Заштита животне

средине
 Заштита животне средине у машинској
индустрији
• Са гледишта ефеката у животној средини разликујемо три категорије
машинских система:
• Машински системи, који механичким дејством, продукцијом отпадних
материја и отпадне енергије делују као извори деградације и загађивања
животне средине (саобраћајне, енергетске производне машине и системе).
• Специфични машински системи који служе за ограничавање отпадних
материја и отпадне енергије која се ослобађа из техничких извора у животну
средину (сепаратори и филтери емисија у ваздух, пригушење буке и сл.)
• Специфични машински системи који служе за одржавање чистоће ваздуха и
микроклиме у унутрашњем стамбеном и радном простору (вентилациони,
канализациони и грејни системи).
 Карактеристике машинских система
• Машински системи према намени, за своју функцију користе следеће физичке и
хемијске принципе:
• промену и пренос енергије (промену једног облика енергије у други нпр. промену
топлотне енергије у механичку у топлотним турбинама, пренос топлоте нпр. пренос
топлоте код измењивача код хемијских и енергестских система).
• промене и пренос материја (промене хемијског састава материја нпр. код прераде
сировина у хемијској производњи, пренос гасних, течних и чврстих материја у
сепараторима, филтерима за ваздух и воде).
• механичка прерада материја променом облика и величине састава, при чему не
долази до промене хемијског сасатава (обрада метала, дрвета, прерада текстилних
влакана и сл.)
• Пренос и обрада информација (у техничким средствима, информационим
системима и системима аутоматског управљања).
 Главне групе машинских система
• Према намени могу се разликовати главне групе машинских система:
• топлотни емергетски системи (системи за спаљивање, котлови, топлотне
турбине, нуклеарни реактори, измењивачи топлоте, топлотни енергетски
системи топлотних и нуклеарних електрана - топлана, као и системи за
спаљивање).
• системи за хлађење (компресорски и апсорциони расхладни системи,
топлотне пумпе, расхладни измењивачи),
• хидрауличне и пнеуматске машине и системи (пупме, водене турбине,
хидраулични механизми, компресори)
• саобраћајна техника (мотори са унутрашњим сагоревањем, турбине, моторна
возила - аутомобили, трактори, мотоцикли, шинска возила, бродови),
 Главне групе машинских система
• авио техника (авиони, мотори авиона),
• прецизна механика и оптика (механички уређаји, електромеханички, оптички,
оптоелектрични, техника у здравству),
• машине и системи за хемијску, прехрамбену и потрошачку индустрију
(прерађивачке машине,машине и системи производног машинства (машине алатке за
обраду резањем, пресе, машине за ливење и заваривање, индустријски роботи и
манипулатори),
• текстилне машине (машине за праонице, ткачнице, плетионице и производњу
конфекције),
• транспортне и грађевинске машине (дизалице, кранови, лифтови, грађевинске
машине за земљане радове, за градњу и одржавање путева, машине за оснивање
градилишта и производњу грађевиснких елемената, машине за подземне радове и за
површинске и јамске копове),
 Главне групе машинских система

