PEDAGOŠKE IMPLIKACIJE

ZAKONITOSTI I PRINCIPA
PSIHOLOGIJE UČENJA

OSNOVI PEDAGOŠKE PSIHOLOGIJA -

PREDAVANJA
Doc.dr MIRJANA BEARA
Literatura: PSIHOLOGIJA OBRAZOVANJA, str.
145 - 182
BIHEJVIORISTIČKE TEORIJE
UČENJA
 Klasično uslovljavanje:
(dodir u vremenu i prostoru uslovne i
bezuslovne draži, ponavljanje dovodi do učenja
da se bezuslovnom reakcijom reaguje i na
uslovnu draž koja je ranije bila neutralna)
 Instrumentalno/operantno uslovljavanje
(uče se ona ponašanja, reakcije koje dovode do
nekog efekta po organizam)
KLASIČNO (Pavlovljevo)
USLOVLJAVANJE
KLASIČNO USLOVLJAVANJE
(Pavlovljevo uslovljavanje,
respodentno uslovljavanje)

Ivan Petrovič Pavlov

UD
zvuk

BR = UR
BD
hrana lučenje pljuvačke
Generalizacija draži i emocionalno
uslovljavanje
 EMOCIONALNO
USLOVLJAVANJE je oblik
klasičnog uslovljavanja
 Votson i Rajnerova - ogled sa
malim Albertom
Votson  → Nastanak fobija
(klaustrofobija, agorafobija,
sociofobija)
 Generalizacija – uslovljena
emocija se lako širi
Klasično uslovljavanje - filmska
ilustracija
KLASIČNO USLOVLJAVANJE: PRIMENA U
ŠKOLI

 Možete li dati neki primer učenja klasičnim

uslovljavanjem u školskom okruženju?
 Npr. učenje reakcija strepnje, treme

(neugodnost zbog neuspeha u npr. rešavanju

matematičkog zadatka, ako se ponovi više puta, može
dovesti do neugodnosti čim se vidi matematički zadatak)
Ali i pozitivno: učenje ugodnosti u vezi sa školom:
ŠKOLA (UD)
SRDAČAN PRIJEM UČITELJA (BD) ugodnost
(BR=UR)
KLASIČNO USLOVLJAVANJE – PRIMENA
U ŠKOLI

 Ukoliko se neutralna draž zadaje više puta

sama, bez uparivanja sa bezuslovnom, teže se
javlja uslovna reakcija
 Primena: deca pri prvim ispitivanjima znanja ne
bi trebalo da dobijaju negativne ocene
(neugodna BD), već samo povratnu informaciju.
 Tako je manja verovatnoća da će kasnije
negativne ocene prouzrokovati strah od
ispitivanja.
INSTRUMENTALNO UČENJE
(OPERANTNO USLOVLJAVANJE)
Počeci izučavanja instrumentalnog
učenja
 Torndajk, početkom XX veka Edvard Torndajk

 Eksperimenti sa mačkama

 “Učenje putem

pokušaja i pogrešaka”
 Zakon efekta: akcije koje

dovode do pozitivnog
efekta (potkrepljenja)
se zadržavaju
Klasično i instrumentalno (operantno)
uslovljavanje - osnovna razlika
INSTRUMENTALNO
KLASIČNO USLOVLJAVANJE USLOVLJAVANJE

