Рачунарски систем

чине:
хардвер и софтвер
Хардвер (Hardware) је назив за Софтвер (Software) је назив зa
опипљиве или физичке свe врстe програмa и
делове рачунара. података смештених у
меморији рачунара.

011001010011001010101100101
0010100110010100110101101
0110100110110
 У хардвер спадају:

 Основни делови  Додатни или периферијски

рачунара: уређаји: штампач, скенер,
кућиште са звучници, фотоапарат, видео
својим деловима, камера, микрофон, џојстик,
монитор, меморијски штапић и други
тастатура и миш. уређаји који се могу додати –
Без ових делова прикључити на основне делове
рачунар не може (основну конфигурацију)
да ради. рачунара.
 Наведени хардверски делови се
деле на:
 Улазне: тастатура,  Излазне: монитор,
миш, скенер, штампач, звучници,
микрофон, слушалице, плотер и
фотоапарат и др. др.

 Улазно – излазне:  Јединице за

модем, музичка смештање података
картица (меморије) и обраду
и др. података
(микропроцесор)
 Основни делови рачунара
Монитор
Служи за приказивање података, слика, текста, видеа и сл.
Постоје два типа монитора:

са катодном цеви (CRT) и са течним кристалима (LCD)

За приказ слике на екрану монитора задужен је склоп

којег називамо графичка картица.
 Тастатура
 улазна јединица - посебни уређај који служи за унос података у
рачунар и задавање команди рачунару.

функцијски део
нумерички део

Груписање
тастера

Алфа-нумерички део

Помоћни-функцијски Курсорски
 Тастатура
Специјални Стандардни
функцијски алфанумерички
тастери Нумеричка
тастери тастатура

Num Caps Scroll

Lock Lock Lock

Тастери Тастери за
специјалне вођење курсора
намене
 Миш
 миш – уређај помоћу којег задајемо наредбе рачунару

Функције десног тастера миша Функције левог тастера миша

• једноструки клик
– отвара помоћни • једноструки
мени програма клик

• двоструки
клик

• притисни и повуци
(Drag аnd Drop)
 Кућиште (Case)

Рачунарско кућиште је део рачунара у коме се налазе

најважнији делови рачуанара као што су процесор, матична
плоча, меморија, разне врсте картица, хард диск (HDD),
флопи диск (FDD), CD, DVD и др. Постоје кућишта
различитих облика, а нај чешће сусрећемо
стонa вoдoрaвнa (Desktop) и стона усправнa (Tower)
кућишта.
 Кућиште

Отвори за CD и DVD
читаче и писаче

Отвори за флопи драјв Тастер за укључивање

(Floppy Disk Drive) рачунара

Тастер за ресет рачунара

Сигналне лампице
Прикључци на задњој страни
рачунара
 У кућишту су смештени
следећи делови рачунара:
Матична плоча
(Motherboard)
средишњи део
рачунара на коме се
налази процесор,
меморија и додатне
картице. На матичну се
плочу прикључују
уређаји: тастатура,
миш, штампач (printer),
које називамо
периферним
уређајима.
Радна меморија
(RAM  Random
Access Memory)
служи за смештај
податакa с којимa
тренутно рaдимо.
Данашњи рaчунри
нaјчешће имaју
128, 256, 512 или
1024 MB… радне
меморије.
Централни
процесор или
микропроцесор
(CPU  Central
Processig Unit) нај
важнији је део
рачунара. Брзина
рада процесорa
искaзује се у MHz
(мегахерцима),
односнo GHz
(гигахерцима).
Пожељно је да тај
број будe штo вeћи.
Спољне меморије
у које се убрајају:
тврди диск HDD
(Hard Disk Drive),
дискета FDD
(Floppy Disk Drive),
меморијски
штапић или flash
меморија
(memory key или
memory stick), CD-
ROM и DVD диск.
 Tврди диск HDD (Hard Disk Drive)
Служи за трајно чување
података који се записују
са обе стране
намагнетисаних плоча на
стазама у облику
концентричних кругова.
Капацитет се исказује у
GB (гигабајтима) а
данашњи стандардни
капацитети овог диска се
крећу од 80 до 400 GB.
Рад хард диска
 FDD (Floppy Disk Drive),
FDD је уређај који
служи за записивање
и читање података на
и са дискете.
Капацитет дискете је
1,44 МB. Користи се
све мање због појаве
компакт дискова (CD
и DVD) и флеш
меморијских
штапића.
 CD
CD је уређај којим се оптичким
путем врши записивање и
очитавање података са
компакт дискова који се могу
наћи у две верзије: CD-ROM
(Compact Disk Read Only
Memory), на који је могуће
само једном записати податке
а затим их више пута
очитавати и CD-RW (Compact
Disk Re Writable) који још
називамо пиши-бриши диск
јер се на њему подаци могу
више пута писати, брисати и
поново писати. Капацитет
ових дискова је 650 или 700
МB.
 DVD
DVD је уређај помоћу
којег се очитавају или
уписују DVD-R или
DVD-RW дискови
слично као и CD само
се врши дигитални
вишеслојни оптички
запис те је капацитет
ових дискова 4,7 GB
до 15 GB.
Графичка
картица
(graphic card) је
део рачунара
који се налaзи
нa мaтичној
плочи рачунара
или се додаје на
матичну плочу
као посебан
склоп.
Обезбеђује
приказ слике на
монитору.
Музичка кратица
(sound card), служи
за репродукцију
звука. На њу се
спајају звучници и
микрофон те други
аудио уређаји.

Модем (modulator-
demodulator), служи
за спајање на
Интернет или слање
фaксa преко
тeлeфонскe линијe.
Мрежна картица обвезни је део
рачунара aко рaчунар желимо
спојити с другим рачунарима

Напајање служи за
снабдевање електричном
енергијом одређеног
напона свих осталих
компоненти рачунара.
 Додатни периферијски уређаји

Штампач је излазни
уређај који слуши
за штампу текстова
и графичких
података на папиру.
По начину рада
деле се на:
 Матричне

 Са мастилом (ink

jet) и
 Ласерске
Скенер (Scaner),
служи за унос
готових слика и
текста у рачунар
ради даље обраде
или чувања у
дигиталном
запису. Скенирати
(енгл. ѕсаn) значи
прегледати.
Звучници или
слушалице
омогућују слушање
звука са дигиталног
звучног записа.

палица за игрице
(Joystick), служи за
управљање при
игрању рачунарских
игара.
Микрофон

Дигитални фото апарат

Дигитална камера

Web камера
 Софтвер (Software)
Се дели на две групе, и то:
1. Системски и

2. Кориснички

Системски софтвер је скуп програма који

управљају радом рачунара и
комуницирају између корисника и
рачунарског система.
Постоји неколико оперативних система
као што су UNIX, Linux, MacOS, и
Windows као нај популарнији
оперативни систем у свету и код нас.
 Кориснички софтвер

се назива и апликативни софтвер. Са

овом врстом софтвера се нешто
конкретно ради као што је на пример:
обрада текста, цртање, обрада слика,
звука и видео записа, израда и
одржавање база података, играње
игрица и сл. На тржишту има мноштво
ових програма.