• пољопривредне машине (машине за обраду земље и дистрибуцију маса,

машине за заштиту биљака, машине за сакупљање биљака),
• техничка заштита животне средине (машине и системи за ограничавање и
коришћење отпадних материјла и отпадне енергије и филтерски системи за
емисије у ваздух, постројења за пречишћавање отпадних вода, системи за
снижавање буке и вибрација),
• системи за коришћење алтернативних извора енергије, (машински системи
за регулисање чистоће ваздуха и микроклиме у унутрашњој средини, само-
системи за проветравање, климатизацију и грајање).
 Функција машинских система у
животној средини
• Из праксе произилази да основни и највећи део оптерећења животне средине,
директно или индиректно, изазивају машински системи (производњом производа).
• Процес промене и преноса енергије и материја, процес механичке прераде
материја у механичким системима, увек су праћени отпадом. Променом
електричне енергије за погон машина (нпр. машина алатки у производним халама)
настаје топлотно оптерећење унутрашње средине.
• Променом хемијског састава материје праћена је настанком (споредних) отпадних
материја, често са већим негативним утицајем на животну средину, него што је
имала полазна супстанца - материја (нпр. настанак сумпорног оксида код
сагоревања “сумпорног” угља).
• Код механичке обраде материјала није увек у потпуности искористити основни
материјал, те настаје отпад, који не може увек бити у потпуности рециклиран.
 Функција машинских система у
животној средини
• Квалитет машинских система, са гледишта њихове стандардне
функције у животној средини, не одговара у многим случајевима
савременим захтевима у вези са захтевима у вези са животном
средином.
• Многи системи су својом концепцијом и техничким нивоом
решења застарели и не одговарају хигијенским прописима,
односно прописима за заштиту животне средине.
• Неодговарајуће коришћење машинских система тј. грешке и
недостаци за њихову потпуну (примарну) функцију воде ка
деградацији и загађивању животне средине.
 Функција машинских система у
животној средини
• Као пример се може навести неправилно дозирање хемијског састава код
третирања - заштите биљака пољопривредним машинама, неисправно
експлоатисање сагоревајућих система (котлова, енергетских система,
аутомобилских мотора), кварови система за филтрирање емисија у ваздушну
средину, кварови функција постројења за пречишћавање индустријских и
отпадних вода и сл.
• Код управљања аутомобилом, човек променом режима рада мотора утиче
на издувне емисије, буку и вибрације. Микроклиматске факторе условљава
човек управљањем јачином грејања, односно климатизације.
• Издувне емисје аутомобила делују кроз ваздух на друге компоненте
животне средине, пре свега на флору у близини саобраћајница.
 Машина - извор отпадних материја и
“отпадне” енергије
• Деловање машинских система у индустрији, енергетици, саобраћају,
пољопривреди и службама за становништво на животну средину, може се
односити на више основних проблемских области:
• ваздух,
• вода,
• средства за хлађење и подмазивање,
• чврсти отпад,
• буке и вибрације,
• радиоактивно и електромагнетно зрачење других.
 Средства за хлађење и подмазивање у обради
метала резањем и деформисањем као флуидни
индустријски отпад
• Средства за хлађење и подмазивање (SHP) су флуиди који се примењују у процесу
обраде метала резањем и деформисањем, са циљем да обезбеде подмазивање,
односно смањење трења између алата и обрадка, хлађење, односно одвођење
топлоте генерисане током процеса обраде и испирања и транспорта струготине.
• Готово сва SHP средства могу се сврстати у једну од следеће четири врсте:
• уља за резање и деформисање (минерална уља, масна уља, мешавине уља),
• синтетичка (хемијска) SHP средства (садрже воду и мало или нимало миералних
уља),
• уљне емулзије (дисперзије две узајамно нерастворљиве течности, нпр. уља и
воде),
• Гасна SHP средства (ваздух под притиском, емулзиона или уљна магла, угљен-
диоксид (CO2), аргон (Ar) и азот (N2)).
 Средства за хлађење и подмазивање у обради метала
резањем и деформисањем као флуидни индустријски отпад

