FILOZOFIJA 4

PROF. DANIJELA GRUJIĆ

PLATONOVA TEORIJA IDEJA, O DUŠI I SAZNANJU
(427-347. G. P.N.E.)

 
 PLATONOV ŽIVOT
• Aristokle – Platon (široki) nadimak, Atinjanin iz
aristokratske porodice. Širokog obrazovanja, sa 20
godina upoznaje Sokrata, slušao ga je 7-8 godina.
• Posle Sokratove smrti otišao u Megaru kod Euklida sa
drugim sledbenicima. Vratio se ubrzo u Atinu,
putovanja u Egipat, Kirenu, Veliku Grčku.
• Na dvoru sirakuškog tiranina Dionizija starijeg
sukobljava se sa domafinom. Na ostrvu Egini otkupio
ga kao roba prijatelj Anikerid iz Kirene. Novcem
skupljenim za otkup kupljen Akademov vrt. Tri puta
bio u vojnim pohodima.
 * PLATONOVA AKADEMIJA
• Osnovao je u Akademovom vrtu svoju filozofsku
školu. Tu je živeo, nije se ženio i nije neposredno
učestvovao u političkom životu.
• Cilj: „zajedničko učešće u slobodnom obrazovanju“.
• Obrazovanje: filozofsko, političko, praktičko-etičko.
• Za obrazovanje elite koja će upravljati grčkim
polisima. I devojke su se školovale u Akademiji.
• Škola je postojala oko 1000 godina.
• Aristototel učenik i nastavnik u Akademiji.
------------------------------------------------------------------------
 TEŠKOĆE U RAZUMEVANJU I IZLAGANJU
PLATONOVE FILOZOFIJE
ZNATNE RAZLIKE U OBLICIMA
FILOZOFIRANJA
• Nema sistematskog dela. Razvija se kroz
mnogobrojne dijaloge.
• Brojni heterogeni elementi se mešaju s
filozofiranjem.
• Platonovi dijalozi su svojevrsna mešavina
različitih oblika mišljenja -čulnog i
razumskog predstavljanja -razumskog i
umsko-dijalektičkog mišljenja
• Svako nalazi u Platonu šta hoće.
ODNOS PLATONOVE I
SOKRATOVE FILOZOFIJE
• Sokrat je glavna ličnost Platonovih
dijaloga.
• Nije samo izlagao njegovo ucenje i
metodu. Platon vodi razgovore ka
dubokim misaonim rezultatima. I
kada je rezultat negativan antiteticBko
kretanje mišljenja pripada Platonu.
Sokratova filozofija nije u potpunosti
zadovoljila Platonov filozofski interes
 OSOBENOSTI PLATONOVE FILOZOFIJE
PLATONOVA FILOZOFIJA JE
SISTEMSKA
• Uključuje u sebe principe ranijih
filozofija, ali ne kao prosto preuzete
gotove elemente, vec kao momente
nužnog razvoja filozofskog pojma.
Nema eklekticiki karakter.
Proučavao je Heraklita, Elejce,
Sofiste, Pitagorejce...
• Stari filozofemi objedinjeni su u
jednoj višoj formi filozofiranja.
ČESTO KORISTI MITOVE
• Mit o pećini, mit o Eru, mit o
brodu...
• Privlačnost mitskih formi. Olakšava
objašnjenje slabije upućenima u
filozofiju, ali ga i filoz. zamagljuje.
• Neprikladni za izražavanje
filozofskog uma.
• Spoljašnja, predstavna strana
Platonove filozofije.
 RAZVOJ PLATONOVE FILOZOFIJE
• Od vezanosti uz Sokratovu filozofiju
do poznog vezivanja uz pitagorejsku
teoriju brojeva.
• Dela: Odbrana Sokratova, 23
autenticgna dijaloga, 11 sumnjivih, 8
neautenticgnih dijaloga, 13 pisama,
delo „Definicije“ neautentic£no.
PERIODI
• I Sokratski Rasprave o etičkim
pojmovima. Odbrana Sokratova,
Kriton, Protagora, Trazimah.
• II Prelazni Oštra polemika protiv
sofista. Gorgija, Menon, Kratil.
• III Zrelo doba Učenje o idejama.
Pitanje o spoznaji, duši, etici, politici,
estetici. Gozba, Fedon, Fedar, Država.
• IV Pozni Najveća snaga Platonovog
dijalektičkog umovanja. Približavanje
pitagorejskoj teoriji brojeva. Dublji
spekulativni oblik filozofiranja.
Parmenid, Sofista, Fileb, Timaj,
Zakoni, Državnik
 PLATONOVO SHVATANJE SOKRATOVOG
PRINCIPA
• da „suština u svesti jeste suština svesti.“
• Apsolutna osnova svega nalazi se u mišljenju i mišljenje predstavlja celi
realitet.
• Mišljenje nije prosta subjektivna misao, već i realitet i samo mišljenje.
• Sokrat je shvatio mišljenje kao bit i svrhu (dobro) samosvesne ljudske volje.
Kao suštinu i svrhu ljudskog bića.
• Platon proširuje Sokratovo stanovište.
Mišljenje je bit samog univerzuma, celine natčulnog sveta.
 * POJAM IDEJE

• Natčulno kao ono misaono, • idein – videti, idea, eidos – vid, lice, oblik,
intelektualno. način, osnova.