 Pasivno, refleksno  Aktivno traženje reakcija koje

donose prijatnost
odgovaranje na draži  Namerno
 Nenamerno  Reakcije se emituju
 Reakcije se izazivaju  Ponašanje je instrument za
postizanje nekog cilja
(“potkrepljenja”)
Instrumentalno učenje – filmska
ilustracija
OPERATNO (instrumentalno)
USLOVLJAVANJE – PRIMENA U ŠKOLI
 Premakovo načelo: Primena poželjnije
aktivnosti kao potkrepljenja za manje poželjnu
aktivnost u školi
 Npr. “Kad završite učenje lekcije o operantnom
uslovljavanju iz knjige, možete da... (igrate,
pevate, gledate film)
 Važno je da se kao potkrepljenje ponudi aktivnost
koju deca zaista više vole
 Potkrepljivanje postaje samostalno kod starije
dece i odraslih
PRIMENA POTKREPLJENJA I KAZNI
U ŠKOLI: osnovni principi
 Potkrepljenje treba da je jasno povezano sa
ponašanjem (dete mora jasno da zna zašto je
nagrađeno)
 Potkrepljivači moraju biti primereno odabrani i
njihova vrednost ne sme biti umanjena
bezrazložnom upotrebom
 Lista potkrepljivača u saradnji sa učenicima
(npr. odabir muzike za vreme likovnog, odabir
sporta na fizičkom, brisanje table...)
PRIMENA POTKREPLJENJA U
ŠKOLI: osnovni principi
 Ne treba svakoga potkrepljivati: potkrepljenje
nezainteresovanih učenika ima efekta, dok
potkrepljenje već motivisanih može da ima
negativno dejstvo (tj. da smanji interes za aktivnost)
 Pri tom je bitno kako se potkrepljenje tumači od
strane učenika: ako se protumači kao znak
napredovanja u datom predmetu, onda deluje
pozitivno iako je postojala unutrašnja motivacija.
Ako se doživi samo kao put do nagrade, onda
deluje negativno.
PRIMENA KAZNI U ŠKOLI – osnovni
principi
 Npr. opomene, primedbe, ukori...
 Delotvornije ukoliko se izreknu tiho a ne naglas.
Glasna opomena može da deluje kao potkrepljenje!
 Opomena mora da se odnosi na ponašanje, ne na
ličnost
 Dosledna primena a ne u zavisnosti od
raspoloženja tog dana
 Kazna primerena ponašanju a ne tome koliko je
neko dete simpatično nastavniku
 Domaći zadatak ne sme biti vid kazne!
 Posledice ponašanja: potkrepljenje/kazna
POTKREPLJENJE – KAZNA – smanjuje
povećava verovatnoću verovatnoću (neželjenog)
(željenog) ponašanja ponašanja
POZITIVNO NEGATIVNO ZADAVANJE USKRAĆIVANJE
Davanje Uklanjanje Davanje Uklanjanje
prijatnih draži neprijatnih neprijatnih draži prijatnih draži
draži
Primer iz Primer: Primer: Primer
škole:
Deca uprljala Odeljenje
Učenik Nema učionicu – pobeglo sa
dobije domaćeg nastavnik nastave –
odličnu zadatka za traži da je ukida im se
ocenu vikend očiste odlazak na
izlet
Pauza
KOGNITIVISTIČKI PRISTUP UČENJA
I PAMĆENJA
 Kako se odvijaju složeni saznajni procesi poput
učenja i pamćenja, mišljenja, zaključivanja,
rešavanja problema...?
 Danas je u centru proučavanja kognitivne
psihologije model ljudske obrade informacija
VRSTE UČENJA KOJE OBJAŠNJAVA
KOGNITIVISTIČKI PRISTUP
 Učenje uviđanjem (smisleno učenje, rešavanje
problema)
 Verbalno učenje
 Trostepeni model pohranjivanja (kao model
obrade informacija)
 Model dubine obrade informacija
1.UČENJE UVIĐANJEM
 Potiče iz Geštalt psihologije (početak XX veka)
 Geštaltisti su smatrali da učenje nije stvaranje
novih asocijacija između starih i novih
elemenata već kognitivni proces koji uključuje
percepciju stvari, ljudi i događaja na nov način
 Sistematski i empirijski su proučavali
mehanizme produktivnog mišljenja (tj. rešavanja
problema)
UČENJE UVIĐANJEM
 U osnovi rešavanja problema je učenje uviđanjem,
iza kojeg naglo dolazi do spoznaje o rešenju
 Da bismo nešto nazvali problemom, moraju biti
zadovoljena tri uslova:
a. da postoji motivacija da se dođe do nekog cilja
b. da postoji prepreka koja onemogućava direktno
dolaženje do cilja
c. prepreka je takva da stare navike i znanja ne
mogu da dovedu do cilja
Rešavanje problema
 Dakle, da bi se problem rešio, potrebno je da
se izgradi jedan novi način ponašanja
 Do tog novog načina, može se doći
uviđanjem, ali i nekim drugim načinima (npr.
putem pokušaja i pogrešaka)
Rešavanje putem pokušaja i pogrešaka –
Torndajkovi eksperimenti sa mačkama
 Inteligencija, uviđanje... ne učestvuje u tom
učenju, već puki slepi pokušaji i slučajni
uspesi
 Dokaz za to je POSTUPNOST u učenju i
ponavljanje istih grešaka nakon što je
životinja jednom uspela da izađe iz kaveza
Uviđanje nasuprot
pokušaja/pogrešaka