• Испуњавање великог броја различитих, како примарних тако и секундарних

захтева који се постављају пред SHP средства, остварује се додавањем
различитих додатака - тзв. адитива.
Граничне вредности опасних материја у
SHP
 Мере заштите од штетног дејства SHP
средстава
• При дужем контакту радника са средствима за хлађење и подмазивање,
може доћи до кожних, дисајних и других проблема, обољења и повреда,
због чега је неопходно придржавати се одређених мера заштите на раду по
следећем редоследу:
• конструкција машина-алатки и заштитних система са циљем спречавања
непотреног контакта човека са SHP средством (прскање и сл.),
• примена SHP средстава у којима по могућности нема опасних материја,
• чишћење и нега SHP средстава и система тока SHP средстава, као и урешаја
у радном окружењу,
• одвођење испарења/магле и аеросоли насталих током примене SHP
средстава (“сакупљачи магле”),
 Мере заштите од штетног дејства SHP
средстава
• проветравање просторија ради одвођења испарења и аеросоли, које није
могуће одстранити другим поступцима,
• примена мере заштите коже, очију и дисајних органа (радна одела, капе,
маске, рукавице и сл.) уколико се контакт не може избећи,
• све делове тела који су дошли у контакт са SHP средством, морају се на крају
радног времена опрати топлом водом и благим средством за праљње, а
наком тога примењивати хранљиве креме за негу коже,
• у случају да ипак дође до одређених здравствених проблема (надржаји,
алергије, упале и сл.) обавезно се обратити за помоћ лекару.
 Одлагање истрошених SHP средстава
• Током експлоатације SHP средстава су подвргнита многобројним физичко-
хемијским и термичким деловањима. Под утицајем ових фактора долази до
промене њиховог састава, а самим тим и њихових физичко-хемијских
карактеристика.
• До ових промена долази услед разлагања, оксидације, инфилтрације
различитих нечистоћа (струготина, опиљци, страна уља, прашина итд.) и
различитих врста микроорганизама (бактерије, гљивице, плесни).
• Све ове чињенице указују на озбиљност проблема одлагања истрошених SHP
средстава и значаја проналажења решња ових проблема.
• При избору методе процеса рециклирања истрошених SHP средстава која се
мешају са водом, неопходно је анализирати аспекте:
 Одлагање истрошених SHP средстава
• трошкове инвестиције,
• погонске трошкове,
• квалитет чисте воде,
• концентрат,
• укупне трошкове одлагања истрошених SHP средстава.

