JEDRO

Nikolina Lošić
Maša Milanović
Natalija Jovanović
Anastasija Jovanović I2
Jedro

 Jedro(nucleus) je najznačajniji deo eukariotske ćelije koja sadrži

genetički materijal i obmotan je dvostrukom membranom.
 Ova organela ima dve glavne funkcije. Nosi genetske informacije koje
su sadržane u DNK i koordinira aktinost ćelije, koja uključuje
metabolizam, rast i deobu ćelije i sintezu proteina
 Jedro

 Ćelija najčešće ima jedno jedro, ali

ima I onih sa više(polinuklearne
ćelije).
 Veličina nukleusa je oko 6-10cm u
prečniku.
 Građa jedra

 Jedrova membrana - omotač

 Hromatin
 Jedarce
 Nukleoplazma - karioplazma
Jedrova membrana – omotač

 Dvostruka membrana koja zatvaran

DNK u eukariotskoj ćeliji naziva se
jedrova membrana ili nukleusni omotač.
Ona odvaja DNK od citosola
 Sastoji se od dve membrane. Prva je
spoljašnja, i ona nosi ribozome. Druga,
unutrašnja membrana predstavlja pravu
jedrovu membranu. Između ove dve
membrane nalazi se perinuklearni
prostor (cisterna).
 Jedrova membrana

 Na unutrašnju površinu jedrove membrane naleže nuklearna lamina koja daje oslonac jedrovom
omotaču. Nuklearna lamina se sastoji od mreže intermedijernih filamenata debljine 30-100 nm,koji
su građeni od proteina laminina.
 U svim eukariotskim ćelijama jedrov omotač sadrži pore širine oko 70 nm koje omogućuju razmenu
molekula i jona između jedra i citoplazme.
Hromatin

 Hromatin predstavlja jedarni materijal, građen pretežno od DNK, ali

sadrži i 3 forme RNK, histone i neke nehistonske proteine koji imaju
ulogu u ekspresiji pojedinih gena.
 Naziv hromatina (hromozoma) potiče od grc. chromos što znači boja,
odnosno, lepo se boji određenim baznim bojama
Hromatin

 Za vreme interfaze u jedru hromatin postoji u dve forme, kao: heterohromatin i euhromatin.
 Heterohromatin su u nukleusu vidi kao taman region i on je čvrsto spirilizovan tako da na njemu geni nisu
dostupni za transakciju na RNK.
 Euhromatin je najčešće smešten u centralnom delu jedra i znatno je svetlije obojen od heterohromatina jer
predstavlja despiralizovani hromatin.
Hromatin
Jedarce

 Jedarce je jedrova organela smeštena u

nukleoplazmi od koje nije odvojen
membranom. Ima ulogu u sintezi
ribozomalne ribonukleinske kiseline i u
formiranju ribozomalnih subjedinica.
 Jedro može da sadrži jedno ili veći broj
jedaraca. Može biti smešteno na
različitim lokacijama u jedru, ali je
najčešće lokalizovano uz samu jedrovu
membranu.
Jedarce

 Veličina i izgled jedarceta zavise od tipa ćelije i njene aktivnosti. Na svetlosnom mikroskopu jedarce se vidi
kao jasna kompaktna struktura prečnika oko 1 mikrometar, ali može biti i veće.
 Na elektronskom mikroskopu se uočava njegov fino granuliran periferni region i centar fibrilarnog izgleda.
Jedarce
Nukleoplazma – karioplazma

 Unutrašnjost jedra (nukleusa) ispunjava

nukleoplazma - karioplazma. Sastav
nukleoplazme se stalno menja što zavisi
od stepena aktivnosti hromatina i
jedarceta.
 Stalan sastav je veoma teško odrediti iz
razloga što se veliki broj jona nalazi
samo u prolazu.
Nukleoplazma – karioplazma

 U karioplazmi je prisutan i nukleusni skelet građen od proteinskih filamenata pričvršćenih za jedrov omotač.
Nukleusni skelet ima ulogu u održavanju stalnog položaja jedrove membrane, hromatina i nukleolusa.
 On takođe omogućava i transport ribozomalnih kiselina, nukleusnih proteina i ribozomalnih subjedinica kroz
nukleoplazmu.
HVALA NA PAŽNJI!!!

Nikolina Lošić
Maša Milanović
Natalija Jovanović
Anastasija Jovanović I2