Cvetković Aleksandra

Ćirković Mila

Glomerulonefritis
Šta je glomerul?

Glomerul: najbitniji
činilac u prečišćavanju
krvi , tj. stvaranju
mokraće, predstavlja
klupko kapilara u
najmanjoj
anatomskoj i
funkcionalnoj jedinici
bubrega – nefronu.
Bolesti glomerula delimo u dve grupe:

 Primarne bolesti glomerula

 Sekundarne bolesti glomerula (javljaju se
uznapredovanjem neke sisitemske bolesti)
PRIMARNE BOLESTI
 Akutni difuz. prolif. GN
 Rapidno progresivni GN
 Membranozni GN
 Lipoidna nefroza
 Fokalni GN
 Fokalna i segmentalna
glomeruloskleroza
 Ostali proliferativni GN
 Hronični GN
SISTEMSKE BOLESTI
 Sistemski lupus
eritematodes
 Nodozni poliarteritis
 Henoh-Šenlajnova purpura
 Bakterijski endokarditis
 Dijabetes melitus
 Amiloidoza
Pojam glomerulonefritis koristi se uglavnom
da označi prisustvo upalnog procesa bubrega.
Kliničke manifestacije bolesti

1. Akutni glomerulonefritis

2. Rapidno progresivni glomerulonefritis

3. Nefrotski sindrom

4. Sporo razvijajuća hronična bubrežna insuf.

5. Asimptomatski patološki nalaz urina

Uzroci

 Imuni kompleksi: antigen-antitelo-

komplement (termolabilna komponenta od
brojnih malih proteina u krvi) cirkulišući krvlju
dospe do glomerula i “zaglavi” se zbog svojih
fizikalnih osobina.

 Antitela protiv glomerul. membrane: antigen

je sama membrana, a nju napadaju antitela.
Najvažniji antigeni za koje se zna da mogu
biti odgovorni za nastanak GN
su: bakterije (Streptococcus, Staphylococcus,
 Salmonella typhi), virusi (hepatitis B i C,
morbili, Epstein-Bar), paraziti (Plasmodium,
Toxoplasma gondii), gljivice (Candida
albicans) i endogeni antigeni (DNK,
tireoglobulin, tumorski).
Akutni glomerulonefritis jeste
poststreptokokni oblik zapaljenja glomerula.
Akutni GN – simptomi

• Oligurija, proteinurija, hematurija, cilindrurija

• Edem očnih kapaka, zatim nogu
• Hipertenzija
• Dispnea
• Pleuralni izliv
• Ascites
• Lumbalni bol
Akutni GN - komplikacije

Anurija – znak ABI, u Eklampsija (hipertenzivna

organizmu se talože encefalopatija) – do nje
voda i azotne materije, dovode otok mozga i
javlja se hiperkaliemije spazam arterija u vezi sa
i sve to može dovesti navedenim
do uremične kome; poremećajima kod
anurije. Preeklampsiju
možemo prepoznati kao
Dekompenzacija srca;
manifest glavobolje,
povraćanja, usporenog
pulsa...
Akutni GN - dijagnoza

 Anamneza

 Fizikalni pregled

 Renogram

 Pregled urina

 Biopsija bubrega
Akutni GN - lečenje

 Penicilin – kako bi se iskorenila streptokokna

infekcija, ukoliko je ona dovela do akutnog GN
(tetraciklini, hloramfenikol ili drugi se koriste
ukoliko postoji alergija na penicilin),
 Otklanjanje prisutnih žarišta infekcije (najčešće
krajnika),
 Diuretici iz grupe furosemida,
 Antihipertenzivi,
 Ukoliko ne postoji reakcija na lekove,
hemodijaliza.
Akutni GN – higijensko dij. režim

 Strogo mirovanje
 Pomoć pri obavljanju lične higijene
 Ograničen unos tečnosti
 Kepnerova dijeta kod težih slučajeva

