Водоземци (Amphibia)

Aња Реџовић, 10.б

• Водоземци воде порекло
од давно изумрле групе
риба - шакоперки (коштани
скелет). Данас заступљене
само са једном врстом –
латимерија. Од шакоперки
су настали први водоземци
– етегоцефали. Од њих су
се развили с једне стране
данашњи водоземци, а с
друге стране гмизавци.
• Репати водоземци (човечја рибица, шарени даждевњак, велики
мрмољак)
• Безрепати водоземци (гаталинка, крастава жаба, зелена жаба)
• Безноги водоземци (глистолика цецилија)
Скелет чини лобања, кичменица са 9
пршљенова (првим пршљеном се
лобања везује за кичмени стуб), рамени
појас срастао са грудницом (мишићна
кост, лакaтна и жбица су срасле, кости
шаке са 5 прстију), карлични појас
ослоњен са крстачни прстен кичменице
(бутна кост, голењача и лисњача су
срасле, стопало са 5 прстију), и грудница.
Код жабе задњи удови сем за скакање
служе за пливање (пловне кожице
између прстију).
У главеном ске лету добро су развијене
горња и доња вилица и горња носи
ситне коничне зубиће.
Њихова кожа важна је респираторна
површина. Кожне жлезде: слузне
жлезде;жлезде са зрнастим секретом -
секрет са одбрамбеном улогом (ид
бактеријских, гљивичних инфекција
предатора). У кожи се налазе и
разнолике пигментне ћелије које дају
боју. Кожа има и органе чула додира,
температуре, бола.
Крупне очи жабе заштићене су од
сушења са два очна капка и још једним
трећим танким капком - жмурњача.
Жаба има лепљив језик за хватање плена и
носне отворе. Код развијене животиње
ваздух преко једног кратког дужника улази у
парна врећолика плућа чију унутрашњу
површину прекрива танко епително ткиво,
где се одвија дифузија гасова. Богата мрежа
капилара је смештена испод епителијалног
ткива. У плућима водоземаца увек остаје
значајна цен трална шупљина која нема
улогу у размени гасова. Зато водоземци
користе скоро све до сада познате начине
размене гасова са спољашњом средином -
шкрге, плућа, кожу. слузокожу ждрела.
Водоземци немају ребра ни пречагу, те дисајне
покрете обавља усна шупљина помоћу гутања,
помоћу кога животиња притиска ваздух у плућа.
Срце има две преткоморе (рибе једну
преткомору) и једну комору, те долази до
мешања крви. Крв сиромашна кисеоником
телесним венама улази у десну преткомору,
одатле у комору и из ње плућним артеријама
доспева у плућа. Оксидована крв се из плућа
враћа у леву срчану преткомору и одатле у
комору, где се меша са крви сиромашном
кисеоником. Код водоземаца дакле путеви двеју
врста крви нису одвојени. Мозак се одликује јаче
развијеним предњим мозгом, док је задњи
мозак, који је седиште центра мишићног кретања
сасвим слабо развијен, јер су водоземци слабо
покретљиве животиње.
• Полни органи, семеници и јајници у
којима се стварају гамети немају
посебне одводе, заједнички
бубрежно - полни или уро-гинитални
апарат.
Жаба се разможава у пролеће.
Женка полаже јаја у воду заштићена
слузавом масом. Оплођење је
спољашње. Из оплођених јаја
развија се риболика ларва
пуноглавац са развијеним репом и
шкргама.
Удови у почетку нису уопште развијени.
Прво дише спољашњим шкргама после
унутрашњим које леже у нивоу шкржних
прореза као код риба. И крвни систем
пуноглаваца је као код риба: срце има
само једну преткомору и једну комору и
крв се из срца упућује у шкрге. Према
томе метаморфоза је посебно изражена
код безрепих водоземаца, када
пуноглавци одбацују реп, формирају
екстремитете (најпре предње па затим
задње) и потпуно мењају систем органа
за варење. Нестају шкрге, уместо којих
се развијају плућа, успоставља се плућни
крвоток, срце стиче и другу преткомору.
Водоземци са репом имају два пара
екстремитета приближно једнаке величине.
При парењу не долази до физичког контакта
женке и мужјака. Мужјаци стварају скупину
сперматозоида обавијену слузним омотачем,
полажу их на дно воденог базена, да би их
жене прихватиле клоаком (клоака је задњи део
црева у који се уливају изводни канали
уринарног и полног система) и унеле у јајоводе
- човечја рибица, кинески даждевњак дуг и до
1,5 метара, шарени даждевњак, мали и велики
мрмољак. Оплођена јаја се развијају у
унутрашњости тела све до ступња ларве, када
их женка полаже у воду да доврше развиће.
• Код неких репатих водоземаца ларве не окончавају метаморфозу у
потпуности и ако достижу потпуну зрелост. Ове јединке остајући у води
током читавог живота, задржавају неке ларвене карактеристике као што су
шкрге (човечја рибица)
Најбројнија група водоземаца
нема реп, они су специјализовани
да се крећу у скоковима и имају
издужене задње екстремитете
(жаба).
Зелена жаба, краставе жабе, наше
гаталинке или крекетуше, пипе -
жабе тропских делова Јужне
Америке и Африке испод Сахаре
немају језик. Код њих женка носи
јаја у удубљењима коже леђа.
Неке од жаба које живе на
дрвећу су јужноамеричке врсте,
интезивно обојене, са кожом у
којој се налазе жезде са
токсичним секретом, једним од
најтоксичнијих међу
животињама уопште. Оне имају
и дискове на врховима прстију,
које им омогућавају
прихватање за глатке
површине.
Код већине група постоји
физички контакт женки и
мужјака током парења иако је
оплођење спољашње.
Безноги водоземци тропских
региона имају издужено тело.
Њихова кожа има прстенасте
наборе у којима се често
налазе ситни коштани
елементи. Очи су мале
покривене кожом или
костима главе. Имају
унутрашње оплођење, а честа
је и вивипарија. Живе око
полутара.
Крај! Хвала на пажњи!