Haška konvencija o

građanskopravnim aspektima
međunarodne otmice dece

Prof. dr Gordana Kovaček-Stanić

Pravni fakultet u Novom Sadu
Haška konvencija o građanskopravnim
aspektima međunarodne otmice dece

• Doneta: 1980.
• Stupila na snagu: 1983.
• Ratifikovana u SFRJ: 1991.
• Ugovorne stranke: 93 države
Cilj Haške konvencije
Zaštita dece od štetnih posledica odvođenja
u inostranstvo od strane jednog roditelja
Učestalost odvođenja dece je posledica:
• globalizacije, što uključuje
• lakša međunarodna putovanja
• sve više međunarodnih brakova
• sve veći broj razvoda
Podaci o broju dece

• U Francuskoj se oko 1000 dece nezakonito

odvede u inostranstvo, u Nemačkoj oko
100 u SAD oko 1500.
Mehanizam Haške konvencije

Zasniva se na:
• saradnji centralnih izvršnih organa država
ugovornica
• prezumpciji da protivpravno odvođenje deteta u
inostranstvo nije u interesu deteta
• načelu momentalnog povratka deteta u zemlju
poslednjeg prebivališta
Mehanizam Haške konvencije

• vraćanje na status koji je postojao pre

protivpravnog odvođenja
• onemogućavanje postizanja prednosti u
borbi za staranje nad detetom na strani
roditelja koji je protivpravno odveo dete
• Ne uključuje odluku o pravu na staranje
nad detetom niti bilo koju drugu meritornu
odluku u vezi s tim pravom! (čl. 19.)
Uslovi za donošenje odluke kojom
se nalaže povratak deteta
Podnosilac zahteva za povratak mora prima facie dokazati:
• da je redovno boravište deteta u državi različitoj od one
u koju je dete odvedeno (čl. 3.1a)
• da odvođenje deteta predstavlja povredu prava na
staranje u državi iz koje je dete odvedeno (čl. 3.1a) i to
bez obzira da li postoji odluka organa ili po zakonu
• da je podnosilac faktički izvršavao pravo na staranje nad
detetom u trenutku odvođenja (čl. 3.1b)
• dete ispod 16 godina
Odbijanje zahteva za povratak
deteta
Ako je podnosilac dokazao prima facie činjenice,
njegov zahtev se može odbiti:
• ukoliko se može dokazati da se roditelj složio ili
da je naknadno pristao na odvođenje deteta; (čl.
13.1a)
• ako postoji ozbiljna opasnost da bi povratak
deteta izložio dete fizičkoj opasnosti ili psihičkoj
traumi, ili da bi na drugi način doveo dete u
nepovoljan položaj; (čl. 13.1b)
Odbijanje zahteva za povratak
deteta
• ako je dete odgovarajućeg uzrasta i zrelosti i
odbija povratak; (13.2.)
• ako je postupak povratka započeo više od
godinu dana nakon odvođenja, a dete se u
međuvremenu prilagodilo novoj sredini; (čl. 12.)
• ako bi povratak predstavljao kršenje osnovnih
principa zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda
države kojoj je zahtev upućen (čl. 20.)
Stranke u postupku

• Ko može da podnese zahtev:

• Svako lice, institucija ili organ koji tvrdi da
je dete premešteno ili zadržano kršeći
pravo na staranje

• Protiv:
• Otmičar, davalac utočišta
Centralni izvršni organi država
ugovornica
• saradnja u cilju zaštite prava deteta i omogućavanja
povratka deteta (Čl. 7.)
• pružanje pomoći pri lociranju deteta i, ako je moguće,
dobrovoljnom povratku deteta (Čl. 7.2a)
• pokreću ili pomažu pri pokretanju postupaka radi
povratka deteta (7.2f)
• traže preduzimanje privremenih mera radi zaštite deteta
(7.2b)
• obezbeđuju uslove za siguran povratak deteta (7.2h)
• obezbeđuju izvršavanje prava na kontakt sa detetom
(7.2f)
Centralni izvršni organi država
ugovornica
• U Srbiji Ministarstvo pravde
• U nekim državama (npr. Slovenija)
Ministarstvo unutrašnjih poslova
• U nekim državama (npr. Hrvatska,
Makedonija) Ministarstvo za socijalnu
politiku
Problemi u primeni konvencije
u Srbiji
• Neujednačeno i konfuzno postupanje sudova
– u odnosu na primenu materijalnog i procesnog prava
• Nesnalaženje u izboru metoda pravne zaštite (parnični,
vanparnični ili izvršni postupak?);
• Nepoštovanje zahteva hitnog postupanja i rokova
utvrđenih Konvencijom za donošenje odluke o povratku
(6 nedelja, član 11);
• Sporost u sprovođenju postupaka za obezbeđenje
kontakata deteta sa roditeljem od koga je protivpravno
odvedeno
Međunarodna praksa