 Razlikuje se od pokušaja i pogrešaka, jer

je NAGAO, SKOKOVIT
 Podrazumeva SHVATANJE situacije
 Ono što se shvata, uviđa su odnosi
između elemenata situacije, pre svega
odnos između sredstva i cilja
 Učestvuje mišljenje i inteligencija
Volfang Keler: eksperimenti sa
šimpanzama

Slična situacija kao u Torndajkovim

eksperimentima: šimpanze nailaze na
prepreku do cilja (npr.banane), koju ne
mogu da reše dosadašnjim načinima.

1.Najpre pokušavaju da reše putem

pokušaja i pogrešaka, ne uspevaju, ljute
se...
2.Predah: “razmišljanje”

3.Najedanput, lice se “ozari”

4.U nizu neprekidnih, direktnih, jasno

usmerenih pokreta, šimpanzo ide pravo
do štapa (oruđa) i uz pomoć njega odmah
dohvata bananu.
Volfang Keler: eksperimenti sa šimpanzama

Dokazi da je došlo do uviđanja:

• Kada se životinja ponovo stavi u

problemsku situaciju, ona ne

ponavlja pogrešnje radnje
•Kada se životinja stavi u sličnu, ali

ne i potpuno istu situaciju, ona

ume da koristi isti princim
rešavanja

(npr. da otkine granu da bi

napravila štap kojeg nema, da
koristi krpu za dohvatanje
banane...)
Pravljenje oruđa
Npr.

Spajanje dve trske da se

dobije duži štap

Pravljenje konstrukcije
od sanduka da se
dohvati banana
2.VERBALNO UČENJE
 Temelji se na asocijacionističkim teorijama
 Ove teorije pretpostavljaju da zapamćivanje
novih sadržaja zavisi o vrsti i snazi asocijacija
između novog i starog znanja
 Temelje se na Ebinghausovim istraživanjima
učenja besmislenih slogova
NALAZI EBINGHAUSOVIH
ISTRAŽIVANJA
 Učenje je uspešnije ako se pri učenju gradivo
glasno ponavlja, umesto da se čita u sebi
 Učenje je uspešnije ako se gradivo podeli na
manje celine koje se uče posebno (raspodeljeno
učenje) nego ako se odjednom uči veća količina
gradiva (globalno učenje ili učenje celine)
 Pri učenju niza besmislenih slogova, brže se uče
slogovi sa početka i kraja niza, nego oni iz
sredine (tzv. serijalni efekat)
NALAZI EBINGHAUSOVIH
ISTRAŽIVANJA
 Što se duže uči, to se više materijala može
naučiti, međutim, taj odnos nije linearan. Posle
izvesnog vremena dolazi do tzv.”platoa” u
učenju
 Na lakoću i brzinu učenja deluju tri značajna
činioca: smislenost materije, sličnost među
gradiva i dužina razdoblja između zasebnih
pokušaja učenja
 Kriva zaboravljanja: kod besmislenog gradiva,
najbrže je zaboravljanje u vremenu neposredno
nakon učenja, a zatim dolazi do usporavanja
Ebinghausova kriva zaboravljanja
JOŠ NEKI OBLICI VERBALNOG
UČENJA
 Serijalno učenje (učenje nizova)
Npr. pri učenju azbuke, hemijskih elemenata u
periodnom sistemu, nazivi meseca...
 Učenje uparenih čestica (draž u paru sa nekom
drugom draži)
Npr. pri učenju reči stranih reči, država i njihovih
glavnih gradova, itd
 Slobodno prisećanje ( otkrivena pojava
kategorijalnog grupisanja)
npr. kod učenja različitih nabrajanja, npr. zemalja EU,
morskih sisara, kosti u telu...
VERBALNO UČENJE I
ZABORAVLJANJE
 Pretpostavka da se zaboravljanje dešava zbog gubitka
tragova pamćenja u mozgu usled neobnavljanja
 Međutim, kasnija istraživanja pokazala da do
zaboravljanja dolazi zbog “istiskivanja” jednih starih
informacija drugima, tzv. inferencije (ili inhibicije)
 Dve vrste inhibicije:
-Retroaktivna (novo znanje otežava prisećanje
starog)
- Proaktivna (staro znanje otežava usvajanje novog)
3. TEORIJA OBRADE INFORMACIJA
Atkinson&Šifrin
 Analogija sa računarom...
 Model je sastavljen od tri podsistema:
1. senzorni registar (primalac draži)
2. kratkoročna i
3. dugoročna memorija
Model obrade informacija
METAKOGNICIJA

