Факултет педагошких наука

Универзитета у Крагујевцу, Јагодина

УВОД У ПЕДАГОГИЈУ
Вежбе, ДВ и ПВ

Наставник: Доц. др Ненад Стевановић

Асистент: Милан Комненовић

Јагодина, 2021.
Појам васпитања као предмет
изучавања педагогије,
општа својства васпитања
• Током развоја педагогије као науке формулисана су
различита појмовна одређења васпитања.

• Разлике које се јављају у погледу стављања нагласка на

одређена суштинска својства васпитања имају своје
исходиште у:
1. Општем приступу феномену васпитања разматран у оквиру
научних области (педагогија, филозофија, социологија,
психологија и антропологија);

2. На основу постојања разлика теоријске природе, које су

присутне у оквиру посебних теоријских оријентација,
научних теорија и концепција које из њих произлазе
• Суштинска својства васпитања могу се означити као
епистемолошка основа васпитања.
Филозофска научна дисциплина која проучава теорије сазнања. Епистемологија (и
гносеологија) истражује могућности, корене настанка и крајње домете људског сазнања.

Да би се допрло до епистемолошке основе васпитања,

неопходно је одговорити на кључна теоријска питања која чине
темељ педагогије као науке:
• Шта чини суштину васпитања?
• Које су основне структурално-функционалне, системске,
организационе, процесне, мотивационе и друге
карактеристике васпитања?
• Које су основне карактеристике васпитања као процеса?
• Како у функционалном смислу васпитање омогућава развој
индивидуе, њене личности и других својстава?
• Васпитање је друштвени и индивидуални феномен, што служи
као основа за разматрање места, сложене улоге и односа
васпитања према друштву и индивидуи.

• Сагледава се и проучава у различитим областима науке и као

културни, цивилизацијски, антрополошки, историјски,
национални, етнички, класни, институционални,
организацијски, групни и породични феномен.

• Васпитање у значајној мери условљено контекстом неког

конкретног друштва (не друштва уопште), које се
карактерише одређеном структуром и друштвеним
односима, историјским тренутком развоја, законима,
институцијама, традицијом, политичким уређењем и слично.
 Општа својства васпитања
 
• Васпитање представља свесно, намерно, целисходно,
систематично и организовано деловање на развој индивидуе и
њене личности.
 
• Појам „деловање” – манифестација и исход функционисања
сложених интерперсоналних односа и комуникација које се
између васпитача и васпитаника (наставника и ученика)
успостављају у процесу васпитања.
 
• Емил Диркем: Васпитање је деловање генерација одраслих на
генерације које још нису зреле за друштвени живот.

• Међугенерацијски трансфер који треба да се оствари у

друштву уопште, ужој друштвеној заједници, породици и
слично.
 Свесност и намерност

• Суштинско својство васпитања

• Кроз делатност васпитања, почев од формулисања

(постављања) до реализације циљева, јављају се настојања да
се васпитне активности тако осмисле и организују како би се
остварио оптимални (највећи могући) утицај на развој
личности васпитаника. Пратећи део тих настојања јесте и
свест о томе шта су смисао, сврха и разлог тих активности
(због чега и у коју сврху се оне организују), као и са свешћу о
томе шта је циљ и претпостављени исход васпитања.
 Идеал васпитања

• Обједињује одређена људска својства и вредности које

одсликавају оно што је најбоље, пожељно, идеално схваћено
и на мисаоном плану обликовано људско биће, односно као
узорно људско биће.

• Идеал у васпитном смислу - општа оријентација која

усмерава ток процеса васпитања, поред циљева васпитања.

• То је нека замишљена узорна слика човека, личности која

поседује вредности и позитивна људска својства, на основу
које се може усмеравати и вредновати васпитање.
Васпитање је најшири педагошки процес и појам.
Све што људи свесно, намерно, систематски и организовано
предузимају на плану формирања личности, како оно што
организује друштво у односу на васитаника, тако и оно што
предузума сама личност која се развија и формира у
околностима једног конкретног друштва.

Образовање је срж, језгро целокупног процеса васпитања.

Ужи процес и појам, чини темељ и основу васпитања личности,
усвајање знања, чињеница, изгађивање навика, усвајање
система вредности и међуљудских правила општења.

Образовање и васпитање личности у целини чине дијалектички

јединствен и међусобно условљен процес и не могу постојати
један без другог, као што се без тог јединства и склада не могу
постићи жељени резулатити
 
Систематичност и организованост

• У свим уређеним друштвима током историјског развоја

човека и друштва, васпитање је представљало једну од
значајних делатности сваког друштва.
• Друштво има интерес да се посебно бави организовањем
области васпитања
• Потреба да се на уређен и организован начин омогући
деловање система утицаја на индивидуални развој. Као
последица тога, кроз ток историјског развоја друштава и
држава постепено долази до конституисања система
васпитања и образовања у свакој држави.
•

Процесуалност

Васпитање се јавља као процес усмерен ка остварењу

постављених циљева, па се на основу тога може прихватити да
је васпитање целисходан процес и целоживотни процес.
 ШТА ЈЕ ВАСПИТАЊЕ?
ШТА ЈЕ ОБРАЗОВАЊЕ?
Морално васпитање – морално образовање?
 
Знање моралних норми и изграђвивање моралне свести само
су формативна основа за даљи рад на неговању моралних
осећања, изграђивање моралне савести.

ВАСПИТАЊЕ

ОБРАЗОВАЊЕ