• Upitnik
• Ujedinjeno kraljevstvo: Nemogućnost uspešne
saradnje sa Srbijom i Crnom Gorom (a vrlo
ograničena saradnja sa Makedonijom, Brazilom,
Meksikom)
• Nemačka: Veliki problem u saradnji sa Srbijom
do mere da nije bilo odgovora uopšte ili odgovor
nije stigao na vreme, u vezi sa molbama,
žalbama i istrazi o statusu deteta
Poseban zakon o sprovođenju
Konvencije?
• Mogućnost neposredne primene Konvencije:
prema članu 16. stav 2. Ustava Republike Srbije,
potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo
unutrašnjeg pravnog poretka i neposredno se
primenjuju;
• Pitanje celishodnosti: celishodno je posebnim
propisom detaljno urediti postupanje državnih
organa u primeni Konvencije, otkloniti nejasnoće
i ujednačiti praksu, a time – doprineti boljoj i
efikasnijoj zaštiti prava deteta.
Nacrt - predložena rešenja:

• Sudija pojedinac- specijalizacija prema

Porodičnom zakonu
• Koncentracija nadležnosti (osnovni sudovi
u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i
Kragujevcu)
• Naročita hitnost
• Vanparnični postupak
Merodavno pravo Srbije: Porodični
zakon
• Povredom prava na staranje u smislu čl. 3. st. 1 pod a) i čl. 5 st. 1.
pod a) Konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne
otmice dece, prema čl. 75, 77 i 78 Porodičnog zakona Srbije smatra
se:
• 1. odvođenje ili zadržavanje deteta od strane jednog od roditelja
koji zajednički vrše roditeljsko pravo, a bez saglasnosti drugog
roditelja;
• 2. odvođenje ili zadržavanje deteta od strane jednog od roditelja
ako jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo, a bez
saglasnosti drugog roditelja.
•
Ne smatra se povredom prava na staranje nedostatak saglasnosti
roditelja: ako je roditelj potpuno lišen roditeljskog prava, ako je
roditelj lišen prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život
deteta ili je roditelj lišen poslovne sposobnosti.
Konvencija za zaštitu ljudskih prava
i osnovnih sloboda
• Konvencija se mora primenjivati u skladu sa
pravilima međunarodnog prava, posebno onima
koji se odnose na međunarodnu zaštitu ljudskih
prava
• Pozitivne obaveze iz člana 8. Konvencije o
spajanju roditelja i njihove dece, moraju se
tumačiti u svetlu Haške konvencije
• Bitni predmeti: Ingnaccolo Zenide v. Rumunije,
25.1.2000.; Sylvester v. Austrija, 24.4.2003.;
Maire v. Portugal, 26.6.2003.
Slučajevi
• Mal. rođena 1999. u Londonu iz vanbračne zajednice Zorana
Matejića i Rose Diane Skinner posle prekida vanbračne zajednice
poverena majci. Rešenje Centra za socijalni rad Beograd.
• Majka sa ćerkom otputovala u Vel. Britaniju gde je ostala, upisala
dete u školu
• Otac zahtev po Konvenciji o otmici
• Sud u Londonu primenjuje naše pravo
• Zamoljena od strane advokata da kao ekspert da dam mišljenje
• Mišljenje: povređena Konv. o otmici jer otac po tadašnjem ZBPO,
(tako i po PZ) ima pravo da sporazumno odlučuje o bitnim
pitanjima, a jedno je preseljenje u inostranstvo (zajednički ekspert
advokata majke i oca)
• Sud u Londonu: odluka da je povređena Konvencija
Slučajevi- Evropski sud za ljudska
prava u Strazburu (ECHR)
• Karadžić v. Croatia
• Podnositeljica i sin živjeli u N., otac otišao u RH (posećivali ga)
• Proleće 2000. otac zadržao dete u RH. Podnositeljica vraća dete. U
proleće 2001. g. otac otima dete u N. i odvodi ga u RH
• proleće 2001. nadležni sud u N. donosi odluku kojom je potvrdio da
je otac odveo dete protivno odredbama člana 3. Haške konvencije,
podnesen zahtev za povratak
• Leto 2001. CZS stupa u kontakt s ocem, odbijena mirna predaja
djeteta
• jesen 2001. CZS pokreće postupak radi povrata deteta pred Opć. s.
(tri ročišta)
Karadžić v. Croatia