Pronalaženje

Senzorni Kratkotraj
Dugotrajno
registar no
pamćenje
(0,5 sec – 2 pamćenje
sec) (5-9 čestica)

Ponavljanje,
Pažnja Kodiranje
Dosećanje
Kratkoročno pamćenje i nastava
 Koje bi se preporuke mogle izvući za nastavu?

 Razmislite i razmenite u parovima

 Vreme za razmišljanje: 3 min

Kratkoročno pamćenje i nastava
 Jedan nastavni čas ne treba opteretiti sa mnogo novih
informacija
 Pri tom, nove pojmove uvoditi tako da su dobro
povezani sa onim što dete već zna
 Nakon uvođenja novog pojma, deci treba dati vremena
da ga temeljno obrade u kratkoročnom pamćenju (npr.
da navedu primer, da se sete sličnog pojma....)
 Podučiti decu kako da organizuju pojedinačne
informacije tako da im ostane više mesta u kapacitetu
radne memorije (blokovi, uvežbavanje nečega do
automatizma...)
Dugoročno pamćenje
 Strategije učenja služe zapravo da se informacije
iz kratkoročnog pamćenja pohrane u dugoročno
 Taj proces se naziva kodiranjem: osmišljavanje

novih informacija i integracija sa već postojećim

informacijama
 Ako se to ne radi, onda učimo mehanički,

“bubamo”
 Strategije učenja:

-ponavljanje,
- organizacija,
- elaboracija informacija
Ponavljanje
 Doslovno ili sažeto prelaženje informacija, više
puta, bez napora usmerenog ka njihovoj preradi
 Javlja se kod dece u dobi od 5-6 godina

 Koristimo je kada neki sadržaj moramo doslovno

naučiti napamet
 Pošto je ovo znanje uglavnom slabo povezano

sa onim što već znamo, lako ga zaboravljamo

Organizacija sadržaja
 Traženje unutrašnjih veza između informacija,
uspostavljanje hijerarhije među njima
 Primer: razne klasifikacije

 Primer: Nabrojte zemlje članice Evropske unije

 U organizaciji sadržaja nam pomažu šeme:

stereotipi koji određuju sklop ili sled koraka

povezanih sa nekim pojmom, veštinom,
događajem; ključni elementi koje
nadopunjujemo detaljima
 One su nam korisnije kod dosećanja, nego kod

zapamćivanja
Elaboracija
 Proces povezivanja novog sa starim znanjem
 Uspostavljanje spoljašnjih veza između novog i

starog sadržaja
 Korišćenje mnemotehnika

 Primeri iz vašeg učenja?

Ontogenetski razvoj strategija
kodiranja
 Ponavljanje: 5-6 godina starosti
 Organizacija: 8-9 godina

 Elaboracija: nakon 13-te godine

Procesi u teoriji obrade informacija
 Takođe, u učenju učestvuju i sledeći procesi:
1. percipiranje i pažnja
2. čuvanje (pohranjivanje) i dozivanje
informacija, koji povezuje kratkoročno i
dugoročno pamćenje
3. metakognitivni proces, koji kontroliše
celokupan protok informacija
Pažnja
 Pažnja je proces izbora nekih draži iz mnoštva onih
koje nas okružuju - svesna, namerna aktivnost
 Brodbent: “teorija filtera” – u selekciji šta ćemo
“propustiti” na dalju obradu, učestvuje tzv
predpažnja
 Predpažnja: opšte stanje pobuđenosti nervnog
sistema, posebno čula
 Mesto gde se odvija proces predpažnje i gde se
pohranjuje, prihvata draž je senzorni registar
 Za vidne draži, vreme pohranjivanja u senzornom
registru je oko pola sekunde; za sluh je oko 2
sekunde
Dva aspekta pažnje
 Usmeravanje pažnje
 Zadržavanje pažnje