• To je apsolutni osnov koji se uvodi u • Pojam ideje nije nigde neposredno

ljudsku svest. To postaje njezina sistemski izlozcen. Postoje razne
interpretacije.
vlastita suština.
• Rani Platon – ideje pojmovi koji
• Duhovno-misaona suština sveta, uzeta izrazavaju opštost. Imaju logičko znacenje
u ljudskoj svesti biva shvacìena i kao
za istrazivanje pojmova u etici.
sama suština svesti.
• Zreli Platon – hipostazirane, samostalno
• Identitet mišljenja i bitka na višoj ontološki utemeljene, nezavisne od ljudske
misaonoj razini nego kod prvih svesti. Ontološko-metafizičko značenje.
filozofa.
 -------------------------------------------------------------------------

STOLSTVO I PEHARSTVO • „Kad je Platon držao predavanje o

svojim idejama i pomenuo nekakvo
Treba da iskažu ono što je opšte za
„stolstvo“ i „peharstvo“, rekao je:
sve moguće vrste stolova i pehara. „Moj Platone, ja vidim sto i pehar, a
Njihov opšti pojam. „stolstvo“ i „peharstvo“ nikako ne
To se misli pod idejom stola i pehara. vidim.“ A ovaj mu odvrati: „Sasvim
tačno, jer ti, svakako, imaš oči
kojima se mogu videti sto i pehar, a
razuma kojim se mogu videti
„stolstvo“ i „peharstvo“ nemaš.“
• Diogen Laertije, Životi i mišljenja
istaknutih filozofa, VI, 53
• 
------------------------------------------------------------------------

• Istina pripada onome što je opšte, * IDEJA DOBRA

dobro po sebi, ideji. Onome što je • Ideja apsolutne svrhe.
večno i božansko.
• „gospodarica koja daje istinu i
• -Opšte je bitak po sebi, ono jedino um“. Uzrok i uzor svemu što jeste
što jeste i što ima istinu. „što je ispravno i lepo“.
• Ideje su opštosti. Rodovi i vrste • Ideja Dobra je rod rodova. Svrha
čulnih, materijalnih stvari. svih svrha, bit svih biti.
• Stvari učestvuju (methexis) u • Ono što kao Jedno gospodari u
idejama, ideje prisustvuju (parousia) svim razlikama rodova, opštosti i
u stvarima. pojedinačnosti stvari.
• Rodovi su trajni, njihovi • Ono neprolazno u svoj prolaznom.
pojedinačni likovi su propadljivi.
-------------------------------------------------------------------------