• maj 2002. donesena prvostupena odluka kojom se nalaže povratak

deteta- žalba, odluka ukinuta
• maj 2003. nova prvostupena odluka kojom se nalaže povratak
deteta – žalba, odluka potvrđena u avgustu 2003.
• septembar 2003. rešenje o izvršenju
• Oktobar 2003. neuspeli pokušaji sprovođenja izvršenja.
• Oktobar 2003. –april 2004. pokušaji lociranja oca i deteta
• septembar 2004. ponovni pokušaj sprovođenja izvršenja; otac beži
s detetom (kriv. prijava protiv oca)
• Oktobar 2004. podnesen zahtev ECHR
• Februar 2005. nagodba podnositeljice i oca
Ocena ECHR
• Sud primećuje da je hrvatskim vlastima trebalo pet meseci da
pokrenu postupak za povratak. Nakon toga sud nije pet meseci
doneo odluku o žalbi protiv prvostupene odluke, a da nije u tom
periodu preduzimao bilo kakve procesne aktivnosti. U ponovljenom
postupku sud je održao jedino ročište u sedam meseci. Vlada nije
pružila uverljiva objašnjenja za ni jedno od ovih perioda
neaktivnosti.
• U odnosu na izvršni postupak, Sud utvrđuje da je tokom perioda
od godinu i po dana policija pokušala u tri navrata da sprovede
sudsku odluku, premda član 11. Haške konvencije u takvim
slučajevima izričito nameće obvezu nadležnim telima na hitno
postupanje. Uzevši u obzir ponašanje oca, prema mišljenju Suda,
policija nije pokazala dužnu revnost kako bi ga locirala, već je
umesto toga pokazala popustljivost kada mu je dopustila da u dva
navrata pobegne.
Ocena ECHR
• Sud podseća da, premda mere prinude nisu poželjne u ovom osetljivom
području, upotreba sankcija ne sme biti isključena u slučaju protivzakonitog
postupanja roditelja s kojim dete živi. Međutim, jedina sankcija koju su
vlasti koristile protiv oca u ovom predmetu bilo je određivanje novčanih
kazni te potom kazne zatvora, od čega izgleda ni jedna kazna nije
sprovedena.
• Sud ponavlja da u ovakvim predmetima prikladnost mera preduzetih od
strane vlasti treba biti ocenjivana odnosu na brzinu njihovog sprovođenja;
one zahtevaju hitno postupanje jer protek vremena i promena okolnosti
mogu imati nepopravljive posledice na odnose između dece i roditelja koji
ne žive s njima.
• U tom svetlu, Sud dolazi do zaključka da su hrvatske vlasti propustile da
preduzmu prikladne i svrsishodne mere radi vraćanja podnositeljici njenog
sina, kako to nalažu pozitivne obaveze koje proizlaze iz član 8. Konvencije.
• Kumulativna povreda čl. 8. i čl. 6.1., 18.000 EUR pravična naknada i
troškovi
Problemi u sprovođenju Haške
konvencije – prema praksi ECHR
• Sporo sprovođenje sudskog postupka za povratak deteta
• Nedelotvornost državnih organa prilikom pronalaženja
dece u mestu različitom od mesta stalnog boravka
• Nedelotvornost državnih organa u obezbeđenju
kontakta roditelja od kojeg je dete odvedeno i deteta
• Neodgovarajući angažman državnih organa u
sprečavanju štetnog utecaja roditelja koji je odveo dete
na povratak deteta
• Neizricanje sankcija roditelju koji je odveo dete
Problemi u sprovođenju Haške
konvencije – prema praksi ECHR
• Način povratka deteta nije određen u sudskoj odluci
• Neopravdana odugovlačenja u postupanju centralnih
organa
• Suspenzivno dejstvo pravnih lekova
• Nedostatak odgovarajućih prinudnih mera, odnosno
neodlučnost pri sprovođenju prinudnih mera prilikom
izvršenja
• Posebno vođenje postupka izvršenja, potreba posebne
sudske odluke za svaki pokušaj izvršenja
• Postupanje stranaka (deteta, roditelja koji traži povratak,
roditelja koji je odveo dete)
Carlson v. Švajcarske