• У развијеним земљама постоје строги законски прописи којима се одређују

обавезе произвођача и корисника SHP средстава.
 Бука и вибрације
• Под буком подразумевамо сваки звук, који делује на човека непријатно,
узнемиравајуће и штетно. Тај исти звук под разним околностима може
деловати пријатно или неузнемиравајуће. У суштини постоје два извора
буке:
• Вибрирајуће површине машина и технолошких система, зграда и других
предмета (извор буке су неуравнотежени ротирајући делови машина,
котрљајни лежајеви, зупчасти механизми код наглог убрзања). Настајање
буке се обавља по принципу механичког осцилаторног кретања.
• Непрекидно струјање течности, посебно код релативно већих брзина
струјања (вентилатори, рејсктори, издувавање и усисавање клипних машина
итд.), тј. Аеродинамичка бука, која настаје код кретања чврстог тела гасном
или текућом средином, или обрнуто, кретањем течности у чврстим телима.
 Извори буке
• Бука механичког порекла настаје при кретању механизама са променљивим
убрзањем, еуравнотеженошћу ротора, периодичним ударарима разним
механизмима, трењем и котрљајним лежајевима и сл.
• Као пример може се навести бука зупчастих преносника, који је код многих
саобраћајних система претежан извор.
• Бука преносника трамваја и аутобуса достиже нпр. 85 dB, турбокомпресора и до
100 dB. Овде бука настаје постепеним спрезањем зуба, када динамичке силе
побуде поједине делове преносника.
• Појаву динамичких сила није могуће спречити,могуће је само пригушити
вибрације код преноса емисије.
• Бука, изазвана аеродинамичним дејствима, настаје код турбуленције или или при
пулсирајућем истицању ваздуха и гасова из отвора и дизни у околину.
 Извори буке
• Као пример продукције буке, који настаје аеродинамичним дејствима, може
се навести бука вентилатора.
• Ограничавање аеродинамичке буке је могуће инсталацијом пригушивача
буке. Код снижавања броја обртаја долази до снижавања механичког
осциловања кућишта вентилатора, а тиме се снижаваемисија буке
механичког порекла.
• Неопходан услов за снижење механичког осциловања је динамичко
уравнотежење ротора вентилатора. Код радијалних вентилатора се
појављују и дискретне компоненте у фреквентном спектру буке, одређене
бројем пролаза лопатица у близини прелаза спиралног кућишта у издувно
(потисно) грло.
 Мерење и оцењивање буке
• За контролу и оцену нивоа буке неопходно је постојање релевантних
акустичних информација о карактеристикама саме буке, до којих се долази
мерењем акустичних величина у амплитудном и фреквенцијском домену.
• До вредности акустичне величине, пре свега звучног притиска и интензитета
звука, долази се мерењима која су валидна ако се спроводе коришћењем
стандардизоване мерне опреме под дефинисаним условима и у познатом
окружењеу.
• Неопходно је да резултат мерења поседује особину поновљивости.
• Стога је неопходно, полазећи од карактеристика буке, изабрати адекватну
мерну опрему.
 Звучна снага
• Извор звука зрачи звучну снагу и као резултат тога, јавља се звучни притисак.
Звучна снага је узрок, а звучни притисак последица.
• Звучна снага извора дефинише енергију која у јединици времена пролази
кроз било коју површину која обухвата извор:
 Оцењивање буке
• Познавајући ниво и спектар буке, могуће је оценити њено штетно дејство ако се
располаже критеријумима за оцену прихватљивости буке који су обично дати у
спектралном облику.
• Најчешће се користе критеријуми буке по Beraneku (NC – криве) и граничне
линије буке (N – криве).
• Код нас се углавном користе N – криве, дате у оквиру октавних спектара, који се
могу схватити и као криве једнаке подношљивости звука.
• Бука је прихватљива ако ни у једној октави ниво не прелази вредност граничне
линије која одговара задатом критеријуму.
• Уколико се располаже податком о укупном нивоу буке у dB (A), а не спектром
буке, за дозвољени ниво узима се ниво за 5 dB (A) виши у односу на номиналну
вредност граничне линије.
 Оцењивање буке
• Критеријуми за процену штетног дејства буке на човека у радној средини
дефинисани су у нашој земљи Правилником о мерама и нормативима
заштите на раду од буке у радним просторијама.
• Штетнос деловања буке оцењује се упоређивањем дозвољеног нивоа буке
на одређеном радном месту или одређеној радној просторији, изложеног у
dB (A) на том месту или у тој просторији.
• Ниво буке на радним, односно у радним просторијама, не сме прелазити
дозвољене нивое буке за неометање разних врста делатности (табела 8.4) и
дозвољене нивое буке за допуштено време излагања буци (табела 8.5).
 Деловање буке на човека
• Дејство вибрације и буке на човека су бројна, али ни до данас нису у
потпуности или комплексно изучена.
• Медицинска истраживања објављена у свету и код нас показују високу
корелацију са многим обољењима: хипертензија, неуроза, ендокрина
обољења, улкус и као најочигледније оштећење чула слуха.
• Симултани развој индустријске и комуналне буке довео је, у сразмерно
кратком периоду и без могућности еволутивне адаптације, до великог
оптерећења слуха (у великој популацији), на које уво није било
припремљено.
 Ширење буке
• Бука је звук који смета. Иритира и може да доведе до оштећења слуха. Тај
звук се ствара на одређеном месту, који се назива извором звука. Извор
звука, као и бука, може бити различит по својој величини и специфичности.
• Извор буке је у ствари карика у ланцу преношења буке, као такав има
одређене карактеристике:
• Временске,
• Просторне,
• Чисто акустичне.
 Питања
• 1.Функције машинских система у животној средини.
• 2.Машине - извор отпадних материја и “отпадне” енергије.
• Напомена: обавезна питање за студенте одсека Машинство и
инжењерска информатика:
• 3.Средства за хлађење и подмазивање у обради метала резањем и
деформисањем као флуидни индустријски отпад.
• 4.Бука и вибрације (извори , мерење и оцењивање и звучна снага).