Суд правде ЕУ

Суд као правосудни орган и као политички актер

 Одлука да се већ у првој заједници (ЕЗУЧ – 1951) установи

њен посебан суд; потврда њеног над-националног
карактера
 Две наредне заједнице (ЕЕЗ и ЕВРОАТОМ – 1957) добиле
су своје судове; практично постојећи суд (ЕЗУЧ) преузео је
судску функцију за све три заједнице – СУД правде ЕЗ
 Функције суда по дефиницији Т. Хартлија:
- да обезбеди спровођење у живот права без политичких
обзира (посебно према ДЧ)
 - Наставак -
- да одлучује у споровима између држава чланица и
Заједнице, као и између органа Заједнице inter se
- да обезбеди једнообразно тумачење и примену
комунитарног права с краја на крај Заједнице
 Члан 19. тачка 1 Уговора из 2009 : “Суд осигурава
поштовање права у оквиру тумачења и примене
уговора“
 Проблем у примени права ЕЗ – непознати правни
поредак у настајању
 Рано стање: скуп норми, не статичких него суочених
са растућом интеграцијом; отврено питање тумачења
норми
 - Наставак -
 Комунитарно право – прлично несавршено
некодификовано право; као такво подложније је
примени према англосаксонском поступку – већа
слобода судије него у континенталном (case law)
 Суд правде – активни учесник у процесу интеграције,
а не само делилац правде
 Структура Суда, избор судија, начин деловања

 Данас, три судске формације:

- Суд правде
- Општи суд
- Службенички трибунал
 Суд правде
- Спорови уставне природе: на релацији ЕУ – државе
чланице; међуинституционални спорови на нивоу ЕУ;
судска контрола уставности; поступци поводом
пропуштања деловања органа ЕУ
 Општи суд:
- Заштита права ЕУ по тужбама физичких и правних лица
међусобно или против ЕУ; мишљње о претходном питању
 - Наставак -
 Службенички трибунал:
- Форум за заштиту права службеника ЕУ у односу на
институције
 Општи правобранилац
- Стручна анализа предмета/случаја; изношење мишљења
пред судским већем и предлагање пресуде

Персонални састав Суда

 Суд правде и Општи суд – по 27 судија изабраних на шест
година са правом једног продужетка
 Бирају председника Суда на 3+3 године
 Суд делује у већима – 3 или 5 судија; Велико веће – 13
судија; заседа приликом значајних случајева
 - Наставак -

 Поступак деловања Суда

Именовање општег правобраниоца, судског већа и судије

известиоца; врше припрему поступка
Јавна расправа; јавни заступници страна
Извештај општег правобраниоца и предлог пресуде
На основу овога судија известилац сачињава предлог
пресуде за судско веће
Изјашњавање чланова судског већа; гласање о одлуци;
квалификована већина
Судске одлуке се објављују; нема податка о гласању судија
 Надлежности Суда правде
 Две врсте правне заштите: непосредна – примењује је
Суд правде; посредна – примењују је национални судови
 Непосредна правна заштита:
А) Спорови уставног типа; о њима одлучује Суд правде у
следећим случајевима:
– спор у вези надлежности између државног нивоа
(државе чланице) и заједничког (Унија) нивоа власти
– спор у вези овлашћења између органа Уније
– повреда права ЕУ од стране државе чланице
– контрола законитости, поништај аката органа ЕУ
– повреда права ЕУ од стране органа ЕУ (пропуштање
деловања органа ЕУ)
 - Наставак -
Б) Редовни судски спорови; о њима одлучује Општи суд:
– примена законитости у споровима физичких и правних лица
- поништај аката органа Уније када тужбу подносе физичка и
правна лица
– спорови поводом тужби за вануговорну одговорност
(накнада штете)
– спорови између Уније и њених службеника; од Лисабона
2009. ово припада посебном Службеничком трибуналу.
 Посредана правна заштита; одлука о претходном питању
(preliminary rulling) – Суд правде, Општи суд
- Питање Суду правде постављају национални судови
- Ако национални суд затражи мишљење, дужан је да по њему
поступи у својој пресуди
- Добро прихватање од стране националних судова
 Активистичка улога Суда правде
 Допринос интеграционом процесу генерално
 Тумачење права и креирање нових начела -
принципи непосредног дејства и надређености
 Не само олакшање за судску праксу него и
усмеравање законодавства
 Питање ремећења институционалне равнотеже -
између законодавства и судства
 Приговори о прекомерној пристрасности судства у
корист интеграције