•  Tužilac je tvrdio da u postupku koji je

pokrenuo pred švajcarskim pravosuđem u
nameri da vrati svoje dete nisu poštovani
članovi 6., 8., kao i član 14. Konvencije
Činjenično stanje
• Tužilac, G. Scott Norman Carlson, je američki državljanin rođen 1962 i sa
  
prebivalištem u Vašingtonu. Po obrazovanju je pravnik.
•   Dana 4. avgusta 2001, tužilac se oženio sa švajcarskom državljankom D.,
rođenom 1969.godine. Oni su odlučili da žive u Sjedinjenim Američkim
Državam (u Distriktu Kolumbija).
•   Dana 3. jula 2004 tamo se rodio njihov sin, C., koji ima i američko i
švajcarsko državljanstvo. Roditeljsku vlast na njemu su vršila oba roditelja.
•   Između februara i jula 2005, D. je dolazila u više navrata u Švajcarsku,
ponekad u zajedno sa C. Ona je odabrala za sebe i C., prebivalište u opštini
Stansstad (kanton Nidwalden), počev od 1. avgusta 2005.
•  Dana 16. septembra 2005, D. i C. se preseljavaju u opštinu Obersiggenthal
(kanton Argovie).
•  Dana 28. septembra 2005, D. je pokrenla postupak za razvod braka pred
sudom u srezu Baden (kanton Argovie). Istovremeno ona je podnela zahtev
za privremene mere u toku trajanja brakorazvodnog postupka, posebno sa
namerom da dobije pravo čuvanja deteta.
Činjenično stanje
•  Dana 29. septembra 2005, tužilac je sa svoje strane podneo
zahtev za razvod pred jednim američkim sudom.
•   Odlukom od 30. septembra 2005, predsednik nadležnog veća
suda u srezu Baden privremeno je dodelio ženi D. čuvanje deteta C.
•  Dana 31. oktobra 2005, tužilac se obratio sudu sreza Baden.
Pozivajući se na  Hašku k., on je zahtevao momentalni povratak
svog sina u S.A.D. U prilog svog zahteva, on je precizirao da je
njegova supruga otputovala u Švajcarsku u julu 2005. u pratnji
deteta da provedu tamo godišnji odmor, kao i iz zdravstvenih
razloga. Tužitelj je trebalo takođe da tamo provede dve nedelje
svoga godišnjeg odmora, u septembru 2005, i dogovorio se sa
svojom suprugom da se sam vrati u S.A.D., dana 28 septembra
2005. Neposredno pre njegovog polaska, D. mu je međutim
predala sporazum o razvodu, koji je on smatrao neprihvatljivim i
nije ga potpisao. Zatim se on vratio u S.A.D. bez deteta.
Činjenično stanje
•  Odlukom od 14. novembra 2005. godine, predsednik nadležnog veća suda
u srezu Baden naredio je ženi D da odmah deponuje pasoš deteta i
izrekao protiv nje zabranu napuštanja švajcarske teritorije.
•   Dana 3 decembra 2005. godine, D. dostavlja svoje prigovore na zahtev
koji za povratak deteta u S.A.D., dokazujući da su stranke odlučile
početkom 2005. godine, da se presele u Švajcarsku. Stoga odredbe Haške
konvencije nisu primenljive na slučaj ove vrste.
• Odlukom od 17 februara 2006. godine, Predsednik suda u srezu Baden
odbacio je zahtev tužioca kojim se traži povratak deteta u S.A.D. On je,
naime, smatrao da se oni nalaze a priori pred seobom ili prećutnim ne-
povratkom u smislu člana 3., stav prvi, slovo a) Haške Konvencije, budući
da su roditeljsko pravo nad detetom C zajednički vršila oba roditelja na
osnovu zakona primenljivih u srezu Kolumbija gde je dete imalo svoje
uobičajeno prebivalište pre seobe.
Činjenično stanje

