УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Департман за ветеринарску медицину

Кандидат: Ментор:
Вујовић Ђорђије Проф. др Нада Плавша

МЕРЕ КОНТРОЛЕ У СУЗБИЈАЊУ ВАРОЗЕ У ПЧЕЛИЊОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Дипломски рад

Нови Сад 2022.

 УВОД
Пчела (Apis mellifera)- економски најважнији инсект широм света, производи мед, полен,
матичну млеч, прополис, пчелињи отров и восак.
Она је веома значајан опрашивач, опрашује преко 70% биљних врста, без којих би
продуктивност и квалитет били мањи од 30-70%.
Последњих деценија пчелиње заједнице се боре са низом проблема у своме
преживљавању.
Уз поремећене климатске промене, велики проблем чине болести, посебно паразитска
гриња Varroa destructor, као и вируси које она преноси.
Хемофагни крпељ пчела, Varroa destructor представља и даље највећу претњу за
пчеларство, првенствено због веома брзе резистенције на примењене акарициде, али и
због ширења већег броја опасних вируса.
 Вароза
- Вароза је паразитарно обољење одраслих пчела и пчелињег легла, а њен узрочник је
паразит из групе гриња Varroa destructor. Раширена је готово на свим континентима.
Досадашња истраживања указују на постојање четири врсте крпеља рода Varroa:
Varroa jacobsoni - први пут описана на острву Јави као крпељ на Apis cenara (Oudemans
1904. год.),
Varroa undervoodi - у Непалу,
Varroa rindereri - у Борнеу и
Varroa descrutor - прво описана на Apis cerana (изворни домаћин), а потом и на Apis
mellifera (нови домаћин). Некада је био погрешно класификован као Varroa jacobsoni, све до
2000. године (Anderson и Trueman).
Етиологија/ Varroa destructor

Крпељ је видљив голим оком.

Тело им је овално спљоштено, покривено великим леђним штитом тамносмеђе до
црвенкасте боје.
Одрасла женка је дуга 1,0-1,7 и широка 1,5-1,6 mm, а мужјак варoе је мањи од жене (0,8 х
0,9 милимтара) и белосивкасте је боје. Не може се видети на одраслим пчелама јер
након парења угине.
Са доње стране се налазе четири пара јаких, кратких, чланковитих ногу којима се варое
убрзано крећу.
Усни апарат им је подешен за сисање хемолимфе домаћина-живе само на живим пчелама.
Хемолимфом ларви и лутки пчела хране се лутке и одрасли паразити V. destructor
Биологија и репродукција
Varroa descrutor се размножава по хапло-диплоидном типу размножавања.
Репродуктивна фаза- женка варое напушта одраслу пчелу и одлази у радилачко и
трутовско легла. Трутовско легло излучује феромоне и има дужи развојни циклус,
привлачније од радилачког и до 8-10 пута.
Четири сата после затварања ћелије, вароа излази из ларвине хране, одлази на предлутку,
на којој се почиње хранити хемолимфом.
Главни симптом присуства варое у леглу је фецес, у виду белих тачки на задњем крају
предлутке и на зидовима пчелињег легла.
Након 60 сати женка крпеља положи 5-6 јаја по ћелији.
Да би достигла потпуни развој, вароа након отварања јаја мора проћи кроз два јувенилна
стадијума протонимфе и деутонимфе.
Цео развојни циклус варое се одвија у ћелијама поклопљеног легла.
Биологија и репродукција

Женка варое најчешће се положи 4-5 јаја

(једно мушко и 3-4 женска) и заврши свој развојни циклус и парење до момента изласка
младе пчеле из ћелије.

Само потпуно развијене женке преживе након изласка младе пчеле из ћелије саћа, док
мужјаци и неразвијене женке угину још у ћелији.

Женке варое се развијају из оплођених јаја, а мушке из неоплођених. Најкраће време за

развиће мужјака је 6,9 дана, а за женку 6,2 дана.

Температура такође има улогу у размножавању. Ако је у пчелињем леглу температура око
33 степена, плодна женка варое имаће око 2,3 ћерке, када је 35 0,9 ћерки.

Влажност поспјешује умножавање варое, као и мања изложеност сунцу.

 Епизоотиологија крпеља
Вароа је веома раширена на медоносним пчелама (Apis mellifera) у Европи и Америци,
Азији и Далеком Истоку (на Apis cerana).
Код нас, у РС је први пут откривена 1976. године код Димитровграда.
Клиничка слика оболелог легла

У почетку инфекције присуство варое је неприметно јер је број вароа у леглу мањи па клинички знаци
остају неприметни.
Да би се развио тешки степен оштећења друштва, од момента заражавања треба да прођу 2-3 године.
Симптоми зараженог друштва:
- угинуће јаке заједнице (јер што је јаче друштво, има више легла, а самим тим и варое),
преживљавају слаба друштва (мала легла, мало варое),
укошницама нема пчела јер излећу због велике заражености вароом и не враћају се услед губитка
оријентације због исцрпљености.
- ларва је немирна и испружи се или испадне из ћелије на дно кошнице.
- угинуле ларве су жућкасте боје, а потом тамно-смеђе. Пропала маса је растегљиваа, а затим
сасушена на дну ћелије. Поклопци легла су улегнути и беле боје.
-уколико се излегне, младе пчеле су ситније, скраћених крила, скраћеног животног века, јављају
се промене у понашању, а код трутова је умањена способног парења као последица смањених
семиналних кесица и смањене способности летења.
Клиничка слика на одраслим пчелама