I. nedelje davati kompot, pečene ili naribane jabuke,

marmeladu, keks, neslano i sa što manje
belančevina

II. nedelje tj. kad lekar odredi, dodajemo kuvano

povrće, salate, voće, ponekad neslano belo meso i sir
Rapidno progresivni glomerulonefritis
(RPGN) počinje naglo, u početku se
manifestuje kao AGN, ali se ne javlja
poboljšanje stanja nakon nekoliko dana i
samim tim dovodi do terminalne bubrežne
insufiijencije, sa često letalnim ishodom.
RPGN – karakteristike

 zahvaćenost više od 70% glomerula u kojima se

javljaju ekstrakapilarni polumesećasti proliferat
ćelija u glomerulima, javlja se 4 oblika zbog
različitih uzroka nastanka i pola bolesnika:

I. stvaranje antitela na bazalnu membranu

II. bolest cirkulišućih kompleksa
III. nema tragova imune reakcije
IV. Wegener-ova granulomatoza, mikroskopski
poliartritis
RPGN – klinička slika i dijagnoza

 proteinurija neselektivnog tipa

 eritrociturija i Er cilindri
 pad jačine glomerulne filtracije sa daljim
progresivnim propadanjem
 razgradni produkti fibrini u mokraći

Radi se, pored fizikalnog pregleda i

biohemijskih analiza, biopsija bubrežnog
tkiva
RPGN - lečenje

 Kortikosteroidi u velikim dnevnim dozama

 Plazmafereza

Prognoza bolesti može biti dobra ukoliko se

bolest rano otkrije i rano se krene sa
lečenjem.
Nefrotski sindrom skup je simptoma koji se
klinički manifestuju masivnom proteinurijom,
vrlo izraženom hipoalbuminemijom, otocima i
hiperlipidemijom.
Nefrotski sindrom

Masivna proteinurija i hipoalbuminemija su

posledice patološke propustljivosti glomerula
za belančevine plazme, koje se u velikim
količinama urinom gube iz tela.

Edemi su pretežno posledica još nekih faktora

pored hipoalbuminemije, retencije Na i H2O.

Uzrok hipolipidemije je nejasan.

Bolesnici su skloni:
 Infekciji – jer pored albumina kroz glomerul.
filtrat prolaze i globulini, nosioci odbrane;

 Aterosklerozi – zbog hipolipidemije i

hiperholesterolemije;

 Trombozi i emboliji – posledica gubitka

antikoagul. faktora kroz ošrećeni glomerul.
Nefrotski sindrom - etiologija

Pored navedenih bolesti u tabeli, do pojave

nefrotskog sindroma mogu uticati lekovi,
infekcije (malarija, lues, hepatitis B), maligne
bolesti (karcinom, melanom) i ostalo.
Nefrotski sindrom – klinička slika

Simptomi kod ove bolesti većinski su isti kao

kod akutnog GN-a uz pridodato:

 Serum zamućen kao mleko

 Eksudativnu enteropatiju (gubitak proteina
preko creva)

Dijagnoza se vrši pregledom urina i analizama

krvi.
Nefrotski sindrom – lečenje

 Nadoknada proteina davanjem humanih

albumina, krvne plazme ili transfuzije krvi
 Edeme otklanjamo diureticima
 Ishrana: najmanje 2g/kg TM bolesnika +
onoliko koliko pacijent izgubi preko urina, uz
ograničen unos soli
 Obratiti pažnju na negu kože, jer je ona zbog
edema slabije prokrvljena i podložna je
dekubitusu.
Perzistentni glomerulonefritis

 asimptomatski patološki nalaz urina, koji

karakteriše normalna funkcija bubrega. Nije
dovoljan nalaz urina (eritrociturija,
kombinacija proteinurije i hematurije,
rekurentna makroskopska hematurija uz
očuvanu funkciju bubrega, normalan
arterijski pritisak), već mora da se radi i
biopsija bubrega.
 Do ovog stanja dovode prim. bolesti
glomerula.
Hronični glomerulonefritis je krajnji stadijum
glomerulalne bolesti, koji uglavnom nastaje iz
akutnog oblika, ali može i biti oboljenje
primarnog tipa.
Hronični GN

 Neki ovu bolest dele na vaskularni, nefrotski i

mešani oblik.

 Klinička slika: žućkastobleda koža, umor,

uporna glavobolja, zujanje u ušima, lupanje
srca, arterij. hipertenzija, polidipsija,
proteinurija, NIKTURIJA (!)
 Dijagnoza se postavlja kada se ustanovi
stepen HBI, a lečenje je isto kao kod HBI.