•  Nadležni sudija je ipak odbio da udovolji zahtevu čiji je cilj bio povratak
deteta u S.A.D., smatrajući da je tužitelj dao svoju saglasnost za
preseljenje i za ne-povratak deteta, ta pretpostavka otklonila bi nezakoniti
karakter ponašanja D u pogledu člana 13, prvi stav, tačka a) Haške
Konvencije.
On je ustanovio da tužitelj nije u stanju da podnese dokaze u prilog svoje
tvrdnje, prema kojoj je on zaista odobrio privremeni boravak majke u
Švajcarskoj, ali samo pod uslovom da ona vrati nazad dete u S.A.D. kada
se završi njen boravak i lečenje u Švajcarskoj.
• Tužitelj nije mogao da veruje da je boravak njegove supruge i deteta bio
predviđen samo na kratak vremenski period, s obzirom da se majka
uzastopce prijavljivala u dve opštine u Švajcarskoj i da je preduzela mere
da se u njima integriše profesionalno. Tužioca je redovno obaveštavala o
razvoju svih događaja supruga koju je on uostalom posetio u više navrata.
Činjenično stanje
• Vodeći računa o ovim elementima, nadležni sudija suda
sreza Baden je zaključio sa jedne strane da preselenje
deteta u Švajcarsku nije bilo nezakonito u smislu člana 13,
prvi stav, t. a) Haške k. pošto je tužitelj dao svoju izričitu
saglasnost , a sa druge strane da ne postoji dovoljno
indicija da se podrži postojanje zabranjenog ne-vraćanja
deteta.
• Tužilac je podneo pred apelacionim sudom kantona
Argovie tužbu za neopravdano zakašnjenje. On je sa jedne
strane zahtevao da se smesta donese odluka u vezi sa
njegovim zahtevom od 31 oktobra 2005. godine čiji je cilj
bio povratak deteta u S.A.D., a sa druge strane pokretanje
disciplinskog postupka kao i preduzimanje odgovarajućih
mera protiv predsednika suda. 
Činjenično stanje
• Odlukom od 27 f 2006. nadzorna komisija apelacionog suda je
ustanovila da je sporna odluka, koja se odnosi na povratak deteta u
S.A.D. bila u međuvremenu doneta, i to 17. f 2006. Ona je uočila da
je sreski sud prekoračio rok od šest nedelja predviđen čl. 11 Haške k.
da presudi o zahtevu čiji je cilj bio povratak deteta. Ona je takođe
ustanovila da je došlo i do neopravdanog zakašnjenja u postupku
koji je pokrenuo tužilac. Što se tiče disc. mera protiv predsednika
suda sreza Baden, komisija je ocenila da one nisu bile prikladne,
uvidom u okolnosti koje su izazvale zakašnjenje. Ona je podsetila da
je predsednik sreskog suda bio dužan da primeni program koji je
sama komisija definisala: koji se sastoji u tome da se reše stari
slučajevi, kao i da se redovno održavaju ročišta koja nisu mogla da
se odlože. Tome su se pridružili i drugi elementi, kao što je odsustvo
zapisničara i period opterećen završetkom godine. Komisija je takođe
ustanovila da nije bilo indicija prema kojima bi se zakašnjenje moglo
pripisati drugim motivima, političke prirode, kako je to isticao tužitelj.
Činjenično stanje
• 7 marta 2006. godine, tužitelj je podneo drugu žalbu
apelacionom sudu kantona Argovie protiv odluke sreskog
suda od 17 f. 2006., ističući upravo da je će taj sud
prevalio teret dokazivanja uz očigledno nepoštovanje
člana 13. Haške k.
• Odlukom od 10 aprila 2006., apelacioni sud je odbacio
