GORIVNI SISTEM

 Горивни систем савремених авиона састоји се од следећих делова:

резервоара за гориво, цевовода, пумпи, пречистача, акумулатора горива,
различитих типова вентила, пнеуматског система, славина, мерних
уређаја и др.

 Гориво се у или на ваздухопловима смешта у резервоаре који могу бити

интегрални, крути или флексибилни.
 Интегрални резервоари (резервоари који су сатавни део ваздухоплова) –
смештени су унутар крила и у зависности од врсте, у централни део
трупа и у хоризонталне стабилизаторе. Велика предност овог резервоара
је мала тежина, који је уклопљен у структуру авиона и потребно је да сви
велики путнички авиони имају овај тип резервоара.
 Крути резервоари-затворен
метални контењер који је смештен у
крилу или трупу. Једноставан је, али
има додатну тежину и захтева посебну
монтажу. Најпопуларнији је код малих
авиона. Овај тип се може поставити и
споља, изграђен је од метала и
композитних материјала.
 Флексибилни резервоари - резервоар
од непропусне гумиране тканине, која се
понекад назива „кесе за гориво“ или
„торбасти резервоар“. Ова врста резервоара
захтева да унутар авиона постоји структура
за повезивање и дражање ових резервоара.
Они се типично монтирaју у крилу или у
трупу, популарнији је на војним авионима јер
могу бити ефикасно „самозаптивајући„ у
случају да је током битке настало оштећење.
 Преграде су постављене у резервоару како би се ублажили велики
инерцијални покрети горива током удара приликом маневара авиона,
успоравањем, убрзавањем или скретањем у страну итд
 Цевовод за гориво се израђује од метала или армиране гуме и назива се
крути или меки цевовод. Причвршћују се за конструкцију или мотор
помоћу огрлица да би се спречиле вибрације и деформације цеводовода
 Пречистачи за гориво (филтери) служе за пречишћавање горива од
механичких нечистоћа и од примеса воде. Гориво на улазу у карбуратор,
односно регулатор, мора бити чисто јер само тако се може постићи
поуздан рад мотора. Могу бити фини и груби филтери.
 Акумулатор за гориво (рекуператор) служи за ублажавање удара у
горивној инсталацији услед неравномерног рада пумпи као и
неравномерне потрошње горива. Такође, снабдева инсталацију горивом у
моменту пада притиска у инсталацији.
 Задатак вентила је да обезбеде потпуну функционалност горивног
система у нормалном раду или при отказу његових компоненти. З
Избацивање гориво се контролише на
контролној табли пилота или инжењера лета.
Количина горива који се избацује (или количина
горива остаје) често може бити одабрана и
аутоматски контролисана. Процес избацивања
гориво ће бити аутоматски заустављен када се
достигне тај ниво.
Минимални износ горива која се наводи да је
предвиђен за CS25 је да гориво који мора да
преостане након избацивања мора бити довољна
да омогући да се авион попне на 10.000 ft и да
након дога 45 минута крстари при максималној
брзини.
 Пумпе за гориво: пумпе ниског
притиска уграђују се на дно
резервоара и служе за претакање
горива у главни резервоар, односно за
потискивање горива из главног
резервоара до моторске пумпе. То су
електричне (бустер) пумпе и оне су
оклопљене у сопственом кућишту,
тако да је потпуно изолована од
горива.
 На великим ваздухопловима, потребно је обезбедити информације не само количину и притисак
већ и начину коришћења гориво, положају вентила као што су унакрсни напојни вентил, вентила
између мотора и заштитни искључног вентила. Друге информације укључују и информације о раду
пумпи, да ли су укључене или искључене, и информације о температури горива.
 Ове информације се обично дају у облику "имитаторских" дијаграма са „dolls eyes“ („очи лутке“) и
светла на контролној табли инжењера лета или електронским шематски приказима. Слика испод
показује кортролну таблу Ербаса („Airbus Electronic Centralised Aircraft Monitoring (ECAM) system
display“)
 У зависности од величине и конструкције авиона је и конструкција,
систем за мерење количине горива. Код мањих авиона обично се уграђује
по један мерач у сваком резервоару. Код савремених авиона у сваком
резервоару се налази више мерача што обезбеђује приказивање тачне
количине горива без обзира у каквом је тренутном положају авион у
простору. Ови мерачи мере висину нивоа горива у различитим деловима
резервоара. Прерачунавањем нивоа горива и упоређивањем са обликом
резервоара, компјутерски се одређује количина горива у зависности од
израчунате запремине горива. У ове сврхе се користе различити типови
мерача од којих се најчешће примењују: мерачи са кондензаторским
плочама и мерачи са магнетима на индукционим "штаповима.