Памћење и учење

Језик и говор
 Памћење и учење

• Учење представља прикупљање информација, а

памћење представља задржавање и складиштење
тих информација.

• Памћење се дели на експлицитно и имплицитно.

• Експлицитно или декларативно памћење је
повезано са будним стањем, или бар са
очуваном свешћу.
• Експлицитно памћење је повезано са
хипокампусом и другим деловима медијалних
темпоралних режњева у којима се памћење
чува.
• Имплицитна или недекларативна меморија
не укључује свесност и обично не укључује
обраду у хипокампусу.
• Експлицитно памћење се односи на чињенице о
људима, местима и стварима и дели се на:
– семантичко памћење за чињенице (на пример речи,
правила, језик) и
– епизодно памћење за догађаје.
•
• Имплицитно памћење је важно за
рефлексне, моторне или
перцептивне вештине и дели се у
четири типа:
1) прајминг, фацилитација препознавања
речи или објеката на основу њихове
претходне изложености и зависи од
неокортекса;

2) процедурално памћење обухвата вештине

и навике које, једном усвојене, постају
несвесне и аутоматске (овај тип памћења
се процесуира у стријатуму);
3) асоцијативно учење се односи на класично
или оперантно условљавање у коме се учи о
односу између два стимулуса (зависи од
функција амигдала у емоционалном одговору и
церебелума у моторном одговору);

4) неасоцијативно учење укључује хабитуацију и

сензитизацију и зависи од различитих
рефлексних путева.
• Експлицитно памћење и многи облици
имплицитног памћења могу се
класификовати као:
(1) краткорочно памћење, чије се трајање
мери секундама или сатима, при чему обрада
у хипокампусу и другим деловима мозга не
изазива дуготрајне промене на синапсама, и
(2) дугорочно памћење које траје годинама,
некада и читавог живота.
• Радна меморија је облик краткорочног
памћења које одржава информације
расположивим, обично у веома кратком
периоду, док се одвија планирање неке
активности засноване на тим
информацијама.
 Памћење и учење

Врсте памћења. Експлицитно (декларативно) памћење је повезано са

свесношћу и зависи од хипокампуса и других делова медијалног темпоралног
лобуса мозга за његово задржавање. Она је важна за чињенице о људима,
местима и стварима. Имплицитно (недекларативно) памћење не укључује
свесност и обраду у хипокампусу. Важно је за увежбавање моторних рефлексних
и перцептивних вештина.
 Неуронска основа памћења
• Промене у јачини одређених синаптичких веза
представљају основу у формирању памћења.
• Систем секундарних гласника учествује у
променама у неуронским круговима које су
неопходне за учење и памћење.
• Промене на нивоу мембранских канала учествују у
учењу и памћењу
• Промене подразујевају синтезу протеина и
активацију гена: претварање краткорочне у
дугорочну меморију.
 Пластичност синапси и учење
• Посттетаничка потенцијација
• Хабитуација
• Сензитизација
• Дугорочна потенцијација (long-term
potentiation - LTP)
Стварање LTP у хипокампусу
- Шаферове колатерале
 Неурогенеза

• Нови неурони се могу стварати и после

рођења процесом НЕУРОГЕНЕЗЕ.

• Олфакторни булбус и хипокампус

 Асоцијативно учење: условни
рефлекси
• Рефлексни одговор на стимулус који
претходно није изазвао никакав одговор
(или је изазвао слаб одговор) формиран
понављеним упаривањем истог стимулуса
са стимулусом који иначе нормално
изазива одговор.
• Павловљеви експерименти!
• Радна меморија
• Хипокампус и средњи темпорални режањ
• Дугорочно памћење
• Познато и страно
• Алцхајмерова болест (сенилна деменција)
 Језик и говор
• Комплементарна специјализација хемисфера
насупрот “церебралној доминантности”

 Доминантна хемисфера
 Репрезентативна хемисфера

 дислекција
 Физиологија језика
• Језик је једна од фундаменталних основа људске
ителигенције и кључни део људске културе.
• Примарне мождане области које се тичу језика
поређане су дуж, или су у близини Силвијеве фисуре
у доминантној хемисфери.
• Верникеово подручје – регион на задњем крају
горњег темпоралног гируса – за разумевање
аудитивних и визуелних информација
• Из Верникеовог подручја пројекције иду до Брокиног
подручја (испред доњег краја моторног кортекса).
 Физиологија језика
• Из Брокиног подручја се сигнал, након
обраде информација пристиглих из
Верникеовог подручја, шаље као
координисан образац за вокализацију
(преко инсуле), до моторног кортекса који
затим шаље информације у мишиће усана,
језика и ларинкса, формирајући говор.
 Поремећаји говора
• Афазије
– Нефлуентна
– Флуентна
– Аномичка

Муцање