 Postoje značajne razlike među pojedincima u

mogućnostima upravljanja pažnjom
 Uzroci teškoća?
Umor, hiperaktivnost, uzrast, teškoće u učenju,
slabija mentalna sposobnost, emocionalni
problemi, stres.. Ali i spoljašnji: buka, monotoni
glas učitelja, težina gradiva...
Pažnja u nastavi – mini vežba
 Šta nastavnik/ca može da uradi pa da usmeri
pažnju učenika?

 Šta nastavnik/ca može da uradi pa da zadrži

pažnju učenika?

 U parovima, vreme za rad: 5 min

Usmeravanje pažnje u nastavi
 Korištenje zapovednih izraza (npr. Pazite! Ovo
je važno! Ovo ću da pitam!)
 Promena u fizičkim karakteristikama draži:
menjanje jačine glasa, menjanje položaja tela,
menjanje boje krede...)
 Uvođenje neobičnih ili neočekivanih draži
(npr muzika uz učenje geografije)
 Upotreba emocionalno obojenih draži (imena,
šale...)
Zadržavanje pažnje u nastavi
 Motivisanje učenika objašnjavanjem svrhe
učenja nekog gradiva i ličnu korist koju će imati
od učenja istog
 Obrada novog gradiva kada su deca odmorna
 Menjanje aktivnosti tokom časa
 Uvođenje pauza i odmora (mogu se uvesti i
lake telesne vežbe)
SOCIJALNE TEORIJE
UČENJA I PRIMENA U
ŠKOLI
Socijalne teorije ucenja:
-modelovanje
-vikarijsko ucenje
-Socijalno kognitivisticka teorija
Literatura: Vizek Vizović i sar (2003). Psihologija
obrazovanja, str: 185 - 197
SOCIJALNE TEORIJE UČENJA
 Tvorac prve socijalne teorije učenja je Albert
Bandura
 Ponašanje, unutrašnje kognitivne strukture i
okolina su u takvom međusobnom odnosu da
svaki deo utiče na ostale
 OPSERVACIJSKO UČENJE:
- modelovanje, učenje po modelu
- vikarijsko učenje
Učenje po modelu
 Promene u ponašanju pojedinca koje su rezultat
posmatranja ponašanja drugih, oponašanja
drugih
 Npr. deca ustaju kad se svira himna zato što
vide da njihovi roditelji to čine
 Davanje negativnih primera: npr. pušenje,
laganje... iako im se usmeno govori da to nije
dobro
 4 vrste učenja po modelu
 Direktno modelovanje: učenik pokušava oponašati ponašanje
modela (npr. pisanje slova na isti način kao što to radi učiteljica)
 Simboličko modelovanje: oponašanje modela koji je prikazan u
knjigama, filmovima, TV (npr. oblačenje poput glavnih junaka serije
“Korak napred”)
 Sintetizovano modelovanje: razvijanje ponašanja kombinovanjem
delova opaženih akcija (npr. nakon što je dete videlo svog brata kako se
penje na stolicu da bi dohvatio knjigu, i majku kako iz ormarića vadi pekmez,
ono se penje na stolicu da bi dohvatilo pekmez)
 Apstraktno modelovanje: stvaranje sistema pravila opažanjem
primera u kojima se ta pravila vide (npr. učenik zaključuje o redosledu
prideva i imenica u rečenici opažajući primere različitih rečenica)
Modelovanje i potkrepljivanje
ponašanja
 Socijalno učenje, iako ne zavisi direktno o
potkrepljenju, može biti pojačano potkrepljenjem
 Najčešće su modeli istovremeno i davaoci
potkrepljenja (roditelji, učitelji...)
 Stoga je bitno da se ponašanje za koje se želi
da ga dete usvoji ponašanjem (npr. ljubaznost)
istovremeno potkrepi (npr. da se na detetovu
ljubaznost odgovori ljubaznošću)
Modelovanje i zadržavanje ponašanja
 Oponašanje modela i kada model više nije
prisutan biće olakšano ako učenik koristi
verbalno kodiranje kako bi simbolički uskladištio
ponašanje u svom pamćenju tj. ako je dete u
stanju da to ponašanje opiše rečima
 Primer?
Vikarijsko učenje
 Učenje posmatranjem kako su drugi ljudi
nagrađeni ili kažnjeni za svoje ponašanje
 Npr. potkrepljivanje pohvalom učenika koji
marljivo rade zadatke da bi oni koji ne rade,
putem vikarijskog učenja, promenili ponašanje i
počeli i oni marljivo da rade
Šta se sve može naučiti opservacionim
učenjem? (ishodi opservacijskog učenja)
 Učenje novih ponašanja
 Podsticanje postojećih ponašanja
 Usmeravanje pažnje na određene aspekte
okoline
 Pojačavanje/slabljenje inhibicija
 Izazivanje emocija...
Kada će model biti delotvoran?
 Ako učenik opazi sličnost sa modelom (deca su
sklonija oponašati ponašanje učitelja istog pola, svoje
vršnjake nego stariju decu ili odrasle itd.
 Ako se model opaža kao kompetentan (učenici su

