод, заплет и расплет. Басна Учесници у овој радњи су животиње, али су оне овде условни ликови, носиоци су људских особина. Све што се овде збило, има друго значење. Стога је битна одлика басне алегоричност. Иако спадају у врло стар књижевни жанр (Езоп их је стварао у 6. веку пре наше ере), басне остају увек актуелне и популарне, јер су засноване на најуниверзалнијем начину стицања знања – на непосредном учењу из природе. Басна - структура сажетост драматичност благи хумор алегоричност. Посматрањем животиња, биљака и ствари и њиховим упоређивањем са људима, стиче се чулна и интелектуална способност, а то је управо она примарна и свеприсутна семиотска (знаковна) писменост, која непосредно, заобилазећи слова и речи, омогућава читање из књиге природе. Басна Њена драматичност је редовно комичног карактера, па се и овде, као и у комедији, подвргавају руглеу („исмевају се”) људске мане. Борбени односи из бајки замењени су надметањем у довитљивости и сналажењу. За разлику од комедије, где су актери у људском лику, овде их најчешће замењују животиње. Но, оно што оне казују о људима није тешко схватити зато што су овде одређене животиње носиоци неких сталних људских особина (ликови су типизирани): лисица је увек лукава, зец плашљив, вук крволочан, магарац глуп, корњача неспретна. Структура и идеје басне Основне идеје басне лако се распознају, било да су имплицитно исказане, било експлицитно,у виду наравоученија: Будала је онај који чека већу корист, а мању испушта из руку. Басна уско кореспондира са народним пословицама. Идејна исходишта басне и народне пословице И у једној и у другој народној умотворини сабрано је и језгровито формулисано народно искуство. Стога се и у настави при тумачењу басне неминовно прибегава народним пословицама, уз чију се помоћ посебно успешно тумаче мисли изречене у басни. Басна у настави Док су пословице увек народне умотворине, басне могу бити и уметничке попут оних које су стварали Езоп, Ла Фонтен, Лесинг, Крилов и други. Могу бити у прози и у стиху (на пример, Криловљеве басне су у стиху). Уметничке басне својом структуром битно се не разликују од народних. Таквим својим карактеристикама све басне су погодне за наставну обраду. Циљеви наставне обраде басне (образовни, васпитни и функционални) Развијање менталних и рецепцијских способности: запажања, маштања, уживљавања, асоцирања, поређења, закључивања доказивања, расправљања... Оспособљавање за примену више гледишта у анализи књижевних дела, за истраживачко ангажовање, решавање проблема и морално процењивање. Увежбавање читања: доживљајног, изражајног и истраживачког. Обучавање у препричавању, проширивању и драматизовању приче. Богаћење речника и усвајање функционалних појмова, посебно на подручју означавања особина, осећања и мисаоних радњи. Коришћење басне за језичке, правописне и стилске вежбе. Циљеви наставне обраде басне (образовни, васпитни и функционални) Водити ситуациони разговор који подстиче ученика да са разних становишта тумаче свет басне и тако откривају њен највиши смисао, да долазе до мноштва порука и да их поткрепљују примерима из живота. Подстицање радозналости Прва варијанта Подсећамо на прочитане басне (Цврчак и мрав, Лав и миш) Друга варијанта Разговарамо о најважнијим особинама појединих животиња кроз повезивање са људским карактерима у поређењима: вредан као мрав, пчела; брз као зец, снажан као бик, лав, коњ, слон; спор као корњача... Интерпретативно читање басне Басна је углавном штиво млађих разреда основне школе, али су се они са њом срели још у предшколској установи. Имајући у виду да је басна увек мала драма и да је она поучно штиво, њој ваља и приступити у складу са таквом њеном природом и при читању и при аналитичко- синтетичком раду на њеном тексту. Интерпретативно читање басне Приликом припреме за читање тако кратког текста могуће је добро проучити и утврдити на који начин треба прочитати текст у целини и какав општи утисак тим читањем у одељењу изазвати. То ће се успети ако се одреди како сваку реченицу ваља интонирати, која је реч у њој носилац реченичног акцента (смисаоница), коју висину и јачину гласа захтевају њени поједини делови, где правити психолошке паузе, колико да трају, којим темпом читати тај посве кратки, а мислима прегнантан текст. Интерпретативно читање басне Посебно ваља порадити на подешавању боје гласа и дочаравању ликова који представљају животиње. При томе се ваља чувати имитирања животињских гласова јер су то само условно животиње. Поука басне У поуци басне увек је истакнут неки етички проблем. Стога се мали драмски конфликт интерпретативно чита тако да се тим читањем јасно сугерише његов основни смисао. Зато се текст басне чита успорено, са дужим паузама, са интонацијом која побуђује на размишљање. Након прочитаног целог текста басне прави се дужа психолошка пауза него након читања текстова другог жанра (да би се укупан утисак у свести ученика до краја средио и оформио). Басна је својом структуром погодна за примену проблемских поступака при њеном тумачењу: у њој увек неки мали конфликт, а актери тог конфликата намећу потребу да се према њима заузме неки став. Лисица и јарац (пример) Упала лисица у бунар па није знала како да се извуче. Дошао јарац, па ће упитати лисицу: „Је ли добра вода?”