- Паразит видљив голим оком

- Смањења тела
- Отежаног кретање, полетање, падање и угинуће пчеле
 Дијагноза и диференцијална дијагноза
- Дијагноза се успоставља на основу анамнезе и клиничке слике, а коначна потврда обољења се врши у
лабораторијама.
- Преглед пчелињег легла
- отклапањем - заћелија са леглом и извлачењем лутки помоћу пинцете. За овај преглед посебно су погодне лутке
радилица старости 16 до 17 дана и лутке трутова старости 18 до 20 дана.
- да би се утврдило постојање заразе, треба отворити 450 ћелија са леглом, -може се користити виљушка за
отварање поклопаца.
-Преглед одраслих пчела
Узима се 250 пчела у теглу и потопи се у воду са детерџентом.
Крпељи ће се одвојити и пасти на дно тегле, а мртве пчеле ће пливати по површини и мртве пчеле потом одстранимо
помоћу сита.
Овај поступак може се урадити и са етром. Етар или вата натопљена етром се ставља у стаклену теглу од 500ml у коју
се стресу пчеле.

Преглед отпадака на подњачи кошнице

- Преглед пчелињег легла
- Контрола природног пада варое
 Терапија
У борби против варое треба се придржавати следећа три периода:
-у току паше (биолошке методе),
-после паше (хемијска средства) и
-у току зиме (органске киселине:мравља, оксална, млечна) и системици

Биолошки метод терапије

- исецање трутовског легла
- постављање рама грађевњака
- исецање првог и задњег радилачког легла
- формирање нових заједница
- гајење пчела које су толерантне на ваору

- Резидуе
- Резистенција
- Биолошке методе
- Хемијске методе
- Органске киселине
Биолошки метод терапије

- Исецање трутовског легла

- Рам грађевњак
- Уништавање крпеља топлотом
Хемијски метод терапије

- Средства за задимљавање
- Средства за запрашивање
- Системици против варое
- Пластичне траке са акарицидима
Лекови регистровани у Србији

- Apilife Var
- Apiguard
- Checkmite
- Furmitom
- Varotom
Органске киселине

- Мравља

- Оксална
- Млечна
Вируси

- Вируси акутне парализе пчела (ABPV)

- Вирус хроничне парализе пчела (CBPV)
- Вирус мешинастог легла (SBV)
- Вирус деформисаних крила (DWV)
- Вирус црног матичњака (BQCV)
- Кашмирски вирус пчела (KBV)
Законска регулатива

Према правилнику о мерама за сузбијање и искорењивање болести пчела, (Сл. лист

6/88), дијагностичко испитивање се врши у специјалистичкој ветеринарској организацији,
једном годишње - до краја марта. Ако се посумња на обољење, дијагностичко испитивање
се врши и у другим месецима.
Испитивању подлежу:
пчелиње заједнице за узгој матица,
све пчелиње заједнице у оплодним станицама,
сви пчелињаци из којих се стављају у промет пчелиње заједнице и
све пчелиње заједнице сумњиве на варозу.
 ЦИЉ И ЗАДАТАК РАДА

Основни циљ овог истраживања је да се на основу литературних извора утврди механизам

преноса, контроле и превенције најзначајнијег паразита пчела, Varroa destructor, кључног
вектора у ширењу вирусних инфекција пчела, слабљења и угинућа пчелињих заједница.
Очекивани резултат овога раде јесте, да се прегледом доступне литературе укаже на значај
варозе, те да се предложе превентивне мере и контрола, а све у циљу заштите здравља
пчела и одрживе производње.
 МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ

Анализирана је научна литература- чланци у научним часописима, приручници, водичи,

уџбеници и друге прихваћене публикације из области које се тичу морфологије,
репродукције и биологије паразита Varroa destructor, као и патологије и клиничке слике коју
узрокују код пчела.
Примењене су не експерименталне методе дескрипције, дедукције и компилације.
 
 
 ЗАКЉУЧАК
Varroa destructor је гриња која се веома брзо проширила и данас има веома значајан негативан
ефекат на пчеларство широм света, посебно што паразитира и на пчелама и на леглу.
Масовним нападом гриње, пчеле постају исцрпљене и веома подложне нападу других болести
(вирусних, бактеријских, гљивичних...).
Пчеле брзо угињавају, заједница више није у могућности да се обнавља, бројчано слаби и на
крају угине, уколико се вароа прекомерно умножи.
Данас не постоји друштво слободно од овог паразита. Вароа поред тога што својим дејством
негативно утиче на здравље пчела, уједно је и вектор вирусних инфекција.
Ако се не врше редовни третмани, до угинућа пчелиње заједнице долази у року 2 до 3 године.
Методе којима се болест може открити док још нема високе инфестације овим паразитом су
контрола природног пада варое, отклапање трутовског легла и испирање пчела.
Још увек није пронађен сигуран лек за потпуно уништење ове гриње. Готово је немогуће
обухватити све пчелиње заједнице третирањем у исто време и на свим пчелињацима.
Зато је потребно тежити смањењу заразе пчела вароом, што се постиже едукацијом пчелара о
доброј пчеларској пракси, држањем јаких пчелињих друштава и правилним третманом варое.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!