skloniji oponašati model koji smatraju kompetentnim

nego onog kojeg opažaju kao nekompetentnog)
 Više modela će biti delotvornije nego jedan.

 U zavisnosti od ličnosti posmatrača: npr. nezavisna

deca su manje sklona oponašanju, anksiozna deca

češće oponašaju model koji pokazuje strah od
samopouzdane dece, itd)
Faze opservacijskog učenja:
 1. Usmeravanje pažnje na model
 2. Zadržavanje
 3. Reprodukcija
 4. Motivacija
Primer modelovanja
 Davanje instrukcije za igru “Trojke”
Usmeravanje pažnje na model
 Bolje će pažnju na sebe privući model koji se
vidi kao privlačan, kompetentan, uspešan,
popularan...
 Nastavnici koji govore zanimljivo, entuzijastični
su, kompetentni... bolje privlače pažnju
 Međutim, samo privući pažnju nije dovoljno,
već se pažnja mora privući na ključne aspekte
ponašanja/znanja/umenja koji se želi
modelovati
 Npr. kako napisati sastav sa uvodom,
razradom, zaključkom.
Zadržavanje
 Nakon što se privuče pažnja, učitelj demonstrira
ponašanje koje želi da učenici oponašaju i
nauče
 To ponašanje mora biti i pohranjeno u
dugoročnu memoriju – u tome pomaže
mentalna verbalizacija ili vizuelno predočavanje
Reprodukcija
 Učenik usklađuje svoje ponašanje sa
ponašanjem modela, pokušava ga verno
ponoviti
 Nastavnik procenjuje koliko je to uspešno i
pomaže da što bolje reprodukuju
znanje/ponašanje
Motivacija
 Učenici će oponašati neko ponašanje zato što
veruju da će time doći do potkrepljenja
 Po Banduri, dakle, potkrepljenje nije bitno za
samo učenje, već je bitno pre svega za
motivaciju za učenje
Primena u školi:
 Dajte primere kako ste oponašanjem nastavnika
nešto naučili, iz sopstvenog iskustva
Socijalno – kognitivistička teorija
učenja
 Kasnije, Bandura je više naglašavao kogniciju, a
sve manje potkrepljenje
 Verovao je da ljudi stalno uče kognitivnim
posredovanjem između onoga što posmatraju i
onoga što vide kao posledice tog ponašanja
 To primenjuju na sopstveno, kao i na ponašanje
drugih ljudi
 Socijalno-kognitivistička teorija
učenja:
 Pet osnovnih kognitivnih procesa u osnovi našeg učenja
(Bandura, 1986.)
- Simbolizacija (stvaranje kognitivnih modela okoline u
kojoj živimo)
- Vikarijsko učenje (posmatranjem drugih učimo o
posledicama ponašanja)
- Prethodno razmišljanje (korišćenje našeg akumuliranog
znanja, pa procena na osnovu toga)
- Samoregulacija (standardi o tome šta je prihvatljivo a šta
neprihvatljivo u ponašanju)
- Samorefleksija (npr. uverenje o samoefikasnosti)