Лицица му одврати: „Толико је слатка да сам се опила и више не желим да излазим напоље.” Јарац сместа скочи у бунар, а лисица му се попе на леђа, па на рогове, а с рогова искочи из бунара. А јарац остаде. Истраживачки задаци и истраживачко читање Пошто смо претходно усмерили пажњу ученика да слушајући басну запазе какве особине овде има лисица, прво ћемо проверити како су ученици прихватили басну у целини. Треба најпре видети како су ученици доживели онај кратки конфликт између јарца и лисице и његов расплет. Истраживачки приступ басни На наставним листићима или графофолијама поставља се задатак за чије се решење ученицима нуди више одговора (вишеструк избор), што за њих значи решавање проблема. Треба подстаћи ученике да приликом читања текста (у себи) што непосредније доживе ситуацију ликова (ући у душу: у мисли, осећања и намере лисице и јарца). Питања и задаци који се односе на понашање ликова и поуку басне Догађај испричан у овој басни изазива: смех, сажаљење, осуду, разочарање, гордост. (Спреми се да образложиш свој одговор.) Питања и задаци који се односе на понашање ликова и поуку басне Лисица је намамила јарца да скочи у бунар: да би имала друштво у бунару; да и он окуси слатку воду; да га злоупотреби. (Нађи реченицу у тексту која потврђује твој одговор и спреми се да гласно прочиташ.) Питања и задаци који се односе на понашање ликова и поуку басне Лисица је у овој басни испољила: дружељубивост, искреност, користољубље, добронамерност. (Наведи и друге лисичине особине којима ћеш потврдити исправност одговора.) Питања и задаци који се односе на понашање ликова и поуку басне Реченица: „А лисица му се попе на леђа, па на рогове, а с роговима искочи из бунара” казује да је лисица: хитра спретна лукава смешна. (Нађи у тексту још једну реченицу којом ћеш потврдити свој одговор.) Питања и задаци који се односе на понашање ликова и поуку басне Реченица „Јарац сместа скочи у бунар” казује да је јарац: храбар друштвен лакомислен предусретљив. (Уз реч за коју се одлучиш додај и друге речи којима се може означити понашање јарца.) Питања и задаци који се односе на понашање ликова и поуку басне Догађај из ове басне учи нас: да ником не треба веровати; да се ни са ким не треба дружити; да не треба бити лакомислен и наиван; да треба разликовати кад је неко у невољи, а кад само глуми невољника; да није лепо злоупотребљавати туђу наивност. (Спреми се да образложиш одговоре које прихваташ.) Питања и задаци који се односе на понашање ликова и поуку басне Којом од ових пословица се може изразити основна мисао ове басне: Вук длаку мења, али ћуд никада. Дрво се на дрво ослања, а човек на човека. Вода све опере само црн образ не може. Браду има седу белу, али памет још зелену. Боље је имати лошу годину него рђаву сусетку. Брза кучке слепе кучиће рађа. Једно говори, а друго твори. (Свој одговор образложи. Наведи и неку другу пословицу за коју мислиш да изражава основну мисао басне.) Поруке Лукави и подмукли људи лако се сналазе у животу. Али, пошто су склони да другима чине зла, сви их избегавају. Њихова срећа не траје дуго. Лаковерни људи рђаво пролазе у животу. Најчешће су и сами криви за невоље које их снађу. Не ваља бити лаковеран, избрзан и наиван. Човек најчешће страда због своје непромишљености и лаковерности. Зато треба унапред размишљати о сваком свом поступку и предвидети његове добре и лоше последице. Стваралачки рад ученика Гласно читање текста у целини Препричавање : басне и пословице су најсажетији израз народног искуства. Текст басне се не може сажимати, али је зато погода за проширивање: проширивањем текста (атрибутима и одредбама) ученици ће показати и своја замишљања целог догађаја; наставак догађаја – могући нови завршетак басне... Вежбања Драматизовање басне Проширивање басне и стварање новог завршетка Припрема за говорну вежбу Басна - систематизација Кратка поучан прича са животињама као јунацима Смештена је у реални свет и само донекле подсећа на бајку Борбени односи у бајци замењени су надметањем у довитљивости и сналажењу Стара ризична и срећна авантура замењена је мудрим опрезом и познавањем људи Светом више не управљају еље и снови но тврди закони реда. Басна је омиљена наставна прича зрења, лектира у суочавању са стварношћу грађанског детета (Лесинг, Крилов). Почетак нашег грађ Анства најавила је басна Доситеја Обрадовића. Високо трансформативног облика у настави се тумачи и осмишљава, драматизујке, препричава, чита по улогама. Развија се и у поетску басну (ограничавањем поуке), животињску причу (ограничењем алегорије), параболу (даљим истицањем морала). Ликови (животиње које играју улоге људи) тумаче се поступком типизирања. Лик се упрошћава и своди на две-три битне црте – црте у типизирању узимају се у двојном значењу: једном се животињска прича у целости преноси на понашање људи, други пут је конкретно значење само повод за слободно развијање идеја, тј. поуке басне. Читање басне је откривачко – док се прати животињско, замишља се људско понашање, а неугодна стварност, намењена детету, донекле се пригушује. Склоп приче се чита према сазнајном обрасцу (сурова стварност – то се догађа само животињама?- то се догађа и људима), тј. недоумице у читању се продужено воде и осмишљавају у времену.