PSIHOLOGIJA

LAGANJA
Galatinović Tamara
Babić Novak
Šta je laž?
Laž jeste tvrdnja suprotna istini koja se iznosi s namerom da drugoga
dovede u zabludu.

Jednu od prvih teorija laži dao je sveti Avgustin.

On je rekao:

Prema njegovom unutrašnjem uverenju a ne prema tačnosti ili

netačnosti same stvari mora se suditi da li neko laže ili ne... Krivica
lažova sastoji se u njegovoj nameri da svojim iskazom obmanjuje.
Laži kod dece
Prema nekim mišljenjima, dete počinje da laže oko treće
godine.
Najčešće laže kako bi izbeglo kaznu.
Naravno to nije jedini motiv, deca nekada lažu i da bi
se dopala.
Ukoliko laž uzme maha, dete kasnije može otkriti da je
to sredstvo kojim može da manipuliše.
 Govor tela
odaje osobu koja laže
Verbalna i neverbalna komunikacija
U neverbalne znakove laganja spadaju
svi znakovi i indicije do kojih dolazimo
ne koristeći reč, kako izgovorenu tako i
napisanu.
U tu kategoriju spadaju gestovi, faci-
jalna ekspresija, fizički pokreti, telesna
obeležja (frizura, odeća, tetovaže… ),
položaj tela, ali i visina i jačina glasa.
Prema istraživanju Burgona i
saradnika čak 60-65% kompletne
komunikacije odvija se neverbalnim
putem.
Iz ovog možemo zaključiti da ćemo
osobu koja laže mnogo lakše razotkriti
na osnovu neverbalnih poruka .
Kada govorimo o neverbalnim
znakovima laganja, mi zapravo
govorimo o
nedoslednostima između
izgovorenog,
odnosno verbalnog, i neverbalno
ispoljenog ponašanja. Ove razlike
predstavljaju sigurne znakove da treba
da posumnjamo u verodostojnost
izgovorenog.
Međutim, treba imati u vidu da ovi
znaci nisu pouzdani
Mogu se javiti i usled pritiska ili nekih
drugih emotivnih stanja, kao i spletu
dogadjaja koji su im prethodili.
NEKI OD NJIH SU:
Govor Sušenje usana
Kao posledica straha,
tera onoga ko laže da jezikom vlaži usne češće nego što

tela je to normalno ili da neprekidno guta pljuvačku.

Ruke u džepovima
Usled smanjene gestikulacije.

Gestikulacije rukama
Osnosno njen nedostatak,
U uobičajenom razgovoru gestikulacija rukama pojačava
značenje poruke. Kada se laže ovi pokreti su izuzetno
retki zato što podsvest upozorava na mogućnost da se
ruke suprotstave rečima.
Govor Igranje olovkom
Vrlo očigledna aktivnost koja lako odaje osobu koja laže.

tela
Prekrivanje usana rukom
Ovo najčešće rade deca.

Deca rukom prekrivaju usta kao izvor laži, dok odrasli

usta zamenjuju nosom, bradom, ušima ili očima.

Zatvaranje oka ili trljanje kapka

Kako bi se izbegao kontakt očima.

Muškarci obično snažno trljaju oko gledajući u pod, dok

žene nežno masiraju kožu ispod oka i gledaju gore.
 Zašto
lažemo?
Svako ponašanje ima svoj cilj koji Jedan od
nekad nije lako prepoznatljiv ili logičan,
tako je i sa laganjem. najčešćih razloga
Laž može da deluje kao rešenje u za
situacijama kada se na primer osoba
suočava sa svojim greškama ili laganje je strah od
pogrešnim izborima.

Laganjem drugih (i sebe), osoba

posledica
pokušava da, na destruktivan način
zadovolji odredjene potrebe.
istine!
Veličanjem sebe u izmišljenim pričama
može doći do podizanja
samopouzdanja i time na kratko
zadovoljiti potrebu za prihvatanjem ili
poštovanjem.
 Šta je to patološko laganje? Patološko laganje
često je jedna od
,, Patološkim karakteristika ili
lažovom” nazivamo simptoma nekih drugih
osobu koja u velikoj poremećaja kao što su
količini, svakodnevno npr: sociopatija,
laže bez nekog granični poremećaj
očiglednog razloga ili ličnosti, narcisiodni
cilja. poremećaj ličnosti i
slično.

Takodje može se javiti

Ovakva osoba nema i kod osoba koje
svest o posledicama poseduju odredjenje
svojih laži, niti strah crte ličnosti, koje su
da će možda da budu sklone egoizmu,
razotkrivene. sebičnosti,
opsesivnim i
kontrolišućim
ponašanjima, agresiji,
ljubomori, niskom
samopouzdanju i sl.
Šta su
,,bele laži”?
Svaki dan izgovorimo ili
čujemo neku sitnu laž.

Laži mogu služiti kao alat

za izbegavanje
neprijatnosti,
suočavanja.

Čovek laganjem pokušava

da ostavi dobar utisak na
druge, da izbegne kaznu ili
ljutnju.

Može lažima pokušavati da

izbegne da povredi nekoga
ili da bude povređen.
Da li sve laži imaju istu „težinu”?
Pored ovih belih laži, postoje i ljudi koji laži
koriste u svrhu manipulacije. Koji svesno i
ciljano koriste laži za postizanje svojih ličnih
psiholoških i materijalnih dobrobiti. Posledice
toga mogu biti velike, zahvatiti veliki broj ljudi
i ostaviti ogromne posledice.

Možemo da zaključimo da NISU sve

laži jednako teške, medjutim sve
imaju nešto zajedničko
UDALJAVANJE OD REALNOSTI koje
uvek nosi odredjenu težinu.
Hvala na gledanju
 Izvori
 Boris Đurović –
Psihologija laganja

 Ivanapaunovic.com

 Wikipedia.org

 Psihocentrala.com

 Psihologija-danas