ovu tužbu. On je priznao da je predsednik sreskog suda
Baden neopravdano prebacio teret dokazivanja na
tužitelja. Međutim on je ipak zaključio da je u svetlu
ukupnih okolnosti spora, suprotna stranka uspela da
dokaže na ubedljiviji način, da se tužilac složio sa tim da
se dete na neodređeno vreme neće vraćati.
Činjenično stanje
• 11 maja 2006. tužilac se obratio
Federalnom sudu tužbom po javnom
pravu, zahtevajući momentalni povratak
svog deteta u S.A.D. On je istakao
mnogobrojne povrede prava na to da
bude saslušan, uz posebno obrazloženje
da sreski sud nije pravovaljano uzeo u
obzir ili je loše procenio njegove dokaze,
da se on nije složio sa nepovratkom svog
deteta
Činjenično stanje
• Presudom od 13 jula 2006. Federalni sud je odbacio tužbu tužioca
po javnom pravu.  Federalni sud je smatrao da je ustanovljeno da
su stranke rešile, u leto 2005. godine, da će se majka i dete
nastaniti na duži vremenski period u Švajcarskoj. Bilo je dokazano ,
prema visokom pravosuđu, da je tužilac dao saglasnost da majka
tu traži posao i da kupi sebi kola. Uostalom, nije se moglo dokazati
da je apelacioni sud došao do tih zaključaka samo na osnovu
prebacivanju tereta dokazivanja na tužioca. Stoga je Federalni sud
zaključio da je apelacioni sud ispravno primenio član 13, stav prvi,
t.a) Haške k. Prema tome, on je odbacio zahtev za povratak deteta
u S.A.D.
• 30.  Dana 12. i 18. decembra 2006., tužilac se obratio Federalnom
sudu tražeći reviziju presude od 13 jula 2006. On se pozvao na
diskriminaciju kojoj je navodno bio izložen kao otac deteta.
Činjenično stanje
• Presudom od 6. februara 2007, Federalni sud je utvrdio da je
presuda pravosnažna i da je neprihvatljiv zahtev za reviziju jer
tvrdnja zasnovana na diskriminatorskm postupanju ne predstavlja
pravovaljan osnov za reviziju po primenljivom pravu. .
• 13. septembra 2007. , nadzorna komisija apelacionog suda antona
Argovie je ustanovila u proceduri revizije da nije došlo ni do kakvog
neopravdanog zakašnjenja.
• 18. septembra 2007, sud sreza Baden je proglasio da je
neprihvatljiv zahtev za reviziju presude apelacionog suda kantona
Argovie od 10 aprila 2006.
 Iz pisma Ambasade S.A.D. u Bernu, od 20. novembra 2007.
proizilazi da su njeni predstavnici uzalud pokušavali da stupe u vezu
sa majkom deteta.
Odluka
• Sud
• 1.   Izjavljuje da je tužba prihvatljiva u pogledu osnova tužbe iz
člana 8. Konvencije , a da je neprihvatljiva za sve ostalo (pravo na
staranje jeste povređeno)
• 2.  Izriče da je došlo do povrede člana 8. Konvencije;
• 3.  Izriče
• a)   da tužena država mora da plati tužiocu, u naredna tri meseca,
računajući od dana pravosnažnosti presude, shodno članu
 44. § 2. Konvencije, sledeće iznose,
•   10 000 EUR (plus svaki iznos koji može da se potražuje na ime
poreza) za moralnu štetu;
• ii.  12 000 EUR (plus savaki iznos koji može da se potražuje na ime
poreza od strane tužioca) za troškove i izdatke;
• 4.  Odbacuje zahtev za pravednu satisfakciju za sve preko ovoga.
• „Zakon o deci“ Иан Makjuan, Лагуна
medicinska pitanja
• „Junakinja pustinje“ Дониа ал Нахи,
Чаробна књига отмица