• „Ideju Dobra, dakle, treba da shvatiš kao nešto što predmetima koji se mogu
saznati daje istinu i što duši koja spoznaje daje sposobnost spoznavanja. Shvati je
kao uzrok našeg znanja i kao uzrok istine koju spoznajemo umom.“
• Platon, Država, VI 50 e
• „Tako i u stvarima koje se tiču spoznaje prisustvo dobra ne daje jedino to da budu
spoznate, nego upravo iz njega samoga proizlazi njihovo bivstvovanje (to einai) i
njihova bit (ousia), a samo dobro nije bit, nego se po uzvišenosti i moći uzdiže
iznad nje.“
• Platon, Država, VI 509 b
• 
 * POJAVNI SVET – NATČULNI SVET
• Vidljivi, čulni svet – inteligibilni svet
ideja.
• Odnos između nepravog i pravog sveta,
neistinitog i istinitog sveta. Materijalni
svet je nesavršeni odraz idealnog sveta.
• Ideje su večne, jednake sa samim
sobom.
• Ideje su uzroci i uzori svemu
pojavnome, koje ih ne mozìe dosegnuti
nikada. Prvobitnost ideja i bezbitnost
vidljivog sveta.
Materija prima na sebe ideje samo u
izvesnom stepenu. Zatamnjivanje ideja.
Usmerenost Platonove filozofije na misaoni,
natčulni, inteligibilni svet - Osnova
hrišćanskog principa: umstvenost sveta,
njegova duhovna bit.
ARISTOTELOVA KRITIKA
PLATONOVOG UČENJA O IDEJAMA
• Svojevrsni realiteti koji postoje izvan
stvarnosti i nezavisno od nje. Podvajanje
sveta.
• Suština je u stvarima.
 * MIT O PEĆINI
• Put saznanja.
• Predstavlja temeljnost razlike izmedìu
ljudskih mnenja, predrasuda, empirijskih
znanja i umskog uvida u suštinu
realiteta.
• Uspinjanje okovanih – putovanje ljudske
svesti iz ovog varljivog, čulnog sveta u
„sferu umnog“.
• Samo jedan čovek sa poteškoćama
uspinje napolje, a potom vraća u pećinu
da pomogne ostalima.
 PLATONOVO UČENJE O SPOZNAJI
PROBLEM ODNOSA SVESTI I IDEJA
• Poštu ideje nisu delo naše svesti,
nezavine su od nas.
• Rukovodeći princip ljudske spoznaje je
opštost same ljudske svesti - umanjuje
vrednost čulne spoznaje. Kroz nju
progovara opštost onoga što jeste.
• Ideje nisu prosti proizvodi naše svesti,
niti spoznaji nedostiz‰ni ideali.
Ljudska svest nije ni odvojena od ideja.
Platon poseže za mitskim rešenjem
problema spoznaje.
Izvorna veza ideja i svesti
Prvo kao entuzijastička ljubav čoveka
za savršene oblike ideja.
Pravi bitak stvari kao ideje moguće je
spoznati umskim uvidom –
dijalektikom.
 * SPOZNAJA JE SEĆANJE (ANAMNESIS)
• Spoznaja je delatnost svesti koju Platon
ne razvija filozofski.
• Spoznaja prema Platonu nije učenje
kako je utvrdio Sokrat. Ne unosi se
spolja.
• Sećanje onoga što svest u svojoj biti
već nekako poseduje. Učenje i spoznaja
su „vraćanje“ svesti u vlastitu bit.
• Spoznaja se ne temelji na „urođenim
idejama“ – novovekovna filozofija.
• „...pošto je duša sve naučila, onda
ne postoji ništa što bi nekoga moglo
sprečiti da, ako se podseti samo na
jedno – što se kod ljudi zove
učenjem – sve ostalo pronađe sam,
ako je samo hrabar i uporan u
traženju. Jer, traženje i učenje je u
potpunosti samo sećanje.“
• Platon, Menon, 81 d
• 
------------------------------------------------------------------------

Učenje je stimulacija „sećanja“ svesti Misaona svest traži bit empirijskog

Svest u svojoj suštini mora već da realiteta u samoj sebi.
poseduje misaoni predmet. Ono što je u realitetu opšte.
Svest treba da postane svesna vlastite
suštine, da je pro-izvede. Spoznaja je samoudubljivanje svesti
Sama svest sebe goni da proizvede Nije ovde sećanje prosto
vlastitu suštinu. reprodukovanje.
Svest tražeći bit realiteta nalazi Uopštavanje onog spoljašnjeg u
vlastitu bit! opštoj biti svesti.
 * PLATONOVO SHVATANJE BESMRTNOSTI
DUŠE
• Ideja svesti kao duše - mitološko
predstavljanje.
• Spoznaja u duši postoji oduvek.
Dakle, duša je besmrtna.
• Duša donosi znanja iz nekog drugog
života. Preegzistencija duše u
vremenu. Fedon, Fedar
• Shvatanje o besmrtnosti duše kod
Helena je bilo rasprostranjeno
• Seoba duša
Smrt je rastanak duše i tela. Jedne idu u
„božje društvo“, druge iz tela u telo.
• Predstava empirijske besmrtnosti -
Ideja slobode svesti.
Svest kao ono misaono je slobodna.Ono
što sebe samo pokrecìe, duh.
Duša i telo rastavljeni apstraktumi -
Teškoća: odnos duševnosti i telesnosti.
Utelovljenje misaonog - mitsko rešenje.
 * PLATONOVA PODELA SAZNANJA
• SVET: VIDLJIVI NATČULNI
• (pojavni) (umski)
•
• Svet kopija i senki Svet živih bića; Svet matem. stvari Svet onog umnog
• i nestvarnih likova ljudskih proizvoda područje hipoteza smera ka idejama
•
• Slikovito predsta- Verovanje Razumevanje Umovanje SPOZNAJNE
• vljanje, nagađanje pistis dianoia noesis MOĆI
• eikasia '
•
• MNENJE (DOXA) ZNANJE (EPISTEME)
• 
------------------------------------------------------------------------

• Postoje dva sveta: vidljivi i natčulni.

• Svakom području realiteta odgovara „spoznajna“ moć duše: nagađanje,
verovanje, razumevanje, umovanje.
• Predmete koje „obasjava istina i bitak“ misli umska bit. „Tamne stvari“
samo nagađa.
• Razlikovanje razuma i uma. Razlikovanje nauka i filozofije.
Nauka polazi od hipotetičkog početka, filozofija traga za poslednjim osnovom
ideja u svesti. Filozofija se oslanja na logos.